NATAŠA JOVANOVIĆ SNS

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2022, 12:58

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 2 sata

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 25 dana i 2 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 3 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao član Odbora za obrazovanje, prosto osetila sam potrebu da malo prodiskutujem, iako što se tiče ovog amandmana na član 50. stav 3. nema mnogo šta da se kaže, jer se radi apsolutno o tehničkoj grešci koja je sada ispravljena.

Hoću da kažem, da je od izuzetne važnosti za razvoj našeg društva, a posebno mladih, je stalno usavršavanje obrazovanja i da moramo da idemo u korak sa tehnologijom, jer tako stvaramo buduće i doktore i profesore, ali i mašin-bravare o automehaničare, ali isto tako da od deset najtraženijih sada profesija, zanimanja u svetu, sedam ili osam nije postojalo pre desetak godina. To znači da moramo pripremiti decu za poslove koji sada ne postoje, a to možemo samo ako ih naučimo da misle. To je funkcija i roditelja i vrtića i škole.

Čitava Evropa je zbog lošeg obrazovnog sistema u problemu, tako da nemaju mnoga zanimanja. Napreduje, na primer istočna Azija, jer oni uče decu da misle i povezuju informacije, što se vidi po PISA testovima koji mere funkcionalno znanje. Na deci počiva budućnost, tako da i SNS znajući važnost ovog o čemu govorim, je imala i slogan na prošlim izborima, a to je Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Takođe, predstavljanjem svog ekspozea je i premijerka pokazala odnos Srbije prema obrazovanju, nauci i tehnološkom razvoju, tako što sada tehnološki parkovi, start-ap projekti su u stvari naša stvarnost, a nisu samo ideja.

Obrazovni sistem je projekcija budućnosti, tako da u sledećih 30, 40, 50 i više godina i svi mi koji učestvujemo u donošenju zakona moramo da budemo vrlo odgovorni, jer ovo utiče na život građana i od velike je važnosti za budućnost zemlje. Jer, to je motor pokretač pozitivnih promena.

Dugo se ništa nije radilo, na primer, u domenu visokog obrazovanja, a onda su krenule izmene, tako da se nekima to nije dopalo, jer su izmene sprečavale korupciju i nepotizam.

Reformisanje sistema je svakako neminovnost, jer ne možemo ostati na nivou 20. veka a tehnologija da ide u 22. vek. Reforme u obrazovnom sistemu su stalne i kontinuirane i predstavljaju adekvatan odgovor na izazove sa kojima se čitavo jedno društvo suočava, jer je to motor koji pokreće sve.

To je sada uočljivije više nego ikada pre. Sada se u skladu sa epidemiološkom situacijom na nedeljnom nivou, na primer, odlučuje kakav će vid nastave biti, on-lajn ili kombinovana ili kada će biti, na primer, školski raspust.

Deca su bića koja su stvorena sa sopstvenim karakterom, idejama, mislima i uverenjima. Ono što su naša deca, umnogome govori o nama odraslima, jer deca nisu stvari koje treba oblikovati, nego ljudi koje treba otkriti. Obrazovanje i vaspitanje je najvažnije, ali isto i vreme je najteži zadatak, jer utiče direktno na budućnost deteta, na njihovu decu, unuke i unuke unuka.

Ja vam se zahvaljujem, samo sam htela toliko, da kažem nekoliko reči uopšte o obrazovanju i o važnosti svih ovih zakona o kojima je bilo reči prethodnih dana. Hvala.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka Obradović, poštovana državna sekretarko Mačužić, vas posebno da pozdravim kao našu bivšu koleginicu, saradnici iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, SNS sa koalicionim partnerima koji dele mišljenje ko i kako treba da vodi ovu zemlju, je već krenula u reformske zahvate i to je učinila u mnoštvu oblasti.

Složićete se sa mnom da su te promene neophodne, ali nisu dovoljne samo brze pruge, putevi, bolnice, škole, već je neophodno učiniti reformu šire, u društvu, kao što je u javnoj upravi. Jer kvalitetna javna uprava znači zadovoljne građane koji mnogo brže i lakše da dođu do rešavanja svojih problema, jer kako kaže izreka - ne spotiče se o stenje, već se spotiče o kamenje.

Građaninu nije važno kako se zove zakon, nego kako može da ga primeni i da brže reši svoj problem. To je sektor koji je veoma važan za Srbiju. Ne možemo krenuti dalje dok ne budemo imali i kvalitetno obrazovanje i zdravstvo, ali i kvalitetnu javnu upravu, jer to je kičma našeg sistema, a vrlo često je potcenjena, jer ako hoćemo funkcionalnu državu hoćemo i modernu evropsku administraciju.

