NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 9 dana

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 4 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 12 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, do 25. februara, ove godine je trajala javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura jeste brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije, jer oni pomažu u kontroli naplate poreza. E-faktura je potpuno digitalna faktura, koja se prenosi s jedne aplikacije tj. izdavaoca na drugu aplikaciju, to je primalac, bez fizičkog oblika, e-fakture biće obavezne tek od 1. januara 2022. godine.

Sećate se eRecepata, eRecepti u početku su bili nepoznanica, možda je bilo i nekih grešaka, međutim, sada je to zaista odlična stvar koja besprekorno funkcioniše. Tako se nadam da će biti i sa ovim e-fakturama. Uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elektronsko fakturisanje su trajne. Sistem platforma elektronske fakture biće otvorena, odnosno otvoriće servis koji će biti dostupan svim korisnicima. Ovde uvek postoje neka određena pitanja. Međutim, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže uredi i to da se odredi podzakonskim aktima.

Elektronska faktura izdata je posredstvom novog sistema će biti smatrana za ispravnu. Sva pravna lica ili preduzetnici koji su u sistemu PDV biće u obavezi da primaju i šalju ove fakture kroz sistem elektronskih faktura, tu spada i naknadno evidentiranje onih faktura koje su poslate ili dobijene van sistema. Planirano je takođe da pristup centralnom sistemu bude jednostavna a sama usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema će biti besplatna. Trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme, firme koje imaju mali broj faktura i one će biti u mogućnosti da direktno unesu u sistem elektronskih faktura.

Iz ugla same privrede njenim korišćenjem postiže se efikasnost, transparentnost i smanjuje se naravno mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje. Faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom. Ukoliko neka firma ima veliki broj faktura imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistem i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura, a firme koje imaju mali broj faktura mogu biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem. Tako da se vodilo računa i o jednom i o drugom.

Jedna od mogućnosti je kako da firma deo posla poveri informacionom posredniku, taj informacioni posrednik naravno mora da ima saglasnost Ministarstva finansija i oni mogu da pružaju usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja, čuvanja samih tih elektronskih podataka. Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku da li mu je model isplativiji u nadogradnju sistema.

Države su videle da je najbolji način suzbijanje sive ekonomije u stvari praćenje prijavljivanja PDV, obaveze u realnom vremenu posredstvom sistema elektronskog fakturisanja. Ovo je vrlo važno, kada je jedan subjekt u sistemu PDV, a drugi to nije, onda će postojati obaveza onoga ko to jeste da izdatu fakturu u sistemu naknadno evidentira u centralni sistem elektronskih faktura. Znači, on ima tu obavezu prema ovom zakonu.

Primer je na primer kod dva paušalca, ne postoji obaveza primanja i slanja faktura i znamo da od 2012. godine ne postoji ni obaveza pečata. Od tada elektronska faktura se priznaje kao uredan dokument.

Zakon uvodi nove stvari, a to je na primer protokol, dodatna bezbednost i formate za elektronsko fakturisanje. Moramo biti svesni da je do sada bilo pranja para i vrtenja po računima za nepostojeću robu. Tako su pare od droge i drugih kriminalnih poslova ulazile kao bele i legalne. Ovaj zakon u stvari je još jedan vid sprečavanja pranja novca i lažne firme, lažni računi, lažne fakture za lažnu robu, više neće moći da prođu. Tako da i ova borba protiv ne prijavljenog PDV i ne plaćenog poreza se svodi i na borbu protiv kriminala.

Rast globalne ekonomije pokreće i nove usluge na tržištu pa se procenjuje da je globalni iznos faktura oko 550 milijardi godišnje, od čega digitalne fakture čine 10%. Jako malo. Grube procene govore o tome da se polovina od svih faktura šalje privatnim potrošačima dok druga polovina se šalje javnim preduzećima ili preduzećima i javnom sektoru. Tokom druge decenije sada 21 veka, zemlje centralne Evrope kao i zemlje latinske Amerike sve više se okreću razvoju usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura upravo da bi se podigla naplata, a sa druge strane da bi se smanjio kriminal.

Ako se neki pitaju da li košta uvođenje elektronskih faktura i da li se ikada pitali koliko godišnje novca troše za fakturisanje, za samo na primer hiljadu faktura godišnje koje pošaljete potrošiti oko 80 hiljada dinara, a ako šaljete preporučeno to je 110 hiljada dinara, ako šaljete sa povratnicom. Samim tim troši se i vreme, troši se i novac i na koverte i na markice i na poštanske usluge.

Uz neracionalan trošak novca ide i nepotrebno trošenje vremena i dalje niste sigurni da li je ona druga strana dobila fakturu ili ne. Model e-fakture sve više koja se radi elektronski, samim tim ubrzava naplatu sigurno od dva do četiri dana što nije zanemarljivo. Osim kroz e-fakture naši računi stižu elektronski u momentu slanja, a samim tim imamo i potvrdu da je faktura primljena kao sada što je to sa mejlovima, a brže uručenje fakture logički predstavlja brzu naplatu.

Samim tim nema gubljenja računa. Vi znate koliki problem može da nastane kada se izgubi faktura, pa mora ponovo da se štampa i tako u ovom slučaju to je eliminisano. Uz fakturu takođe je moguće i dostaviti otpremnicu i garanciju ili knjižno odobrenje.

Što se tiče ovog najavljenog zakona o elektronskom fakturisanju on će do sada izmeniti znatno dosadašnju praksu. Najviše se bune oni koji žele da utaje porez. Nema bogate zemlje bez toga da porez plaćaju svi građani.

Završila bih sa jednom analizom koju je objavio Svetski ekonomski formu o procesu digitalizacije u Srbiji. Ovaj pametan potez, na kome insistira i predstavila je još u svom ekspozeu, premijerka Ana Brnabić, je našoj državi uštedela 180 miliona stranica papira.

Zatim, ako se to prevede na drveće, struju, vodu, jer je sve to potrebno da bi se proizvelo, taj papir, to bi značilo da samo juna 2017. godine, pa do danas, smo uspeli da sačuvamo 900 tona papira, odnosno 18.000 drveća, 76 miliona litara vode i više od 6.000 mega sati električne energije. Pa, da li je to malo?

Put digitalizacije kojim je krenula naša zemlja pokazuje se kao ispravan i kao što vidite već vidimo pozitivne rezultate. Možda se ovaj zakon nekome neće svideti jer sprečava finansijske mahinacije, ali poštenom i radnom poslovnom svetu će doneti veliko olakšanje u radu.

Zahvaljujem se na trudu i radu vama ministre i ljudima iz ministarstva, mislimo da je jako napredan zakon koji ćemo dobrobit njega tek videti u narednom periodu. Nadam se vrlo uskoro. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, ovo su vrlo teška vremena u kojima živimo i mora se balansirati između očuvanja života i zdravlja građana i obnova napretka i privrede.

Na sreću, na čelu ove zemlje je predsednik Aleksandar Vučić koji, ne samo da voli da radi, nego zna i šta radi. On čini da od gubitnika postanemo dobitnici i podigao je ugled Srbiji, da se sada na nas ugledaju i druge zemlje.

Srbija je postala odgovorna država koja brine o zdravlju i životu svojih građana, ali i o svojoj privredi.

Nadali smo se i priželjkivali da će pandemija stati prošle godine. Pošto se to nije desilo, kovid i dalje hara, zato država Srbija uplaćuje 60 evra pomoći svim punoletnim osobama koje se prijave od 28. aprila do 15. maja, ne računajući penzionere i dobitnike socijalne pomoći koji idu po automatizmu i nije potrebno da se prijavljuju.

Takođe, pomaže se i privredi kroz garantnu šemu koja je formirana prošle godine, i to u iznosu od dve milijarde evra. Država će biti garant za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, kako bi se lakše prebrodila ova, ne samo zdravstvena nego i velika ekonomska kriza.

Preko banaka se obezbeđuje 1,7 milijardi evra i za finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava i još 500 miliona za najugroženije. Izmenom zakona menja se rok do kada moraju biti pušteni krediti u tečaj, a to je 31. jul 2022. godine i grejs period je sada od 18 do 24 meseca sa periodom otplate od 60 meseci, dok je prethodna garantna šema bila na 36 meseci i grejsom od devet do 12 meseci.

Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma i o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država se dodatno podstiče ekonomska saradnja dve zemlje kroz proširenje ponude finansijskih instrumenata Međunarodne razvojne korporacije DFC za razvoj privrede Republike Srbije.

To mora da se kaže zato što je to apsolutna istina. Predsednik Vučić zna da sklopi prijateljstva i da ga cene veliki i moćni državnici. Postao je prijatelj velikih i moćnih ljudi i vratio ugled našoj zemlji, pa da ništa drugo nije uradio, to je ogromna stvar. Ne smemo zaboraviti koliko smo mi Srbi bili anatemisani. To mogu samo istinski kvalitetni i harizmatični ljudi. Tako zahvaljujući predsednikovoj poseti Americi je i došao DFC u Srbiju i Srbija je prva u regionu i među prvima u svetu koja je sklopila ovakvu vrstu sporazuma.

Njegov ugled u svetu i prijateljstvo sa moćnom državnicima sveta su omogućile našim privrednicima širok dijapazon finansijskih instrumenata koje nudi Međunarodna razvojna finansijska korporacija.

Sve gore pomenuto u stvari obezbeđuje ekonomski razvoj naše zemlje i stvaraju pogodnosti za nove investicije. To za naše građane znači nova radna mesta i bolji životni standard.

Zaista mi je žao, jer ceo svet je zadesila ova pandemija, jer da nije toga sigurno bi bili zabeleženi, prvenstveno vi ministre Mali, kao neko u čije vreme kriva BDP-a vrtoglavo ide na gore.

Međutim, takva je situacija da smo morali da nabavimo i vakcine, tako da smo nabavili četiri vrste vakcina i to u vreme ogromne nestašice, zatim opremu za bolnice, kiseonik, laboratorije, ali i čitave bolnice i kliničke centre. To sve košta. Država Srbija uložila je npr. 18 miliona evra u Institut „Torlak“, da bi pokrenuo proizvodnju vakcine protiv virusa korona i u budućnosti će moći da izvozi u države regiona.

Srbija je prva evropska zemlja koja je počela da proizvodi rusku vakcinu „Sputnjik V“. Prve doze izlaze od 5. do 10. juna i u drugoj fazi do kraja godine će moći samostalno da proizvodimo vakcine. Sada se još uvek ne zna ili „Sputnjik V“ ili je to u pitanju „Sinofarm“.

Mnogo znači da ne zavisimo ni od koga. I to u ovoj opštoj nestašici vakcina i u velikoj potražnji da li će nam poslati vakcine ili ne. Naravno, država je sve vakcine uredno plaćala i to je važno da građani znaju, da ni od koga ne dobijamo ništa na poklon.

Građani Srbije neka ne zaborave koliko je važno i koliko su srećni da imaju mogućnost izbora. Nigde u svetu to nije slučaj, ali ne zavisiti ni od koga i zaštititi svoje stanovništvo je apsolutno imperativ našeg predsednika i naše Vlade. Sramotno je bilo šta reći predsedniku Vlade Republike Srbije, osim svaka čast i hvala vam. Nije sve u politici i ideologiji, ima nešto u ljudskoj pristojnosti i etici.

Ja vam se zavaljujem na pažnji i želim svima dobro zdravlje, a i vašim porodicama. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, jako se radujem zato što je vrlo konstruktivna i vrlo kvalitetna ovde diskusija u parlamentu. Znači da svi shvatamo značaj ovih zakona koji su pred nama.

Energetsku efikasnost i treba posmatrati kao sredstvo za ostvarivanje sveukupne efikasnosti iskorišćavanja resursa, jer će se poboljšavanjem energetske efikasnosti ostvariti ciljevi održivog ekonomskog razvoja i ublažiti klimatske promene.

Mi smo, kao što znate, 18. marta usvojili Zakon o klimatskim promenama, jer smo svesni vremena u kome živimo i koliko je ugrožena flora i fauna i celo čovečanstvo.

Mi jesmo mali, ali pokazujemo da smo mnogo odgovorniji od mnogih velikih zemalja kojima je kapital ispred svega, pa po cenu uništenja planete. Onako kako pokazuju projekciju u našoj budućnosti u nekim naučnim emisijama ili u filmovima, zaista mi se ni najmanje ne sviđa. Zato činimo sve ono što je u našoj moći da sprečimo katastrofalan scenario. To upravo i radimo kroz Zakon o ekonomskoj efikasnosti. Osnova za razumevanje koncepta energetske efikasnosti je svakako tok energije, od primarne energije koja je sadržana u energentima do korisne energije koju društvo troši u raznim aktivnostima.

Energetska efikasnost je sve ono što u vezi sa sprečavanjem energetskih gubitaka iz sistema, gubici nastaju u transformaciji, prenosu i distribuciji energije, kao i kod konačnog potrošača. Često bi se moglo izbeći nepotrebno korišćenje energije boljom organizacijom, boljim energetskim menadžmentom i promenom ponašanja potrošača, dakle, i promenom stila života, što je, morate priznati, i najteži deo.

Da bi se neprekidno poboljšavala energetska efikasnost treba upravljati potrošnjom energije, a za to su potrebni, znanje, adekvatna merenja i informacione i komunikacione tehnologije. To se zasniva na činjenici da treba odrediti cenu energije koja bi tačnije održavala stvarne troškove, koji uključuju, između ostalog, uticaj na životnu sredinu, zdravlje i geopolitiku. Zatim, porast broja stanovnika i sve veća potražnja za građevinskim uslugama i višim nivoom komfora, zajedno sa povećanjem vremena koje se provodi u zgradama, u kućama, pokazuju da će trend rasta energetskih potreba u budućnosti se nastaviti.

Ova pandemija koja je zadesila svet to je još više ubrzala, zato jer je sada sve više ljudi u zatvorenom i potrošnja energije je sve veća. Po zvaničnoj statistici Evropske unije, na zgrade odlazi oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i oko 36% ukupne emisije SO2.. To je najveći sektor potrošnje finalne energije iza koga slede saobraćaj 33%, industrija 24%. Iz tog razloga energetska efikasnost u zgradama predstavlja danas veoma, veoma bitan cilj energetske politike na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Zelena gradnja je koncept koji se odnosi na celokupan proces kako osmišljavanja, projektovanja, izgradnje i funkcionisanje nekog objekta koji se zasniva na principu održivosti. To mogu biti ulaganja u već postojeće fabrike koje čuvaju prirodne resurse, zatim distribuciju, obnovljive izvore energije i sl.

Ova četiri zakona iz domena energetike su vrlo obimni i kompleksni. Želim zaista da pohvalim vas, ministarka, kao i vaše saradnike, na efikasnosti u radu. Zatim, u prošlom mandatu potpredsednica Vlade, kao što i znate, kolege, je bila, pored ministra finansija Siniše Malog i pored ministra prosvete Mladena Šarčevića, zaista najviše ovde kod nas u Skupštini, zato što je bila vrlo vredna, ali tradicija se nastavlja, novo ministarstvo i iskusna, neću reći stara, ministarka i zaista opet je ovde pred nama zaista sa četiri inovativna zakona za našu zemlju.

Želela bih i da ukažem na probleme koje možemo naći u praksi kada želimo da proizvodimo sopstvenu električnu energiju pomoću solarnih panela. Prvi korak je projekat i lokacijski uslovi i rešenje u uslovima gde se tačno postavljaju paneli, da li je to krov ili je to zid, zatim dobijanje uslova od Elektrodistribucije, a tek nakon toga se instaliraju paneli i priključuju na instalaciju domaćinstva. Ako bi ovo omasovili, a postupak bio lak i jednostavan, možemo da proizvedemo čak 10% energije iz termoelektrana. Znači, nama je cilj ne pojedinačno, nego omasovljenje ovoga.

Ono što me plaši jeste da distribucija na lokalu će toliko zakomplikovati postupak, kao i sve do sada, iskreno. Zato Zakon o obnovljivim izvorima energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije su vrlo napredni, ali samo treba obratiti pažnju na tok same operative.

Ja sam iz Mladenovca i iz iskustva znam da do sada tamošnja poslovna jedinica toliko zakomplikuje stvari i kada nešto ne znaju, oni samo kažu – nismo nadležni, onda dolaze građani kod nas poslanika da rešavamo te probleme. Samo, znači, ja sam sigurna da ste vi veoma, kako da kažem, ušli u suštinu svega i da polako će sve to da se rešava, samo da se obrati pažnja na tu operativu, kako bi građani došli brzo i lako do rešenja.

Model sufinansiranja koji je obezbeđivao 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti u iznosu od 50% za stolariju, izolaciju fasade ili krova je naišao zaista na veliko interesovanje građana i vidite da je to dosta propraćeno u medijima. Koliko sam ja razumela na istom onom javnom slušanju na kome sam bila jeste da lokalna samouprava opredeljuje deo svog budžeta, raspisuje konkurs i građani se javljaju sa zahtevom i profakturama za stolariju ili fasadu. Tako da, 25% se refundira iz sredstava lokalne samouprave, a 25% Ministarstvu energetike preko Uprave za energetsku efikasnost.

Šta je u stvari ovde sporno? Šta ako lokalna samouprava nema sredstava da raspiše konkurs u ovoj godini, s obzirom na velika sredstva koja se odvajaju i za suzbijanje pandemije i za druge stvari i građani će biti nezadovoljni i očekuju realizaciju odmah po usvajanju zakona.

Plaši me da sve ovo o čemu danas pričamo, što je pozitivno i zaista odlično i za pojedinca i društvo u celini, ako se ne razradi do najmanjih detalja postupak, da će to ostati mrtvo slovo na papiru i samim tim jer će se budžet usmeravati na neku drugu stranu. Ja sam potpuno svesna zaista važnosti ovoga o čemu danas pričamo, ali priznaćete da to zaista nismo svi. Kao primer, što je rekao kolega Komlenski, evo, trgovci koji podižu cene i što bi ekonomisti rekli – to je psihološka cena. Čim su pročitali u novinama da će biti veća tražnja i ne znajući ovaj deo koji je ministarka kasnije pojasnila da to neće ići tako nabavka, oni su odmah podigli cene.

Ono što garantuje uspeh primene ovog zakona je u stvari – misli globalno, a deluj lokalno. Znači da od Vlade, preko Ministarstva, preko grada, opština, pa sve do građana mora se razraditi jasan putokaz i sama edukacija službenika koji će ovaj deo posla obavljati, jer to jedino garantuje efikasnost i opštu primenu. Nama je bitno omasovljenje domaćinstava koja će biti energetski efikasna kroz uštedu i proizvodnju zdrave zelene energije. Toliko od mene. Hvala vam što ste saslušali moje sugestije.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -