NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 90
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 7 dana i 4 sata

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 1 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 10 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolega narodni poslanici, ja bih diskutovala o Konvenciji za zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope koja je usvojena 1981. godine u Strazburu, a Republika Srbija… Imajući u vidu nove izazove zaštita pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka koji su se pojavili nakon što je Konvencija usvojena, Komitet ministara Saveta Evrope 18. maja 2018. godine usvojio Protokol.

Srbija je 36. država koja je potpisala predmetni Protokol Saveta Evrope. Među državama potpisnicama nalaze se i države van evropskog kontinenta budući da je reč o Ugovoru koji je otvoren i za države koje nisu članice Saveta Evrope.

U skladu sa Konvencijom neophodno je garantovati svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, poštovanje njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privatnost, kako i kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka. Uostalom takva obaveza proističe iz Ustava Republike Srbije koji propisuje da je zaštita podataka o ličnosti zagarantovana.

Regulatori su iskoristili priliku da dodatno urede brojna sporna pitanja nastala tokom razvoja interneta i novih tehnologija u pokušaju da obnove narušeni balans a građanima omoguće da povrate kontrolu nad svojim podacima.

Značajna težnja jeste usaglašavanje pravila među članicama EU i dalje ostavlja prostor državama koje nisu članice da mnoge detalje samostalno regulišu u skladu sa svojim nacionalnim propisima. Pošto Srbija teži da se priključi toj evropskoj zajednici, logično je bilo i potvrđivanje Protokola.

Konvencija štiti prava građana EU, bilo da im nudi robu ili usluge ili prati njihovo ponašanje na internetu. Novi zakon o zaštiti podataka ličnosti u Srbiji je novi propis o zaštiti podataka, usvojen u novembru 2018. godine sa odloženom primenom devet meseci, počev od avgusta 2019. godine.

Policijske direktive koje uređuju obradu podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti, ovaj zakon makar i samo normativno predstavlja najviši standard zaštite podataka ličnosti, a pre ili kasnije manjkavosti i praznine će biti rešene naknadnim intervencijama, dok će značajne pravne inovacije ostati ugrađene u naš sistem zaštite ljudskih prava.

Ovi principi dobili su primenu u prometu roba i usluga na internetu a konačno je otvoreno i sporno pitanje regulisanja automatizovane obrade podataka. Proširena je odgovornost ljudi i organizacija koje prikupljaju i obrađuju podatke i detaljno su razrađeni instrumenti i procedure sprovođenja propisa. Tako će rukovaoci u prekršajnom postupku rizikovati kazne od najviše dva miliona dinara po pojedinačnom prekršaju, dok je najmanja zaprećena novčana kazna za prekršaj iz ove oblasti 50.000 dinara.

S obzirom na prilično nisku kulturu zaštite ličnih podataka koja je do sada bila u Srbiji i retku primenu zakona i propisa iz ove oblasti, svako pravilo nove regulative verovatno predstavlja novost za mnoge kompanije ali i državne institucije.

Nadležni organ za zaštitu podataka se primenjuje kod svih članica EU i u svakoj od ovih zemalja postoji nezavisni nadzorni organ za zaštitu podataka o ličnosti koji samostalno prati primenu pravila o zaštiti podataka i ima ovlašćenja da izdaje mišljenja, sprovodi istrage, vodi postupke, izriče upozorenja, kazne i drugo.

Nadzorni organi su u načelu najoperativniji deo nacionalne administracije koja se bavi zaštitom podataka o ličnosti i do danas je svaki od njih razvio obimnu praksu u tumačenju i primeni pravila.

U Srbiji ulogu nadzornog organa ima Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je razvio značajnu praksu kroz brojna mišljenja, odluke u postupcima nadzora, a koje se redovno objavljuju na sajtu Poverenika.

Modernizacija Konvencije, koja je jedini postojeći zakonski obavezujući međunarodni ugovor sa globalnim značajem u ovoj oblasti, bavi se izazovima koji se tiču privatnosti, a proizilazi iz upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija i jača mehanizam Konvencije, kako bi se osigurala i njena efikasna primena.

Predsednica Vlade Republike Srbije je puno puta istakla da su digitalizacija i reforma prioriteti i da su ljudi u Srbiji sada počeli da veruju u taj proces i da vide konkretne rezultate.

Živimo u vreme četvrte industrijske revolucije i vreme dinamičnog i brzog razvoja. Digitalna transformacija u Srbiji zasnovana je na tri stuba: transformaciji obrazovanja, transformaciji javnih usluga, digitalnoj transformaciji poslovnog okruženja i podršci inovacijama i start apovima.

U Srbiji su doneti odlični zakoni, dobri pravni i poreski podsticaji za investiranje informacione tehnologije, start ap inovativna preduzeća, istraživačke centre.

Francuska je lider u digitalizaciji, ali su Srbija i Estonija, kako kažu, najveće nade za budućnost.

Na primer, 6. marta u Palati Srbija će biti održana konferencija pod nazivom „Podaci i e-Uprava: Iskra za budućnost“. Upravo ovde će biti predstavljeni uspesi na polju otvaranja i upotrebe otvorenih podataka digitalne transformacije i biće prisutni svi od javnog sektora, civilnog društva, tehnološke zajednice i dela akademskog sektora.

U uslovima u kojima je najveći izazov za digitalizaciju politička volja i novac za realizaciju projekta, Srbija je zemlja koja ima političku volju, a i sve više novca, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, stabilnom budžetu i rekordnom prilivu stranih, direktnih investicija.

Iz svega izloženog se nameće zaključak da Zakon o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica na automatsku obradu ličnih podataka, je neophodan, jer Srbija sve više izlazi u svet i svet dolazi nama. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, rekla bih nešto o istorijatu Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije koji su osnovani 28. oktobra 1919. godine. Osnovali su ga ratni invalidi iz Prvog svetskog rata, a kralj Aleksandar poklonio je Udruženju plac na Savskom trgu gde je kasnije sagrađen Dom ratnih invalida.

Na Skupštini ovog Udruženja 18. oktobra 1945. godine pridružili su se i vojni invalidi iz Drugog svetskog rata, a 1995. godine doneta je Odluka da se priključe i vojni i mirnodopski invalidi iz ratova 90-ih. Tada je imenu udruženja pridodata reč mirnodopski i od tada se koristi naziv – Ratni i mirnodopski vojni invalidi Srbije, koje nosi i dan danas.

Udruženje ratnih i vojnih invalida je jedino udruženje ratnih invalida iz Srbije koje je član Svetske federacije veterana i to je najstarije veteransko udruženje u Srbiji. Od svih udruženja samo je Crveni krst stariji.

Prošle godine je obeleženo 100 godina postojanja Udruženja. Svečana akademija u Domu Vojske, povodom stogodišnjice, održana je pod nazivom „Uvek u stroju“. Osnovali su ga invalidi Prvog svetskog rata. Danas ima najviše ratnih invalida iz 90-ih godina.

Sramota kako se odnosilo prema invalidima posle Prvog svetskog rata, a sramota je kako se država odnosila prema borcima iz ratova 90-ih. Borci zadojeni čojstvom i junaštvom su dali deo sebe, ostajući invalidi za svoju državu i svoj narod.

Treba pomenuti da je Udruženje boraca sprečilo prijem veterana UČK u Svetsku organizaciju veterana.

Ovo je veoma kompleksna oblast i pitanje, jer narod koji zaboravlja svoju istoriju sigurno da neće u budućnosti dobro proći.

Srpski narod je uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i uvek se nalazio u prvim redovima u svetu u borbi za slobodu, protiv fašizma, imperijalizma.

Svedoci smo dvojnih standarda u međunarodnoj politici. Na primer, holandske vlasti su odbile da izruče svojevremeno nemačkog cara Vilhelma koji je u Prvom svetskom ratu, zajedno sa austrougarskim carem Francom Jozefom, kriv za smrt puno Srba, a u najnovijoj istoriji su bili protiv početka pregovora Srbije i EU dok se ne uhapse i ne isporuče svi koji su se nalazili na listi Haškog tribunala. Da li je to pravedno ili nepravedno, to je svet u kome živimo.

Ovo je veliki dan, jer predlozi 23 boračke organizacije su ispunjeni ovim zakonom.

Ovim zakonom se rešavaju problemi neusklađenosti propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa Ustavom Republike Srbije, jer su zakoni doneti pre nego što je Republika Srbija postala samostalna država. Postoji veliki broj propisa kojim je regulisana ova materija. Međutim, prisutna je i zastarelost i prevaziđenost pojedinih odredaba, propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civila invalida rata, s obzirom na uslove koji su postojali u vreme njihovog donošenja i usaglašavanja sa sadašnjim uslovima.

Posebno je bilo problematično postojanje odredaba kojima se regulišu prava boraca iz oružanih sukoba 90-ih i 1999. godine. Ovo usvajanje zakona rešava decenijske probleme ljudi koji su se hrabro borili i branili svoju otadžbinu.

Slika kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojoj govorimo kako poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod.

Srbija nikada nije bila agresor i srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, već su uvek žrtvovali sebe, možda čak i više nego što je trebalo. Ova Vlada želi da ispravi nepravdu koja je učinjena našim borcima i po prvi put se za celu teritoriju Republike Srbije usklađuju propisi iz oblasti boračko-invalidske zaštite u jednom zakonu.

„Sretni su narodi koji imaju dosadnu istoriju“, rekao je Monteskje. To sa nama nije slučaj, jer nažalost naša kuća se nalazi na raskrsnici. U ratu odlučnost, prkos u pobedi, a u miru velikodušnost.

Ovaj zakon nije samo dobra volja vlasti, već naša dužnost da ispravimo učinjenu nepravdu. U danu za glasanje, sa zadovoljstvom, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas je pred nama više važnih sporazuma. Međutim, pošto sam član Odbora za obrazovanje, želim da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji je potpisan u Skoplju 2019. godine.

Ovom prilikom potvrđujemo ovaj sporazum koji, po principu reciprociteta, nudi određeni broj stipendija za diplomske, postdiplomske i doktorske studije, kao i određen broj meseci studijskog boravka mladih istraživača na osnovu prethodno objavljenih konkursa.

Sporazumom se predviđa i da će obe strane podsticati neposrednu saradnju obrazovnih ustanova, razmenu profesora i razmenu iskustava o reformama sistema obrazovanja.

Srbija i Severna Makedonija će podsticati rad na zajedničkim naučno-istraživačkim, razvojnim, inovacionim projektima, zajedničku saradnju u multilateralnim, regionalnim programima i projektima, razmenu istraživača i eksperata i zajedničku naučnu tehnološku saradnju.

Ugovorene strane, po principu reciprociteta, će podsticati uzajamno izučavanje jezika i književnosti i sarađivati na planu uključivanja dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Ovo je prilika da se podsetimo i šta je sve Ministarstvo uradilo poslednjih godina. Donet je Zakon o dualnom i visokom obrazovanju. Počela je da radi Agencija za klasifikacije. Preciziran je Nacionalni okvir kvalifikacija. Napravljen je veliki pomak u dualnom obrazovanju, jer je više od 4.000 učenika uključeno, aktivna su 32 dualna profila, angažovano 600 kompanija i nastavlja se uvođenje đačkih zadruga.

Počeo je reformisani program prve godine gimnazija, kao i program za nadarene u oblasti informatike i računarstva.

Ovo je prilika i da se podsetimo da je urađena reforma visokih strukovnih škola i njihova implementacija. Postali smo punopravni članovi u projektima Erazmus plus i punopravni članovi CERN-a.

Usvojen je Zakon o Fondu za nauku, koji je veliki uspeh, jer to je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle punih 12 godina.

Ključni korak u reformi sistema je Zakon o naučnim istraživanjima, a u novoj Strategiji za nauku do 2030. godine predviđeno je da se mnogo veća sredstva formiraju u Fondu ne samo iz Ministarstva obrazovanja, nego i iz ministarstva koja koriste rezultate nauke, poput Ministarstva privrede, poljoprivrede, energetike ili građevinarstva.

Završavaju se naučno-tehnološki parkovi u Novom Sadu. Položen je kamen temeljac za naučno-tehnološki park u Nišu, a uporedo sa svim radi se na indikatorima kvaliteta u visokom obrazovanju.

Imamo čak i ozbiljna interesovanja iz susednih zemalja i inostranstva da pogledaju iskustva Srbije kada je reč o implementaciji svih ovih novina, a njih je mnogo.

Razmena iskustva je upravo u ovom Sporazumu sa Makedonijom. Teško je nabrojati sva dostignuća Vlade Srbije u oblasti obrazovanja. Napredak je ogroman i ovaj sporazum dokazuje da pamet ne poznaje granice, već da želi da se zbog boljeg obrazovanja i naučnih dostignuća što više povezuju i da državne granice ne smeju biti prepreka.

Ovim drugim sporazumima o podsticanju preduzetništva ili o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ili centralnom Evropom se povezujemo u lakšem i jednostavnijem prometa roba i usluga, a postajemo i punopravni član globalnog svetskog tržišta, iako, kako je naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović lepo i profesorski objasnio da smo mi mala zemlja koja vodi prvenstveno računa o svojim interesima, bez obzira koga više ili manje volimo, to je suština svega.

Hvala.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -