NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 19 dana i 21 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Beograd je grad sa tradicijom dugom sedam hiljada godina čime se svrstava u najstarije gradove Evrope. Beograd je na mestu idealnom za otvaranje regionalnih predstavništva, zato je Beograd i prvi u regionu po broju održanih kongresa i konferencija. Ali, da bi se vodio ovakav grad potrebno je znanje, timski rad i ono što je važno, a to je vizija razvoja grada.

Grad Beograd je tek posle smene Dragana Đilasa i dolaskom SNS, omogućila konsolidacijom javnih finansija da se ujedno vraćaju nagomilani dugovi, koji su nam u nasledstvo ostavljeni, od strane prethodnika koji bi ponovo da se vrate na vlast, a sa druge strane da se grad razvija kroz investicije.

Uspeh nije došao preko noći. Moralo se mnogo raditi kako bi ubedili potencijalne investitore da je Beograd poželjan, moderan i stabilan partner. Da se ponovo stekne poverenje koje je izgubljeno sa Draganom Đilasom, na čelu grada, kome je upravljanje gradom značilo samo pribavljanje milionske lične koristi, ne mareći za kvalitet života svojih sugrađana.

Srpska napredna stranka je znala da joj ništa drugo ne preostaje, nego da radi brže, jače, bolje. Zato smo taj slogan i upotrebili na izborima. Građani su to prepoznali i podržali, jer su videli znanje i snagu i volju koju može da iznese samo SNS.

Reći ću samo delić onoga što je učinjeno. Na primer, posle 26 godina otvoren je Naučno-tehnološki park Beograd, prvi nacionalni Naučno-tehnološki park koji je privukao domaće i strane investitore, tehnološke razvojne kompanije, omogućio razvoj ekonomije zasnovan je, ono što je važno, na znanju.

Beograd je decenijama bio prepun zapuštenih neiskorišćenih lokacija koje su predstavljale ruglo grada. Zahvaljujući projektu "Beograd na vodi", Beograd je ponovo dospeo na mapu sveta. Osim "Beograda na vodi", Beograd je napokon dobio robnu kuću "Ikea", švedskog proizvođača i koji predstavlja svetski brend. U Beograd je stigao i lanac hotela "Hilton", sa investicijom od 70 miliona evra, na čijem gradilištu je u nekim trenucima bilo zaposleno i oko 700 domaćih radnika.

Veliki stambeni i poslovni kompleksi, kao što su "Voždove kapije", "A Blok", "Central Garden", "GTC", "Beograd Skyline", državni centri "Kapitol park", "Ada mol", "Big fešn", "Stop šop" Lazarevac, "Aviv park" Rajićeva, "Big fešn" na Vidikovcu i brojni drugi.

Ali, susrećemo se sve više sa destrukcijom tzv. opozicije, što se više radi, to više oni ruše. Mi želimo da Beograd postane prava svetska metropola, a da bi to bio, mora da se ulaže i da se gradi. Oni blokiraju gradilišta i razlog tome je, zato što nam uspeh ne praštaju, jer njihovo vreme je zauvek prošlo.

Posle 11 godina, Beograd je dobio svoju fabriku i to u Obrenovcu "Meita", koja ima proizvodne pogone širom Evrope i Azije. Osim Obrenovca, u Lazarevcu je pokrenut proizvodni pogon, turski investitor je kupio fabriku "Beko".

Dolazim iz Mladenovca i mnogi moji sugrađani bi rekli da je sve to lepo, ali zašto to nije u Mladenovcu? To je bio veliki industrijski centar koji je uništen mnogo pre 2012. godine, mnogo pre SNS. Mladenovac je dugo bio na margini grada. Sam grad ima 17 sela u svojoj opštini, koji nisu imali elementarne uslove za život. Od 2015. godine do danas, to su kilometri asfalta, trotoara, vodovodnih i kanalizacionih mreža, obnovljenih škola, rekonstrukcija mosta Gazela, a upravo se radi kompletna rekonstrukcije doma zdravlja, prva posle 40 godina, tj. od formiranja, tj. od izgradnje.

Novac je obezbedila Vladina Kancelarija za investicije u iznosu od milion i 200 hiljada evra. Potpuno rekonstruisana železnička stanica, otvoren muzej grada koji je bio zatvoren deset godina, a u očekivanju smo da proradi "Beovoz" kako bi se približili prestonici, jer preko deset hiljada Mladenovčana radi u Beogradu itd.

Tek sa dolaskom SNS da vodi Beograd, se i Mladenovčani osećaju delom glavnog grada. Navešću samo neke važnije realizovane projekte u Beogradu, Pupinov most, Bulevar Heroja sa Košara, Brankov most koji je godinama bio u lošem stanju, obnova Ruzveltove ulice koja je totalno rekonstruisana, Trg Slavija i Beograd Oslobođenja.

Ovde, u cilju ulepšavanja centralnog trga, krasi jedna velika muzička fontana sa impozantnim osvetljenjem i odmah smo se susreli sa destruktivnim ponašanjem, zato što je nekoliko puta u nju sipan, zamislite, deterdžent. Pod parolom tzv. opozicije i njihovih malobrojnih simpatizera, sve što je lepo i reprezentativno, hajde da uništimo zato što je to Vučić gradio.

U poslednje tri godine usvojen je strateški plan razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada Beograda do 2025. godine. Generalni cilj koji je usvojen i razložen strategijom jeste da svaki stanovnik u narednih deset godina ima priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. U okviru plana, definisana su četiri cilja koji se odnose na novu vodovodnu i kanalizacionu mrežu za zamenu postojeće, izgradnju fabrika za prečišćavanje vode od kojih će jedna biti u Mladenovcu u naselju Međulužje. Zatim, fabrika vode "Makiš 2" je jedan od kapitalnih investicija grada Beograda i fabrika za prečišćavanje vode u kojoj je primenjena najnovija tehnologija za prečišćavanje, a njen kapacitet je dve hiljade litara pijaće vode u sekundi. Otvaranjem ove fabrike obezbeđeno je sigurno snabdevanje pijaćom vodom u narednih 20 godina.

Vodovod Makiš-Mladenovac je stao sa gradnjom 80-ih godina i nada se izgubila da će iko nastaviti sa projektom. Ali, od 2014. godine SNS nastavlja projekat. Vodovod je došao do Ralje, a do 2021. godine očekujemo spajanje sa Mladenovcem kao krajnje tačke vodovoda, što omogućava stabilno snabdevanje vodom, jer smo do sada iskopavali arterske bunare.

Đilas je marginalizovao prigradske opštine. Izuzetno nam je bilo teško funkcionisanje i stanje koje smo nasledili 2015. godine, kada je došao privremeni organ na vlast je bilo blizu kolapsa. Od tada se uradilo mnogo. Da li je dovoljno? Mogu reći da nije, jer teško je sustići godine nerada DS i rad samo u sopstvenom interesu.

Srpska napredna stranka sada vodi Beograd, želi decentralizaciju, da se svaki deo Beograda brže razvija sa dodelom većih ovlašćenja, sa ciljem sa kojim je podneta ova inicijativa za izmenu zakona. Promenom u zakonu će biti omogućene građevinske dozvole za prigradske opštine do 5.000 metara kvadratnih, a legalizacija do 3.000 metara kvadratnih na nivou prigradskih opština, što će znatno ubrzati postupak.

Kod nas su veliki problem nerešeni vlasnički odnosi, što takođe usporava razvoj. Problem predstavlja nadležnost između opštine i grada oko mnogih pitanja koja muče moje sugrađane. Nadam se da će ova decentralizacija doprineti bržem rešavanju ovog pitanja. Nadam se takođe da će to doprineti razvoju Mladenovca, prvenstveno kao jedne i jedine beogradske banje, turističkog potencijala zbog blizine takođe i planine Kosmaj. Iskreno se nadam i otvaranju neke nove fabrike i otvaranju novih radnih mesta za Mladenovčane, naravno i dovođenje potrebne infrastrukture za nove investitore kroz brže izdavanje dozvola, što očekujemo u skorijem periodu. Na ovaj način se omogućava da svaka gradska opština ima veću inicijativu, veća ovlašćenja i više direktno utiče na kvalitet života u svom gradu, jer ko zna bolje potrebe svojih sugrađana od onih koji sa njima svaki dan žive i udišu isti vazduh.

Sigurna sam da ovim izmenama u Zakonu o glavnom gradu će se znatno ubrzati mnogi procesi koji dovode do rešavanja brojnih problema koji muče moje sugrađane. Hvala na pažnji.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Po osnovu izlaganja gospođe Stefane Miladinović i na osnovu ovoga što je rekao ministar Ružić.

Pošto je Koraćica rodno mesto Bate Živojinovića, samo da kažem da smo mi Mladenovčani podneli oko legata Bate Živojinovića. Nama je želja bila da i turistički podignemo potencijal Mladenovca sa stranim turistima, jer znamo da je jedna veličina rođena u našem kraju, u selu koje pripada gradskoj opštini Mladenovac, čisto da zna javnost i da nas podržite u inicijativi da upravo legat Bate Živojinovića bude u mestu Koraćica.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući i poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Ja ću takođe govoriti o lehs specijalisu, je kompromisno rešenje koje je nađeno između tri strane. Jedna strana je građana tj. udruženja koja njih predstavljaju, druga strana je svakako banke, i treća je država. Postignut je kompromis i najbolje moguće rešenje u ovom trenutku za sve tri strane kojim se rešava problem koji traje više od jedne decenije. Jer, da podsetim zaduženi u švajcarskim francima su oni koji prema poslednjim podacima čine 540 miliona evra ili 15685 je korisnika kredita. Ali, to nije samo taj broj. Tu su i članovi njihovih porodica tako da je ovaj broj znatno veći jer su to osetili i kao posledicu na svojoj koži.

Na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, naša Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su vodili veoma teške pregovore da se ovaj zakon odnosi na sve dužnike, a ne samo na one koji su preko 50 hiljada evra sa ostatkom duga. To znači sledeće. Iznos dobijen konverzijom će biti umanjen za 38%, a dodatno olakšanje je činjenica da se obračun konverzije vrši, ali bez zateznih kamata. I primenjuje se kamatna stopa od 3,5% godišnje, što je neuporedivo bolje nego što je do sada bilo.

Država će da učestvuje u nadomeštanju dela troškova sa 11,68 milijardi dinara, a novac za sprovođenje tog zakona biće obezbeđen emitovanjem obveznica u skladu sa tržišnim uslovima. Veći teret otpisa naravno podnose banke, ali udeo državnog troška se kreće od 30 do 40% u ukupnom iznosu. Ovo država može da realizuje, jer ima suficit u budžetu 15,8 milijardi dinara. U suprotnom to ne bi mogla i to je odgovor na pitanje onih koji kažu – a šta ste čekali do sada da reagujete?

Ova vlast se odgovorno odnosi i prema svojim građanima i ovaj dogovor nije bio ni malo lak, jer se odnosi na bilateralan sporazum klijent – banka. Ali, poznato je da su velika većina banaka u stranom vlasništvu koja ne dozvoljavaju mešanje u svoju poslovnu politiku. A, isto tako naša država posredno preko Narodne banke Srbije i preko Ministarstva finansija se nametnula kao neko ko želi i ko mora da zaštiti egzistenciju svojih građana. Jer, ko god je dobio stambeni kredit znači da zadovoljava visoke kriterijume, tj. da su bili bonitetni za vraćanje kredita u momentu odobravanja.

Ti svi ljudi su dovedeni u situaciju da zbog skoka švajcarskog franka sve ove godine redovno plaćaju, a dug se minimalno smanjuje, do beznadežnosti da će iko išta učiniti po tom pitanju. Za ovaj lehs specijalis je potrebna država koja ima volje i snage da zaštiti svoje građane. I nije nama lako da se sve brljotine iz prethodnog perioda ispravljamo. Jer, ništa dobro nama nije ostavljeno u nasleđe. Od prethodne vlasti nego su uništili šta god su mogli a da imaju ličnu korist. Neke stvari se nikada ne mogu vratiti. Ali pored svih prepreka beležimo suficit i to niko ne može da ospori.

Setimo se koliko je domaćih banaka upropašćeno, od istih tih koji su bili na vlasti do 2012. godine. Prisetimo se samo afere „Agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, pa i dalje „Beobanka“, „Jugobanka“ i ostalo. Trebalo bi čitav sat vremena da ih nabrajam i pričam o tome. Donošenjem ovog zakona dolazimo do socijalno prihvatljivog rešenja da sprečimo da od vrednih i radnih porodica koje su samo htele ono što je prirodno, a to je krov nad glavom, ne pravimo socijalne slučajeve i ujedno rasterećujemo sudove jer su pokrenuti mnogi sudski sporovi.

Kada su podizani krediti i to većinom 2007. godine, delimično 2008. godine, da podsetim naše građane, SNS je osnovana tek u oktobru 2008. godine.

Tadašnja vlast nije edukovala svoje građane da im objasni opasnosti koje vrebaju, vezajući kredit koji je vezan za švajcarce, već ih je čak i podstrekivala. Trebala je da im objasni šta je to euribor, šta je to varijabilna kamatna stopa, šta je to valutna klauzula, da bi mogli lakše da upravljaju svojim finansijama.

Takođe, treba napomenuti, kao što je rekao kolega Arsić juče da mnogi oni koji nisu ispunjavali uslove zbog visine rate kredita, koji su bili vezani za euro, su mogli da dobiju kredit vezan za švajcarski franak, tako da je i to bio jedan od razloga zbog čega su ljudi uzimali takvu vrstu kredita i ulazili u rizik.

Naravno, ovo košta državu i uvek će zluradi reći – a, ko je nama pomogao, zašto su letali kada nisu znali posledice. Možda nije pravedno prema svima, jer ima onih koji su otplatili kredit u veoma teškim uslovima, prinuđeni da prodaju nekretnine i zatvarali kredite.

Ali, morate znati, naša zemlja je ostavljena na ivici bankrota 2012. godine i morali smo postepeno da napredujemo, jer ništa ne dolazi preko noći, vrednim, neumornim radom, prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali i drugih članova Vlade i svih članova SNS, svako u svom domenu su imali želju, a sada mi imamo i mogućnosti, jer budžet je u suficitu, kao što sam rekla 15,8 milijardi dinara, i to je velika stvar. Mi želimo da se naši građani osećaju zaštićeno i da budu sigurni da će država biti uvek tu da brani njihove interese, a to nam omogućava prvenstveno odgovorna, državna i ekonomska politika.

Koliku podršku ima Aleksandar Vučić i SNS, pokazaće se večeras na mitingu i kako je rekla moja koleginica Ana, koji novija istorija ne pamti – dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:39