NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 2 dana

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 27 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka, drago mi je što ste danas u Skupštini, navikli smo da ste ovde često. Međutim, žao mi je što ministarka kulture, Maja Gojković, nije ovde, ali se iskreno nadam da će preslušati ovaj sanskript sa sednice, jer bih volela da dam neke sugestije u radu Ministarstva kulture.

Kao što znate, 2010. godine donet je Zakon iz oblasti kulture koji važi do danas i tada su regulisane neke osnovne stvari, kao što je primena, kontrola, finansiranje i drugo. Međutim, ukazala se potreba za pojedinim izmenama kroz podzakonska akta.

Vredno je pomena i to da je UNESKO u više navrata donirao srpsko kulturno materijalno i nematerijalno nasleđe, kao što su, na primer, stećci – srednjovekovni nadgrobni spomenici, nematerijalni – srpska slava, donacija spomenicima kulture na Kosovu i Metohiji, ali i još mnogo toga.

Kultura u Srbiji je bila dugo zapostavljena, što našom krivicom, što od drugih koji su želeli da radi svojih interesa Srbiji izgube identitet. Srbi su stari narod i imaju veliku istoriju koju su mnogi prekrajali kako su hteli. Srbija je vrlo često imali pogrešne ljude na vlasti, pa su na to i pristajali.

Sada je stavljena tačka na to pod rukovodstvom Aleksandra Vučića. Sada se zna gde je crta i da po prvi put se zna da neke stvari nisu na prodaju. Naš jezik i kultura su naš identitet. Mi široka srca prihvatamo sve i njihovu kulturu i različitosti, ali niko ne prekraja naš jezik, naše pismo i našu kulturu.

Puno je toga bilo zapostavljeno, ali od 2012. godine smo krenuli u obnovu i kao što rekoše mnoge kolege – obnavlja se širom Srbije. Koliko je samo godina bio zatvoren Narodni muzej? Deset, 15, više se i ne sećam. Jedna čitava generacija odrasta, a nema priliku da ode u muzej u svom glavnom gradu. Slično se desilo i sa Muzejom savremene umetnosti na Ušću, zatim sa Galerijom Matice srpske, Etnografskim muzejom, zatim Narodnim muzejom u Zrenjaninu. Tu je, na primer, i Gradski muzej u Mladenovcu koji je bio totalno ruiniran i nije radio 10 godina. Napokon, 2019. godine je ponovo otvoren. Sledeće godine je u planu i renoviranje biblioteke koja nije renovirana od njenog postanka.

Ovde je, dodala bih još jedno zapažanje, potrebno promeniti i radno vreme muzeja. Oni obavezno moraju da rade vikendom, a slobodan dan zaposleni moraju da koriste na primer ponedeljkom ili utorkom, jer se dešavalo kada putujem po Srbiji baš u vreme vikenda da su muzeji zatvoreni i mi se odatle vratimo razočarani. To je nedopustivo, jer ako ima šta da pokažemo, a svaki kraj Srbije ima, hajde da to i uradimo.

Hajde da se ponosimo koliko imamo veliku istoriju i koliko je samo vojske ovde protutnjalo. Obradovala me je na primer izložba koja je posvećena Savi Vladisavljeviću Raguzinskom, diplomati kralja Petra Velikog u Galeriji RTS-a. Mnogi kažu za njega da je najmoćniji Srbin posle Dušana Silnog. Verujem da mnogi ovde, a mnogi i u Srbiji uopšte i ne znaju da se održava takva izložba.

Sada postoje i virtuelni načini obilaska muzeja, tako da bi mnogi učenici i u najudaljenijim krajevima koji žele da vide muzej u Srbiji sa nastavnikom ili profesorom na primer likovnog - galerija slika, sa nastavnikom istorije - istorijske muzeje, sa nastavnikom ili profesorom biologije – biološke. Tako da bi svaki učenik proširio vidike na profesionalno vodstvo nastavnika, kao deo obavezne nastave. To nije isto, kao da sami pregledaju na internetu, a da ništa ne razumeju. Ovo, naravno, samo ako nisu u mogućnosti da lično to posete, ali pošto znamo da je sve manje tematskih izleta, ovo je rešenje, jer sve što mladi više vide, saznaju i prošire vidike postaju pametniji. Kao što vidite nisam ja jedina koja povezujem upravo kulturu i obrazovanje, jer je to nekako neraskidivo povezano i kultura prosto obrazuje mlade i obrazujemo naše ljude da budu pametniji i daju veći doprinos svojoj zemlji.

Povećan je broj i koncertnih aktivnosti, a povećana je i tehnička opremljenost pozorišta, bioskopa, što je neophodno za savremene tehnologije. Moram da kažem da Centar kulture u Mladenovcu je dobio kompletno novo ozvučenje koje je mnogo poboljšalo kvalitet zvuka, ali je i samim tim podigao nivo posetilaca.

Raduje me takođe što napokon Beogradska filharmonija će dobiti svoju zgradu na Novom Beogradu i pozdravljam sve njihove akcije da izađu iz koncertnih dvorana na ulicu i pokažu i približe građanima svoju muziku.

Kultura i u drugim oblastima treba što više da izađe i zgrada među ljude, tako da pozdravljam samu decentralizaciju kulture.

Ministarstvo kulture je radilo na svim frontovima, tako da je povećan i broj otkupljenih umetničkih dela savremenih umetnika, a takođe je povećana i regionalna razmena. Uvećan je budžet za umetničku igru, podržani su mnogi projekti iz filmske industriji, tako da mnogo je više sada domaćih i kvalitetnijih serija i filmova, nego ranije. To je zaista primetno i građani su time iskreno oduševljeni. Sve manje je repriza od repriza raznoraznih serija od pre 30 i više godina. Mi imamo zaista talentovane umetnike, ali im treba podsticaj i to je naravno ovo ministarstvo prepoznalo.

Godine 2014. na primer Srbija je prva van područja EU potpisala sporazum za Program „Kreativna Evropa“, jer mi i jesmo deo Evrope, hteli to neki političari da priznaju ili ne. U Evropi kultura ne poznaje granice.

Ono što je naš zadatak i na čemu moramo da poradimo, a posebno Ministarstvo kulture, jeste da podstičemo svakodnevnu kulturu. Za to su ranije postojale bake, majke koje nisu radile, a sada se sve ubrzalo i promenilo. Našu decu ne treba da prepustimo medijima i internet mrežama. Ovde mislim i na to kako se odnosimo prema starijima i kako se odnosimo prema prirodi. Ministarstvo kulture je prava adresa koja može kroz medije da podstakne program kratkih edukativnih sadržaja protiv nasilja među vršnjacima, kako ne bacati đubre na ulici, kako pomoći starijem da pređe ulicu. Nazvali mi to vaspitanjem ili ne, to je ipak kultura življenja.

Nimalo mi se ne sviđa na više televizija emitovanje u udarnim terminima rijaliti programa koje proklamuju nemoral, verbalno i fizičko nasilje. Šta iz toga može da se nauči? Da ko ima nekulturnije, nepristojnije ponašanje i bezobraznije više para dobija na kraju. Ovo možda nije u temi, ali verujete da je veoma, veoma bitno.

Treba ponuditi građanima kulturne sadržaje. Mediji se rukovode novcem i ne može se ministarstvo mešati, naravno u uređivačku politiku televizija, ali može nekim drugim načinima da utiče da to bude u noćnom terminu, a dnevni termin da bude za kulturne sadržaje, iz kojih može nešto da se nauči - koliko ima značajnih Srba u mnogim oblastima, a prosečan građanin za njih i ne zna, primer izložbe koja je tu nadomak Skupštine. Prioritet Ministarstva kulture je za sada apsolutno izrada strategije do 2027. godine, zatim tu je Nacrt zakona o kulturnom nasleđu, Nacrt zakona o delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara, Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti.

Dugo je kultura bila u zapećku. Sada je na redu da prave vrednosti dođu na svoje pravo mesto. Nadam se da će ministarka Gojković, s obzirom na njen dug politički staž i s obzirom da odlično zna kako stvari funkcionišu, ostaviti veliki trag u ovoj oblasti, s obzirom da je i do sada bila veoma posvećena i odgovorna u svakom poslu koji je radila. Zahvaljujem se svima na pažnji.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, imala sam potrebu da se javim i da naročito građanima Srbije pojasnimo neke stvari, koliko su važna ova dva zakona.

Vaspitno-obrazovni sistem je pored zdravstva, u stvari, najveći državni sistem i od izuzetne je važnosti za razvoj našeg društva. Ulaganje u mlade predstavlja imperativ, jer na mladima počiva budućnost.

To se najbolje videlo u vreme pandemije i prelaskom na onlajn ili hibridnu nastavu i podizanje svesti građana koliko je važna digitalizacija. Reformisanje sistema je neminovnost, jer možemo ostati na nivou 20. veka, a tehnologija ide vrtoglavom brzinom. Reforme u obrazovnom sistemu su stalne i kontinuirane i predstavljaju adekvatan odgovor na izazove kojima se čitavo jedno društvo suočava. Tako da, mi sada već živimo u naučno-fantastičnom filmu npr. koji smo gledali 2000. godine, a sada je 2021. godina.

Danas pred nama su Predlog zakona izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o studentskom organizovanju. Osnovni cilj je da Srbija ponovno postane punopravna članica Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno ENQA, što bi bilo značajno za njeno pozicioniranje u međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.

Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđuje se odgovarajući pravni okvir za nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i u potpunosti ispuni evropske standarde. Ovo će znatno doprineti da naše diplome važe u drugim zemljama u Evropi.

Predviđene izmene i dopune koje se odnose na preciznije razgraničenje nadležnosti koje ima Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Nacionalno akreditaciono telo u oblasti provere kvaliteta i akreditacije visokoškolskih ustanova i studentskih programa.

Ovo Nacionalno akreditaciono telo ne samo da ocenjuje uslove za visokoškolsku ustanovu, nego takođe i kvalitet predavača.

Treba napomenuti npr. da žalbena komisija koja je do sada bila u Nacionalnom telu za akreditaciju se sada nalazi, a ne u Nacionalnom savetu, što je apsolutno tamo gde i pripada.

Nacrt zakona predviđa i usklađivanje zakonskih propisa sa posebnostima. Predviđeni su dodatni uslovi za pribavljanje saglasnosti npr. crkvenih organa i verskih zajednica za predavače na Teološkoj visokoškolskoj akademiji, kao i za saglasnost za upis na akademske studije u oblasti teologije, što je neophodno jer je to nešto specifično i oni su ti koji treba da usade prave vrednosti. Zato im treba prilaziti sa posebnom pažnjom.

Nacrt Zakona o visokom obrazovanju smo usvojili 2017. godine. Ovo su dopune i izmene. Međutim, Zakon o studentskom organizovanju se sada donosi prvi put i predviđa dva vida organizovanja. Jedan vid organizovanja je u studentske parlamente i studentske konferencije. Nacrtom zakona detaljno su propisani uslovi koje udruženje treba da ispuni da bi se smatralo studentskom organizacijom. Bolje se uređuju pitanja vezana za studentski parlament, zatim nadležnosti, postupak, izbor članova i, naravno, finansiranje. Na ovaj način će studenti moći da se bolje organizuju i organizovanost bude ujednačena, manje sklona zloupotrebama i da bude u funkciji potreba samih studenata, a kao što smo videli i na javnim slušanjima studenti su i te kako zainteresovani da uzmu učešće.

U važećem Zakonu o visokom obrazovanju nema detaljnije, na primer, zakonske regulative o sastavu, radu, načinu izbora i finansiranju studentskih predstavničkih tela. Učinjen je sa ovim zakonom veliki korak ka potpunom uključivanju studenata u rad visokoškolskih ustanova. Njihovi predstavnici imaće pravo da učestvuju u odlučivanju na stručnom organu visokoškolske ustanove.

