Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, eto uprkos tome što se često zanemaruje činjenica da je Srbija bila pred bankrotstvom, to ne menja tadašnje stane finansija i danas se pokazalo da je odluka tadašnjeg premijera Vučića, da se krene u reforme bila najbolja iako najteža odluka.

Za relativno kratko vreme postigli smo zavidne rezultate zahvaljujući disciplini u upravljanju finansijama. Danas u prvom kvartalu imamo ostvaren suficit republičkog budžeta u iznosu od 6,5 milijardi dinara, a ovo je treća godina zaredom da imamo suficit u budžetu.

Naplaćeni su prihodi u iznosu od 266,7 milijardi, dok su rashodi iznosili 266,3 milijarde dinara. Rast u prvom kvartalu ove godine iznosi 4,5%. Gospodin Mekalastar je čestitao Srbiji na dobrim ekonomskim rezultatima i to govori puno, a Srbija će nastaviti da bude regionalni lider.

Ono što takođe raduje jesu podaci o udelu IT sektoru u izvozu koji je veći od 9,2%. To dokazuje koliko ste vi, predsednice Vlade, bili u pravu kada ste na početku svog mandata istakli važnost ovog sektora i ja vam na tome čestitam.

U poslednjem kvartalu 2017. godine iznos je više nego dupliran u odnosu na nivo iz predkriznog perioda i nosilac je privrednog rasta. Ono što je doprinelo značajnom rastu izvoza i rastu obima spoljno trgovinske razmene su pre svega poboljšanje konkurentske pozicije privrede i stabilno rastući priliv direktnih investicija, pre svega u izvozno orjentisane kompanije.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prvom kvartalu ove godine je iznosila 1,1 milijardu evra. Ukupna spoljno trgovinska razmena Srbije u prva dva meseca ove godine iznosila je 5,5 milijardi evra. Povećane su i devizne rezerve NBS.

Prvi put od 2005. godine oba pokazatelja fiskalne pozicije su pozitivna. Posebno se može zaključiti da su nam finansije ozdravile iz odluke o povećanju penzija. Hvala svima onima koji su verovali u naše reforme jer su time doprineli da Srbija danas napreduje. Povećanje penzija koje će iznositi između 8,4 i 13,3% u odnosu na penzije u 2014. godini jasno govori da je najgore prošlo, da više nismo u opasnosti od bankrotstva, ali je važno da i nadalje budemo racionalni i odgovorni u trošenju, kao što smo bili i do sada.

Niko od nas iz SNS ne sumnja da će svi ovi pokazatelji biti sve bolji, da će Srbija nastaviti ravnomerno da se razvija. Istočnu Srbiju, iz koje dolazim, čeka razvojna šansa, a uz tim koji činite vi, predsednice Vlade, sa predsednikom Republike, i uz odličnu saradnju koju imate, naša razvojna šansa može biti realizovana.

Što se tiče kandidata za ministra finansija, gospodina Siniše Malog, poznati su nam rezultati njegovog rada. Mi poslanici očekujemo dobru saradnju sa njim, kao i sa ostalim ministrima u Vladi. Podržaćemo ovu odluku. Pred njim je naporan rad. Želim mu puno uspeha u radu, a vama, predsednice, čestitam na posvećenosti, borbenosti, hrabrosti i marljivom radu i preduzimljivosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena potpredsednice Vlade, ovim projektom Vlada Republike Srbije nastavlja da sistemski rešava pitanja kojima se predugo niko nije bavio. Pitam, da li ova aktivnost koja se preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti? Odgovoriću, jeste. Da li je nacionalna bezbednost najznačajnija za jednu zemlju? Jeste. U čemu je onda problem pojedinih kolega preko puta? Problem je u tome što njima ne odgovara uređen sistem. Zamislite kažu – vi se ovim projektom dodvoravate sili, pod silom podrazumevaju snage bezbednosti. To kažu oni koji su tu istu silu potpuno degradirali, iako ta sila treba da brani i štiti državu Srbiju. A, dodvoravali su se svojim stranim šefovima. Ako ćemo realno, ima tu logike. Nas je narod doveo na vlast, a njih nije. Ne možemo ćutati na tu njihovu netrpeljivost prema sopstvenom narodu, i nećemo tolerisati te manipulacije.

Poštovana potpredsednice Vlade, i vi u Vladi, a i mi iz poslaničke grupe SNS, nastavićemo da rešavamo probleme naših građana i štitimo interese naše zemlje. Ciljevi su nam jasni, predsednik Vučić ih je definisao, radićemo na ekonomskom razvoju, a dela govore više od hiljadu reči. Još jednom ću ponoviti,

opština Bor je spremna da uzme učešće u ovom projektu, imamo lokaciju, tako da u svakom trenutku možemo da se priključimo projektu stambene izgradnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, o tome koliko je važna bezbednost i koliki je značaj snaga bezbednosti za jednu državu i njene građane, svedoče brojna dostignuća resornih ministarstava.

Koliki je uspeh čelnih ljudi dokazuje i poverenje koje danas građani imaju u snage bezbednosti, kao i poštovanje koje iskazuju prema policiji i Vojsci. Govorim ono u šta sam se lično uverila kroz razgovora sa sugrađanima.

Iskorak smo napravili i u Boru. Sredstvima Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Bor kupljena su četiri automobila od kojih je jedan namenjen saobraćajnoj inspekciji, drugi odeljenju za saobraćaj u opštinskoj upravi, treći Policijskoj upravi Bor, a četvrti automobil dat je na korišćenje Mašinsko-elektrotehničkoj školi, koja u svom obrazovnom profilu ima smer - vozač motornih vozila. Sada će učenici ovog smera moći da steknu veštine upravljanja vozilom obučavajući se na ovom automobilu. U planu je kupovina i petog automobila za potrebe Policijske uprave u Boru.

Iz istog tog fonda izdvojeno je 800 hiljada dinara za popravku i osposobljavanje video-nadzora, što će znatno doprineti bezbednosti saobraćaja. Još jedna značajna investicija na polju saobraćaja je kupovina i mobilizacionih vozila za spasavanje ljudi iz saobraćajnih nezgoda, koje će koristiti vatrogasci MUP.

Kada sam već kod vatrogasaca, u toku je i izrada procene ugroženosti od elementarnih i drugih nepogoda, nakon čega će biti izrađen i plan zaštite i spasavanja za opštinu Bor, obzirom da je poslednji ovakav dokument izrađen daleke 1982. godine.

Jasna je ta povezanost između domaćinskog upravljanja novcem građana i unapređenja kvaliteta njihovog života kroz sve segmente koji dotiču društvo u celini. Kako se ekonomski razvijamo, tako ulažemo u značajne kategorije društva, a tu svakako spadaju snage bezbednosti i bezbednost svih građana.

Takođe je jasno da će poslanici SNS podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada govorimo o projektu izgradnje stanova za snage bezbednosti, imamo širi konsenzus i to jeste pozitivan pristup naporima Vlade Republike Srbije da revitalizuje jednu po jednu kategoriju društva.

Svi su se složili da naše snage bezbednosti zaslužuju stambenu sigurnost za svoje porodice, ali ono što je ključno jeste da je neko trebao da obezbedi novac i uslove za realizaciju ovakvog jednog projekta, a to je, dame i gospodo, uradio Aleksandar Vučić, vodeći dobru ekonomsku politiku. Mudra i dobro isplanirana politika rasta i razvoja daje svoje rezultate.

Mnogi pokušavaju da glume patriote, viđamo ih ponekad u ovoj sali preko puta, navrate da odigraju predstavu, pa odu. Srećom po ovaj narod, neko zaista i oseća brigu, neko zaista naporno radi, neko zaista jeste lider kakvog ovaj narod zaslužuje. O tome svedoče sva prijateljstva koja Srbija ima u Evropi i svetu, zahvaljujući gospodinu Vučiću, i to se ne može osporiti. Zato je bivša vlast besna. Oni su rušili, mi gradimo. Oni su fabrike prodavali, mi otvaramo. Oni su radnike nemilice otpuštali, mi otvaramo nova radna mesta. Velika je to razlika, i to građani Srbije znaju. Zato puna podrška projektu. Opština Bor je spremna da uzme učešća u ovom projektu i da na taj način obezbedimo dom za pripadnike bezbednosti i njihove porodice u Boru. Hvala lepo.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Želim da izrazim žaljenje što je gospodin Boško LJotić, pardon, Obradović, napustio salu. Izgleda da je predstava završena.

Dakle, nakon višedecenijske degradacije vojske i policije, koja je išla čak dotle da su pripadnici vojske stanovali u barakama i izbegličkim kampovima a pripadnici policije kao podstanari ili u samačkim hotelima, prvi put će se ovim ljudima ukazati poštovanje, i to zahvaljujući ovoj vlasti.

Obzirom na značaj posla koji obavljaju za našu otadžbinu, najmanje što možemo da učinimo jeste da tim ljudima pružimo pristojan život za njih i njihove porodice. LJudi koji su svoj život podredili čuvanju zemlje moraju biti rasterećeni brige o uslovima u kojima im živi porodica.

Mi, poslanici iz SNS, ne samo da podržavamo ovaj projekat, već smo i jako ponosni što u njemu učestvujemo.

Druga stvar koju treba naglasiti je da će se za izgradnju koristiti domaći materijali i oprema, i to u učešću od najmanje 80%, što je vrlo važno za našu privredu i kontinuitet njenog razvoja.

Prema podacima Ministarstva finansija, kretanja u građevinarstvu značajno utiču na ukupan rast. U poslednjem kvartalu 2017. godine registrovan je međugodišnji rast vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu od 18,7%. U prva dva meseca 2018. godine zabeležen je međugodišnji rast proizvodnje cementa od 60,5% i rast proizvodnje ostalih nemetalnih minerala od 43,1%.

U januaru 2018. godine porastao je i broj izdatih građevinskih dozvola 33%. Posmatrano prema vrsti građevina, povećan je broj izdatih dozvola za zgrade 39,8%, dok su dozvole za ostale građevine povećane za 13,7% i to se odnosi na infrastrukturu.

Ovaj projekat dakle, osim zbrinjavanja naših snaga bezbednosti, donosi i rast i razvoj domaće privrede.

Inače, gospodine potpredsedniče Vlade, želim da kažem da je opština Bor zainteresovana za ovaj projekat. Mi imamo lokaciju na kojoj se stambeni objekat može graditi i čekamo da uđemo u realizaciju ovog projekta.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, osvrnuću se na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, odnosno reformu katastra. Ova reforma katastra se odnosi na upis prava svojine.

Reče juče jedan kolega iz opozicije kako mi ne znamo koji su to problemi građana, a to je u stvari kolega koji iz svog automobila sa zatamnjenim staklima ne vidi ni kako je napolju vreme.

Mi iz SNS smo konstantno u kontaktu sa građanima, što preko delegiranih zastupnika u svim institucijama, što direktno. Komunikacija između nas i građana je osnov za veliki broj problema koji su otklonjeni i na kojima će se i ubuduće raditi. Odatle i inicijativa ovog Ministarstva da u proceduru uputi predlog zakona koji građanima štedi i vreme i novac.

Trenutno svako ko kupuje nepokretnost mora da overi ugovor kod javnog beležnika, sačini javnobeležnički zapis. Da bi to uradio, kupac mora prvo da pribavi izvod iz katastra i odnese javnom beležniku. Nakon overe kod javnog beležnika, kupac taj ugovor nosi RGZ-u radi upisa, a nakon toga u Poresku upravu Republike Srbije radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a potom prijavljuje i porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji.

Dakle, mora da obiđe minimum pet šaltera – RGZ, javnog beležnika, ponovo RGZ, Poresku upravu Republike Srbije, lokalnu poresku upravu. Reformom se postiže da javni beležnik umesto kupca nepokretnosti vrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overava ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overava elektronskim potpisom i šalje katastru elektronskim putem po službenoj dužnosti. Tako se izvršava upis. Potom katastar, kada primi ugovor od javnog beležnika, isti prosleđuje po službenoj dužnosti poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, time od pet šetanja po šalterima, građanima šetanje svodimo na jedan šalter javnog beležnika.

Takođe, predlog je i da pri slanju ugovora javni beležnik pošalje i objedinjenu poresku prijavu katastru na osnovu koje katastar može da radi masovnu procenu vrednosti nepokretnosti. Ovim bi se jedan posao poreske uprave pojednostavio i automatizovao kroz katastar.

Što se tiče železničkih stanica, Ministarstvo infrastrukture će ove godine rekonstruisati objekat železničke stanice u Boru. Objekat železničke stanice će biti uređen i modernizovan po evropskim standardima i to veoma raduje građane Bora. Osim toga, naredne godine će Ministarstvo rekonstruisati i prugu.

Kada govorimo o građanima u Boru, svakako mi je dužnost da naglasim da im je jako važno asfaltiranje jedne deonice puta Selište-Bor, nekih 14 kilometara. Znam da je i to planirano, a nadamo se da će se uspeti sa realizacijom tog asfaltiranja ove godine. Zahvaljujem na pažnji i želim sve najbolje u daljem radu.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Vojska Srbije kao jedan od svojih prioriteta ima razvoj odbrambene industrije Srbije, jer zahvaljujući njenom radu Srbija je od izvoza naoružanja u poslednjih pet godina inkasirala 1,215 milijardi dolara.

S tim u vezi planirana ulaganja u namensku industriju u 2018. godini su sledeća: 9,7 miliona evra uložiće država u fabriku „Zastava oružje“ iz Kragujevca, 6,8 miliona biće uloženo u „Teleoptik“ iz Zemuna, 4,4 miliona evra dobiće fabrika „Milan Blagojević“ iz Lučana, četiri miliona evra uložiće država u novu fabriku „Prvi partizan“ u Užicu, četiri miliona evra dobiće Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ iz Batajnice, 3,5 miliona evra planirano je ulaganje u „Prvu Petoletku“ iz Trstenika, tri miliona evra dobiće Tehničko-remontni zavod“ iz Čačka, 2,5 miliona evra biće isplaćeno FAP-u iz Priboja, dva miliona evra dobiće Tehničko-remontni zavod iz Kragujevca.

Da su ova ulaganja opravdana i da se u praksi uloženi novac višestruko vraća u budžet govore nam i primeri kao što su „Prva Iskra“ Barič. Ulaganjem u nove proizvodne kapacitete od milion i 500 hiljada evra „Prva Iskra“ Barič je obezbedila da joj godišnji promet poraste za čitavih dva miliona evra godišnje i da će moći da zaposli i nove radnike.

Posle dužeg vremena kompanija „Iskra“ vratila je svoju prvobitnu namenu, a to je da se bavi isključivo proizvodnjom brizantnih eksploziva za potrebe Vojske Srbije i za proizvođače privrednih eksploziva.

Kompanija je zahvaljujući transferu tehnologija i ekstra profitu koji je ostvarila time sav taj profit uložila u obnovu kapaciteta i fabrika i sada je potpuno zanovila kapacitete na zadovoljstvo ostalih fabrika namenske industrije, a 80% naših kapaciteta je orjentisano ka izvozu.

Ostale primere ću izneti u svom narednom izlaganju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo, kao što sam rekla u svom prethodnom izlaganju, nastaviću da iznosim dobre primere iz prakse kako je privreda povezana sa vojskom i obrnuto.

„Zastava oružje Kragujevac“ – Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim se omogućava da se u „Zastavi“ formira nova fabrika za proizvodnju vojnih neborbenih vozila pod nazivom „Zastava terenska vozila“, odnosno „Zastava tervo“. Na ovaj način će se u redovnu proizvodnju uvesti vozilo za kojim postoji tražnja Vojske Srbije, MUP-a i drugih necivilnih korisnika.

Pod patronatom Ministarstva privrede, funkcionalni model je već urađen. Budući da se većina delova proizvodi u Srbiji, Vojska Srbije će dobiti savremeno a jeftino vozilo.

Otpočinjanjem proizvodnje za potrebe Vojske Srbije i MUP-a, kao i drugih necivilnih institucija, otvara se i mogućnost izvoza tih kamiona u osnovnoj ili dograđenoj verziji. Pre svega, u države u okruženju, ali i u one sa kojima Srbija ima tradicionalnu privrednu i vojnu saradnju, kakve su zemlje Severne Afrike, Bliskog Istoka i Južne Amerike.

Sledeći primer – „Jumko“ ad Vranje.Po naredbi gospodina Vučića, ušlo se u projekat opremanja srpske vojske i svaki vojnik, po propisima, mora da ima najmanje dva kompleta uniformi. Taj posao je dobio „Jumko“. Time će svaki vojnik imati najmanje dva kompleta uniformi, a što se nije desilo još od vremena Jugoslovenske narodne armije.

Ministarstvo odbrane i Ministarstvo privrede su, zajedno sa rukovodstvom „Jumka“, sa pripadnicima Vojske Srbije i Generalštaba doneli odgovarajuće planove za nove uniforme, na prvom mestu pripadnika naših specijalnih jedinica, vojne policije, izviđača i svih onih koji imaju posebne zadatke, koji imaju posebnu namenu, a samim tim i treba da imaju posebnu uniformu, sa ciljem da, kao što se to radi i u svetskim armijama, prilagode njihovim potrebama i zadacima. Svako ulaganje u Vojsku Srbije je ulaganje i u lokalnu zajednicu i u privredu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani oficiri, odbrambena industrija Srbije je važna privredna grana. Čuli smo to toliko puta ovih dana i zaista jeste tako, jer zahvaljujući izvozu naoružanja mi imamo značajne prilive u budžet Republike Srbije.

Povezanost privrede i vojske ilustruju razni primeri koje sam već navodila u prethodnim izlaganjima, a još jedan takav primer jeste i FAP Priboj. I u 2018. godini Vojska Srbije intenzivno nastavlja sa procesom modernizacije svega kada je u pitanju borbena, ali i neborbena tehnika. FAP je od velikog interesa za Vojsku Srbije, od velikog značaja za čitavu našu zemlju, za ovaj prostor, za vojsku, a za ovu godinu predviđeno je najmanje 266 miliona dinara za kupovinu FAP-ovih proizvoda.

Time se ne samo jača spona doprinosa između namenske industrije i procesa privrednog priraštaja i stvaraju finansijski uslovi da FAP učestalije stvara proizvodne i tehnološke pogone u svrhu proizvodnje i isporuke ovog tipa i u budućnosti, kako za kamione ovog namenskog karaktera, tako i za ostala terenska vozila iz proizvodnog programa FAP-a.

Zahvaljujući velikim nabavkama koje vrši Ministarstvo odbrane, povećava se obim posla u domaćim firmama, tako da se otvaraju i dodatna radna mesta. Višestruka je korist, tako da zahvaljujem na pažnji i svakako ćemo podržati ove zakone u danu za glasanje.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, moj amandman naglašava potrebu da se i u ovom zakonu osvrnemo na privredne potencijale i njihovo iskorišćenje u cilju sveukupnog razvoja zemlje, a odbrambena industrija Srbije je posle mnogo godina postala značajna privredna grana Srbije koja donosi sve veća sredstva.

U Srbiji je do aprila ove godine registrovano 185 kompanija koje se bave izvozom naoružanja i opreme, a kada govorimo o realizaciji izdatih dozvola postoji značajan rast. Ove godine se očekuje da izvoz bude znatno veći od 300 miliona dolara.

Fabrike namenske industrije su motor razvoja u zapadnoj Srbiji, a najveće plate u tom sektoru su upravo u fabrici „Milan Blagojević“ iz Lučana i užičkom „Prvom partizanu“ i iznose oko 65 hiljada dinara.

U „Milanu Blagojeviću“ prosek neto zarada je oko 63 hiljade dinara, a obim posla u poslednjih pet godina se povećao za 30%, dok je u „Prvom partizanu“ prosečna zarada 64 hiljade dinara, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u decembru prošle godine, iznosila je 54.344 dinara.

Ako se nastavi ovim tempom, fabrika „Milan Blagojević“ će biti prinuđena da zapošljava radnike i iz susednih opština. Slični primeri dobre prakse su i u čačanskoj „Slobodi“, a opšti je utisak da je grad Priboj oživeo svoje industrijske potencijale od kada FAP proizvodi kamione za Vojsku Srbije.

Ove fabrike su motor razvoja u zapadnoj Srbiji, a to je ujedno i deo Srbije iz kojeg mladi u najmanjoj meri odlaze. Za 2018. godinu odlukom Vlade Srbije izdvojeno je oko 49,9 miliona evra investicija radi modernizacije i unapređenja proizvodnih i remontnih kapaciteta srpske odbrambene industrije. On je odgovarajući na pitanje budućnosti razvoja projekta „Super galeb K4“ najavio razvoj i drugih sredstava uz tri kapitalna projekta koji su u planu za ovu godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, osvrnuću se na Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Pokušaću da objasnim koliki je značaj kada na čelu države imate čoveka koji prepozna gde treba ulagati da bi se to višestruko vratilo u republički budžet.

Ove godine odbrambena industrija Srbije i Jugoimport-SDPR su već do sada ugovorili 405 miliona američkih dolara vrednosti novog izvoza, a starih i već dogovorenih poslova imaju u vrednosti od čitavih 687 miliona dolara.

Odbrambena industrija Srbije je važan deo naše privrede, baš kao što je važan deo Vojske Srbije. Zahvaljujući ovakvoj politici i zahvaljujući politici koju je vodio predsednik Vučić još kao predsednik Vlade, kada je prvi prepoznao značaj i važnost odbrambene industrije Srbije, obezbedio državni novac da se uloži u odbrambenu industriju, danas imamo granu privrede koja postaje sve značajnija i sve važnija i koja donosi sve veća sredstva. Ali, ne donosi samo sredstva, donosi i nove tehnologije, a samim tim, i zapošljava one koji su najobrazovaniji i najmlađi, zapravo one koji su nam svakako najpotrebniji.

Vojska Srbije kao jedan od svojih prioriteta ima razvoj odbrambene industrije Srbije, jer zahvaljujući njenom postojanju i njenom radu, otvaraju se potencijali za posedovanje relevantnih odbrambenih sistema, proizvodnja savremenog naoružanja, kao i eksplozivnih naprava, kao sve ono što je potrebno po prioritetu i po najnižim mogućim cenama, čime se obezbeđuje racionalisanje i ekonomisanje raspoloživim budžetskim sredstvima predviđenim za finansiranje te oblasti.

Vlada Republike će nastaviti da pomaže odbrambenu industriju Srbije, prepoznajući njen značaj i njenu važnost i nikako neće napustiti vlasništvo u odbrambenoj industriji Srbije. Zakoni koji su na dnevnom redu omogućiće da investitor u nivou do 49% uloži novac, donese tržište i tehnologiju na naše prostore, ali kontrolu nad odbrambenom industrijom Srbije zadržaće Vlada Republike Srbije iz prostog razloga što je ovo strateška grana i nešto što je beskrajno važno i za novac, ali i važno za Vojsku Srbije.

Krajem 2017. godine potpisan je još jedan ugovor sa Vojskom Srbije, što je bitno za obe strane. Reč je o nultoj seriji 20 – 22 – 28, u vrednosti od 109 miliona dinara. Srbija je izvezla oružje u vrednosti od 1,215 milijardi dolara. Od izvoza naoružanja i vojne opreme Srbija je u poslednjih pet godina inkasirala milijardu 215 hiljada dolara, a sudeći po otvaranju novih kompanija i rastu sektora namenske industrije, vrednost izvoza naoružanja iz godine u godinu će rasti. Samo u intervalu od 2016. do 2018. godine kompanije namenske industrije sklopile su ugovore vredne više od 900 miliona dolara, što je jasan podatak da namenska vojna industrija ponovo postaje stub srpske privrede.

Proteklih godina beležimo znatan rast izvoza namenske industrije, a pored tradicionalnih tržišta, otvaraju se i neka nova, poput Saudijske Arabije. Evidentiran je i rast izvoza, ali i povećanje zaposlenih u ovoj industriji. Od 2014. godine do aprila tekuće godine imamo 2.082 izdatih dozvola u vrednosti od preko četiri milijarde dolara, dok je realizovani broj ugovora prešao iznos od 1,215 milijardi. Najviše se izvozi municija manjeg kalibra, artiljerijska, minobacački program, kao i roba iz civilnog i vojnog programa, poput lovačkih karabina i revolvera, uz podatak da je u toj sferi proizvodnih procesa angažovano 185 registrovanih kompanija za izvoz naoružanja.

Najveći uvoznik srpskog naoružanja su SAD, Kenija, Bangladeš, Irak, Alžir, Saudijska Arabija, Kamerun, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Gana itd. Na vrhu liste izvoznika su Jugoimport-SDPR, „Prvi partizan“ iz Užica i „Milan Blagojević - namenska“ Lučani.

Dakle, Srbija je u proteklih pet godina izvezla naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od 1,215 milijardi dolara, a sektor vojne namenske industrije beleži stalni rast broja zaposlenih, kao i novotvorenih kompanija za izvoz naoružanja.

Država u intervalu od 2014. do 2017. godine investirala je u namensku industriju 126 miliona evra, dok je samo tokom 2017. godine uložila 46 miliona i očekuje se da bi, zahvaljujući tome, izvoz u narednih pet do šest godina mogao da premaši milijardu evra. Prema najavama iz Vlade, fabrike odbrambene industrije dobiće u narednom periodu direktnu investicionu injekciju od skoro 43 miliona evra. Vrednost ugovorenih poslova za 2017. godinu premašila je cifru od 900 miliona dolara, što je jasan podatak da namenska vojna industrija ponovo postaje stub srpske privrede.

Zaista, impresivni podaci. Inače, podaci su iz Ministarstva privrede. Ja vam zahvaljujem na pažnji i želim sve najbolje našoj Vojsci Srbije.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani, dobre vesti koje smo dobili od MMF, a koje se odnose na smanjenje makroekonomske neravnoteže i ubrzanje ekonomskog rasta. Oni su istakli da su rezultati impresivni i da su prevazišli sva očekivanja.

Srbija je danas na mnogo čvršćim osnovama nego pre nekoliko godina, da je makroekonomska situacija stabilna, privreda raste, a stopa inflacije je niska i stabilna.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Globalni indeks konkurentnosti 2017/2018. Srbija je napredovala za 12 pozicija i nalazi se na 78 mestu od 138 zemalja. Poboljšanja su registrovana kod osam od 11 indikatora, a najveći je pomak u makroekonomskom okruženju za 31 mesto.

Ova dostignuća su nam omogućila da danas novac ulažemo u infrastrukturu, u dalji razvoj i stvaranje uslova za rešavanje višedecenijskih problema.

Po mišljenju stručnjaka mi smo ove rezultate postigli brže nego što je očekivano, naravno radili smo i više i brže jer svima nama je stalo da se ekonomija što pre dovede do onog stepena razvijenosti koji dotiče i svakodnevni život građana.

U tom smislu, ove godine će biti i značajnijeg povećanja penzija. Zahvalni smo penzionerima na doprinosu koji su dali oporavku zemlje, a posebno smo im zahvalni što su nama mladima pokazali kako se voli i poštuje Srbija i šta znači biti odgovoran član društva i biti odgovoran prema zajednici. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknuta diskusijama nekih od kolega poslanika moram reći da mi iz SNS govorimo o ekonomskom razvoju Srbije koji je svakako potkrepljen delima, radom i činjenicama.

Neosporne su fabrike koje se grade, neosporno je da naši preduzetnici proširuju postojeći posao ili započinju novi, neosporno je da nam je privreda oživela.

Da ne govorimo sa koliko zemalja u svetu smo izgradili čvrste prijateljske odnose koji su osnova za ekonomski razvoj, koliko danas imamo sporljnotrgovinskih partnera i koliki je rast spoljnotrgovinske razmene Srbije. Ni iz čega smo napravili mnogo i nastavljamo, intenziviramo rad na razvoju.

Gospodine predsedavajući, značaj rezultata našeg rada umanjuju oni čiji interes nije bio usmeren ka razvoju Republike Srbije, dok su bili na vlasti, naravno, već ka njihovom sopstvenom rastu kapitala. Kada već dobro znaju šta su nam ostavili, a ostavili su nam ogromnu nezaposlenost i državu na korak do bankrotstva, bar neka sada ne govore kako bi oni bolje štitili interese građana Srbije.

Interesi Srbije im se nađu u fokusu samo dok su u opoziciji. Dok su bili na vlasti, izgubili su taj fokus. Narod je te obmane kaznio, ali oni i dalje ne shvataju. Neće se oni uzdići unižavajući druge, ali politika koju vode je nedostojna srpskog naroda, jer je vođena interesima spoljnih faktora, kojima svakako dobrobit srpskog naroda nije u žiži interesovanja.

Mi ćemo nastaviti da radimo na razvoju efikasnijim planiranjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, Predlogom zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao što mu i sam naziv kaže, stvaramo pravni okvir za donošenje planova na svim nivoima. Izradom planova obezbediće se održivi rast i razvoj Republike Srbije.

Zašto smatram planiranje posebno važnim za građane Srbije? Pokušaću da objasnim kroz primer lokalnih samouprava.

Dolaskom SNS na vlast u skoro svakoj lokalnoj samoupravi zatekli smo probleme koji su prisutni čak i po četiri decenije. Iako su ti problemi od vitalnog značaja za stanovništvo, kao što je snabdevanje pijaćom vodom ili kanalizacija i slično, to jesu skupi projekti, ali se mogu raditi fazno i trajalo bi nekoliko godina, ali svakako manje od 40 godina. Da je u tom periodu neka vlast započela rešavanje, narednu ništa nije obavezivalo da nastavi taj projekat. Tako su decenije prolazile, a građani ostali uskraćeni za pijaću vodu.

Kikinda i Zrenjanin će napokon moći da računaju da će im sa česme poteći čista pijaća voda, jer će se početi sa izgradnjom sistema za prečišćavanje vode.

Poštovani građani, ovaj zakon uvodi sistem odgovornosti za rezultate i stvara okvir za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi.

Koliko je planiranje važno pokazalo se i na primeru zasada lešnika. Lešnik rađa posle sedam godina. Svi zasadi koji su planirani i realizovani pre tog perioda danas daju prinose. Mi smo ranije uvozili lešnik za 10 miliona dolara, sada ga uvozimo za dva miliona dolara, a kako prinos nastavlja da pristiže, uskoro ćemo lešnik izvoziti.

Moramo iskoristiti što naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj lešnika i oraha. Svaka lokalna samouprava može na svojim potencijalima napraviti strateški plan i na taj način doprinositi sopstvenom razvoju, a samim tim i sveukupnom razvoju Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, sudeći po parametrima koje prati Ministarstvo finansija, ubrzani rast domaće tražnje koji je vođen rastom lične potrošnje i privatnih investicija to potvrđuje i realni rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru. Pozitivan doprinos daju i javne investicije, kojih je na svu sreću sve više, a da će ovi parametri biti još bolji svakako govori i dolazak nemačkih investicija na srpsko tržište.

Nemačka je najvažniji partner Srbije, a odnos koji je predsednik Vučić stvorio sa Nemačkom daje izuzetne rezultate za razvoj Srbije. Dolazak „Simensa“ u Šumadiju je definitivno najjači indikator da je naše tržište postalo atraktivno za važne kompanije. Dodala bih i da investicija u Kragujevcu nije subvencionisana od strane države. Nemačka firma CTF dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a u ovoj kompaniji biće zaposleno više od hiljadu radnika. Nemačka svoja ulaganja planira dugoročno, što znači da Nemci Srbiju vide kao zemlju koja se ekonomski razvija. Znamo da su Nemci vrlo sposobni i ozbiljni u poslu, a ako se već na nekoga treba ugledati, onda se treba ugledati na nemački sistem poslovanja.

Zakon o planskom sistemu Republike Srbije će, između ostalog, biti sistemska podrška izvoznicima. Izvoznici više neće morati unapred da plaćaju PDV pa da traže refundaciju, već ga neće plaćati samim tim što su izvoznici. Ozbiljan podstrek za izvoznike i jasno je da će izvoz rasti, iako već ima stabilan trend rasta, ovim će taj rast biti znatno brži. Zahvaljujem.