NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu, od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale. od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac, od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine izabrana je ponovo za narodnu poslanicu. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 2 dana

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 27 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o zajmu koji daje Banka za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra i veliko mi je zadovoljstvo što je upravo to iz oblasti infrastrukture u kulturi. S obzirom da je danas prva sednica i da je ovo 1. tačka dnevnog reda, drago mi je da počinjemo ovo prolećno zasedanje sa ovako lepom temom.

Kao što znate, više kolega je prethodno pričalo u koju će svrhu da bude iskorišćen ovaj zajam. Jedan od najvažnijih, po meni, jeste u stvari muzej koji će biti formiran na mestu gde je sadašnja stara železnička stanica. On će biti deo kompleksa na Savskom trgu pored spomenika Stefana Nemanje, Stefan Nemanja koji je začetnik i postavio temelje srpske države, i to će predstavljati jedan kompleks i jednu jedinstvenu celinu.

Kao što znate, narodu ne možete da odredite šta će on da voli ili da ne voli, tako da sam sigurna, s obzirom koliko ima građana da se okupljaju, da se fotografišu oko spomenika, da će isto toliko biti ljudi koji će posetiti taj istorijski muzej i da će to postati jedna od glavnih turističkih tačaka u Beogradu i po kome će Beograd biti prepoznatljiv kao grad. Između ostalog, postoje tu i drugi projekti, kolege su malo pričale o njima, ali ja ću pričati o nekim drugim stvarima.

Dosta je kultura bila zapostavljena. Tako, na primer, Muzej savremene umetnosti preko 10 godina nije radio. Godine 2017. je tek pušten u rad, potpuno renoviran, potpuno obnovljen i na divnom parku tamo gde je Ušće postojala je ruinirana jedna zgrada koja nije služila ničemu. To je bio slučaj i sa Narodnim muzejom u epicentru grada, u samom centru Beograda, postojala je zgrada koja nije radila isto više od 10 godina i evo tek sada 2018. godine je puštena, ali posle 15 godina. Nije radio muzej, ničemu nije služila ta zgrada i posle 15 godina – 2018. godine je tek otvorena.

Kao što vidite, ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima isto se obnavljaju infrastrukturni projekti u oblasti kulture. Pomenula bih jedan što mi se izuzetno dopao u centru Šumadije je, u gradu Kragujevcu, urađen legat Nikoli Koki Jankoviću, to je jedan od najznačajnijih vajara u drugoj polovini 20. veka. On je ostavio svoja dela svom gradu i onda na tom mestu je napravljen jedan legat, jedna impresivna zgrada koju sada koristi i Univerzitet u Kragujevcu i koristi za naučno-istraživački rad Srpska akademija nauka.

Na ovaj način bih htela da kažem i koliko je to lepo kad se nešto svom gradu ostavi. U prošlosti, u istoriji znamo da je bilo mnogo bogatih, imućnih ljudi koji su upravo svom gradu, svojim sugrađanima ostavljali neke zadužbine. Volela bih da se sada isto ta praksa nastavi, jer i sada imamo dosta imućnih ljudi, ali za razliku od onda koji narodu ne ostavljaju ama baš ništa. Pored, na primer, ovog legata u Kragujevcu obnavljaju se i neke male, kao što je kuća u ovom slučaju Radoja Domanovića u selu Ovsište kod Topole. To je bilo 2015. godine.

Kao što vidite, ovo što sam rekla, 2015. godine, pa imamo legat 2018. godine, pa Narodni muzej 2018. godine, onda Muzej savremene umetnosti 2017. godine. Vidite periode gde se sada to odigrava. Upravo SNS i Aleksandar Vučić vidi se da su ti koji ulažu u kulturu. Upravo ti ljudi koje pojedina kvazielita naziva da su sendvičari i da ne znaju šta je kultura. Vidimo u ovim konkretnim primerima da je apsolutno sve suprotno.