Sve ovo, nadam se, da će, u krajnjem nekom vidu, i doprineti da se spreče uska grla kod pojedinih profesora ili kod pojedinih predmeta gde studenti neretko napuštaju fakultet posle višegodišnjih pokušaja polaganja ispita. Tako su nam na primer poznati srpska književnost 20. veka ili sintaksa srpskog jezika na Filološkom, zatim farmakologija na Farmaciji, geografija, Srbija na Geografskom fakultetu, zatim fiziologija na Hemijskom, analiza jedan i dva na Matematičkom itd.

Napomenula sam samo deo koji pokazuje opširnost koju pokriva Ministarstvo obrazovanja, nauke, informatičkog društva, jer ovo sve, što pričamo, je temelj. Ako imamo obrazovanu naciju, prosperitet naše Srbije daleko će biti brži.

Obrazovni sistem predstavlja jednu projekciju budućnosti, ne za pet, nego za 30, 40, 50 godina i zato svi mi koji, jednim delom, učestvujemo u donošenju zakona moramo biti vrlo odgovorni, jer ovo utiče na život građana i od velike je važnosti za budućnost zemlje, jer to je motor, pokretač pozitivnih promena.

Vlada Srbije je u prethodnom mandatu, ali i kroz ekspoze premijerke pokazala odnos Srbije prema obrazovanju, nauci i tehnološkom razvoju. Tehnološki parkovi i start-ap projekti su naša stvarnost, a ne samo ideja.

Ovim zakonima koji su danas pred nama razrešene su mnoge nejasnoće i zahvaljujem se što ste sa velikom pažnjom pristupili i jednom i drugom i, naravno, u danu za glasanje ću apsolutno glasati za oba zakona. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče Skupštine, poštovani članovi institucija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas je na dnevnom redu, između ostalog i izveštaj Republičke komisije za sprovođenje javnih nabavki, za 2020. godinu. Prvenstveno, ja bih htela građane Srbije da podsetim na 2019. godinu, kada smo radili izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama i zbog čega je to urađeno i koliko se to zaista vidi da je došlo do jednog velikog boljitka.

Mi smo to uradili, prvenstveno da bi se sprečile koruptivne radnje, zatim da bi smanjili administrativne procedure, da bi zaštitili mala i srednja preduzeća i uostalom, i negativne posledice centralizacije javnih nabavki, a i uprostili samu proceduru.

Izveštaj ove komisije imaju za cilj, u stvari sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke.

Mogu reći da smo u velikom delu u tome i uspeli. Bilo je mnogo šupljina u načinima raspisivanja javnih nabavki, u ranijem periodu, kao na primer da se tehnička specifikacija prilagodi određenom ponuđaču, ili se propišu dodatni uslovi koji može samo on da ispuni.

Jedan od načina bio je, na primer mehanizam izjava, taj mehanizam izjava je bio takav da oni dokazuju pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ali da sam ponuđač, faktički nema obavezu da to i proveri.

Posebno se to radilo kod onih koji su učestvovali na javnim nabavkama, po drugi i treći ili više puta.

Ta praksa je doprinela prvenstveno diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i ono što čemu najviše pričamo to je, u stvari diskriminacija bila prema malim i srednjim preduzećima.

Zatim, u to vreme, pre nego što smo doneli taj zakon, 2019. godine, a i članovi ove komisije znaju, jeste da cena je prvenstveno bila presudna, tj. niska cena, ali kasnije kako za vrednovanje ponuda, međutim često se pokazalo da najjeftinija ponuda, na kraju bude znatno skuplja, zbog neadekvatnog materijala ili usluga.

Pre donošenja izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, 2019. godine česta pojava je bila i fiktivne ponude. Te fiktivne ponude su, u stvari stvarale lažnu sliku konkurenciji, tako da se jave dva ili više ponuđača, i za to jedan dobije, ovi drugi dobiju određenu protiv naknadu, za to što su odustali. Takođe, tu je bila prisutna i podela tržišta.

Podela tržišta u delu gde se ne mešaju jedni drugim u zone. Sigurno su se mnogi od vas se takođe susretali sa ovim, da prvo mora da se raspitate čiji je reon, pa zatim da angažujete nekog za posao.

Ključ uspeha je isključivo u kontroli i u kaznenim merama, jer naš čovek razmišlja kako da nađe rupu u zakonu, i to smatra inteligencijom i snalaženjem, a ne pravim imenom.

Zbog čega vam sve ovo govorim, govorim koliko su bile kompleksne izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama i da smo po svim ovim tačkama, u mnogome doprineli da do ovoga više ne dolazi.

Pored boljitka koji su doneli ovi elektronski tenderi , potrebno je usaglašavanje pravilnika deklaracije proizvoda sa Zakonom o javnim nabavkama. Deklarisanje je na primer, u tom smislu, moraju da se znaju tačni nazivi proizvoda, a ne da se izmišljaju nazivi proizvoda.

Druga stvar je gramaža. Gramaža proizvoda, ako je za neki proizvod uobičajeno da se proizvodi u 100 grama ili 150 grama, stavi se gramaža 127 grama, koji ima samo jedan jedini proizvođač. Ovo sve vama pričam zbog budućnosti i zbog toga na šta treba obratiti pažnju i sanirati to da se ne bi više ponavljalo.

Zatim, objedinjavanje svih stavki pre bez odvajanja, ovde prvenstveno mislim na vrtiće u smislu da oni nabavljaju veliki dijapazon širok dijapazon, počevši od igračaka preko hemijskih, za higijenu, pa do toga da nabavljaju i hranu.

Onda u tom slučaju mogu samo trgovci da konkurišu, ali ne i proizvođači, jer proizvođači ne mogu taj čitav dijapazon usluga da pokrivaju, niti mogu u toj meri da se udružuju.

Zakon o javnim nabavkama, i zakon koji reguliše zapošljavanje invalida je još jedna stavka na koju bi trebalo pažnju, a to je da su veoma pogodne za manipulaciju, jer preduzeće ako ima preko 50% invalida, što može značiti da je ustvari to, ako ima dvoje od njih zaposleno troje, to je upravo preko 50%.

I ovo pričam zbog toga, jer se ne treba odnositi samo na procenat, nego se odnositi i na broj zaposlenih u tom invalidnom preduzeću, jer u tom slučaju imaju mogućnost rezervisanih nabavki, a to znači mogu biti odabrani, iako su 30% skuplji od drugih dobavljača.

Kontrola, koji je broj invalidnih lica, u firmi ne samo u procentima, u ovom slučaju, izostaje.

Daleko od toga da neko ne želi da pomogne invalidima i invalidnim licima i želimo da podstaknemo njihovo zapošljavanje, međutim vrlo je lako za korupciju i na to molim u narednom periodu da se obrati pažnja.

Novi portal javnih nabavki omogućava elektronske javne nabavke, što je veliki korak za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjenje birokratije i korupcije.

Ovako se postiže daleko veća transparentnost, jer problem je postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Očekujem da ovo sve veće povećanje transparentnosti i mogućnosti uvida u ceo postupak javne nabavke će povratiti poverenje u postupke javnih nabavki i omogućiti veću konkurenciju. Jedan od dokaza je upravo i ovde, što u parlamentu raspravljamo o ovom Izveštaju koji ste vi dali.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, sigurnost prouzrokuje veće investicije, veće investicije prouzrokuju bolju zaposlenost, bolja zaposlenost znači veću potrošnju, a veća potrošnja znači bolji životni standard. Vidite, koliko je sve to povezano? Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić, čije ime je postalo sinonim za uspeh, obnovu i prosperitet.

Na kraju ovog mog izlaganja koje shvatite kao jedno dobronamerno i upravo to da u narednom periodu bude još jača kontrola i same kaznene odredbe, želim da čestitam Beograđanima današnju slavu Spasodan i želim da kažem nešto o tome što možda pojedini nisu upoznati.

Despot Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd srpskom prestonicom, a verski praznik Vaznesenje gospodnje za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine, kada je ponovo pošla litija posle 46 godina.

Hvala najlepše.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -