Iskreno da kažem, izvinjenje nisam očekivala od Balše Božovića. Rekla bih jednu izreku od Napoleona Bonaparte, ako je pametan, on će da shvati o čemu pričam: „Budala ima veliku prednost nad pametnim čovekom. Uvek je zadovoljan samim sobom.“

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što počnem izlaganje, htela bih samo vas lično da zamolim da ubuduće, pošto ovde postoje dve Nataše Jovanović, narodne poslanice, mene prozivate kao Nataša St. Jovanović ili Nataša, Stanoje, Jovanović, jer dolazim u vrlo neprijatnu situaciju, jer ima i pojedinih koleginica koje imaju dva prezimena, pa prozivate jedno i drugo.

Prema tome, mislim Nataša Jovanović, pošto postoje dve Nataše Jovanović, insistiram…

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana potpredsednice mnogi vas kritikuju ali bez realnih argumenata jer sve što radi ministarstvo je transparentno, jer se radi o građevinskim projektima i infrastrukturi koji su odmah vidljivi i upotrebljivi. Građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana i obezbeđuje objekte, infrastrukturu za sve privredne i socijalne kategorije.

Ogromna je oblast koja obuhvata vaše ministarstvo i neki bi rekli da je to muški posao, ali ja se ne slažem. Žene su po svojoj prirodi, poklanjaju više pažnje detaljima, organizovanosti, samodisciplini i svakako empatija i ženska intuicija u poslu nije zanemarljiva. Tako da je vaše ministarstvo u pravom smislu na delu rodne ravnopravnosti.

Zakoni koji su pred nama su vrlo moderni i svi su usmereni na to da se uklone uočene nepravilnosti u praksi, a sa druge strane usklade sa zakonima EU jer su zemlje EU usklađivale, radile su mnoga usklađivanja pre nas, a daleko su ekonomski razvijenije. Usklađivanje u oblasti, npr, građevinskih proizvoda su radile i sve zemlje u našem okruženju. U Srbiji je sedište npr. transportne zajednice zapadnog Balkana, sedište asocijacije za infrastrukturu i saobraćaj u okviru mehanizma 16+1 i učesnik u projektu jedan pojas jedan put. Osnovni cilj je poboljšanje povezanosti u regionu i smanjenju nefizičkih barijera kako bi se povećao protok robe i ljudi, jer to znači investicije, to znače radna mesta, bolji život građana, a to znači i održivi razvoj.

Srbija se trudi da sarađuje sa svima iako joj se to zamera, svima koji mogu doprineti bržoj obnovi i napretku zemlje, jer jedini interes je dobrobit građana Srbije. Na primer ruski kredit je uložen u modernizaciju deonice železničkog Koridora 10 i barske pruge, a u planu su novi projekti uključujući izgradnju novog dispečerskog centra, nastavak rekonstrukcije pruge, elektro radovi na deonici Stara Pazova-Novi Sad, zatim, deo brze pruge Beograd-Budimpešta.

Ministarka je imala sastanak sa predstavnicima Svetske banke u Srbiji da pored izgradnje Koridora 10, obnove putne mreže, reformi u sektoru građevinskih dozvola, a veoma je važna i reforma preduzeća Putevi Srbije zarad efikasnog poslovanja i jasnog definisanja obaveza i odgovornosti u što kvalitetnijem održavanju putne mreže.

Važno je takođe da građani Srbije znaju da je predstavnica Svetske banke Karla Gonzales Karvadžal pohvalila rezultate Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uz napomenu da je Srbija model zemljama u regionu kako da se izazovi pretvore iz prilike u napredak.

Mnoge moje kolege su pričale dosta o zakonima, ja se u potpunosti slažem sa njima, zato sam svoje izlaganje htela da formiram na malo drugačiji način pošto smo već na kraju ovog dugog dana, tako da želim da građani znaju da je Svetska banka, npr. kao jedna veoma važna organizacija nije zanemarljivo što je preporučila i poručila da možemo računati na njihovu podršku i pomoć Srbiji ka EU. Na početku mog izlaganja sam pomenula rodnu ravnopravnost a o tome se pričalo i na sastanku sa Svetskom bankom, kako uključiti rodnu ravnopravnost u sektor transporta jer žene su veoma važan deo ekonomskog razvoja svake zemlje i da se mora pružiti mnogo veća mobilnost žena i pristup transportnom sektoru.

Pred nama je deset zakona iz oblasti građevinarstva i saobraćaja, izmene Zakona o ozakonjenju objekata i planiranju i izgradnji, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi, nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarad zarade krše zakon. Na primer u Zakonu o transportu opasne robe je neophodna polisa osiguranja za štetu načinjenu životnoj sredini. Mi smo ovde prošle sedmice imali zakone iz oblasti životne sredine i ovo je primer i dokaz kako naša cela Vlada radi u jednoj te istom cilju na zaštiti životne sredine i usklađuje svoje zakone sa istim ciljem.

Ranije smo iz vašeg ministarstva imali veoma važne i veoma raformske zakone koje smo podržali. Jedan od njih je svakako i Zakon o stanovanju. Ovde samo treba da podvučem da je veoma važna kontrola.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone jer smatram da su kvalitetno sačinjeni i zahvaljujem se timu iz ministarstva koji su sačinili pripremu za ovu sednicu kako bi se mi narodni poslanici adekvatno upoznali sa velikim brojem zakona. Zahvaljujem svima.

Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, iz diskusije svih ovih dana, može se zaključiti da su ministar i ministarstvo vrlo posvećeni zaštiti životne sredine, a čuli smo i moje kolege koje su dale niz konkretnih predloga kako da efikasnije i brže primenimo Zakon o zaštiti životne sredine.

Pregovori sa EU o Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine su najteža i najkomplikovanije i procena eksperata su da će Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje od 10 do 12 milijardi evra.

Razlog za ubrzani rast ekologije leži u činjenici da je pod čovekovim uticajem došlo do globalnih promena uslova života na planeti koji prete i samom opstanku čovečanstva. Od ekologije se očekuje da budući da se bavi funadmentalnim zakonitostima funkcionisanja biosfere ponudi rešenja za prevazilaženje ekološke krize. Na primer, navešću kako je Kancelarija za mlade grada Beograda realizovala krajem prošle godine projekta „ Mladi, Tesla i ekologija“ sa ciljem informisanja mladih o važnosti životne sredine. Projekta odgovara na problem letargije mladih po pitanju iskorišćavanja obnovljivih izvora energije. Ujedno projekat se bavi problemom svesti mladih o zaštiti životne sredine. Osnova oba problema je ista, manjak informisanosti o pomenutim temama.

Svih ovih dana se trudimo, mi poslanici da ukažemo široj javnosti na važnost očuvanja životne sredine i da svako treba da da svoj doprinos. Ako nas je puno koji tako mislimo i mali pojedinačni doprinos je veliki za planetu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, slažem se sa svim ovim što je rečeno prethodno, ali da bi nastavili dalje moram da kažem nešto što se dotiče cele planete, koja mora da diše, jer je guše aerozagađenja i svake zemlje na planeti. Naravno da one najveće i najrazvijenije zemlje imaju najveću odgovornost, ali ima je i svako od nas pojedinačno.

Jedan od tih koraka je pošumljavanje, koje će biti među strateškim tačkama ministarstva, jer to je najbolji i najjeftiniji način da se umanji problem klimatskih promena.

Ministar za zaštitu životne sredine, ovde Goran Trivan, je na otvaranju sastanka na visokom nivou koordinacionog mehanizma za saradnju u šumarstvu između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, pozvao zemlje regiona da se pridruže inicijativi Srbije za pošumljavanje i da se napravi zajednička platforma za pošumljavanje ovog dela Balkana, a Kinu da istu akciju pokrene na globalnom nivou kao velika zemlja.

Da podsetim, Kina je potpisnica Pariskog sporazuma, a Pariski sporazum prvi put u istoriji obavezuje sve zemlje, bez obzira na veličinu i snagu da utiču na smanjenje zagađenja. Međutim, ono što se desilo u 2017. godini SAD su istupile iz Pariskog klimatskog sporazuma, jer nisu htele da smanje emisiju štetnih gasova, 26 do 28% u odnosu na 2005. godinu.

Nasuprot SAD Evropska unija ima nameru prema ovom sporazumu da smanji izduvne gasove za 20% do 2050. godine, a do 2050. godine 80% do 95%. Naša Vlada je osnovala Ministarstvo za zaštitu životne sredine, upravo želeći da se naša zemlja ozbiljno i odgovorno pozabavi smanjenjem zagađenja i da svoj doprinos našoj planeti da ozdravi. Toliko, hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine je svakako inspekcija. Inspekcijske službe uz savesne građane su glavne karike u sprovođenju zakona. Nema dovoljno kadra i inspekcije nisu dovoljno opremljene i obučene, tako da ozbiljne reforme ne možemo se nadati u dostizanju strožijih standarda.

Naša Vlada i novoosnovano Ministarstvo radi na edukaciji onih koji moraju biti nosioci promena u kontroli inspekcijskim službama. Zato je održan prvi od tri planirana seminara u junu 2018. godine, ove godine na Tari, seminar pod nazivom „Zaštita prirode, nadzor i predostrožnost“. Okupio je najkompetentnije stručnjake iz različitih nadležnosti koji su jednostavno podržali neophodnost uspostavljanja obrazovanja svih zainteresovanih strana koji se bave zaštitom prirode, a sve u cilju njenog unapređenja i očuvanja prirode za buduće generacije.

Ekološko obrazovanje i formiranje ekološkog načina mišljenja započinje u najranijoj mladosti, pa je otuda veoma značajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja, osnovno školsko, srednje i visokoškolsko. S toga ne treba situaciju prepuštati slučaju, već su u pitanju organizovane nastave sa tematikom iz ekologije, mora se prići veoma ozbiljno i vrlo efikasno, naravno kroz inoviranje postojećih nastavnih planova i programa.

Treba sa što više akcija čišćenja reka, šuma od plastike i svakojakog đubreta stimulisati mlade ne da lome, nego da sade drveće, da čiste umesto da bacaju đubre.

Mora da postoji osuda okoline, ovo bih podvukla, mora da postoji osuda okoline prema takvima ali i zakonske odredbe u vidu kazni koje moraju biti brzo naplative i to zakon mora da omogući.

Kada sam ja bila u školi, imali smo obavezne radne subote. Pomagali smo goranima, planinarima u čišćenju planine Kosmaj, na primer, to je bilo druženje ali bilo je i korisnog rada i po mom mišljenju to bi trebalo obnoviti.

Flora i fauna iz mnogih oblasti je osuđena na odumiranje, a priroda je najveće bogatstvo. Srbija je divna zemlja sa prelepim staništima i nemojmo dozvoliti izumiranje ni jedne jedine vrste koju uništava svako zagađenje i otpad. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine su, naravno, važne, jer omogućavaju bolje iskorišćavanje IPARD fondova za fizička lica kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnike, privredna društva, zemljoradničke zadruge. I, ogromne su koristi koje Republike Srbije ima korišćenjem sredstava IPARD i IPA fondova, za koje je izdvojeno do 2020. godine 160 miliona evra.

Velika sredstva su na raspolaganju, samo treba ispuniti određene uslove i uzeti ih. Zašto to ne iskoristiti? Upravo ovaj zakon nam to omogućava.

Ali, svakako, ovo je prilika i da pomenemo i druge oblasti kojima se bavi ekologija, jer naša divna planeta vapi za pomoći. Priroda nam je pružila sve i mi moramo da joj se odužimo za dobrobit budućih generacije.

Svakako može da se učini nešto za planetu zemlju, i najmanji doprinos je veliki. Mi smo mala zemlja, ali možemo učiniti nešto.

Ministarstvo životne sredine u Vladi Republike Srbije je osnovalo u stvari Vlada Republike Srbije, pod rukovodstvom Ane Brnabić, prošle godine. I, upravo shvatajući značaj ove oblasti, ne samo zbog Poglavlja 27 – pridruživanja EU, već zato što je minut do 12 da se uradi nešto za planetu zemlju, jedinu koju imamo.

Ministarstvo životne sredine je apelovalo na građane da prijavljuju bacanje smeća u prirodu, ističući da jedino zajedničkim snagama može da se zaštiti životna sredina za buduće generacije.

Jedno od prioriteta ovog ministarstva je pitanje vode i pitanje smeća. Mnogi građani i mediji su prepoznali i osudili postupak zagađivanja, na primer, životne sredine, reagujući na snimak na društvenim mrežama meštanke koja baca smeće u reku Rasinu i otkrivanjem identiteta komunalna inspekcija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ovoga ima u svakoj sredini. Nebrojano divljih deponija je počišćeno, ali se stvaraju ponovo i ponovo.

Burna reakcija javnosti pokazuje posvećenost građana zaštiti prirode i podizanju ekološke svesti. Inspekcijske službe, uz savesne građane, su glavne karike u sprovođenju ovog zakona. Ovo ministarstvo radi na ozbiljnim reformama u toj oblasti.

Zavod za zaštitu prirode Srbije je 24. septembra ove godine, povodom obeležavanja „Dana bez automobila“, u okviru manifestacije „Evropska nedelja mobilnosti“, radilo edukacije o ugroženim biljnim i životinjskim vrstama u našoj zemlji za najmlađe sugrađane, da se više sazna o zaštićenim područjima i prirodnim resursima i retkostima u našoj zemlji.

Ove godine, na primer, evo, danas je 5. oktobar, od 3. do 5. oktobra se održava „Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair“ na Beogradskom sajmu, najveći i najreprezentativniji skup ove vrste u regionu, čiji je pokrovitelj upravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koji ima privredno-edukativni karakter. Posvećen je sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine i centralne teme su – zelena ekonomija, industrija reciklaže i upravljanje otpadom. Oba programa, i izlagački i ovaj stručni, obuhvataju sve segmente zaštite životne sredine, i vazduh i vodu i prirodne resurse, lokalnu samoupravu, komunalnu opremu, nevladin sektor itd. Zato bih želela da se zahvalim svim organizacijama koje daju doprinos ovoj oblasti.

Prošle godine, na ovom istom sajmu, na primer Organizacija ORKA je organizovala radionicu pod nazivom „Ekološki kutak“, koji uključuje projekcije ekoloških filmova, obrazovanje o dobrobiti životinja, zaštiti prirode, održivoj poljoprivredi, zaštiti prirode i ostalih problema, kao što je problem napuštenih životinja. Na istom štandu svoj edukativni program su uzeli Zavod za zaštitu Srbije, Prirodnjački muzej, Javno-komunalno preduzeće „Gradska čistoća“. Znači, svi su se okupili oko jednog te istog cilja, a na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine.

Apelujem da se veća pažnja posveti i recikliranju svega, zbog ekologije i uštede, jer ulaganje u to se dvostruko isplati. Ovo ističem jer smatram da edukacija i podizanje svesti kod najmlađih je veoma važna. Pričale su već o tome neke moje kolege. Vaspitanje od malih nogu da volite i čuvate prirodu je važno za budućnost naše zemlje i naše planete zemlje. Zato ja apelujem prvenstveno na medije da kratkim spotovima o važnosti čuvanja i nezagađenja prirode, među silnim reklamama, podsećaju na ovo, iznova i iznova. Kolektivna svest podsećanja građana da prijavljuju bacanje otpada i brzina kažnjavanja, ovo je veoma važno – brzina kažnjavanja, za sve one kojima nije teško da odu do šume ili pored bistrog potoka, nacionalnog parka i bace đubre koje se neće hiljadama godina razgraditi.

Upravo, ova Vlada je osnovala posebno Ministarstvo životne sredine zato što shvata značaj ove oblasti i želi da ozbiljno rešava probleme.

Iz sredine iz koje ja dolazim, lokalna samouprava Mladenovac, sada za nas je veliki projekat 70 miliona dinara za prečišćavanje voda u naselju Međulužje u Mladenovcu, koje je bilo izuzetno nerazvijeno i nepokriveno kanalizacionom mrežom, ali smatramo da ovaj projekat, koji se radi posle 20-30 godina, je jedna konkretna akcija u prilog svemu ovome što pričam. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici iz ministarstva, kolege narodni poslanici, penzioneri su veoma važni za Republiku Srbiju i ulažu se ogromni napori da im se omoguće najbolji uslovi.

U Srbiji danas živi skoro dva miliona penzionera, gde je odnos penzionera i radno sposobnog stanovništva, kao što je moja koleginica rekla, jedan i po prema jedan, s obzirom da je u prošloj godini registrovano 1.723.435 korisnika penzije i 2.583.557 osiguranika.

Obećali smo da ćemo ukinuti Zakon o smanjenju penzija kada se zemlja finansijski stabilizuje i to u pravo činimo, jer mi naša obećanja ispunjavamo. To nije politikanski potez, već realnost. Stekli su se uslovi, jer su republičke finansije stabilne, sprovedena je fiskalna konsolidacija, a u toku je restrukturiranje privrede i značajno je unapređeno poslovno okruženje.

Naš predsednik Vučić je veliki državnik, iako je Srbija mala zemlja i po broju stanovnika i prostorno, ali je veliki čovek na rečima i delima. Prvenstveno on, velikim ličnim zalaganjem, ali i svi ostali koji slede njegovu politiku, tu prvenstveno mislim na našu predsednicu Vlade, na naše ministre, su uspeli da privuku rekordan broj stranih direktnih investicija u 2017. godini. U 2017. godini se Srbija našla na listi top 15 zemalja u Evropi po stranim direktnim investicijama, a posredno njih je otvoreno više od 20 hiljada radnih mesta. Po visini javnog duga, već u januaru 2019. godine će se Srbija naći među 10 zemalja sa najnižim javnim dugom. O tome mi treba da pričamo, a ne o kritikama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, šta je omogućilo da se konstantno povećava standard penzionera i građana uopšte? To što je makroekonomska situacija povoljna, fiskalna i monetarna politika stabilna, a nezaposlenost najmanja u poslednjih 10 godina, što zahvaljujući našem predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije se otvaraju nove fabrike, grade se zdravstveni centri, bolnice, škole. Radi se kompletna obnova zemlje. To je kao kad nasledite kuću blataru i na njenim temeljima počnete zidati zgradu od čvrstog materijala, stabilnu, sigurnu. Uz to, dok vredno radite, a vas prethodnici gađaju ciglama, vi gradite, oni razgrađuju.

S obzirom da su sada državne finansije konsolidovane, stvorile su se mogućnosti da novim zakonom bude utvrđen pravni osnov koji će dati mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa u zavisnosti od ekonomskog kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije. Srbija ima najveći rast u regionu i sa pravom se

sa tim ponosimo, na štetu onih koji su znali samo da pljačkaju i uspeh ne praštaju. Naši najstariji sugrađani su dali svoj doprinos uspešnim reformama i sada imamo stabilne javne finansije.

Još jedan detalj za širu javnost, a to je da upravo rukovodstvo MMF je koristilo primer Srbije, kao uspešan model konsolidacije javnih finansija i velikog napretka u kratkom vremenskom roku. Kao primer za druge zemlje, Srbija ide dobrim putem i ostaje dosledna ekonomskim reformama, povećanju stope rasta BDP i poboljšanja životnog standarda građana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na početku želela bih da kažem da se pridružujem mojim kolegama i koleginicama iz SNS koji su osudili svako nasilje, agresiju i svaki poziv na nasilje od onih koji sebe nazivaju demokratama i intelektualnom elitom, a pri tome niko nije našao za shodno da se izvini ili ogradi od monstruoznih pretnji pojedinaca iz njihovih redova.

Tokom jučerašnjeg dana bilo je puno iskaza mržnje, laži, optuživanja od strane opozicije, jer iz velike nemoći i ljubomore vidimo zašto je nastala izreka „uspeh se ne prašta“. Sada u zemlji Srbiji postoji dobra socijalno-ekonomska konekcija između države i penzionera, kao i između radnika i poslodavaca i ona je kontinuirana, a to je zajednička težnja da materijalni položaj u Srbiji bude bolji. Političko dodvoravanje zarad nekog mira ili političkih poena ostalo je u prošlosti. Da se Srbija zadužuje ne bismo stvarali neki imidž dobre Vlade, mi to ne želimo. Želimo da postignemo dobre uslove dobrim radom i da ljudi shvate – onoliko koliko rade, toliko će biti bolje svima, i radnicima i penzionerima i državi.

Nama penzioneri veruju, a to je blizu dva miliona penzionera i to su ljudi sa velikim životnim iskustvom, koji su dobrim delom doprineli da Srbiju izvučemo iz kolapsa i bankrota u koji nas je prethodna vlast uvalila. Jedva se iščupasmo iz živog blata u koji je naša zemlja sve više i više tonula. Ali, zahvaljujući mudrosti, znanju, poštenju i ogromnim napornim radom našeg predsednika Srbije i našeg predsednika SNS, sa timom ljudi koje je on postavio i procenio da se mogu dostojno boriti sa ogromnim problemima i izazovima i na kraju pobediti, naša zemlja beleži najveći privredni rast u regionu.

U 2017. godini Srbija je privukla 118 stranih direktnih investicija, što je 157% više nego u 2016. godini. Samo sada u poslednjoj poseti Kini su doneti potpisani ugovori od 10 milijardi evra investicija u skorijoj budućnosti. Suficit je 8,8 milijardi dinara, što znači da je strpljenje građana, a ponajviše penzionera, uz veoma vredan i posvećen rad našeg predsednika i cele Vlade, dalo rezultate uz konstantan ekonomski rad. I to je ono što je bitno. Hvala na pažnji.

Hvala, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, želim da iskoristim ovu priliku, ministre i da vas zamolim da još jednom razmotrite zahtev Opštine Mladenovac, u okviru mreže zdravstvenih centara u Srbiji, formirate zdravstveni centar u Mladenovcu, koji sa okolinom ima negde oko 60 hiljada stanovnika, jer Mladenovac nije logično da poseduje Dom zdravlja i Specijalnu bolnicu za interne bolesti, a nema opštu bolnicu. To za posledicu ima da građani su uskraćeni za doktore, specijaliste iz mnogih oblasti. To ujedno stvara i pojačan pritisak na KC i druge bolnice u Beogradu i formiranjem zdravstvenog centra bi građanima Mladenovca bili dostupniji lekari specijalisti, koji ovakvom sistematizacijom nisu u mogućnosti da se zaposle u Specijalnoj bolnici za interne bolesti. Ovakav sličan, ima i naš komšijski grad, a to je na primer Aranđelovac.

Pošto ovo ima veze sa mojim amandmanom, koji sam podnela na član 3. da se dodaje stav 3, odnosi se na humanistički pristup podizanjem nivoa usluga i kvaliteta kojim se utiče na razvoj i organizaciju zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji.

Održivost zdravstvenog sistema, jasno definiše makro i mikro ekonomske politike zdravstva, planiranje, razvoje rada, obezbeđivanje maksimalno transparentnosti, suzbijanje korupcije i obmana i selektivno decentralizaciju, u oblasti upravljanja resursima i širenje izvora i načina finansiranja. Poboljšanje funkcionisanja efikasnosti kvaliteta zdravstvenog sistema, uz definisanje posebnih državnih programa u oblasti prevencije bolesti, ranog otkrivanja i efikasnijeg lečenja, je Ministarstvo definisalo kroz mrežu institucija, tehnologija i medicinskih preparata. U svakom slučaju, zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, osnova promocije zdravlja je javna zdravstvena politika, gde zdravlje postaje centar i okosnica svih politika Vlade jedne zemlje, kako bi se optimizovalo zdravlje, produktivnost, kao i ukupni kvalitet života stanovništva i redukovale nejednakosti u zdravlju.

Pacijent se postavlja u centar sistema zdravstvene zaštite, kroz jasno definisanje njegovih prava u zdravstvenom osiguranju, zaštitu ljudskih prava i uvažavanje njegove volje i obezbeđenje saglasnosti za sve postupke vezane za njegovo zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

Ovde vidimo veliki napredak. Od 2012. godine na listi evropskih zdravstvenih sistema nalazimo se na 20. mestu, ispred osam zemalja EU. Hvala vam što iz svoje oblasti vraćate ugled Srbiji.

Pored svega rečeno današnjeg dana, želim da istaknem da ministarstvo, pored unapređenja uslova rada i nabavke savremenih aparata, je učinilo veliki pomak u približavanju i olakšavanju stanovništvu da kroz besplatne preglede i prevenciju bolesti imamo zdravo stanovništvo. Jer, zdravlje je najveći nacionalni resurs. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, na početku današnje rasprave želim da citiram čuvenog vojvodu Živojina Mišića: „Ratovi se završiše, a naše bitke još traju. Te bitke nas učiniše kao stene jakim, samo nikad ne stajati, uvek ići napred.“ NJegove reči ne smemo zaboraviti, ali isto tako, moramo vaspitavati buduće generacije da naše velikane i naše heroje ne smeju prepustiti istoriji, nego se iznova sećati kroz ratne memorijale koje ćemo održavati kao najveću svetinju.

U Srbiji postoji negde oko četrdesetak tvrđava i mnoštvo spomenika koje treba obnoviti, održavati, memorijalne komplekse, jer njihov značaj je kulturni, istorijski, vojni i politički. Srbija nije zaboravila ni doktorku Els Inglis koja je predvodila sanitarnu misiju škotskih žena, koje su lečile ratnike i bolesnike u Prvom svetskom ratu. Vojnici Moravske divizije su podigli spomenik Crkvenac u Mladenovcu gde svakog 15. septembra dolaze ambasadori Kanade, Belgije, Velike Britanije da odaju počast ovoj hrabroj ženi. Poslednji put česma je obnovljena 1985. godine. Sadašnja vlast sa SNS na čelu čeka odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kako bi uredila spomen park, a sa donje strane se radi Badžakova ulica, za koju je postojao projekat više od 10 godina, ali realizacija je čekala SNS da je izgradi.

Pored jezika, pisma, istorije, veličina jedne države se svakako odnosi prema palim borcima i memorijalima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ministarstvo je uočilo neophodnost donošenja zakona o ratnim memorijalima koji se odnosi na oblast zaštite spomenika u zemlji i inostranstvu, s obzirom da su propisi doneti još u vreme SFRJ i podeljeni kad je bila podeljena na tri savezne države, tj. pre 40 godina. I drugi su imali prilike da nešto promene, ali su bili preokupirani drugim oblastima, kako se za kratko vreme obogatiti.

Na ovaj način negujemo tradiciju za buduće generacije koje dolaze, jer pored jezika, kulture, pisma, istorije, običaja i verovanja je svakako identifikacija jedne nacije. Važno je da savet bude od eminentnih osoba koje će sa punom odgovornošću se odnositi prema memorijalima, određivati prioritete, količinu sredstava za ulaganje i imati viziju razvoja okoline oko memorijalnih kompleksa i spomenika.

Kulturni turizam je u funkciji zaštite kulturnog nasleđa zemlje, jer se njegovom komercijalizacijom dolazi do preko potrebnih sredstava za ulaganje, održavanje, obnovu i zaštitu spomenika. Ovo pored materijalnog donosi i nematerijalnu korist lokalnom stanovništvu, ali i čitavoj zemlji koja jača svoj identitet, jer kulturno nasleđe je materijalnih i nematerijalnih resursa koje je čovek stvarao, ili podignete spomenike našim slavnim precima nastaradalim u borbi za otadžbinu, koji ne smeju nikada da se zaborave. Jer, zaboraviti njih znači zaboraviti svoju istoriju, a bez istorije ni jedan narod ne postoji. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, važno je istaći da primena Zakona o ratnim memorijalima neće stvoriti dodatne troškove ni građanima, ni privredi, jer nema dodatnih finansijskih obaveza za njegovu primenu.

Pored očuvanja i održavanja, planirana je i izgradnja novih spomenika koja mora da sadrži i predlog održavanja istih. Bitno je i to što su ratni memorijali važan deo kulturne baštine Republike Srbije, koji unapređuju poštovanje ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja i tradicije.

U Mladenovcu simbol grada je spomenik srpskom ratniku od 1912. do 1918. godine i predstavlja spomen za 73 poginula ratnika sa stihovima koji su ugravirani na spomeniku – za slobodu, za ujedinjenje, za slavu. Kao što spomenik Pobedniku na Kalemegdanu i predstavlja simbol Beograda, tako i drugi gradovi imaju neke svoje simbole u vidu ratnih memorijala.

Kulturno nasleđe se predaje sledećim pokolenjima i ostavlja trag i postojanost u vremenu. Uspostavljaju se čvršće veze između istorije i turizma. Potrebno je kreirati turističke ture kojima bi se obilazili spomenici od značaja za našu istoriju. Potrebno je napraviti dodatne sadržaje, muzeje kako bi se što više turista upoznalo sa našom istorijom. Što više o njoj znaju, to će nas više ceniti, jer Srbija je mala zemlja, ali ima veliko srce.

Iz svega goreg navedenog sam podnela amandman na član 2. gde se dodaje stav 2, koji ukazuje da je adekvatno održavanje spomenika i proširenje memorijalnih kompleksa i građenje novih, na kojima ne treba štedeti, može za posledicu imati porez prihoda u budžetu Republike Srbije, a nematerijalna korist je svakako kulturni, istorijski, vojni i politički značaj Republike Srbije. Zahvaljujem.