Zabrana zapošljavanja koja je morala da se desi u jednom trenutku, kao i reforma u drugim oblastima je zaista bila potrebna i nužna da se podvuče crta i da znamo sa čime raspolažemo i po broju i po kadrovima.

Posebno je problem sa ljudima od znanja i iskustva koji ne žele da rade u upravi zbog malih plata, a ti ljudi su nam zaista neophodni da bi imali kvalitet usluga. Zato ova reforma mora kvalitetnom radniku da pruži i dobru platu i uslove rada, jer svaku firmu, naravno i javnu upravu, čine ljudi.

Da bi sve ovo postigli potreban nam je centralizovan sistem o podacima, o broju zaposlenih, stručnoj spremi, o mesečnim platama i drugim rashodima, za preko 400 hiljada zaposlenih, što je svakako, veoma obiman proces.

Kao ozbiljna država i Vlada koja ispunjava sve svoje obaveze mora da budemo sigurni da je ova reforma i ekonomski održiva i da je napokon, ispravljena nepravda.

Zato Ministarstvo finansija, počevši još od 2019. godine radi na uspostavljanju informacionog sistema za planiranje i upravljanje i kontrolu budžeta u javnom sektoru, jer Ministarstvo finansija, kako planira prihode, tako mora da planira i rashode.

Zato predlog reforme sistema plata se odlaže za 2025. godinu, i zbog završetka potrebnih analiza i efekata reforme sistema plata koji su zasnovani na podacima dobijenim iz novog informacionog sistema.

Sve ovo bi, naravno bilo brže da nije svetske pandemije koja uzrokuje neplanirane troškove za vakcine, lekove, nove bolnice, povećanje plata zdravstvenim radnicima koji su svakako i heroji u borbi protiv kovida, ali to su apsolutno i zaslužili.

Država pruća pomoć stanovništvu koliko god su njene mogućnosti. Na primer, povećane su i penzije 5,5%, a danas počinje isplata svakom punoletnom građaninu pored onih 60 evra još plus 20 evra.

Tako da, reforme koje sprovodimo još od 2012. godine su sveobuhvatne i kompleksne iz oblasti i ekonomije, privrede, finansija i sve one su dale pozitivne rezultate.

Kada je premijerka Ana Brnabić čitala svoj ekspoze akcenat je zaista sa pravom stavila na digitalizaciju javne uprave, jer je to najbolji put da privredni rast, privlačenje investicija ali i efikasan servis građanima Republike Srbije.

U ovoj godini smo imali privredni rast od 7,5%, a minimalan pad je zabeležen prošle godine oko 0,9%. To je bilo nedostižno mnogim bogatijim evropskim zemljama.

Projektovan je rast, na primer za sledeću godinu od 4,5%, a naš budžet je ujedno i razvojni, i infrastrukturni, a sa druge strane i socijalno odgovoran. Napraviti ovako balansiran budžet, to smo već pričali kad smo ga usvajali je zaista odlično.

Zaista želim da odam priznanje i našem predsedniku Aleksandru Vučiću i našoj Vladi na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koji stoički se bore sa problemima i pritiscima, i spolja, iznutra i stoički su izdržali sve probleme koje nosi pandemija, sačuvali živote naših građana, ali i našu ekonomiju.

Svega ovoga ne bi bilo da nemamo jako liderstvo i vodstvo kojim država Srbija i njeni građani su na prvom mestu. Nemam ni najmanju dilemu za koga će građani Srbije da glasaju u aprilu mesecu. Glasaće za dokazano uspešne ljude koji ne sede i čekaju da se stvari dešavaju. Oni izađu … se stvarima.

Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, sa čim se prvo susretnete u novom gradu? Šta ostavi utisak na vas? Ljubaznost ljudi, čistoća ulica, uređenost uskog gradskog jezgra i naravno, muzeji.

Neretko smo se nonšalantno ponašali prema svojoj istoriji. Neretko mnogi ne znaju da cene ono što je staro vekovima. Ko god da je putovao po inostranstvu zna kako se stranci ophode prema svojim starinama.

Na osnovu onog prikazanog muzejima stičemo poštovanje prema određenom narodu. Pitala sam se, na primer, na Krfu, da li iko od stranaca poseti muzej o Golgoti, koju su prošli Srbi, a mnogi i preminuli prelazeći preko Albanije.

Vrlo je loše obeležena ta kuća muzej u kome su izložene fotografije, predmeti koji svedoče o stradanju našeg naroda. Mi Srbi znamo za Vido i obavezno posećujemo to mesto stradanja, ali je cilj da to vide i stranci, jer njihovi preci su ti koji su bili na drugoj strani.

Jedini način jeste uspostavljanje saradnje između Ministarstva kulture Grčke i Ministarstva kulture Srbije, i da putokazi do muzeja i ostrva Vido budu transparentniji.

Navešću još jedan slučaj. Prisustvovala sam divnom i poučnom predavanju doktorki Jasmine Ćirić, docenta na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, u okviru Dana kulturne baštine sa temom - srednjovekovno kulturno nasleđe je u opasnosti, nasleđe celog čovečanstva. Ona je iznela primere zadužbine Stefana Nemanje i cara Dušana. Preko 50 manastira je sačuvano srpskih srednjovekovnih zadužbina Nemanjića na teritoriji Severne Makedonije.

Mnogi manastiri ne mogu da se vide, jer su zatvoreni i pristup zabranjen, ali se prekrivaju freske srpskih zadužbinara ili prekraja istorija stavljanjem drugih imena ispod fresaka. Bila sam zatečena ovim predavanjem i saznanjem sa dokumentovanim slikama i argumentima, doktorke Jasmine Ćirić koja izučava ovo godinama.

Veliki problem je očuvanje ovih svetinja koje jedino mogu da urade srpski restauratori i ikonopisci. Naša obaveza je prema precima, ali i našoj pravoslavnoj crkvi i veri da sprečimo dalje uništavanja i propadanje fresaka. To možemo uraditi jedino inicijativom i boljom saradnjom, takođe između Ministarstava kulture Srbije i Severne Makedonije.

Iskoristila bih priliku pošto je Zakon o muzejima u proceduri, ali naravno, žao mi je i što tu nije ministarka Maja Gojković u Skupštini da čuje ovo o čemu pričam, jer je ona započela mnoge zaboravljene teme. Još kao predsednica Skupštine ona je pokrenula pitanje posledica NATO bombardovanja i tada je formirana Komisija za utvrđivanje i istraživanje posledica NATO bombardovanja.

U skorije vreme, evo, sada 15. septembra ove godine smo usvojili Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma, a izmena Zakona o muzejskoj delatnosti nije manje bitna, jer uključuje istraživanje, prikupljanje, dokumentovanje, zaštitu, sprečavanje štetnih uticaja, obezbeđivanje uslova za čuvanje, vrednovanje, edukaciju javnosti, ali i naravno, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnijeg čuvanja, korišćenja i prezentaciju muzejske građe.

Na kraju bih rekla svoja zapažanja obilazeći gradove po Srbiji, kao što sam na početku rekla, jedan od utisaka koje neko ima o nekom gradu su, naravno i muzeji, a većina gradova ih ima.

Osim eksponata su vrlo važni i ljudi koji tu rade. Najveći broj tih kustosa, ovom prilikom ne želim da imenujem ni muzeje, ni te gradove, mrzi ih da pričaju, da objasne, zatim uključe rasvetu ili virtuelne prikaze tamo gde oni postoje, puštaju vas da sami tumarate po muzeju dok on igra igrice na kompjuteru i treba da vam bude neprijatno što ste ih prekinuli u doručku ili u telefoniranju.

Obeležja eksponata su često pocepana i tu je dovoljna dobra volja da se zamene etikete ili sijalice. Ovde se mora pooštriti kontrola. Zbog toga ovo i govorim.

Na čelu muzeja moraju biti menadžeri koji će aktivno sarađivati sa turističkim organizacijama u tim gradovima i sa Turističkim savezom Srbije, sa opštinama i školama, a ne naučnici, arheolozi koji su u nekom svom svetu, naravno ima i tu divnih, izvrsnih menadžera.

Vrlo je važno prosvetljenje građana, a posebno dece, jer je važna povezanost sa školama da što ranije saznaju šta je to što ima njihov grad i po čemu je specifičan. Ako im se to lepo prezentira znaće bolje da cene i da čuvaju svoj grad.

Na primer, muzej u Mladenovcu koji je istureno odeljenje grada Beograda, jako sam bila presrećna kada je posle deset godina restauriran i ponovo proradio, ima nedovoljno zaposlenih, tu je samo jedan zaposlen, a to znači u stvari da je i nedovoljno za kvalitet rada tog muzeja.

Predlažem, takođe da se uvede nn lice, kontrola, koja će ići po muzejima i zapisivati utiske šta promeniti ili koga radi adekvatnog poboljšanja usluge, kao to što imaju, znate i sami, banke.

Ovo su sve dobronamerne sugestije radi podizanja muzejske delatnosti na nivo kakav zaslužuje. Inače, zaista apsolutno podržavam sve ove izmene zakona o muzejima, uz opasku i drugih kolega ovo je trebalo biti mnogo ranije.

Ove izmene su više nego neophodne kako bi zaista muzejska delatnost bila podignuta na viši nivo.

Zahvaljujem svima na pažnji.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -