NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 66
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 16 dana i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 17.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući Arsiću.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da smo svi ovde istog mišljenja na osnovu onoga što je izrečeno od mojih kolega, a to je da ko god je krao ili vršio malverzacije treba biti uhapšen i treba biti osuđen. Ja verujem da je pravda spora ali dostižna iako bi lično želela da to bude znatno brže.

Što se tiče amandmana, da pojasnim. Predviđena je isplata štediša sa prostora cele bivše Jugoslavije do 31. avgusta 2019. godine, tj. do 29. februara 2024. godine po sadašnjem zakonu.

Važećim zakonom je bila predviđena isplata do 2023. godine. Pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama, što znamo i sami da to ni malo nije lako jer su ih šetali od jedne institucije do druge.

Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka, čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Po samo j presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, devizne štediše sada stiču prava iz bivših jugoslovenskih republika da mogu da naplate svoju deviznu štednju i to nije ništa sporno.

Da je SNS bila na vlasti, ovo se pitanje sigurno ne bi odlagalo ovoliko dugo i mnogo bi se ranije rešilo. Naši prethodnici su se isključivo zaduživali samo iz razloga da kupe socijalni mir. Mi to, očigledno, ne radimo.

Uočeni problemi u vezi za prikupljanjem potrebne dokumentacije iz bivših republika SFRJ su doveli do potrebe da se i produži rok, koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih knjižica koje su bile daleko preglednije, dobijali i devizne, kartice deviznog računa.

Produženje roka za podnošenje prijava koje je u ovom članu 1. zakona, kako sam i rekla zbog prikupljanja dokumentacije, ima i za posledicu pomeranje, to je potpuno jasno.

Lako je kritikovati i sve što se preduzme, a opet sa druge strane nema konkretnih predloga. Šta znači ovo - briše se, kada u članu 1. samo se pojašnjavaju prava građana? Srpskoj radikalnoj stranki se zamera što je rešila decenijska pitanja kredita, na primer, u švajcarcima. Zatim, nama je dosta stavljanja stvari pod tepih. Mi stvari rešavamo i čistimo nagomilane probleme.

Iz ovog svega rečeno, mislim da ovaj amandman koleginice - briše se, apsolutno je neprihvatljiv. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 17.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pa ja takođe ne vidim razloga da se briše član 2, jer on pojašnjava u stvari nedoumice i olakšava da se Ministarstvo finansija, u stvari Uprava za javni dug, evidentira i lakše nađe tačan iznos koliko se duguje po ovoj osnovi.

Prilikom, na primer, polaganja štednje u različitim valutama, iste su konvertovane u evre, prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije koja je važila na dan 1. januara 2002. godine. Sada se obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju konverzijom štednih uloga, kao što smo već i pričali, u amortizacione obveznice, s tim što Agencija za osiguranje depozita je stečajni poverilac banaka, gde je stečaj okončan i utvrđuje se iznos potraživanja. Zbog toga i smatram da ovaj član treba ostaviti.

Obaveze su preračunate konverzijom štednih uloga i konverzija različitih valuta u kojima je položena devizna štednja u evrima vrši se u međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste na dan 1. januara 2002. godine. Sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbeđuje Republika Srbija u budžetu tj. Ministarstvo finansija - Uprava za javni dug i veoma je teško da našu kuću Srbiju gradimo, a da nismo krenuli od zdravog, čvrstog temelja, nego smo krenuli od podruma.

Više puta sam rekla u mojim ranijim izlaganjima da naš zadatak nije nimalo lak, jer ujedno vraćamo nagomilane dugove, a ujedno i zemlju razvijamo. Naše Ministarstvo finansija, na čelu sa gospodinom ministrom Sinišom Malim, odlično radi svoj posao i građani Srbiji treba da budu mirni, jer mi poklonjeno poverenje nećemo izneveriti. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani saradnici iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ne mogu da počnem sa diskusijom na današnju temu, a da se ne osvrnem na značaj posete francuskog predsednika gospodina Makrona, na poziv predsednika Vučića, koji je došao u Srbiju posle 18 godina, jer je Aleksandar Vučić lider koji probleme ne ostavlja po strani i ne boji se da preuzme odgovornost i progovori jezikom mudrosti kada svi ostali zaćute, popravlja sve ono što su drugi pokušali da pokvare u naše ime, a protiv naših interesa.

Srbija vraća ugled koji zaslužuje, što pokazuje i poseta velikih državnika u poslednjih pet godina, a poseban je utisak ostavio predsednik Makron, iskazujući poštovanje prema srpskom narodu. Ono što je juče poručeno sa Kalemegdana je da moramo da prestanemo da optužujemo jedni druge i krenemo da stvaramo viziju naprednog i modernog društva. Naša jedina šansa je da se okupimo oko onoga što može doneti boljitak i napredak. Ali, to nije jednostavan i lak zadatak. Međutim, to je jedini put.

Što se tiče zakona o e-upravi, savremeno društvo teži globalizaciji i povezivanju i sa tim je u skladu i ovaj zakon. Srbiju približavamo svetu i svet približavamo nama. Onlajn šopovi i platforme mnogo su popularniji nego prošle godine, što govori o jakoj konkurenciji koju imaju domaće internet prodavnice. Obim elektronske trgovine u Srbiji iz godine u godinu raste. Prošle godine, na primer, iznosio je 317 miliona dolara, a ove godine se očekuje da dostigne 354 miliona. Očekivana stopa rasta je 9,6%, da bi iznos projektovan 2023. godine mogao da bude 510 miliona dolara.

Prema podacima ministarstva oko 44,5% korisnika interneta u Srbiji nikada nije onlajn kupovalo, verovatno jer smatraju da elektronska trgovina nije sigurna. Ima oko 43% potrošača koji imaju sumnje u e-trgovinu, jer se plaše da će dobiti pogrešan proizvod i najveću prepreku da za dalji razvoj u ovom sektoru navode manjak edukacije, kako prodavaca, tako i potrošača.

Posebno se reguliše isticanje cena u e-trgovini. Ustanovljena je razlika između e-trgovine namenjene domaćem i stranom tržištu, a uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije. Oko tri četvrtine firmi nudi onlajn prodaju i treba ubediti potrošače da ih zakon štiti. Za to je potreban rad i na kontroli primene zakona, kako bi se povećala svest o benefitima koje ima ova trgovina.

Ovde je veoma važna brza reakcija i poštovanje rokova. Ako je potrebna zamena proizvoda, da to bude izvršeno u predviđenom roku. Isto se odnosi i na rokove garancija. Treba skratiti postupak i imati veću kontrolu kako nad ponuđačima, tako i prodavnicama od strane ministarstva i formirati listu prodavaca sa najvećim pritužbama koja će biti transparentna svima. Na taj način će se praviti bonitetna lista prodavaca i kupci će imati bolje smernice za kupovinu.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je pripremilo akcioni plan za razvoj e-trgovine u okviru projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, koji sprovodi USAID, što pospešuje udruživanje privrednika koji su prepoznali u ovoj oblasti ne samo šansu za unapređenje sopstvenih poslovanja, već i šansu za ukupan privredni rast Srbije u povezivanju na regionalnom i povezivanju sa međunarodnim tržištima. Do sada nije bila regulisana ova oblast, a sve se više koristi.

Istraživanja takođe pokazuju da se u Srbiji preko interneta najčešće kupuje odeća, zatim, tehnički uređaji, bukiraju se turistički aranžmani i sportska oprema. Prosečna vrednost korpe je između 1.000 i 5.000 dinara.

Izmena regulative je neophodna za dodatno unapređenje elektronske trgovine u Srbiji, koja ima ogroman potencijal. I ova izmena će omogućiti da se tržište elektronske trgovine ubrzano razvija.

Cilj je da se postigne nivo kvaliteta proizvoda na globalnom nivou i da se naši proizvođači takmiče pod jednakim uslovima sa drugim proizvođačima i prodavcima iz sveta, sve u cilju brže i lakše trgovine i većeg zadovoljstva kupaca po ceni i kvalitetu. To znači i suzbijanje sive ekonomije u cilju boljeg punjenja budžeta Republike Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:39