Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Stanoja) Jovanović

Nataša (Stanoja) Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas je pred nama više važnih sporazuma. Međutim, pošto sam član Odbora za obrazovanje, želim da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji je potpisan u Skoplju 2019. godine.

Ovom prilikom potvrđujemo ovaj sporazum koji, po principu reciprociteta, nudi određeni broj stipendija za diplomske, postdiplomske i doktorske studije, kao i određen broj meseci studijskog boravka mladih istraživača na osnovu prethodno objavljenih konkursa.

Sporazumom se predviđa i da će obe strane podsticati neposrednu saradnju obrazovnih ustanova, razmenu profesora i razmenu iskustava o reformama sistema obrazovanja.

Srbija i Severna Makedonija će podsticati rad na zajedničkim naučno-istraživačkim, razvojnim, inovacionim projektima, zajedničku saradnju u multilateralnim, regionalnim programima i projektima, razmenu istraživača i eksperata i zajedničku naučnu tehnološku saradnju.

Ugovorene strane, po principu reciprociteta, će podsticati uzajamno izučavanje jezika i književnosti i sarađivati na planu uključivanja dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Ovo je prilika da se podsetimo i šta je sve Ministarstvo uradilo poslednjih godina. Donet je Zakon o dualnom i visokom obrazovanju. Počela je da radi Agencija za klasifikacije. Preciziran je Nacionalni okvir kvalifikacija. Napravljen je veliki pomak u dualnom obrazovanju, jer je više od 4.000 učenika uključeno, aktivna su 32 dualna profila, angažovano 600 kompanija i nastavlja se uvođenje đačkih zadruga.

Počeo je reformisani program prve godine gimnazija, kao i program za nadarene u oblasti informatike i računarstva.

Ovo je prilika i da se podsetimo da je urađena reforma visokih strukovnih škola i njihova implementacija. Postali smo punopravni članovi u projektima Erazmus plus i punopravni članovi CERN-a.

Usvojen je Zakon o Fondu za nauku, koji je veliki uspeh, jer to je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle punih 12 godina.

Ključni korak u reformi sistema je Zakon o naučnim istraživanjima, a u novoj Strategiji za nauku do 2030. godine predviđeno je da se mnogo veća sredstva formiraju u Fondu ne samo iz Ministarstva obrazovanja, nego i iz ministarstva koja koriste rezultate nauke, poput Ministarstva privrede, poljoprivrede, energetike ili građevinarstva.

Završavaju se naučno-tehnološki parkovi u Novom Sadu. Položen je kamen temeljac za naučno-tehnološki park u Nišu, a uporedo sa svim radi se na indikatorima kvaliteta u visokom obrazovanju.

Imamo čak i ozbiljna interesovanja iz susednih zemalja i inostranstva da pogledaju iskustva Srbije kada je reč o implementaciji svih ovih novina, a njih je mnogo.

Razmena iskustva je upravo u ovom Sporazumu sa Makedonijom. Teško je nabrojati sva dostignuća Vlade Srbije u oblasti obrazovanja. Napredak je ogroman i ovaj sporazum dokazuje da pamet ne poznaje granice, već da želi da se zbog boljeg obrazovanja i naučnih dostignuća što više povezuju i da državne granice ne smeju biti prepreka.

Ovim drugim sporazumima o podsticanju preduzetništva ili o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ili centralnom Evropom se povezujemo u lakšem i jednostavnijem prometa roba i usluga, a postajemo i punopravni član globalnog svetskog tržišta, iako, kako je naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović lepo i profesorski objasnio da smo mi mala zemlja koja vodi prvenstveno računa o svojim interesima, bez obzira koga više ili manje volimo, to je suština svega.

Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mada je još šezdesetih godina prošlog veka ratna sudbina „Sajmišta“ postala predmet zvaničnog i institucionalizovanog, mada ne uvek masovnog ili previše javnog, prisećanja niti u Socijalističkoj Jugoslaviji, a ni kasnije. Nadležne institucije nisu na odgovarajući način očuvale uspomenu na žrtve ovog logora. Da „Sajmište“ predstavlja mesto sećanja danas upućuju samo dva zapuštena delimično oštećena spomenika. Nekoliko preostalih logorskih zgrada već decenijama propada, a celokupni kompleks „Starog sajmišta“ danas ostaje kao zapušteni i osiromašeno naselje.

Osmog decembra 2021. godine će biti ravno 80 godina od stradanja prvih žrtava „Sajmišta“, svih onih koji su odvedeni u hladne paviljone Beogradskog sajma, u zgrade najvećeg logora u okupiranoj Srbiji. Bilo ih je oko 30 hiljada žrtava ovog logora, većinom Srba, Jevreja, Roma, a od njih je 10 hiljada tu okončalo život. Logor „Sajmište“ nikada nije adekvatno obeležen i ovo je prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da uprkos značaju koji mu je kao mestu nezapamćene patnje i stradanja morao pripasti.

Srpska napredna stranka vodi politiku budućnosti, ali i poštovanja svojih predaka. Ono što nisu uradili prethodnici prethodnih skoro 80 godina mi ćemo uraditi, kao što smo i toliko godina posle bombardovanja 1999. godine pokrenuli evidentiranje i utvrđivanje štete koje je pričinilo zračenje na zdravlje stanovništva. To našim političkim prethodnicima nije palo na pamet.

Suštinu posleratne sudbine „Starog sajmišta“ treba tražiti i u sledećem u ukrštanju dva ugla gledanja – na to da 1945. godine do danas je rezultat stalnog sporenja, ali i nastojanja da se pronađe kompromisno rešenje između onih koji su se zalagali da „Sajmište“ postane memorijalno mesto i drugih koji su ovom prostoru predvideli drugačiju pre svega praktičnu namenu. Reč je o dvadesetak hektara zemljišta na levoj obali Save, pre rata kao i u vreme kada se tamo nalazio logor Beogradsko sajmište je bilo na obodu prestonice, omeđano sa jedne strane rekom, sa druge močvarom koja je razdvajala Beograd i Zemun. Posle rata izgradnjom Novog Beograda „Staro sajmište“ se našlo u samom centru grada u delu savskog priobalja koje spaja njegov stari i novi deo.

„Sajmište“ je predstavljalo simbol revolucionarne istorije Beograda, otpora fašizmu i stradanja jugoslovenskog naroda, za druge mesto Holokausta, a treći u „Sajmištu“ su videli idealnu lokaciju za obeležavanje stradanja Srba, Jevreja i Roma u ustaškoj NDH.

Stradanje na „Sajmištu“ na dramatičan način ilustruje u kojoj meri je u Srbiji tokom čitavog posleratnog perioda bila odsutna svest o Holokaustu kao posebnom istorijskom događaju i jedinstvenom primeru ljudskog stradanja koji je sam po sebi vredan pažnje i poštovanja.

Srpska napredna stranka vodi politiku budućnosti i poštovanja svojih predaka. Ponosna sam što sada kada sam narodni poslanik mogu da glasam za osnivanje republičke ustanove i obnovu Memorijalnog centra „Staro sajmište“, da naši preci mogu napokon naći svoj mir. Memorijalni centar će prikupljati, obrađivati, istraživati i prezentovati podatke u svrhe muzejske, obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke poslove i akcije negovanja sećanja na žrtve.

Da se nikada ne zaboravi i da se priča mladim generacijama kroz šta smo sve prošli tokom istorije. Mi smo mali, ali hrabar narod koji nikada nije bio osvajački, ali je uvek branio svoju kuću i svoju domovinu. Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložene zakonske izmene doneće mnogo veći broj izbornih lista, koje će preći cenzus, jer će niži izborni prag privući i političke organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od 5%.

Što je u brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150 hiljada glasova, po važećem zakonu, ako cenzus bude 3%, biće im dovoljno samo 90 hiljada glasova. To je dobro, jer omogućava manjim partijama da uopšte izađu na političku scenu i predstave svoje programe.

U privredi se borimo protiv monopolizma i raspodelu tržišta samo na krupne igrače, a ovo je takođe način da uvećamo opoziciju, jer bez opozicije vlast može da se uljuljka, da sporije radi. Ovo je način da sa ukazivanjem na greške, kritikom vlasti, bolje shvate potrebe građana.

Srpska napredna stranka će dati sve od sebe da ne izgubi mnogo zato što izlazimo u susret manjim političkim organizacijama u cilju demokratizacije parlamenta i društva, uopšte.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, na izbornoj listi bilo je 20, što stranaka, pokreta ili koalicija i bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Najjača lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje osvojila je 48 glasova, 1,8 miliona, 52% mandata, što je 131 narodni poslanik. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana, 56%, a koalicija Dveri i DSS jedva je prošla 190.000 glasova. Više puta se u Skupštini i pominjao način na koji su došli na poslanička mesta.

Da zaključimo, na izbore izlaze svi oni koji predstavljaju mišljenje određenog broja građana, a ne samo svoje. Na izbore ne izlaze oni koji su samozvani lideri opozicije, jer tako se prikazuju u svojim medijima. Bojkot im služi da se sakriju iza onih građana koji ne izlaze na izbore već godinama, kako bi svoju snagu prikazali većom, a kad najave masovno okupljanje vidimo da je to samo šačica nasilnika i buntovnika.

Hvala na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, želela bih javnost da upoznam sa priznanjem koje je guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, dobila od uglednom i uticajnog magazina „The Banker“ koji je deo grupe „Financial Times“. Naime, londonski mesečnik „The Banker“ je dodelio godišnje priznanje najboljeg guvernera na globalnom nivou i za najboljeg evropskog guvernera. Ne sećam se da je neki guverner iz bivše vlasti dobio neku međunarodnu nagradu od bilo koga ili priznanje, što je logično, jer zaista nisu imali nikakav uspeh.

Priznanje se dodeljuje na osnovu odluke redakcije tog magazine i ankete među bankarima i ekonomistima i dodeljuje se na globalnom nivou za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku, za Aziju, Pacifik, Bliski Istok i Afriku. Nagrada joj je dodeljena zbog podsticaja rasta i stabilizacije ekonomije Srbije.

Zahvaljujući rezultatima vođenja Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, građani Srbije bolje žive, lakše mogu da planiraju svoj život i poslove, a privrednici imaju predvidive i podsticajne uslove za poslovanje. Doslednim sprovođenjem monetarne politike i uspešnom koordinacijom sa fiskalnom politikom postignuti su rezultati koji čuvaju poverenje tržišnih učesnika u nosioce ekonomske politike i čine rast održivim i u narednim godinama.

Ukratko ću vas podsetiti šta je urađeno da se obezbedi sigurnost i povrati poverenje u tržište kapitala.

Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za 0,5%, a dinarska štednja je povećana za oko 30% tokom 2019. godine. Bruto devizne rezerve Srbije povećane su za 2,2 milijarde evra na nivo od 13,5 milijardi evra, a učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa sedam na 10%.

Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica EU, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja. Takođe su otvorena dva nova poglavlja: Poglavlje 9 – finansijske usluge i Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala.

Sve mere koje se donose uvek će imati za cilj rast životnog standarda građana i podsticanje boljih uslova poslovanja za našu privredu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ministar finansija, gospodin Siniša Mali, je već pomenuo u uvodnom izlaganju da godinama težimo da se uključimo na listu J.P. Morgan indeks obveznica. Sada smo i zvanično nadomak toga, jer Američka investiciona banka i finansijska institucija J.P. Morgan, kako je objavila, da su vrlo pozitivni izgledi za uključivanje dinarskih obveznica Republike Srbije na ovu listu. Pozitivna odluka se očekuje do juna ove godine.

Na ovaj način Srbija ulazi u red globalno atraktivnih investicionih destinacija. Jedna od vodećih finansijskih institucija J. P. Morgan u izveštaju o očekivani makro-ekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu, ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane.

Emitovano je 150 miliona o obveznice na 20 godina denominovane u evrima po prvi put. To znači samo jedno, vraćeno je poverenje u našu zemlju, jer ako je neko spreman da uloži svoj novac na 20 godina, znači da je siguran da će Srbija ne samo biti sigurna i stabilna zemlja, nego će i stalno napredovati. To u prevodu znači da baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu.

U pregovorima Srbije sa EU nedavno je otvoreno Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala, što je priznanje da Srbija ima uslove za buduće povezivanje sa evropskim tržištima, i da se pregovara uključenju Srbije u „Juroklir“ banku do kraja ove godine.

Sve ovo govori da i drugi veruju u stabilnost i napredak Srbije na dugi rok. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na kraju ovog napornog dana i puno govornika pre mene, teško je ne ponavljati se. Međutim, želim da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da mogu danas da govorim o ovim zakonima i ovoj temi, jer ima puno toga šta da se kaže.

Vlada Republike Srbije je kao jedan od svojih prioriteta postavila uspostavljanje kvalitetnog i efikasnog železničkog sistema, koji će predstavljati jedan od glavnih oslonaca povećanih privrednih aktivnosti i daljeg razvoja Republike Srbije.

Još 60-ih i 70-ih godina 20. veka je izvršena demontaža pruga, kao nepouzdanih i nebezbednih, kao i neisplativih. Zato su pred nama dve odluke - o oduzimanju dobara u opštoj upotrebi dela železničke infrastrukture, ukupne dužine 1.030,7 km. Trenutna ukupna dužina pruga na teritoriji Srbije, uključujući i KiM je 3.724 km.

Važno je da pomenemo i podsetimo građane Srbije šta je urađeno od kada je SNS na vlasti, od 2013. do 2018. godine. Završeni su projekti rekonstrukcije, obnove, izgradnje pruga, 561 km, izgradnje stanica vrednosti 530,5 miliona evra, u okviru kojih je povećana brzina na remontovanim deonicama sa 30 do 50 km na čas, na 80 do 120 km na čas. Isporučeno je 10 višesistemskih lokomotiva, dok se isporuka još 16 višesistemskih lokomotiva očekuje do kraja ovog meseca.

Izvršena je, takođe, rekonstrukcija 12 tunela, vrednosti 3,9 miliona evra.

Takođe, uređeni su putni prelazi, čija je ukupna vrednost jedan zarez jedan i po milion evra.

Modernizacija putnih prelaza, koja je počela 2018. godine, u međuvremenu su na 22 putna prelaza stavljene rampe; na 44 putna prelaza je postavljen video nadzor, 35 je postavljeno osvetljenje, na 12 putnih prelaza vibro-trake, a na pet putnih prelaza postavljeni solarni markeri na putu. Među ovim prelazima nalaze se i automatizovani prelazi u opštini Mladenovac, i to u naselju Drapšin, naselju Bataševo i selu Rabrovac. Ovde je ranije bilo saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom. Od kada su urađene rampe, nije bilo nikakvih nesreća u saobraćaju i sugrađani koji žive u delovima grada i svakodnevno prelaze prugu se osećaju zadovoljnije, sigurnije, za svoju decu i sebe.

Rekonstruisano je, uređeno oko 100 staničnih zgrada u vrednosti od 2,3 miliona evra. Među ovim staničnim zgradama je i stanična zgrada železnice u Mladenovcu, koja je bila totalno ruinirana, a sada je ukras grada. Pogotovo je važnost ovoga, jer je ovo najstarija zgrada u gradu. Građani izuzetno pozitivno reaguju na ovu promenu.

Takođe, proradio je i „Beo voz“, a u narednom periodu se nadamo da će biti omogućeno da se iz stanice Mladenovac stigne do stanice Vukov spomenik. To za sada nije slučaj, nego samo do stanice Prokop, što je komplikovano za putnike i produžava put do posla ili do fakulteta.

Takođe, preveliki je broj stanica, ukupno devet, od Mladenovca do Beograda i ne dozvoljava razvijanje brzine voza na već rekonstruisanoj pruzi na ovom delu. Nikako ne sme da dužina putovanja zbog usputnih stanica bude duža, nego što je to autobuski saobraćaj, jer jedino tako postižemo efekat uvođenja ove linije.

Kada „Beovoz“ bude proradio u punoj deonici, nadam se da će se uskladiti i povećati broj polazaka kako bude rastao broj putnika železnicom.

Srbija se ubrzano menja i to zahvaljujući rekordnom rastu BDP-a u prošloj godini i najvećem iznosu investicija u regionu i zahvalj ujući suficitu u državnoj kasi. Radi se i gradi, ne samo železnička infrastrukture, nego i klinički centri, bolnice, škole, stanovi.

Prokomentarisala bih nešto i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koja ima za cilj da se poveća maksimalna spratnost objekata koji se grade u okviru ovog projekta sa šest na osam spratova.

Ove godine raspisuje se tender za još 8.000 stanova za pripadnike bezbednosti. Gradnja je pokazatelj da država ceni svoje pripadnike snaga bezbednosti, pripadnike Ministarstva odbrane, MUP-a, Ministarstva pravde, zatim za izvršenje krivičnih sankcija i vodi računa, ne samo o njima i njihovim životnim i radnim uslovima, već i o porodicama.

Već smo doneli odluku kojom se vrši promena zakona, koji podrazumeva mogućnost kupovine stana pod povoljnijim uslovima za borce, članove domaćinstva i invalide.

Ovo su zaista veliki projekti koji upošljavaju domaću privredu i ujedno obezbeđuju egzistenciju ljudima koji su vrlo važni za zemlju. Ovim i pokazujemo da država Srbija uspostavlja sistem koji se brine o pripadnicima snaga bezbednosti, od njihovog školovanja, zaposlenja, lečenja.

Ima puno toga još da se kaže, međutim, ja sam izdvojila samo ova dva zakona o kojima mislim da se možda po najmanje pričalo. Inače, u Danu za glasanje, naravno, podržaću sve predložene zakone. Hvala.
Sad je u redu.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao član Odbora za obrazovanje prosto sam imala potrebu da prokomentarišem i da istaknem u stvari koliko je uradilo Ministarstvo u ovom prethodnom periodu.

Obrazovanje i vaspitanje generacije koje dolaze su neiscrpna tema i uvek svako ima nešto da kaže po tom pitanju. Osvrnula bih se na kvalitet obrazovanja i vaspitanja, pošto smo dosta, i kolega je pričao o toj temi, a ja bih ovom prilikom, čisto građane upoznala sa NTC sistemom, a to je Nikola Tesla centar sistem koji su formirali i sastavili, u stvari, članovi Mense, dr Rajko Rajević i Uroš Petrović pod nazivom „Avantura mozga“, a odnosi se na način na koji deca uživaju dok uče i učenje posmatraju kao igru.

Zašto ovo pričam? Zato što Ministarstvo obrazovanja je akreditovalo ovaj način učenja, jer je prepoznalo kvalitet i otvoreno je za sve novitete koji će da pomognu decu da brže savladaju gradivo. Mnogi nastavnici i učenici su, takođe, prošli ovu obuku kako bi približili gradivo deci. Cilj je, u stvari, da se uči na brži, lakši i zanimljiviji način i najviše, u suštini, napreduju darovita deca, ali i ona deca koja su manje darovita takođe postižu veliki uspeh koji se vidi u roku od mesec ili dva.

Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo obrazovanja na ogromnom uloženom trudu i radu i na velikom broju zakona koji su donešeni kako bi se uveli red i disciplina u ovu oblast. To nije bilo ni malo lako, jer kod pojedinih zakona otpor je bio ogroman, kao da ste naleteli na osinje gnezdo. Na sreću, ove godine ministar Šarčević i njegovi saradnici, sve ove godine, da kažem, su uspešno izbegavali njihove žaoke.

Tako da, samo sam htela da ukažem da to da Ministarstvo potpuno je otvoreno i Ministarstvo potpuno uvodi jedan novitet kojim će biti u narednom periodu zahvalni i roditelji i deca i koliko nije suvoparno i usko gledano, kao do sada. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o završnim računima budžeta, počev od 2002. godine pa sve do 2018. godine. Ovo pokazuje da je nama stalo do transparentnosti i da javnost može da vidi kako se kretala ekonomija nekad i sad, u šta se nekad ulagalo a kako se sada raspoređuje novac, jer nema šta da se krije.

Te 2002. godine prestali smo da živimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji i počeli da živimo u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Ta država više ne postoji od 2006. godine i od tada živimo u Republici Srbiji.

Nismo se s mesta makli, a promenili smo mnogo toga. Više ne znamo ni ko su bili predsednici Vlade, ni ko su bili ministri.

Iz Predloga budžeta može se jasno videti koliko je Srbija napredovala od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti. Nije nam bilo lako. Ne sme se zaboraviti da nam je prethodna vlast ostavila veliki teret dugova. Sedam milijardi evra je iznos koji plaćamo samo za njihove kamate, koje su bile enormno velike.

Morali smo da radimo i gradimo i ujedno vraćamo njihove dugove koji nisu unapredili zemlju i život građana, ali su zato mnogi politički prethodnici postali milioneri.

Sada, posle sedam godina, kada su se zalihe istopile, i to onih koji nisu naučili vredno da rade nego samo da kradu svoju zemlju i svoje građane da bi se opet vratili na vlast i pokrenuli točak krađe ponovo. To nećemo da dozvolimo. Milijarde su otišle raznim kriminalnim radnjama, u džepove onih koji su bili na vlasti do 2012. godine. To se ne sme zaboraviti i već jednom moramo da stavimo tačku na prošlost i da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti.

Sadašnja situacija je sledeća. Budžet je ponovo u suficitu, petu godinu zaredom i nastavljamo u istom trendu. Poboljšan je kreditni rejting i javni dug je pao na 51% BDP.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen, jer ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Rekordna su izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da podstaknu rast BDP.

Priznanja stižu iz relevantnih svetskih institucija koje prate pomno napredak Srbije. Beleži se konstantan rast na "Duing biznis listi" i zbog povećanog kreditnog rejtinga dolazi do pada kamatnih stopa. To je povezano sa većom stabilnošću zemlje, a inflacija je ispod 2%. Dinar je stabilan. Sve to pokazuje da je zemlja sigurna za njene investitore.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim ova Vlada ide i to je obaveza prema građanima Srbije, koji su zaslužili bolji život.

Za ovo vreme, urađeno je sledeće - sprečeno je bankrotstvo Srbije, dovedene velike direktne investicije i poboljšan privredni ambijent. Mnogi krediti su reprogramirani, po višestruko povoljnijim kamatnim stopama. Napravili smo najviše kilometara puteva, obnovili i izgradili škole, bolnice. Izgrađeni su klinički centri, kupljeni aparati za bolju dijagnostiku bolesti. Izgradili smo tehnološke parkove. Sačuvali smo ono što je najvažnije - mir i stabilnost u zemlji.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala, iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti, u rastuću ekonomiju, sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

Svi reformski procesi u fiskalnoj i monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore. Sve je to donelo rezultate na koje možemo sa pravom da budemo ponosni.

Privredna aktivnost tokom cele godine beleži intenzivni rast, sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru, paralelno sa privrednim rastom dolazi i do smanjenja nezaposlenosti.

Svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i veći, a pojedinačni slučajevi koji bacaju senku na ogroman uspeh države kazniti i to će sigurno učiniti građani na predstojećim izborima sledeće godine. za konsolidaciju javnih finansija i uspostavljanje ekonomske stabilnosti je zaslužna odgovorna politika koju vode predsednik i Vlada Republike Srbije.

Iz svega iznetog se može zaključiti da se Srbija nalazi na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja. Ovo je dokaz da se uz trud, rad, marljivost i energiju može postaviti temelj normalne i pristojne evropske države. Uspeh je evidentan i nesporan, Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu, vraća joj se ugled i ima sve više prijatelja u svetu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, ono što se očekuje primenom Zakona o javnim preduzećima i javnim nabavkama je efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki, smanjenje troškova i administrativnih procedura, zaštita malih i srednjih preduzeća od negativnih posledica, centralizacija javnih nabavki, kao i efikasnija zaštita prava u toku same procedure.

Poseban akcenat stavlja se na borbu protiv korupcije. Predložena rešenja imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke, a privrednim subjektima će novim zakonom ukazati na poslovne prilike i omogućiti proširivanje baze ugovarača na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Bilo je mnogo šupljina, kao npr. tehnička specifikacija je trebalo da se prilagodi određenom ponuđaču ili se propišu dodatni uslovi koje samo određeni ponuđači mogu da ispune.

Jedan od načina bio je i mehanizam izjava. Kada se neki od uslova dokazuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću ponuđača, mogli su se dati i lažni podaci, jer naručioci nisu imali zakonsku obavezu da proveravaju njihovu istinitost, a pogotovo ako imaju prethodni dogovor sa tim istim ponuđačem.

Ta praksa je doprinela diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i samim tim je slabilo poverenje u sistem javnih nabavki, jer je problem postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Ponuđači, radi dobijanja posla, su davali nerealno niske cene, jer znaju da je to jedino važno za vrednovanje ponuda.

U praksi se često pokazalo da početna najjeftinija ponuda na kraju bude znatno skuplja zbog neadekvatnog materijala ili usluga. Smatram da novi Zakon o javnim nabavkama rešava i taj deo problema, jer cena nije više jedini kriterijum.

Dijagnostifikovani su način nameštanja tendera i novi predlog zakona o javnim nabavkama se nadam da će uspeti da preče sledeće: fiktivne ponude koje stvaraju lažnu sliku konkurencije, zatim, da spreče i druge oblike nameštanja, kao što je dogovor između ponuđača, gde konkurenti podnose ponude ili ih povuku pre otvaranja, tako da izabrani ponuđač, pod znacima navoda, dobija posao.

Zatim, tu je i podela tržišta, tako da se ne mešaju jedni drugima u zone delovanja, bilo da su to određena preduzeća naručioci, bilo da je to neki region.

Novi Predlog zakona predviđa uvođenje elektronskih tendera, gde se postiže daleko veća transparentnost, jer je problem postao takav da ugrožava sistem. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Novi Predlog zakona o javnim nabavkama donosi još jednu značajnu novinu - elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti i elektronske javne nabavke, što je veliki korak napred za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjivanje birokratije, ali i korupcije.

Očekujemo da ovo povećanje transparentnosti i mogućnost uvida u celokupan postupak javne nabavke povrati poverenje u postupke javnih nabavki i omoguće veću konkurenciju. Ovim zakonom su smanjeni troškovi i pojednostavljene procedure, štite se mala i srednja preduzeća, tj. omogućava im se ravnopravniji status.

Za korupciju u javnim nabavkama ima leka, ali je njena primena složena i zahteva interaktivnost velikog broja aktera i stalno prilagođavanje. Potrebno nam je efikasno pravosuđe i ovaj zakon, kao i drugi koji su na dnevnom redu su način da se spreče zloupotrebe u finansijama i da privredni rast bude još veći, samim tim i životni standard građana.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, a sigurnost veće investicije, a one prouzrokuju veću stopu zaposlenosti, a to veću potrošnju i vidite kako je sve povezano. Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je ime koje je postalo sinonim za uspeh, obnovu, prosperitet i zaista zaslužuje aplauz. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nedavno objavljen Izveštaj Evropske komisije dokazuje da je Srbija ostvarila određen napredak u borbi protiv korupcije u prethodnoj godini. Rezultati u borbi protiv korupcije nisu samo uslov da Srbija mora ispuniti da bi se približila EU, već cilj sam po sebi je izgradnja demokratskih institucija i rasta poverenja građana u njih.

Evropska komisija u Izveštaju objavljenom u maju ove godine navodi da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u pogledu borbe protiv korupcije. Korupcija u zavisnosti od stepena da li jedna država ima funkcionalnu vladavinu prava i lidere posvećene rešenju tog problema, ne samo na papiru, već i primenom efikasnih mera.

Srbija je sprovela brojne promene u okviru pristupnih pregovora EU, a mi imamo političku volju da se stane na put korupciji. Sektor javnih nabavki i infrastrukturni projekti, zdravstvo, obrazovanje i javna preduzeća su takođe posebno osetljiva na korupciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, EU smatra da Srbija u kratkom roku treba da unapredi evidenciju o istragama, optužnicama u predmetima korupcije na visokom nivou, uključujući i oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije donose se sa ciljem da se ojača njihova uloga kao ključne institucije za delotvorniju borbu. Takođe, usvajamo novu ambicioznu strategiju i akcioni plan.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju korupcije donet je sa ciljem jačanja odgovornosti političkih subjekata kao učesnika u izbornom procesu. Navedenim zakonskim predlozima predviđa se uvođenje novog pojma, a to je javni resurs pod kojim se podrazumeva nepokretnost ili pokretna stvar i svako drugo dobro koje u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine koji koriste organi Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave.

Takođe se brani zloupotreba tih istih javnih resursa za političku promociju, ali se izmenama, kao i kod Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije naglašavaju potencijalne zloupotrebe u izbornoj kampanji. Kao što vidite, mi želimo to da sprečimo.

Pored jačanja odgovornosti u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, izmene i dopune se odnose i na jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije. Takođe se uvodi zabrana javnim funkcionerima da koriste javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

U obrazloženju predloženih izmena navodi se da je Vladina radna grupa za saradnju sa organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava analizirala preporuke tih organizacija od 2003. do 2017. godine. Radna grupe je pripremila tekst izmena zakona sa ciljem pojačavanja odgovornosti nepolitičkih subjekata koji su učesnici izbora, kako u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima, odvajanja funkcionerske i političke funkcije, ali i kao propisivanje prekršaja za funkcionere koji koriste javne resurse suprotno zakonu.

Kada smo ujedinjeni možemo sve. Neki ljudi pokušavaju da ruše sve što smo postigli i unapredili, da bi zaštiti svoje političke i lične interese. Mi sa ovim zakonima želimo da to sprečimo. Građani Srbije, vidite i sami sa koliko se izazova suočavamo u današnje vreme. Mi na te izazove odgovaramo odlučno i hrabro i sa jasnom vizijom kuda idemo. Nasledili smo mnoge probleme, ali kao što vidite, sistematski rešavamo jedan po jedan.

Ne mogu da završim ovaj govor, a da ne kažem – mi ne smemo da ćutimo i ne smemo da dozvolimo da se ponovi 5. oktobar 2000. godine, što je pokušano u subotu 7. decembra, a to je nasilno ulaženje u Narodnu skupštinu Republike Srbije, paljenje i pljačkanje. Imali smo prilike da vidimo na izložbi koju je organizovala predsednica Maja Gojković svojevremeno kako je izgledala Skupština dan posle. To je strašno. Ovo je najviša institucija Republike Srbije i kada neko napada Narodnu Skupštinu Srbije čije ime je nedostojno i da spomenem, sa zastavom Republike Srbije nasrće i pokazuje da mu ništa nije sveto, ni institucija, ni država, ni zastava, ni narod koji je jasno pokazao ko je njen vođa i kojim putem želi da ide, a to je put isključivo napretka i prosperiteta, to je predsednik Aleksandar Vučić i to je SNS. Toliko od mene. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje biće obezbeđeni poreski podsticaji za novo zapošljavanje, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada.

Prodiskutovala bih o važnosti određivanja ko može paušalno plaćati porez, a ko ne. Važan je test samostalnosti za utvrđivanje da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga i da li može da bude paušalno oporezovan. Test koji sadrži spisak od devet kriterijuma, po kojima će se određivati da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili prihod fizičkog lica.

U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za PIO po stopi od 26%.

Vlada je na svim ovim rešenjima radila, naravno, i sa predstavnicama IT zajednice već godinu dana. S obzirom da u predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje jeste da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje deoničarsko društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i osnovni cilj svega ovoga što pričam jeste smanjivanje sive ekonomije.

Šta zapravo donose propisi paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? Firme koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale osobe koje nisu bile u radnom odnosu tokom 2019. godine biće oslobođene plaćanja 70% poreza na zarade i doprinose za njih tokom 2020. godine, 65% 2021. i 60% 2022. godine. Ta mera će se odnositi i na zapošljavanje nezaposlenih, bez obzira da li su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapoljšavanje, da li su studenti ili paušalci.

Srbija je trenutno jedna od vodećih zemalja po broju frilensera i njihov broj je u stalnom rastu. S druge strane, najavljene mere najviše bi mogle da utiču na IT sektor, jer IT kompanije dosta zapošljavaju paušalce i ovaj način oporezivanja predstavlja podsticaj čitavoj grani. Mi smo prva država koja staje na put hakovanju poreza na zarade. Veliki broj razvijenih zemalja ima zakone koji sprečavaju zapošljavanje pod maskom nezavisnih izvršilaca.

Srbija je sve stabilnija u makroekonomskom smislu i s obzirom da u Predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa je da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa, za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove, će biti da otvore svoje deoničarsko društvo.

Nešto bih rekla i o novinama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji pored olakšavanja komunikacije i efikasnog postupanja u poreskom postupku, podaci se mogu dostavljati elektronskom poštom preko portala. Zakon precizira da poreski obveznici ne mogu skladištiti i smeštati dobra ili obavljati delatnost u prostorima van kontrole poreskih organa.

Bilo je onih koji su krili svoje zalihe i poslovne prostore i na taj način bili nelojalni i prema državi i zbog njih je postojala nelojalna tržišna konkurencija. Sve je u cilju suzbijanja sive ekonomije.

Takođe je predviđeno koje podatke klijenta banke treba da dostave na zahtev poreske uprave u elektronskom obliku. Sve mora da bude transparentno, u kojim slučajevima treba da blokiraju račun i transakcije klijenata, osim onih koje su usmerene prema poreskoj upravi.

Više od 15 godina sam radila u bankarstvu sa privredom i znam na koje su sve mahinacije spremni pojedinci, samo da ne plate porez ili obaveze po kreditu. Jednu firmu oteraju u stečaj i sa novcem izdvojenim na crno otvore drugu firmu i tako u nedogled.

Posebnu pažnju treba obratiti na samostalno trgovinske radnje, koje prelaze iz vlasništva, na primer oca na punoletnu decu, na ženu, drugu rodbinu, a banka i država od njih ne mogu da naplate svoja potraživanja. Oni su formalno zakonski uvek pokriveni, ali šta je sa suštinom. Ostanu dužni Bogu i narodu i nastavljaju po starom, sa novom radnjom dok se ne izređa cela familija. Mala promena u nazivu firma, mala promena u vlasništvu, jer sve ostaje u porodici, ista roba se prodaje i isti je recept, zadužuju se do tačke kad ne mogu da vrate dugove, odlaze u blokadu, ostanu dužni državi, dobavljačima, bankama i nanovo isti postupak. Zato je vrlo važno, što se povećava kontrola i preciziraju prekršajne kazne u skladu sa izmenama zakona, za koje bi lično volela da su još strožije.

Na osnovu gore izrečenog smatram da neophodna novina koja se odnosi na PIB da se ne može dodeliti preduzetniku koji ima dospele obaveze na osnovu javnih prihoda. Takođe, poreska uprava može da izrekne i privremenu meru zabrane registrovanja udela u drugom pravnom subjektu ako ima udeo veći od 5% ukoliko ima ne izmirene obaveze sa drugim privrednim subjektom.

Ovo pojednostavljenje poreskih procedura i operativnih aktivnosti su usmerene na suzbijanje sive ekonomije i poboljšavanja naplate poreza, što ima za cilj i stabilnost javnih finansija. Sve ovo je u skladu sa akcionim planom programa transformacije poreske uprave 2018. na 2023. godinu. Ove izmene neće doprineti otvaranju većeg broja firmi, ali će posredno uticati na poboljšanje uslova poslovanja, jačanju pravne sigurnosti i povećavanju tržišne konkurencije.

Svi ovi zakoni imaju za cilj povećanje prihoda i bolju kontrolu i cilju bolje naplate istih uslova za sve. Povećava se poslovna disciplina i stvara pravednije društvo. Sve u cilju da budžet za 2021. godinu bude još ambiciozniji. Žao mi je što tu nije i ministar Siniša Mali, kome bi čestitala na budžetu za 2020. godinu. Nadam se da će zato za 2021. godinu biti još bolji budžet zahvaljujući ovim promenama u ovim zakonima o kojima sam pričala. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da govorim o budžetu za 2020. godinu, koji je doneo veliki pobednički tim.

Prilikom donošenja raznih zakona imali smo prilike da se uverimo u stručnost i znanje mnogih ministara, a sada imamo uvid, izveštaj o radu ministarstava za prethodnu godinu i iz kojih možemo jasno da vidimo koliki je napredak postignut.

Priznanja stižu i od relevantnih institucija, koje prate pomno napredak Srbije, tako da se beleži konstantan rast na „Duing biznis listi“ i to za četiri mesta. Zatim, pad kamatnih stopa ukazuje na veću stabilnost zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić zna da odabere prave ljude na prava mesta, a za to je potrebno znanje i vizija. Sa vizijom je odabrao i sadašnjeg mandatara Vlade gospođu Anu Brnabić, kojom je visoko postavio lestvicu. Svojim primerom je pokazao da se vrednim i marljivim radom može puno postići.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim je ova Vlada išla i to je obaveza prema građanima Srbije, jer su oni zaslužili bolji život.

Ponoviću rečenicu koju sam pominjala u ranijim izlaganjima, ali koja sa malo reči oslikava puno, a to je da je Srbija mala zemlja, ali to nije sprečilo da Aleksandar Vučić bude veliki državnik. Srbija je mala prostorno, i po broju stanovnika, ali naš predsednik je veliki čovek na rečima i delima i svojim ličnim zalaganjem, ali i svih ostalih koji slede njegovu politiku i njegove principe su uspeli da dovedu rekordan broj direktnih stranih investicija u zemlju.

Na kraju trećeg kvartala 2019. godine nezaposlenost je pala ispod 10%, što je rekordno, a od 1. januara minimalna zarada raste na 30.022 dinara.

Savremeno poslovanje kompanija zahteva konstantno prilagođavanje novonastalim tržišnim strukturama na makro nivou. Najčešće se primenjuje dvojaka strategija, a to je sa jedne strane smanjenje troškova, a sa druge strane, rast kroz diversifikaciju.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada. Budžet je ponovo u suficitu četvrtu godinu za redom i nastavljamo u istom trendu.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen. Ono što me puno raduje, a to je da ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Takođe, su rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da postignu rast BDP.

Budžet za narednu godinu je rezultat i nastavak reformskih procesa koji je započet i koji je rezultirao rezultatima na koje možemo biti ponosni. Svi reformski procesi i u fiskalnoj i u monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore, što je nama ključno. Privredna aktivnost kojom tokom cele godine beleži intenzivni rast sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru i paralelno sa privrednim rastom dolazi do smanjenja nezaposlenosti.

U prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu direktnih stranih investicija u odnosu na prošlu godinu.

Budžet je odličan četvrtu godinu za redom, a da li može biti bolji? Može, sigurno da može. Ali, ne treba samo kritikovati, već i reći - svaka čast, preokrenuli ste trend sunovrata zemlje. Mi svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i što veći.

Moramo u narednom periodu poraditi na unapređenju sudstva, jer to je ono što narod očekuje od nas, a to je brzina i efikasnost. Takođe, rad lokalnih vlasti, koje su najbliže građanima, jer se tiče rešavanja konkretnih problema, za državu možda malih, ali za svakog pojedinca velikih i od životnog značaja, takođe moraju sa velikom pažnjom se birati predstavnici vlasti na lokalnom nivou, čija dela moraju da govore više od reči. To je ono što će građani prepoznati i ceniti, ali i dovesti do brže regeneracije zemlje.

Nakon konsolidacija i uspostavljanja ekonomske stabilnosti, odgovorna politika koju vodu predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, je zaslužna što je Srbija na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja.

Ministar, Siniša Mali, je odličan ministar finansija, kao što je bio odličan i gradonačelnik. Koji god zadatak da dobije, radi ga maksimalno i to je moje mišljenje, ali ovom prilikom je to i dokaz da ko god radi i uloži veliki radi trud, to se uvek isplati i daje adekvatne rezultate. Čestitam.

Lično sam vrlo ponosna što sam član SNS koja je nosilac promena i koja uz trud, rad, marljivost i energiju postavlja temelj normalne, pristojne države, što je za sedam godina urađeno više nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Da podsetim građane Srbije šta smo uradili u kratkom roku, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. To je, sprečili smo bankrotstvo Srbije, popravljen je poslovni ambijent i dovedene velike direktne investicije. Više se ne rasprodaju najbolje firme, već se spašavaju propale i devastirane. Nivo investicija je povećan i to preko 35% u trećem kvartalu 2019. godine. Smanjena je nezaposlenost ispod 10%. Sačuvali smo mir i stabilnost uprkos mnogim pritiscima. Na kraju, napravili smo najviše puteva i autoputeva nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Uspeh je evidentan i nesporan i mi se ponosimo velikim državnikom Aleksandrom Vučićem, koji vraća ugled Srbiji. Što je Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu i što ima mnogo više prijatelja u svetu, što je uspeh nesporniji i što je uspeh veći, to ima više bukača koji dirigovano pričaju laži, bestidno vređaju, a fizički napadi su sve češći.

Toliko je bilo laži i gluposti od samozvane opozicije da na to mogu samo citirati Alberta Ajnštajna - ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim, za ovo drugo nisam siguran.

Pustimo njih, čestitam na odličnom budžetu, koji obećava još bolju i srećniju 2020. godinu za građane Srbije. Zahvaljujem se svima na pažnji.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora koji teže da spreče stavljanje na tržište opasnih proizvoda.

U potpunosti se slažem sa izlaganjem koleginice Ljiljane Malušić, koja je rekla da kazne treba da budu veće, a raspon treba da bude manji.

U okviru projekta kojim je predviđen veći broj inspektora koji će ovo regulisati i kontrolisati urađen softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora kojim se unapređuju baze podataka. Na ovaj način Republika Srbija se uključuje u tokove na jedinstvenom tržištu Evrope i podiže nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Takođe, ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima. Informacije moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost informacija.

Primena ovog zakona će znatno uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za proizvođače i distributere uspostaviti jednostavna i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza, distribucije isključivo bezbednih i usaglašenih proizvoda. Građani će biti informisani i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost o preduzetim merama.

Nama tek u narednom periodu predstoji jedna borba da se naši proizvodi usklade i budu istog kvaliteta kao proizvodi u zemljama zapadne Evrope, a o tome ćemo kasnije.

Bezbednost proizvoda je samo jedan od brojnih zahteva koje danas otvara ili zatvara vrata proizvođačima iz celog sveta na tržištima ne samo EU. Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda, a to sve zavisi od vrste proizvoda, namene i ciljne grupe kojoj su namenjeni.

Treba podsetiti da je još u starom rimskom pravu postojala regula „caveat emptor“, što u prevodu znači „neka kupac bude oprezan“.

Republika Srbija kroz Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o bezbednosti hrane unapređuje prakse i procedure kojima bi se domaćim potrošačima garantovala opšta bezbednost svih proizvoda.

Unapređenjem ovog zakona obezbeđuje se da se na srpskom tržištu nađu samo kvalitetni i bezbedni proizvodi, čime će biti zaštićeno zdravlje i bezbednost njenih građana.

Kompletna zakonska regulativa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda treba da bude usaglašena sa zahtevima EU i Svetske trgovinske organizacije, pri čemu će znatno veću odgovornost od države imati proizvođač, koji će i snositi najveću odgovornost za svoje proizvode, a zalažemo se i za što veće kazne.

Srbija iz više razloga mora primenjivati savremene međunarodne standarde u oblasti kvaliteta proizvoda, jer proverena svetska rešenja uklanjaju barijere u trgovini, ali obezbeđuju visok nivo bezbednosti proizvoda i zaštitu.

Standardi kvaliteta treba da budu garanti da na tržište, odnosno do potrošača ne dođe opasan proizvod. Svaka država, pa i Srbija, kada uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju mora, pored ostalog, garantovati kodeks dobrih običaja i standardizaciju.

Od Srbije će se tražiti primena međunarodni pravila i država će biti dužna u delu tehničkih propisa da garantuje nediskriminaciju, da ne dozvoljava neosnovane prepreke trgovini, da promeni zastarele i donese nove propise, što mi ovde i radimo.

Po novom pristupu EU, proizvodi se moraju obeležiti sa znakom C, a osnovni cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Da podsetim koliko su puta npr. bile povučene igračke sa rafova tzv. nepropisnog deklarisanja, ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera, jer većina od njih nije imala odgovarajuće r ili uverenje o kvalitetu.

Kada je reč o tehničkim uređajima, reč je da je stanje veoma zabrinjavajuće. Dovoljno govori podatak da je samo Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije proteklih godina stigao veliki broj žalbi na ispravnost tih tehničkih uređaja. Naravno, i automobila i u odeljenjima Republičke tržišne inspekcije postoje prijave. Upravo izmenom zakona se žele zaštiti građani Srbije.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, situacija je znatno povoljnija nego ranije, ali dalje ne možemo biti bezbedni i spokojni i zato donosimo izmene zakona kako bi bili zaštićeniji.

Sve ovo danas što pričamo vidimo da se svi slažemo u jednom, a to je bezbednost i zaštićenost za nas i našu zemlju. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući Milićeviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mogućnost informacione tehnologije u poslednjih nekoliko decenija prvenstveno je da olakša poslovne procese u organizaciji, zbog čega je širenje njihove primene dostiglo neočekivane razmere.

Upravo iz tih razloga biznis postaje sve zavisniji od ove tehnologije, pa je kao posledica nastala i brzo se širila potreba zaštite informacionih tehnologija. U ranije vreme dok su sistem i računarska mreža bili izolovani od spoljnih uticaja zaštitom su se bavila tehnička lica, tako reći, van vidnog polja ostalih zaposlenih, sve do trenutka dok ne nastane neki problem. Danas je drugačije. Sve više se propagira elektronska trgovina. Potrošači i firme moraju biti zaštićeni od prevara.

Tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne probleme gde sajber napadi mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, pre svega deca, sve više izloženi riziku od napada i prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Vrlo smo svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju i spremni za izazove koje donosi budućnost.

S tim u skladu ustanovljen je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i putem ovog centra ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija.

Omogućen je zatim, prijem, prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanja ugroženih prava i interesa dece.

Internet ima dobre strane, ali ima i loše. Neke od dobrih strana interneta su svakako upoznavanje zanimljivih ličnosti, druženja, razmena novih i korisnih znanja. Zatim, otkrivanje dalekih svetova, uzbudljivih podataka, deljenje sopstvenog znanja, umeća, otkrića, interaktivna zabava i drugo.

Ali, postoje i loše strane, to je vrebanje od strane pedofila koji se lažno predstavljaju i privlače decu, navodno, deleći sa njima ista interesovanja i potrebe, zatim izloženost netačnim, neprimerenim i štetnim sadržajima, zloupotreba podataka, narušavanje privatnosti, izolovanost od stvarnog sveta i na kraju zavisnost od interneta.

Saradnja na planu informacione bezbednosti uspostavljena je i sa OEBS-om, i sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije, Akademijom za elektronsku upravu Republike Estonije, DIPLO Fondacijom, švajcarskim DIKEF-om.

Informaciona bezbednost se odnosi na bezbednosne rizike povezana sa upotrebom IKT, uključujući bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema mreža, organizacije pojedinaca. Tako da ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje jasne mere zaštite od bezbednosnih rizika, kao i odgovornost pravnih lica u procesima upravljanja i korišćenje IKT.

U martu ove godine, na primer, potpisan je Protokol o saradnji Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacija i RATEL u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značajni uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja, kao i da je krajem prošle godine sa SANU ministarstvo potpisalo Protokol o saradnji, koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Strategijom informacione bezbednosti predviđa se međunarodna saradnja u cilju razmene informacija, znanja, iskustva sa inostranom mrežom nacionalnih, profesionalnih i međunarodnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima.

Iz svega ovoga idimo da država Srbija se veoma odgovorno odnosi prema građanima i da želi da ih zaštiti od mogućih zloupotreba. S tim u skladu je i dopuna ovog zakona, tako da ću ja kao i moje kolege iz SNS sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podržavam koleginicu koja je govorila da ovaj amandman ne treba usvojiti, iz razloga jer ovaj amandman je, kao što je i Vlada istakla, zaduživanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom potpuno nepotrebno. U samom članu 1. stav 1. – organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom takođe u tački 6. kaže: „i druga pitanja od značaja“, tako da mislim da je to u potpunosti obrazloženo i u potpunosti zaokruženo.

Ovaj zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom faktički odnosi se na unapređenje tržišta u Srbiji. O tome nismo mogli ranije da pričamo, jer nije bila takva klima, uopšte nije bilo takvo stanje budžeta. Najvažnije izmene ovde se odnose, u stvari, na kupovinu investicionih jedinica koje će moći da se vrše uplatom u dinarima i devizama, a investiciona jedinica će biti prenosivi finansijski instrument.

Mi sada proširujemo finansijske instrumente i osnovni cilj ovog zakona što se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije je obezbeđivanje uslova kojima se mogu privući veći broj učesnika na tržištu, ali i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja i u tome je poenta.

Ovo sve podrazumeva još intenzivnije trgovanje, to je nama u stvari cilj. Evo, imamo primer sada i predsednika Erdogana, koji je došao sa 200 privrednika. Mi želimo na svaki način da privučemo investicije. Jedan od načina je upravo i ovaj Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom. Takođe, domaće tržište će biti atraktivnije za strana ulaganja i biće omogućen pristup kako ovim, a pričaćemo takođe i o alternativnim izvorima finansiranja.

Da ne dužim mnogo, ovaj amandman je potpuno suvišan i podržavam stav Vlade da ovaj amandman ne treba usvojiti. Hvala.