NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 76
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 8 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 17 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 19 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora koji teže da spreče stavljanje na tržište opasnih proizvoda.

U potpunosti se slažem sa izlaganjem koleginice Ljiljane Malušić, koja je rekla da kazne treba da budu veće, a raspon treba da bude manji.

U okviru projekta kojim je predviđen veći broj inspektora koji će ovo regulisati i kontrolisati urađen softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora kojim se unapređuju baze podataka. Na ovaj način Republika Srbija se uključuje u tokove na jedinstvenom tržištu Evrope i podiže nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Takođe, ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima. Informacije moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost informacija.

Primena ovog zakona će znatno uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za proizvođače i distributere uspostaviti jednostavna i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza, distribucije isključivo bezbednih i usaglašenih proizvoda. Građani će biti informisani i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost o preduzetim merama.

Nama tek u narednom periodu predstoji jedna borba da se naši proizvodi usklade i budu istog kvaliteta kao proizvodi u zemljama zapadne Evrope, a o tome ćemo kasnije.

Bezbednost proizvoda je samo jedan od brojnih zahteva koje danas otvara ili zatvara vrata proizvođačima iz celog sveta na tržištima ne samo EU. Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda, a to sve zavisi od vrste proizvoda, namene i ciljne grupe kojoj su namenjeni.

Treba podsetiti da je još u starom rimskom pravu postojala regula „caveat emptor“, što u prevodu znači „neka kupac bude oprezan“.

Republika Srbija kroz Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o bezbednosti hrane unapređuje prakse i procedure kojima bi se domaćim potrošačima garantovala opšta bezbednost svih proizvoda.

Unapređenjem ovog zakona obezbeđuje se da se na srpskom tržištu nađu samo kvalitetni i bezbedni proizvodi, čime će biti zaštićeno zdravlje i bezbednost njenih građana.

Kompletna zakonska regulativa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda treba da bude usaglašena sa zahtevima EU i Svetske trgovinske organizacije, pri čemu će znatno veću odgovornost od države imati proizvođač, koji će i snositi najveću odgovornost za svoje proizvode, a zalažemo se i za što veće kazne.

Srbija iz više razloga mora primenjivati savremene međunarodne standarde u oblasti kvaliteta proizvoda, jer proverena svetska rešenja uklanjaju barijere u trgovini, ali obezbeđuju visok nivo bezbednosti proizvoda i zaštitu.

Standardi kvaliteta treba da budu garanti da na tržište, odnosno do potrošača ne dođe opasan proizvod. Svaka država, pa i Srbija, kada uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju mora, pored ostalog, garantovati kodeks dobrih običaja i standardizaciju.

Od Srbije će se tražiti primena međunarodni pravila i država će biti dužna u delu tehničkih propisa da garantuje nediskriminaciju, da ne dozvoljava neosnovane prepreke trgovini, da promeni zastarele i donese nove propise, što mi ovde i radimo.

Po novom pristupu EU, proizvodi se moraju obeležiti sa znakom C, a osnovni cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Da podsetim koliko su puta npr. bile povučene igračke sa rafova tzv. nepropisnog deklarisanja, ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera, jer većina od njih nije imala odgovarajuće r ili uverenje o kvalitetu.

Kada je reč o tehničkim uređajima, reč je da je stanje veoma zabrinjavajuće. Dovoljno govori podatak da je samo Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije proteklih godina stigao veliki broj žalbi na ispravnost tih tehničkih uređaja. Naravno, i automobila i u odeljenjima Republičke tržišne inspekcije postoje prijave. Upravo izmenom zakona se žele zaštiti građani Srbije.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, situacija je znatno povoljnija nego ranije, ali dalje ne možemo biti bezbedni i spokojni i zato donosimo izmene zakona kako bi bili zaštićeniji.

Sve ovo danas što pričamo vidimo da se svi slažemo u jednom, a to je bezbednost i zaštićenost za nas i našu zemlju. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući Milićeviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mogućnost informacione tehnologije u poslednjih nekoliko decenija prvenstveno je da olakša poslovne procese u organizaciji, zbog čega je širenje njihove primene dostiglo neočekivane razmere.

Upravo iz tih razloga biznis postaje sve zavisniji od ove tehnologije, pa je kao posledica nastala i brzo se širila potreba zaštite informacionih tehnologija. U ranije vreme dok su sistem i računarska mreža bili izolovani od spoljnih uticaja zaštitom su se bavila tehnička lica, tako reći, van vidnog polja ostalih zaposlenih, sve do trenutka dok ne nastane neki problem. Danas je drugačije. Sve više se propagira elektronska trgovina. Potrošači i firme moraju biti zaštićeni od prevara.

Tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne probleme gde sajber napadi mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, pre svega deca, sve više izloženi riziku od napada i prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Vrlo smo svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju i spremni za izazove koje donosi budućnost.

S tim u skladu ustanovljen je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i putem ovog centra ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija.

Omogućen je zatim, prijem, prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanja ugroženih prava i interesa dece.

Internet ima dobre strane, ali ima i loše. Neke od dobrih strana interneta su svakako upoznavanje zanimljivih ličnosti, druženja, razmena novih i korisnih znanja. Zatim, otkrivanje dalekih svetova, uzbudljivih podataka, deljenje sopstvenog znanja, umeća, otkrića, interaktivna zabava i drugo.

Ali, postoje i loše strane, to je vrebanje od strane pedofila koji se lažno predstavljaju i privlače decu, navodno, deleći sa njima ista interesovanja i potrebe, zatim izloženost netačnim, neprimerenim i štetnim sadržajima, zloupotreba podataka, narušavanje privatnosti, izolovanost od stvarnog sveta i na kraju zavisnost od interneta.

Saradnja na planu informacione bezbednosti uspostavljena je i sa OEBS-om, i sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije, Akademijom za elektronsku upravu Republike Estonije, DIPLO Fondacijom, švajcarskim DIKEF-om.

Informaciona bezbednost se odnosi na bezbednosne rizike povezana sa upotrebom IKT, uključujući bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema mreža, organizacije pojedinaca. Tako da ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje jasne mere zaštite od bezbednosnih rizika, kao i odgovornost pravnih lica u procesima upravljanja i korišćenje IKT.

U martu ove godine, na primer, potpisan je Protokol o saradnji Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacija i RATEL u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značajni uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja, kao i da je krajem prošle godine sa SANU ministarstvo potpisalo Protokol o saradnji, koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Strategijom informacione bezbednosti predviđa se međunarodna saradnja u cilju razmene informacija, znanja, iskustva sa inostranom mrežom nacionalnih, profesionalnih i međunarodnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima.

Iz svega ovoga idimo da država Srbija se veoma odgovorno odnosi prema građanima i da želi da ih zaštiti od mogućih zloupotreba. S tim u skladu je i dopuna ovog zakona, tako da ću ja kao i moje kolege iz SNS sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podržavam koleginicu koja je govorila da ovaj amandman ne treba usvojiti, iz razloga jer ovaj amandman je, kao što je i Vlada istakla, zaduživanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom potpuno nepotrebno. U samom članu 1. stav 1. – organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom takođe u tački 6. kaže: „i druga pitanja od značaja“, tako da mislim da je to u potpunosti obrazloženo i u potpunosti zaokruženo.

Ovaj zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom faktički odnosi se na unapređenje tržišta u Srbiji. O tome nismo mogli ranije da pričamo, jer nije bila takva klima, uopšte nije bilo takvo stanje budžeta. Najvažnije izmene ovde se odnose, u stvari, na kupovinu investicionih jedinica koje će moći da se vrše uplatom u dinarima i devizama, a investiciona jedinica će biti prenosivi finansijski instrument.

Mi sada proširujemo finansijske instrumente i osnovni cilj ovog zakona što se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije je obezbeđivanje uslova kojima se mogu privući veći broj učesnika na tržištu, ali i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja i u tome je poenta.

Ovo sve podrazumeva još intenzivnije trgovanje, to je nama u stvari cilj. Evo, imamo primer sada i predsednika Erdogana, koji je došao sa 200 privrednika. Mi želimo na svaki način da privučemo investicije. Jedan od načina je upravo i ovaj Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom. Takođe, domaće tržište će biti atraktivnije za strana ulaganja i biće omogućen pristup kako ovim, a pričaćemo takođe i o alternativnim izvorima finansiranja.

Da ne dužim mnogo, ovaj amandman je potpuno suvišan i podržavam stav Vlade da ovaj amandman ne treba usvojiti. Hvala.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -