Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, današnji zakoni su praktično kontinuitet stvaranja pravnog okvira za razvoj srpske privrede i dalji napredak ekonomskih prilika. Posebno je važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Izmenama ovog zakona, praktično će se rasteretiti privredni subjekti koji posluju u Republici Srbiji. U najvećoj meri su to domaći privredni subjekti koji posluju sa ovom vrstom robe, a svrstavaju se u mikro i male privredne subjekte.

Naime, do sada je prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva i čekanje na samo izdavanje uvoznih dozvola trajalo negde oko 30 dana, što je svakako opterećujuće i smanjuje konkurentnost ovih preduzeća na tržištu. Ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, privrednim subjektima će poslovanje biti u velikoj meri olakšano. Nesmetano će moći da posluju na međunarodnom nivou i razvijaju svoje poslovanje.

Osim za domaće privrednike, ovo je olakšavajuće i za strane investitore koji posluju u Srbiji, ali i za one koji će u budućnosti poslovati na našoj teritoriji.

Ne zaboravite da je Srbija veoma atraktivno poslovno područje, da u poslednjih nekoliko godina sve veći broj stranih kompanija otvara svoje pogone širom Srbije. Šta više, kako mi ovde otklanjamo zakonske barijere, pregovori predsednika Vučića sa prijateljima iz celog sveta rezultiraju sve boljim poslovnim poduhvatima. Pre svega, mislim na poslednji događaj kojim je dogovoren dolazak veoma uspešnih nemačkih kompanija, koje će našim radnicima isplaćivati impozantnih hiljadu i 700 evra neto prihoda u proseku.

Znači, otklanjamo tehnološku stagnaciju, nastalu usled tih administrativnih procedura, što će pojeftiniti sam proces proizvodnje, a krajnji ishod je naravno veći budžetski priliv.

Pominjala sam ranije da mnoge novootvorene kompanije uvoze mašine i sirovine koje su potrebne za obavljanje njihovih delatnosti. Neke od tih mašina i sirovina nalaze se upravo na ovom spisku robe, odnosno robe dvostruke namene. S toga je ova izmena veoma značajna za ubrzavanje procesa stvaranja finalnog proizvoda za izvoz, čime će i izvoz se značajno povećati.

Mi smo zaista došli u fazu kada se sa velikim rasterećenjem bavimo otklanjanjem manjih nedostataka, koji su uočeni u praksi, a te nedostatke u praksi ne bi smo ni bili u stanju da uočavamo da nam se zemlja nije oporavila, da nam se privreda nije značajno razvila i da Srbija nije postala zemlja stabilnosti i ekonomskog prosperiteta. Svima nam je jasno da je u to uložen veliki napor, ozbiljan rad i jasna politika, sve ono što oni koji kritikuju Vučića u stvari ne poseduju.

Ja razumem da su ljudi iz Saveza za Srbiju zaista frustrirani do te mere da im je pravljenje cirkusa jedina preostala ideja. Međutim, Srbija je sita svega što predstavlja Savez za Srbiju zato što Srbija ima graditelja, Srbija ima ujedinitelja, ima predsednika koji je jasno i nedvosmisleno dokazao da je lider koji zna kuda vodi i u kom pravcu vodi svoj narod.

Moje kolege i ja ćemo svakako podržati ove izmene zakona koje će, ponavljam, značajno doprineti upravo rasterećenju privrede i otvoriti vrata novim privrednim subjektima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, u više navrata sam napomenula da nakon teških ekonomskih reformi koje je SNS počela da sprovodi 2014. godine, manje od pet godina kasnije, kada su rezultati uspešne fiskalne konsolidacije jasno vidljivi, posvećeni smo i mnogim drugim stvarima od značaja za društvo, kao što su i današnji predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju poštanskih usluga.

Poštanske usluge imaju zaista dugu tradiciju i po svemu sudeći, Pošta Srbije uživa poverenje velikog broja građana.

Ovim predlogom zakona se, pre svega, stvaraju uslovi za unapređenje razvoja tržišta poštanskih usluga. Efikasna i kvalitetna poštanska usluga, naročito u sektoru prenosa robe, ima uticaj na privredu, kao i na društvo u celini. Tržište poštanskih usluga je jedan od faktora koji utiče na rast privrede, utiče na zaposlenost. Samo u Pošti Srbije radi oko 15.000 zaposlenih. A, kada govorimo o Pošti Srbije kao najvećem poslovnom sistemu ove vrste u zemlji, neto dobit koju je ovo preduzeće ostvarilo protekle godine iznosi 2,3 milijarde dinara. Nadam se da će razvojem tržišta poštanskih usluga povećati se i prihodi ovog preduzeća.

Novina koja se ovim predlogom zakona propisuje je daleko veći stepen odgovornosti za nastalu štetu na pošiljkama. Tačnije precizirana su prava i obaveze korisnika i poštanskih operatera kako bih se izbegle zloupotrebe i odricanja od odgovornosti.

Ono što je takođe novina jeste uvođenje obaveze ovlašćenom davaocu poštanske usluge da prilagodi pristup, odnosno ulaz u objekte poštanske mreže i prilagodi poštanske terminale potrebama osoba sa invaliditetom, kako bi im bilo omogućeno da nesmetano obavljaju svoje poštanske usluge.

Dalje, efekti ovog zakona biće vidljivi i na polju elektronskih poštanskih usluga, što će doprineti razvoju malih i srednjih preduzeća koja svoje proizvode plasiraju ili prodaju putem elektronske trgovine i dostavljaju kupcima širom zemlje i u inostranstvu preko poštanskih operatora.

Očekuje se efikasnija i sigurnija isporuka što će u mnogome doprineti povećanju obima ove vrste poslovanja, a krajnji cilj je naravno veći privredni rast, a znamo da su i mala i srednja preduzeća vrlo bitan element ukupne srpske privrede.

Kada smo kod srpske privrede, ona će biti bogatija za još dve fabrike koje će biti otvorene u narednom periodu, jedna u Pančevu, jedna u Staroj Pazovi. Nemačke investicije su od velikog značaja za srpsku privredu i za mlade ljude koji će u ovim fabrikama raditi za platu koja će u proseku iznositi 1.700 evra neto.

Kao što sam na početku izlaganja i rekla, radi se na svakom segmentu koji može obezbediti veći stepen razvoja, veći privredni rast i veću zaposlenost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, mene je podstakla rasprava mojih kolega, a kao što znate razvoj srpske ekonomije najznačajniji je zadatak Vlade Republike Srbije i prate se svi parametri, kako bi se progres koji ostvaruje naša privreda nastavio, a da se uz sve investicije koje privlačimo stvaraju i ovi zakonski okviri za još novih mogućnosti, koji će doprineti još bržem razvoju.

Tako je i sa inovativnim delatnostima koje bi u ovom trenutku bile novi zamajac za razvoj i ovi fondovi su jako dobra prilika za inovatore koji imaju ideju, ali ne i početni kapital za pokretanje posla.

Eto, sa moje strane, jedan apel na sve one koji su možda čekali priliku da se pridruže poslovnom svetu, sada imaju mogućnost da realizuju svoj poslovni poduhvat, jer svakako su mala i srednja preduzeća ono što našoj privredi treba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, čule su se ovde neke sumnje vezano za saradnju između Srbije i Turske i ja mogu samo da vam kažem da je sa turskim predsednikom Erdoganom doputovao i turski ministar poljoprivrede i šumarstva, ne bez razloga, naravno. Postavlja se kamen temeljac za izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, koji je jedan vrlo značajan projekat. Potpisano je devet memoranduma o saradnji u raznim oblastima, a cilj je da trgovinska razmena između Srbije i Turske dostigne 1,5 milijardi evra. Takođe, došlo je više od 200 turskih privrednika u Srbiju.

Prošle godine robna razmena sa Turskom premašila je milijardu evra, a poslednjih nekoliko godina porasla je za 200%.

U Srbiji posluje 515 preduzeća u kojima je više od 50% kapitala u turskom vlasništvu. Odnosi Srbije i Turske su izvanredni i ekonomska saradnja će samo jačati i ne bi trebalo da iko u to sumnja. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, finansijska tržišta kao mesta na kojima se susreću subjekti koji imaju višak finansijskih sredstava i privredni subjekti kojima nedostaju finansijska sredstva, povezuju dve značajne makro-ekonomske kategorije štednju i investicije. Tu se susreću ponuda i tražnja i kao takva, finansijska tržišta su najznačajniji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje i za povećanje društvenog proizvoda. Investicioni fondovi su institucije kolektivnog ulaganja onih koji imaju višak sredstava, a radi sticanja dobiti, odnosno zarade, sa druge strane, taj kapital odnosno imovina fonda na raspolaganju je onima kojima je u određenom trenutku potreban finansijski instrument za dalje aktivnosti.

Sve ovo zajedno čini finansijski sistem, a njegova razvijenost upravo zavisi od razvijenosti njegovih elemenata. Godine 2012, kada je SNS preuzela odgovornost za Srbiju i srpsku ekonomiju, indikatori i parametri srpske ekonomije bili su toliko loši da se nije mogla videti ni najmanja mogućnost za spas. To je dovelo do odluke da se krene u teške reforme i mere fiskalne konsolidacije. Mnogo mera je moralo biti preduzeto da bi se dostigla današnja stabilnost. Samo inflacija je tada iznosila 11%, danas inflacija iznosi od 1,5 do 2% i imamo stabilan kurs dinara u kontinuitetu.

Ovih dana radimo rebalans budžeta zbog suficita od 46,6 milijardi dinara. Ovaj višak novca u budžetu usmeren je na javnu i na investicionu potrošnju, odnosno na povećanje plata, na isplate penzionerima, na izgradnju puta Pojate–Preljina, kao i ulaganja u odbranu.

U Srbiji je stvoren vrlo atraktivan privredni ambijent, a lideri smo u privlačenju stranih direktnih investicija. Šta su donele te investicije? Donele su radna mesta, nezaposlenost je drastično pala, zapravo nikada nije bila niža i iznosi svega 10%, najviši stepen radnog angažovanja postignut je kod dve najosetljivije kategorije, a to su mladi i žene. Kada govorimo o mladima, najveći rast izvoza beleži IT sektor, koji je veći za čak 30%, to su mladi umovi Srbije koji su ostali u svojoj zemlji i ovde žive od svog znanja i rada.

Rast ukupnog izvoza nam tek predstoji. To što je uvoz nešto veći u prvoj polovini godine, direktna je posledica novih investicija. Struktura uvoza pokazuje da se uvoze u najvećoj meri mašine, oprema i sirovine koje su potrebne za proizvodni ciklus koji će po svom završetku, naravno, rezultirati povećanim izvozom. Ovi investicioni fondovi mogu se koristiti za nove privredne poduhvate i time dodatno uticati na rast i razvoj.

Kada govorimo o izborima na Kosovu i Metohiji u nedelju, naravno, apsolutna podrška Srpskoj listi i sa moje strane. Svaki iskreni patriota zna da je jako važno da Srpska lista osvoji 10 mandata i pozivam sve Srbe na jedinstveno poverenje i glas za Srpsku listu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, osvrnuću se na Predlog zakona o kontroli državne pomoći.

Ovaj zakon se usklađuje sa pravnim tekovinama EU, a praktično se omogućava jasnija kontrola dodele javnih sredstava kroz umanjenje javnih prihoda, odnosno povećanjem javnih rashoda, koja se mogu okarakterisati kao državna pomoć.

Veća transparentnost, adekvatnije planiranje dodele sredstava, ali i jasno propisani kriterijumi po kojima se ostvaruje pravo na dodelu državne pomoći.

Predviđeno je uspostavljanje odgovarajućeg nadzora nad ovim aktivnosti, što praktično znači da će se formirati jedno nezavisno telo, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći, koja će imati ulogu nadzora nad ovim aktivnosti, a osim toga razviće se i informatička baza za vođenje evidencije o dodeljenoj državnoj pomoći.

Državna pomoć se može dodeliti za unapređenje ekonomskog razvoja područja na teritoriji Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti, zatim radi otklanjanja nekog ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije, u tim slučajevima država može intervenisati, zatim kada se izvodi određeni projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, zatim za unapređenje razvoja privrednih područja u onoj meri u kojoj se ne narušava konkurencija na tržištu.

Ovaj zakon se ne primenjuje na podsticaje u poljoprivredi, što znači da se neće kontrolisati dodela državnih podsticaja u poljoprivredi sve do dana pristupanja Srbije EU. Kao instrumenti državne pomoć prepoznaju se subvencije, ali i mnoge druge fiskalne olakšice kada se korisniku pomoći oprašta deo ili ceo iznos poreza dobit, ili druge dažbine, zatim garancije države, koju mogu i ne moraju biti iskorišćene, odricanje od dobiti države u korist privrednoj subjekta koji se u vlasništvu ili u delimičnom vlasništvu države, ili otpis duga. Tu spadaju i prodaja i davanje na korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni koja je niža od tržišne, ali i bez naknade.

Davaoci državne pomoći mogu biti organi Republike Srbije, npr, određena ministarstva, ali i svako pravno lice koje raspolaže javnim sredstvima kao što je Fond za razvoj. Razvoj je ključna reč ovde jer će se upravo na tome bazirati bolji rad ove Vlade, kao što se bazirao i do sada, a najveći uspeh će biti kada dostignemo ravnomeran razvoj, na teritoriji cele države da svaki deo Srbije oseti i napravi još po jedan korak napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, današnji rebalans budžeta je jasan i nedvosmislen dokaz rasta i razvoja naše zemlje.

Ovo je prvi rebalans koji radimo zbog suficita, odnosno viška para u budžetu. Viška para ima 46,6 milijardi dinara.

Ova fiskalna relaksacija je upravo ono za šta smo radili unazad nekoliko godina. Da se razumemo, mi trošenjem ovog viška novca ne remetimo, niti dovodimo u pitanje finansijsku stabilnost. Finansije ostaju stabilne, a višak novca ulažemo u javnu i investicionu potrošnju, što praktično znači povećavamo zarade u javnom sektoru od 8% do 15%, isplatićemo penzionerima po 5.000 pomoći, pomoći ćemo zaduženim građanima u švajcarskim francima, gradićemo put Pojate – Preljina i ono što je vrlo važno za Srbiju koja je, moram da napomenem, vojno neutralna, zato i ulažemo u našu vojsku i našu policiju.

Znate, za neke generacije među kojima je i moja generacija, ovo jeste istorijski uspeh. Ova zemlja je u krizi najmanje 40 godina unazad i skoro ceo svoj život smo proveli u ekonomski urušenoj Srbiji i imamo pravo da kao građani ove zemlje saznamo šta znači ekonomska stabilnost države u kojoj živimo. Evo, došao je i taj dan.

Iako je po mišljenju Fiskalnog saveta ovaj višak novca mogao biti produktivniji utrošen, oni pod tim smatraju da bude uložen u nešto što bi se državi kasnije vratilo, umesto povećanje zarada, ja smatram da je upravo na najbolji mogući način raspodeljen, jer se mora napraviti mali predah, da tako kažem, u ovoj borbi u kojoj učestvuju svi građani Srbije. Potrebno je da oporavak Srbije kao građani osetimo kroz povećanje sopstvenih budžeta.

Država Srbija beleži povećanje javnih prihoda, a da pri tom nije povećavala poreske obaveze, beleži rapidno smanjenje javnog duga, privredni rast, prepolovljenu nezaposlenost koja nikada nije bila niža i iznosi 10% i beleži stabilnu inflaciju. Da ne zaboravimo permanentan priliv stranih, direktnih investicija, po čemu je Srbija na prvom mestu u Evropi.

Ova zemlja se otvara. Stvorila je uslove i mogućnosti za kvalitetno poslovanje, za zapošljavanje. Najviše je poboljšan položaj kod populacije mladih i žena koji su najosetljivija kategorija pri zapošljavanju. Najveći izvoz je u IT sektoru. Beleži porast od čak 30%, a to su mladi ljudi koji su zadržani u Srbiji i žive i rade od svog znanja u sopstvenoj zemlji.

Takođe, raste i obim spoljnotrgovinske razmene. Neko će reći povećan je uvoz, ali neće reći da se uvoze mašine i oprema, koja su direktna posledica novih investicija i da će te iste firme povećati izvoz u narednom periodu. Takođe vam neće reći da se uvoze automobili i energenti, što je ništa drugo do povećanje životnog standarda naših građana.

Još jedna negativan doprinos kretanju ukupne industrije dala je prehrambena industrija usled prohibicionih mera Prištine, ali se zato oporavlja prerađivačka delatnost, a izvesno je i da će poljoprivredna proizvodnja dostići izrazito visok nivo generisane bruto dodate vrednosti, iako je zbog vremenskih nepogoda bio očekivan blago negativan uticaj.

Niz ekonomskih mera koje je preduzela ova Vlada će tek dati rezultate. Ja zbog vremena neću stići da ih sve pomenem, ali po meni najbolja stvar koju je Aleksandar Vučić svojom politikom uspeo da reši vezana je za kredite iz prošlosti. Skupe kredite koje su neodgovorne vlasti podizali zamenio je pet puta jeftinijim kreditima, što znači kamatu od 7,25%, zamenio je kamatom od 1,61% i to je istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje. Zatim, poresko rasterećenje rada stvara povoljni privredni ambijent određenim promenama kod poreza na dobit i kroz jedinstveno zakonsko uređenje ovih prihoda.

Takođe, ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, smanjuje se poresko opterećenje neto plate na 63% na 62%, što je ukupna ušteda za privredu za oko 11,9 milijardi dinara. Zatim, smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, promenjen metod obračuna amortizacije, a tu su i stimulativne mere za inovativne delatnosti koje su vrlo poželjne kao novi izvor rasta. Sve to će pojačati privredni rast, uticaće jednim delom i na smanjenje sive ekonomije, a posebno će doprineti jačanju privatnog sektora. Kao krajnji korisnici svih ovih benefita su građani Srbije čiji će životni standard rasti iz godine u godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti navedeni su neki ključni problemi u ostvarivanju ravnopravnosti i zaštiti od diskriminacije. Data su istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Vidimo da je jedno od istraživanja rađeno sa predstavnicima medija, kao kategorijom koja direktno može uticati na zastupljenost ove teme kroz svoje izveštavanje.

Ono što u ovom izveštaju obeshrabruje, to je broj pritužbi na diskriminaciju po osnovu invaliditeta. Iako postoji veliki napredak u obezbeđivanju uslova za nesmetano funkcionisanje osoba sa invaliditetom, jasno je da se u toj oblasti još dosta toga mora uraditi.

U jednom delu izveštaja stoji da je potrebno stvaranje takvog kulturnog obrasca i društvenog diskursa u kome se diskriminacija osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava. Mislim da naše društvo ima takav jedan obrazac i jeste na tom diskursu, samo je pitanje u kojoj meri. Realno, to nigde u svetu i verovatno nikada i neće biti 100%, jer će negativnih pojava u društvu uvek biti, ali je činjenica da se moramo truditi za zaštitimo ugrožene kategorije u što većoj meri.

Ono o čemu takođe moramo voditi računa, jeste da ne dođe do zloupotreba i da percepcija ravnopravnosti ne bude iskrivljena, jer sam potpuno sigurna da svi mi znamo da ravnopravnost ne znači biti iznad nekoga, nego u istoj ravni sa nekim.

Vratiću se na kratko na onaj deo o poštovanju. Generalni utisak je da u današnje vreme nedostaje poštovanja, bilo da se ono odnosi na poštovanje ljudi, poštovanje prava ili poštovanje sloboda i često moramo jedni druge podsećati, a neretko i zahtevati poštovanje. Međutim, neretko ga i uskratimo nekom drugom. To je polazna tačka za rešavanje ove vrste problema, učenje o elementarnom ukazivanju poštovanja i smanjenju predrasuda, a to je posao za svakog pojedinca.

Mi imamo zakonodavne i institucionalne okvire i u oblasti zaštite ljudskih prava, imamo i Strategiju za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, imamo nezavisne organe, imamo kancelarije koje se bave ovim problemom, ali nas uvek sve vraća na ono što je možda i najteže, a to je promena ugla gledanja i stavova. Promene u životu, promene u društvu su rezultat promene stavova u ponašanju. Na dobrom smo putu kada je u pitanju unapređenje ljudskih prava osoba koje pripadaju osetljivim društvenim grupama.

Kada govorimo o nacionalnim manjinama, tokom 2018. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Najbrojnije nacionalne manjine u Republici Srbiji kao što je poznato su Mađari koji čine 3,5%, zatim Romi koji čine 2,1% i Bošnjaci koji čine 2%. Sve druge etničke grupe imaju pojedinačne udele niže od 1%. U Boru, Romska nacionalna manjina zauzima 3,61% od ukupnog stanovništva. Mi dosta radimo na njihovoj integraciji u društvu, obzirom na prisutnost problema i neadekvatnih uslova života u neformalnim romskim naseljima, grad Bor je u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava sproveo projekat koji finansira EU, a koji podrazumeva unapređenje stambenih uslova romskih porodica. Završena tehnička dokumentacija, odnosno projekat zgrade, urađen je i plan raseljavanja i 60 porodica koje su uglavnom socijalni slučajevi biće useljene u nove stanove.65

Vi ste u ovom izveštaju dobro objasnili da su direktne posledice siromaštva i uslova u kojima Romi žive česte pojave ugovorenih dečiji brakova, što predstavlja veliki izazov za integraciju mladih romske nacionalnosti, koji su posebno u riziku od socijalne isključenosti.

Tu je i nedostatak obrazovanja, što implicira probleme pri zapošljavanju, a ne treba zaboraviti ni nasilje u porodici koje je takođe jedno od posledica tradicionalnog sklapanja brakova maloletnih lica.

U principu, to je uzročno posledična veza i sa tim je prilično teško boriti se, pa ipak ovim projektom im pružamo mogućnost socijalizacije, a na njima je da tu mogućnost iskoriste za integraciju u društvo, naravno uz poštovanje većinskog naroda i ostalih nacionalnih manjina, jer svima nam je interesu da živimo u što boljem i što kvalitetnijem društvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani ministre, pre svega, niti se ovde nekome brani da studira, niti ovde govorimo o tome sa koliko godina je neko upisao fakultet, govorimo o dužini trajanja studija.

Kao što sam rekla i u načelnoj raspravi na ovu temu, mi smo voljni da produžimo rokove starim studentima, da im omogućimo da završe te studije po starom programu. Još dve godine dobijaju ovom izmenom zakona, a napominjem da je ovo peti put kako se taj rok produžava i polazi se od toga da neki od njih mogu dati veliki doprinos ovom društvu. Takođe se uzima u obzir i da im je do završetka studija ostalo nekoliko ispita, a da iz ličnih razloga, kao što je zasnivanje porodice ili zbog nekih drugih životnih okolnosti, nisu uspeli da studije završe.

Međutim, ukidanje rokova neće doprineti da svi ovi studenti završe fakultete. Štaviše, mislim da će biti potpuno suprotno.

Ponavljam, sve u životu ima rok. Zašto bi sticanje formalnog obrazovanja bilo izuzetak od toga? Ako neko nešto želi da završi, on to počinje sa odlukom u kom roku će to i obaviti. Na to mogu uticati nepredviđene životne okolnosti, pa se ti rokovi mogu i pomeriti. U redu, nema problema, evo i zakon pomera rokove i daje dodatni rok za završetak studija. Ko je zaista rešen, iskoristiće ovo produženje i završiće započeto ako već nije iskoristio prethodne četiri prihode, ali zaista se negde mora prekinuti sa ovom praksom i priznati da nema smisla studirati u nedogled. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Slažem se da treba uvažiti argumente. Mi smo te argumente uvažili. Uvažavani su i proteklih četiri puta. Ovo je peti put. Ali, moramo biti realni i priznati da se ovde najmanje možda radi o tim realnim životnim okolnostima. Možda je to slučaj kod jednog broja starih studenata, ali moramo takođe priznati da se radi i o lenjosti i o neodgovornosti i o tome da možda teško se odlučuju da od nečega odustanu. Nekada u životu morate i odustati od nečega. Ako vidite da ne ide, ne ide, odustanite, nađite neki svoj drugi životni put. Prosto, to je život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razvoj naše zemlje kao temelj politike koju vodi SNS se ogleda kroz mnogo projekata koji su sprovedeni, kroz one koji su u toku i svakako kroz mnoge koji se planiraju.

Politička stabilnost koju je naš predsednik doneo sa sobom je donela i velike prilike za našu zemlju koju smo iskoristili i pretvorili u bolju budućnost Srbije. Jedan od partnera na ovom putu razvoja Srbije nam je svakako i Evropska investiciona banka kao najveća multilateralna kreditna institucija na svetu koja ima mogućnost da se zaduži na tržištu kapitala po veoma povoljnim uslovima.

Protekle godine EIB potpisala je najviše ugovora za nova investiranja ikada u našem regionu u visini od 1,1 milijardi evra, od čega više od 40% u Srbiji. Novi investicioni ciklus u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji vredan je više od pola milijarde evra.

Da bismo povukli sva planirana sredstva, danas ovim autentičnim tumačenjem stvaramo zakonski okvir koji za cilj ima završetak vrlo važnih projekata za Srbiju.

Najveći korisnici u ovom ciklusu su lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo zdravlja. Dakle, ulaže se u opštinsku infrastrukturu, u škole, u bolnice, u puteve.

Prednost zaduživanja kod Evropske investicione banke u odnosu na druge finansijske institucije, to što sredstvima koja daje ova banka upravlja zajmoprimac, u ovom slučaju država Srbija. Osim toga, tu je i mogućnost da na ovim projektima rade sve kompanije koje su zainteresovane, što znači da i domaće kompanije koje imaju kapaciteta mogu učestvovati u procesima izgradnje ili rekonstrukcije.

Pokazalo se, a pokazuje se i dalje da našim građanima osim novih, daleko boljih uslova rada, obezbeđujemo i bolji privredni ambijent koji je svakako vrlo privlačan za investiranje. Srbija ima najveći priliv direktnih stranih investicija u regionu uprkos negativnom trendu u celom svetu. Britanski „Fajnenšl Tajms“ je objavio izveštaj o investicijama u svetu 2019. godine u kome stoji da je Srbija na prvom mestu sa prilivom direktnih stranih investicija od 4,1 milijarde dolara. Najznačajnije od svega je što ulažemo u projekte koji su profitabilni što znači da može novac da se vrati državi.

I uz sva ulaganja u projekte sledi i novo povećanje zarada. Plate i penzije će ponovo biti povećane, i to između 8 i 15%. Verujem da ova vest najviše raduje medicinske radnike, čija će primanja najviše i biti povećana. Kao što smo i obećali radimo vredno. Rezultati su vidljivi i sa ponosom danas ovde o njima govorimo. Nismo zaboravili gde je Srbija bila, a gde je sada i koliko danas Srbija ima prijatelja i partnera kako u Evropi, tako i u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani, kao što su kolege već rekle, danas razmatramo Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju sa samo jednom izmenom. Izmena podrazumeva da se studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, produži rok za studiranje po starom programu.

Inače, ova situacije je svima dobro poznata, obzirom da se ponavlja, mislim da je ovo peti put. Očigledno se ovde radi o posebnoj kategoriji, tzv. starih studenata, koji iz određenih razloga ne mogu da završe svoje studije. Razlozi su im lične prirode i ja nemam nameru da ulazim u to, da li su opravdani ili nisu, jer po mejlovima koje su nam slali, veliki broj njih je svesno da su preterali, kako su sami naveli u dopisima nama poslanicima.

Ipak, mi smo voljni da i ovog puta podržimo njihove napore da se izbore za svoje diplome i lično im u tome želim puno uspeha. Nadam se da će pokazati veći stepen odgovornosti, pre svega mislim na one kojima je ostalo svega nekoliko ispita do završetka studija.

Što se tiče rokova, odnosno postojanja samih rokova, mislim da rokovi treba da postoje, jer sve u životu ima rok trajanja, pa ni obrazovanje ne sme biti izuzetak od toga. Da budem preciznija, mislim na sticanje formalnog obrazovanja, a ne na celo životno učenje, jer celo životno učenje je neograničen ciklus.

Što se tiče navoda koji se mogu čuti da im te diplome u životnom dobu u kome su, odnosno u kome će ih steći, verovatno neće doneti mnogo, to možda jeste tačno, ali ja verujem da oni to posmatraju malo drugačije. Čak mislim da ne očekuju da će raditi u toj struci za koju se tako dugo školuju, uostalom mala je verovatnoća za to, ali mislim da prosto ne žele da odustanu i to je razumljivo i sasvim svojstveno čoveku da se teško miri sa činjenicom da je život doneo neke druge planove i neki drugi put.

Takođe, verujem da neki od njih zaista mogu mnogo da pruže ovom društvu i da to što u stvari i oni, a i mi, oko ovog problema nalazimo ljudske razloge kao rešenje, a ne one praktične koji su svojstveni institucijama, govori o tome da smo svi mi samo ljudi koji se za nešto bore. Oni se bore za sebe, mi se borimo za njih i njihovu budućnost i na istom smo zadatku.

Ne treba izgubiti iz vida ponašanje koje promoviše organizacija "Jedan od pet miliona", kao i Obradović, Lutovac i ostali propali političari, ne samo da neće doneti bolju budućnost, već će im doneti veliku mrlju na sadašnjost. Nažalost, njihov entuzijazam koji je svojstven njihovim godinama, umesto da iskoriste u sopstvenu korist, zloupotrebljavaju propali političari za sopstveni račun. A računi ovih studenata koji su izmanipulisani će biti puni samo ako se budu posvetili sopstvenom učenju i radu. Nasilje im sigurno neće doneti bolju budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o patentima, izumima i inovacijama, uspešni preduzetnici mogu biti i oni koji nisu izmislili ništa novo, ali svaki preduzetnik na početku razmišlja u dva pravca, da radi nešto prvi ili da to radi mnogo bolje od drugih.

Oni koji bivaju u situaciji da nešto rade prvi, to su inovatori. Eventualno može biti da su nečiju ideju iskopirali i doveli je na teritoriju gde ona još uvek nije zastupljena.

Oni koji uspeju da nešto rade mnogo bolje od drugih, svoj posao i tržište grade na radu onoga ko je bio preteča, odnosno inovator, pa sve što je inovator zanemario, oni koji ga prate fokusiraju se upravo na to i mogu ga i preteći u poslu. Mislim da je to najizraženije kod tehnoloških kompanija. Ali, između ova dva modela ima prostora za sasvim uspešno poslovanje i bez revolucionarnih dešavanja. Međutim, inovacija može biti i mala promena u procesu proizvodnje, načinu promocije ili uvođenje nekih novih materijala.

Internet je pun ideja i svakom može naći nešto što njegovom poslu može doprineti i učiniti poslovanje lakšim, a povećati profit. Stoga, uvek treba težiti novinama i biti otvoren za nove pronalaske koje najčešće kreiraju sami zaposleni.

Ovim zakonom urediće se ova oblast i to će biti podsticaj za inovatore da svoje ideje počnu da sprovode u dela, a privreda od toga može imati samo koristi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. je bitan i ja smatram da ga ne treba menjati. Nastaviću da insistiram na onome što sam govorila i s početka ove sednice, a to je da svaki pojedinac može i nekom malom inovacijom doprineti boljem radnom procesu, a sebi da obezbedi dodatni profit.

Ovaj zakon uređuje odnos između poslodavca i zaposlenog, a primenjuje se u onom slučaju ukoliko izostane ugovor između njih, koji prema sopstvenom dogovoru kreiraju uslove dogovora.

Način komunikacije između zaposlenih i poslodavca je u svakom slučaju određen od strane poslodavca, prema pravilima i praksi kompanije.

Danas u Srbiji posluje veliki broj stranih kompanija, koje je doveo predsednik Vučić, i u tim kompanijama zaposleni imaju i te kakve mogućnosti da pokažu svoju kreativnost i svoju inovativnost. Moja generacija, nažalost, nije imala takvu priliku, a verujte, mnogi od nas su je želeli. Danas mladi i posvećeni ljudi, koji su kreativni i sposobni, mogu da dođu do izražaja i svoj talenat pretoče u dela.

Srbija je danas daleko razvijenija nego ranije, izdigla se i radi se intenzivno na tome da se taj boljitak oseti u svakom delu i svakoj oblasti, a naravno, ovo možemo postići samo radom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, u prilog ovoj raspravi o uvođenju dualnog modela studija u visokom obrazovanju, mislim da je najvažniji cilj koji ovaj zakon ima osposobljavanje studenata za rad u oblasti koju su izabrali da studiraju.

Vrlo je čest slučaj dobrih studenata koji su, po klasičnom modelu studija teoretsko znanje savladavali uz vrlo visoke ocene, ali da svoje znanje nisu uspevali da u potpunosti iskoriste u praksi, upravo zbog nepoznavanja realnog radnog okruženja i očekivanja poslodavaca. Ovaj zakon upravo taj problem rešava i daje mogućnost da se uči kroz rad, da se steknu veštine koje se traže u praksi, a time se skraćuje i vreme uhodavanja u posao kada se stupi u radni odnos. To je, po mom mišljenju, velika prednost i za privredu koja je do sada za obuku novozaposlenih morala da izdvaja i velike svote novca.

Svako iskustvo stečeno tokom studija donosi lični razvoj, donosi prihode za studente koji se budu odlučili za ovaj model studija i donosi tržištu rada potencijalne zaposlene koji su zapravo osposobljeni za ono što su realne potrebe tržišta, odnosno potencijalnih poslodavaca. Povrh svega, ta mogućnost da studenti dobiju priliku direktnog kontakta sa onima koji mogu ponuditi ugovor o radu jeste veoma dobra prilika i zaista je treba iskoristiti. Zahvaljujem.