Na primer, u Mladenovcu, odakle sam ja, Muzej grada je proradio sada 2018. godine, a prethodno je 10 godina bio zatvoren. Zamislite sada jedan grad koji uopšte nema muzej, niti ima gde da se te stvari skladište i stvarno je bila velika sramota, ali smo uspeli posle velikog truda, rada i zalaganja da se 2018. godine otvori muzej. Takođe, u našoj opštini postoji u mestu Crkvine najstariji spomenik na teritoriji Srbije koji je obnovio bio prvo kralj Milan Obrenović, pa posle u vreme vladavine Aleksandra Vučića, a to je u stvari spomenik despotu Stefanu Lazareviću i mesto gde je on poginuo. Takvih primera ima mnogo širom Srbije i uglavnom su moje kolege pričale o kraju gde oni žive i koji oni najbolje i poznaju. Znači, prepuni smo kulturnih i istorijskih objekata koji su ruinirani i mi polako sada jedan po jedan obnavljamo. Zbog toga mislim da baš ova prva sednica i ova prva tačka jako je lepo što govorimo upravo o infrastrukturi u kulturi.

Za sledeću, na primer, godinu već se planira biblioteka u Mladenovcu koja je isto bila u jednom zapuštenom stanju, a već godinama se pričalo o tome, ali opet kažem, u vreme upravo ove vlasti dolazi do obnove i biblioteke.

Nešto bih napomenula, pa, žao mi je što tu nije i ministarka kulture, Maja Gojković, jer sigurno bi shvatila značaj ovoga o čemu govorim, a to je da bih ja volela takođe u našem kraju, a mislim da bi to izuzetno ekonomski i turistički bilo jako dobro za naš grad, a to je stvaranje legata, Vizitorskog centra ili obnavljanje, da kažem, rodne kuće Bate Živojinovića.

Bata Živojinović znamo da je glumačka legenda i naša je, zaista, sreća i prednost zato što se njegova rodna kuća nalazi upravo u našoj opštini. Dugo se već priča o tome, te hoće da bude na ovaj način ili onaj, međutim, mislim da je dosta vremena prošlo i da bi trebalo ta realizacija da bude što pre. Ne zaboravimo, ne samo da je bio poznat ovde, mnoge nagrade je primio na međunarodnim festivalima u zemlji, u inostranstvu, ali je neverovatna njegova popularnost u stvari u Kini. Ko god je bio u Kini on može da vidi kolika je bila njegova popularnost i da 80.000 Kineza nosi ime Valter. Ovo sve pričam sa ekonomskog stanovišta i turističkog, koji bi nam mnogo značio kada sve proradi i kada ljudi počnu da se kreću po svetu, da turistički može Mladenovac mnogo da prosperira od njihovih turista.

Tako da vidimo da se obnavljaju centri za kulturu, muzeji, pozorišta i ono što je veoma važno, sada se mnogo radi na očuvanju samog nacionalnog identiteta, koji, čini mi se, ovih godina nekako da je bio zapostavljen i pomalo izgubljen. Da radimo na očuvanju naše tradicije i, u stvari, da radimo na tome da se naša istorija ne zaboravi i da učimo na našim greškama. Ako ne znaš, u stvari, ko si, ti u stvari ne znaš ni put gde ćeš da ideš, ni kuda će da bude budućnost tvoje porodice i tvojih potomaka.

Samim tim, tradicija i kultura je, veoma važno je da imamo kontinuitet gde ćemo da povezujemo danas i ono što je bilo juče i sa onim što će doći. To je, u stvari, vizija, snaga i kvalitet da stvoriš nešto dobro u vremenu u kome živiš i koje dolazi.

Potpuno sam sigurna da naša ministarka kulture Maja Gojković ima dovoljno znanja, ima dovoljno iskustva i da će da iskoristi upravo to vreme na ovoj poziciji, da će da uradi nešto vrlo korisno, vrlo značajno što će ostati ne samo nama, nego i generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, za razliku od većine zemalja EU Srbija je pokazala da je organizovana i humana kada su migranti u pitanju. Kroz našu zemlju je prošlo više od milion ljudi koje treba zbrinuti, nahraniti i iznad svega kontrolisati. Migranti u našoj zemlji imaju mogućnost da budu u prihvatnim centrima i tamo im je obezbeđena medicinska i svaka druga zaštita. Srbija se uvek prema migrantima ponašala dostojanstveno i poštuje ljudska, nacionalna, verska prava svih, ne samo migranata, ali je vrlo važno da u vreme pandemije migranti ne mogu da napuštaju kampove, jer predstavljaju pretnju i po sebe i po druge i sve suprotno tome znači nepoštovanje zakona Republike Srbije.

Niko ne može da krši zakon a da za to ne bude kažnjen i da za to ne naiđe na odgovarajuću reakciju države. Ni jedan migrant ne može da bude van naših kampova bez odgovarajuće dozvole. Uvek, a posebno u vreme kovida, mi moramo da čuvamo njihovo zdravlje i da čuvamo zdravlje naše nacije. U pomoć su uključene mnoge humanitarne organizacije i zaista se na tome zahvaljujem, jer veliki teret je pao na našu zemlju, jer ničim nismo ni zaslužili migracije. Međutim, naš geostrateški položaj nam je uvek bio ujedno i dar i osuda.

Istakla bih dobrotvornu fondaciju SPC „Čovekoljublje“ koja je osnovana 1991. godine, kao odgovor na humanitarne potrebe stanovništva, ali ne samo državljana Republike Srbije, nego i svih onih koje je mogu naterala da napuste svoju zemlju, odnosno pružanje pomoći svima onima kojima je potrebna, bez obzira na njihovo rasno, polno, nacionalno ili versko opredeljenje.

Ne može se reći da baš sve zemlje imaju takav odnos. Mi se graničimo sa zemljama EU, sa više strana, i vidimo da nemaju isti stav kao mi. Što je njihov stav gori, utoliko je pritisak na našu zemlju veći.

U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi i danas stoji tabla sa natpisom: „Budi human, kao što je humana Srbija 1885. godine“. To što je srpska vojska uradila više se nije ponovilo u istoriji ratova. Bugarska je u to vreme prekršila Berlinski sporazum, jer je krenula da se širi na teritoriju Balkana i kralj Milan, nakon neuspelih pregovora je objavio rat ovoj zemlji. U to vreme Srbija je već imala uređene bolnice i Crveni krst, ali to nije bio slučaj sa Bugarima koji su sad u EU, te njihove ranjenike nije imao ko da zbrine i da im pruži medicinsku pomoć. Međunarodni Crveni krst je prikupio pomoć iz svih krajeva Evropi, a koja je trebala da se dopremi ovoj državi. Ironično, ali jedini put do Bugarske je vodio preko Srbije i tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video. Vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Transportu Međunarodnog Crvenog Krsta dodala je lekove, ćebad, krevete i iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice. Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen. Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju.

Ljudima u pograničnim oblastima nije uopšte svejedno kada se formira kamp za migrante i to je potpuno razumljivo. Znamo za više nemilih događaja, od tuča, preko požara i drugo.

U Mladenovcu je formirana jedna grupa pod sloganom „Banja da, azil ne“, jer je svojevremeno bilo reči da će se formirati još jedan migracioni centar u centru Šumadije. Apsolutno se protivim tome, jer mi ne možemo uništavati svoju ekonomiju.

Mladenovac je jedina beogradska banja, to je Selters banja u koju najviše dolaze pacijenti zbog lečenja reumatskih bolesti, ali imamo nameru i da širimo komercijalne kapacitete. To uporedo sa formiranjem centra za azilante uopšte ne ide.

Srbija nije velika zemlja ali oduvek pokazuje da ima veliko srce za ljude u nevolji, ali to ne sme činiti protiv svojih interesa.

Međutim, mora da se zna red i ne smemo da ugrozimo našu bezbednost. Zbog toga je vrlo važan ovaj Sporazum sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti krijumčarenja migranata, jer najviše migranata dolazi odatle. Ovaj sporazum podrazumeva razmenu podataka i informacija i omogućava formiranje istražnih timova, zajedničke obuke i radionice.

Ako druge zemlje podižu ograde i samo prosleđuju migrante, moramo i mi da se zaštitimo. Ukoliko je značaj ovog sporazuma i mora regionalno da se povezujemo, jer mi nismo odgovorni za ratove u njihovim zemljama i nismo krajnja destinacija migranata.

Od 2015. godine puno je vremena prošlo i velike sile da su imale volje, našle bi način da se zaustavi migracija.

Još jedanput, pozdravljam ovaj sporazum i što više se zemalja u regionu bude povezalo, to će i lakše biti da stanemo na put migracijama.

Zahvaljujem na pažnji.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani članovi Komisije, danas je pred nama usvajanje Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i moram da prokomentarišem značaj ovog sektora.

Do skoro se malo znalo o berzi, o hartijama od vrednosti, uopšte o obveznicama, a sada, eto, pričali smo skoro i o bitkoinima.

Zaista mi je žao što ova organizacija, znači Komisija, nije bila u vreme 2000. Bilo bi više reda. Tada u to vreme najviše privatizacija je odrađeno.

Nadležnosti su se povećali Komisije hartije od vrednosti, što je dobro i što je donelo uvećanje prihoda, a takođe u Finansijskom izveštaju videli smo da oni planiraju, iako je ova godina vrlo izazovna, 6,9% povećanje prihoda u 2021. godini.

Strani investitori i fondovi mogu sada na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala i na taj način da se unapređuje.

Komisija je do sada sarađivala sa Upravom za sprečavanje pranja novca, zatim sarađivali su sa Tužilaštvom i sarađivali su sa MUP-om, to jest sa Odeljenjem koje se bori protiv organizovanog kriminala.

Oporavak kapitala je vidljiv i ovo je u stvari zamajac za stvaranje regionalnog tržišta i na našem tržištu ima dosta sada kvalitetnih akcija, o čemu su kolege već govorile. To su akcije koje se nalaze u kontinuiranom trgovanju i takođe moram da pomenem koliko je naša Vlada brzo reagovala pa je, na primer korporativne obveznice, omogućila da se mnogo olakšaju procedure u cilju boljeg investiranja. Povećanjem dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Prošle godine emitovana je emisija državnih obveznica deminovanih u evrima na rok od 20 godina, što je jedinstven slučaj. Do sada je bilo maksimalno na 15 i većinom na manji broj godina. Šta to govori? To nam govori o poverenju koje je vraćeno u Srbiju i opet ono nije došlo samo od sebe. Ono je došlo velikim radom i upornošću prvenstveno našeg predsednika, ali i cele Vlade Republike Srbije.

Srpske obveznice uvrštene su na listu za potencijalno uključivanje u Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju. Kuća nije dobra, ako nema temelj, a mi smo počeli zaista od početka, i to na ruševinama koje nam je ostavila prethodna vlast.

Možda je ovo nekome o čemu govorim suvoparno, ali nažalost ovo je život i ovo su investicije i ovo je napredak. Možda ljudi ovo ne razumeju, ali vide nove autoputeve, nove zgrade, nove škole, nove bolnice. I ne samo to, nego u narednom periodu, faktički mnoge su stvari u pripremi. Mi ne lutamo, mi znamo tačno u kom pravcu ide podrška privredi i podrška građanima, tako da direktna podrška privatnom sektoru - tri puta 50% minimalne zarade, i to isplata koja će početi od 1. aprila. Zatim, sektorska podrška sektoru prevoznika putnika u drumskom saobraćaju - šest meseci po 600 evra po autobusu, zatim mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora - 500 miliona evra za proširivanje garantne šeme za firme i preduzeća i mere za povećanje potrošnje svim građanima - isplata 30 evra u maju, novembru i penzionerima još 50 evra. Znači, sve su to stvari koje mogu da se vide i koje su opipljive.

Moram na kraju da pomenem sinoćni predivan događaj otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji i celog Savskog trga sa mesta koje će postati zaista neizostavna tačka u turističkoj mapi Beograda. Deo grada kojeg smo se ranije stideli, spomenik koji je kasnio osam vekova, Stefan Nemanja koji je podario jaku Srbiju. Ovo je bio dug našoj istoriji, jer ako ne znate ko ste i ne znate odakle ste, ako ne znate prošlost taj narod nema budućnost.

Završila bih rečima koje je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao na jučerašnjoj manifestaciji i koja mi je ostavila dubok utisak – spomenik je veliki jer je naša istorija velika, težak jer je naša sudbina teška, često bila teška i lep kao što je lepo i naše postojanje. Sa ovim rečima bih završila, tako da sve vas puno pozdravljam i zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Mladenovac, 22.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -