Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša (Stanoja) Jovanović

Nataša (Stanoja) Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u prethodnom periodu dobili smo veliki broj mejlova od studenata koji su upisali studije po starom programu. Apelovali su po ko zna koji put da im se produži studiranje. Nemam ništa protiv da im se produži rok, jer poštujem svakog čoveka koji želi da uči i da se nadograđuje. Međutim, moram i da naglasim da je sa univerziteta veliki teret prenet na ministarstvo da rešava decenijske probleme i ispravlja nebrojene pogrešne korake iz prošlosti.

Ne može biti neograničeno vreme studiranja, jer to prosto nije pedagoški, nego mora da bude ograničeno, zato je i ministarstvo predložilo dve godine što podržavam.

Ovde nismo da se igramo dobrog i lošeg policajca, pa su pojedini univerziteti dobri jer im je stalo, i što se više uplaćuje za polaganje ispita i puni novčani fond univerziteta, a ministarstvo loše.

Poštujući pravo da se uči i nadograđuje, a i zalažemo se za celoživotno učenje i nadogradnju, jer pametnih ljudi u odgovornoj zemlji je uvek malo i pogotovo u zemlji kojoj treba brz oporavak i prosperitet. Pa je odlučeno na ovaj način. Vlada Republike Srbije je povećala broj studenata koji će prvu godinu Univerziteta u Beogradu studirati i finansirati se iz budžeta i odnosi se na upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih, strukovnih, akademskih i integrisanih studija. Tako da, broj brucoša Univerziteta u Beogradu, koji će biti na budžetu ove godine, povećan je sa 572 na 638. Ova Vlada, ovo ministarstvo brine o mladima i olakšava da bude što više studenata.

Ni Vlada, ni Ministarstvo obrazovanja, ni ministar lično nisu neprijatelji studenata kako su pojedini mediji želeli da prikažu. Koliko je samo u poslednjih godina uloženo u bolji životni standard studenata, koliko su preuređeni domovi ili potpuno novi napravljeni za studente i za đake kako bi imali bolje uslove za život i rad.

Statistika kaže da ih je nešto preko tri hiljade studenata ostalo sa raznim životnim sudbinama, sa svojim objektivnim i subjektivnim razlozima zašto su toliko odužili studije. Ali, u prethodnom periodu prema nekoj statistici bilo ih je osam hiljada i jako mi je drago što se ovaj broj drastično smanjuje.

Ovom prilikom molim ministra da se u narednom periodu ministarstvo pozabavi detaljnijim kriterijumima ocenjivanja u privatnim i državnim fakultetima za koje smatram da su dosta neujednačeni. Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih fakulteta. U svetu postoje privatni fakulteti koji su vrlo cenjeni, na primer univerzitet broj jedan na Šangajskoj listi je privatni Univerzitet Harvard. Vodeće univerzitete na ovoj listi, bilo privatni ili državni, odlikuje to što studenti izlaze kao vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti, puni znanja kojom obezbeđuju radno mesto u najprestižnijim i najplaćenijim firmama.

Iz svega navedenog predlažem da se u što skorijem roku ministarstvo, na osnovu pažljivo odabranih kriterijuma, donese rang listu fakulteta koja će biti dobra smernica i poslodavcima. Čak i dužina studiranja mora biti jasno naznačena, jer nije svejedno ko završi fakultet u roku, a ko posle više od decenije. Bolje plaćeni poslovi i bolje firme treba da budu samo za najbolje.

Važno je da vratimo ugled visokoškolskim ustanovama kroz stalnu kontrolu kriterijuma ocenjivanja i kredibilitet profesora. Do sada smo u praksi videli da mnogi rektori, dekani i profesori su zloupotrebljavali svoj položaj, jer imamo izvanrednih stručnjaka na univerzitetima posvećenih profesiji i posvećeni studentima. Na ministarstvu je kontrola da vidimo ko kojoj grupi pripada.

Ovo ministarstvo želi da radikalno izmeni način funkcionisanja univerziteta kako bi iz njih izlazili i studenti koji ispunjavaju zahteve tržišta rada, ali isto donošenjem novih zakona kojima se ruše privilegije i ustanovljeni sistem koji vlada već 60 godina, gde su se odbijali pametni, ambiciozni, mladi profesori sve u cilju remećenja njihovog reda. Na taj način umanjuju značaj uložene muke i truda onih koji su na kvalitetnijim fakultetima, uz veliki trud i odricanje dobili isti naziv.

Budućim i sadašnjim studentima želim svaki napredak u okviru područja studiranja za koji će im biti neophodna radna energija i elan za učenje. Svaki novi radni dan, druženja sa znanjem i naukom će doprineti većem nivou njihovog samopouzdanja, ispunjenosti, entuzijazma, ali i pozitivnom odnosu prema odgovornosti i radnim navikama. Kada počnu predavanja moraćete dragi studenti sve aktivnosti obavljati brže i odlučnije, jer studiranje zahteva pored učenja i održavanje discipline, izrazitu fokusiranost na ostvarivanje i postizanje predviđenih ciljeva.

Sa druge strane, uključujući se u rad i program dešavanja studentskih organizacija gde možete i van nastave da se iskažete i to svoje veštine, svoj timski rad, lične kvalitete, inicijativu i u osmišljavanju ideja, ali se čuvajte onih koji hoće da vas zloupotrebe. Čuvajte se onih koji hoće da zloupotrebe mladost ove zemlje u političke svrhe. Kao što smo svedoci skorašnjeg vandalskog ponašanja i dešavanja u Rektoratu i blokiranja rada ove institucije, time studenti ne treba da se bave, već samo učenjem i radom.

Država Srbija dolaskom SNS 2012. godina na vlast se brine o svojim građanima. Promene na bolje su ne možda toliko brze koliko bi vi mladi ljudi to hteli, pa ni mi malo stariji, ali situacija u zemlji je bila toliko loša, toliko teška, zemlja pokradena i ogoljena, cvetao je organizovan kriminal. Zato moramo svi zajedno da damo svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, da razlikujemo dobro od zla i da te koji nam ne misle dobro izolujemo i ne dozvolimo da nas truju sve zarad njihovog ličnog bogaćenja, jer Srbija ima budućnost koju predvodi Aleksandar Vučić, koji trpi ogromne udarce i to one niske, primitivne, od tih ljudi koje zaista ne želim da pomenem kako im ne bih dala na značaju.

Aleksandar Vučić je ispred svih, nije na začelju i hrabro utire put koji su prethodnici posuli samo trnjem, jer iza njih je ostala samo pustoš. I mrze i njega i nas i vas poštovani studenti, jer ste pametni i obrazovani i sa vama ne mogu da manipulišu.

Želimo da vas ima što više, da sa vama uđemo u četvrtu industrijsku revoluciju, jer Srbija ima budućnost. Znate li zašto mrze Aleksandra Vučića i celu SNS? Zato što uspeh ne praštaju. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj ove Vlade jeste da obrazovanje podigne na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja. Godinama smo navikli na neznanje i prosto uživali u tome. Postavljen je reper da ne dozvoljavamo znanju da se probije. Došli smo u paradoksalnu situaciju da su svi ubeđeni da znaju sve, a često ne znaju baš ništa.

Svih pet zakona koji su pred nama su veoma srodni i imaju za cilj da se oblasti koje su već uređene zakonima usaglase sa poglavljima i pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koji će se primenjivati kada Srbija postane član. Izmenama i dopunama zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima i o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se više reda među onima koji su korisnici tih zakona.

Izmene će doprineti većoj vidljivosti onih koji se bave muzikom i drugim umetnostima. Mi se ponosimo našim umetnicima i na ovaj način štitimo zakonodavno njihova prava. Biće većeg doprinosa i za one koji se bave glumom, jer novi zakon predviđa da budu vlasnici svojih dela, odnosno svako njihovo emitovanje ili reemitovanje će im obezbediti bolji materijalni položaj.

Zbog specifičnosti oblasti informacionih tehnologija, tu se određuju odnosi prema evropskoj tradiciji, a uređuju se i mnogi drugi domeni zaštite u oblasti softvera. Zakon o patentima smo doneli u decembru 2018. godine i to je donelo mnogo lakšu primenu u praksi. Pogodnosti se većinom odnose na sledeće – poboljšana je međupravna zaštita, unapređen je sistem građanskopravne zaštite u smislu otklanjanja nedostataka koji su uočeni u primeni zakona, tužba se sada može podneti ne samo u slučaju povrede prava, već i onda kada postoji ozbiljna opasnost da će pravo to biti povređeno. U pogledu naknade štete, same visine naknade, sada se uzimaju i negativne ekonomske posledice koje oštećena strana trpi, što je takođe novina. Zatim, uvedena je i dodatna kontrola odlučivanja Zavoda za intelektualnu svojinu, što ranije nije bio slučaj.

Želela sam prosto da vas podsetim na sve ono što je urađeno ovim zakonom, a sada su još unete i one stvari koje su propuštene u prethodnom periodu. Tako da se mi nadograđujemo i usavršavamo ovaj zakon.

Izmenama zakona izvršeno je dalje usklađivanje sa EU i sa njihovom regulativom, konkretno sa Direktivom o pravnoj zaštiti biotehničkih pronalazaka i Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine. Izvršeno je zatim terminološko usklađivanje različitih izraza i unapređeni su informaciono-obrazovni poslovi u oblasti pravne zaštite, pronalazaka i drugih prava intelektualne svojine.

Sve ove izmene imaju za cilj unapređenje i digitalizaciju registara. Do sada je vladao opšti haos i nismo imali nikakvu bazu podataka. Izmenom je propisano da registar zbirka podataka koji u elektronskom obliku vodi i održava nadležni organ i tako se preciziraju u stvari zastupnici bilo fizičkog lica, bilo pravnog lica koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Završila bih sa sledećom rečenicom. Naš predsednik Aleksandar Vučić, često ga mnogi citiraju, ali ovo vrlo je za mene ostavilo jedan upečatljiv dojam, a to je citiranje Anatola Fransa, što dokazuje u stvari sliku Srbije nekad i sad - obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, već koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. Znanje treba da vodi ovu zemlju i da oblikuje i odredi ciljeve. To je ono što mi upravo ovde i radimo. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom ovog puta i poštovane kolege narodni poslanici, ceo dan raspravljamo o ovome i imali smo Odbor pre toga i ono što smo došli do nekog zajedničkog zaključka, to je da su uopšte obrazovanje i vaspitanje srž društva i od njega sve počinje.

Ministar Šarčević , više puta sam isticala u svojim govorima, je timski igrač, što mi se jako dopada. Ima tim ljudi i ništa čovek ne može sam, to je normalno, nego uvek ističe da je timski igrač i da nisu sve njegove zasluge nego čitavog tima ljudi, što je jako lepo. On je najčešće u Skupštini. Koliko mislim, a ne varam se, od svih ministara, ministar Šarčević je ovde najviše u Skupštini, jer bilo je puno zakona koji su na razmatranju i na glasanju, tako da može da se kaže da je on i najvredniji.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Evo, i koleginica Vjerica kaže.

Ovim zakonima povećava se obrazovani nivo stanovništva, povećava se kvalitet obrazovanja, zatim uvodi se inovativni način rada što je jako dobro, jer stalno usavršavanje uz kratke programe ima mogućnost studiranja uz rad. O svemu smo mi to pričali kroz ove prethodne zakone, a ja ih pominjem zato što sve ovo i danas je uvezano sa njima, i to predstavlja jednu celinu.

Akcenat se stavlja na dualno obrazovanje od srednjoškolskog do visokog obrazovanja, a u cilju da po završenom stepenu školovanja upravo ti đaci, odnosno studenti budu osposobljeni za konkretan rad, jer nama nije suštinski da bude formalno, nego suštinsko obrazovanje.

Veoma je dobro što se proširila saradnja, takođe, na Privrednu komoru i na Savet poslodavaca, kao neko ko će davati smernice, a ne da bude slučaj kao koleginica što je rekla u Kikindi, gde će se zaposliti tolike vaspitačice, možda ne i u narednih 50 godina. Da bih sprečili sve to, mi upravo i donosimo ove zakone.

Danas je pred nama ovaj Zakon o visokom obrazovanju tj. uvođenje dualnog obrazovanja u visoko obrazovanje i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Oba ova zakona su u stvari uvođenje reda u visoko obrazovanje. Prethodni ministri nisu se hvatali tog vrućeg krompira, a u ovom slučaju imali smo prilike da vidimo da su mnogi na funkcijama postali nedodirljivi u ovoj oblasti, koji su vremenom gradili tvrđave od lojalnih ljudi koji su ih štitili, njihov položaj i pod parolom „nezavisnost univerziteta“ radili su šta su hteli. To smo nasledili od prethodnika.

Srpska napredna stranka je odabrala ministra Šarčevića i sreća je da se on uopšte prihvatio ovako veoma odgovornog zadatka i imali smo slučaj, na primer, bahatog rektora Arsenijevića u Kragujevcu, koji je zbog ranijih zakona, koji su napravljeni, bio u takvoj situaciji da napravi zaštitni krug oko sebe, od najbližih rođaka, kumova, prijatelja, postavljenih na organe opšteg univerziteta, a od kojih zavisi njegov izbor ili njegov reizbor.

Ministarstvo se izborilo sa ovom nemani, slobodno mogu da kažem i nastavlja dalje, jer nema nedodirljivih, ali realno ne može se sve odjednom, nego postepeno. Molim građane da budu strpljivi i sigurno osećaju da je u svim porama društva trend sunovrata preokrenut u trend napretka, upravo dolaskom SNS na vlast 2012. godine. Sve što se radi, radi se radi boljeg kvaliteta predavanja i života svakog studenta i upravo svrha univerziteta je da su profesori tu zbog njih, a ne obrnuto.

Da podsetim da smo od nazovi Demokratske stranke i demokratske vlasti pre 2012. godine nasledili ogroman broj fakulteta koji su nicali kao pečurke posle kiše, u garažama, u podrumima, u tržnim centrima i tako dalje. Mnogi nisu imali akreditaciju i studenti i njihovi roditelji su bili prevareni, plaćali su upisnine, plaćali su ispite, dobijali diplome od fakulteta koji uopšte nisu ni imali dozvolu za rad. Sa pravom građani traže da tu kontrolu radi ministarstvo tj. država i da ih štiti od zloupotreba. Odgovorna vlast to sada i radi.

Ministarstvo na čelu sa ministrom Šarčevićem je donelo jasne kriterijume za akreditaciju privatnih fakulteta preko Nacionalnog saveta i dozvoljen je upis studenata tek po dobijanju akreditacije fakulteta u cilju zaštite studenata, što je dokaz da je ovaj trend sunovrata prekinut. Prethodna vlast je osnivala fakultete sa sumnjivim kriterijumima ocenjivanja koja je srozavala naziv „akademski građanin“ i na taj način samu svrhu univerziteta.

Najviše sada ima potrebe u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva, zatim ima potrebe za mladim ljudima u matematičkoj oblasti. Sva ova rešenja nisu došla slučajno, nego su se razmatrali modeli više zemalja u kojima je to pokazalo određeni uspeh u Danskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji. Ima tu još više zemalja, kako je ministar rekao, i onda smo mi tražili naš model prema karakteristikama našeg stanovništva i naše zemlje. Mislim da je ovaj model dobro odrađen.

Srbija je napokon na putu sa kog ne sme skrenuti, jer to je put gde ulaže u svoje ljude, u obrazovanje. U našoj zemlji se iz godine u godinu zapošljava sve više ljudi, a životni standard je sve bolji, što nam omogućava najbrže rastuća ekonomija u regionu. Na nama je da radimo i da se borimo za našu Srbiju i našu SNS koja je motor progresa za našu decu i našu budućnost. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući Arsiću.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da smo svi ovde istog mišljenja na osnovu onoga što je izrečeno od mojih kolega, a to je da ko god je krao ili vršio malverzacije treba biti uhapšen i treba biti osuđen. Ja verujem da je pravda spora ali dostižna iako bi lično želela da to bude znatno brže.

Što se tiče amandmana, da pojasnim. Predviđena je isplata štediša sa prostora cele bivše Jugoslavije do 31. avgusta 2019. godine, tj. do 29. februara 2024. godine po sadašnjem zakonu.

Važećim zakonom je bila predviđena isplata do 2023. godine. Pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama, što znamo i sami da to ni malo nije lako jer su ih šetali od jedne institucije do druge.

Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka, čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Po samo j presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, devizne štediše sada stiču prava iz bivših jugoslovenskih republika da mogu da naplate svoju deviznu štednju i to nije ništa sporno.

Da je SNS bila na vlasti, ovo se pitanje sigurno ne bi odlagalo ovoliko dugo i mnogo bi se ranije rešilo. Naši prethodnici su se isključivo zaduživali samo iz razloga da kupe socijalni mir. Mi to, očigledno, ne radimo.

Uočeni problemi u vezi za prikupljanjem potrebne dokumentacije iz bivših republika SFRJ su doveli do potrebe da se i produži rok, koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih knjižica koje su bile daleko preglednije, dobijali i devizne, kartice deviznog računa.

Produženje roka za podnošenje prijava koje je u ovom članu 1. zakona, kako sam i rekla zbog prikupljanja dokumentacije, ima i za posledicu pomeranje, to je potpuno jasno.

Lako je kritikovati i sve što se preduzme, a opet sa druge strane nema konkretnih predloga. Šta znači ovo - briše se, kada u članu 1. samo se pojašnjavaju prava građana? Srpskoj radikalnoj stranki se zamera što je rešila decenijska pitanja kredita, na primer, u švajcarcima. Zatim, nama je dosta stavljanja stvari pod tepih. Mi stvari rešavamo i čistimo nagomilane probleme.

Iz ovog svega rečeno, mislim da ovaj amandman koleginice - briše se, apsolutno je neprihvatljiv. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pa ja takođe ne vidim razloga da se briše član 2, jer on pojašnjava u stvari nedoumice i olakšava da se Ministarstvo finansija, u stvari Uprava za javni dug, evidentira i lakše nađe tačan iznos koliko se duguje po ovoj osnovi.

Prilikom, na primer, polaganja štednje u različitim valutama, iste su konvertovane u evre, prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije koja je važila na dan 1. januara 2002. godine. Sada se obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju konverzijom štednih uloga, kao što smo već i pričali, u amortizacione obveznice, s tim što Agencija za osiguranje depozita je stečajni poverilac banaka, gde je stečaj okončan i utvrđuje se iznos potraživanja. Zbog toga i smatram da ovaj član treba ostaviti.

Obaveze su preračunate konverzijom štednih uloga i konverzija različitih valuta u kojima je položena devizna štednja u evrima vrši se u međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste na dan 1. januara 2002. godine. Sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbeđuje Republika Srbija u budžetu tj. Ministarstvo finansija - Uprava za javni dug i veoma je teško da našu kuću Srbiju gradimo, a da nismo krenuli od zdravog, čvrstog temelja, nego smo krenuli od podruma.

Više puta sam rekla u mojim ranijim izlaganjima da naš zadatak nije nimalo lak, jer ujedno vraćamo nagomilane dugove, a ujedno i zemlju razvijamo. Naše Ministarstvo finansija, na čelu sa gospodinom ministrom Sinišom Malim, odlično radi svoj posao i građani Srbiji treba da budu mirni, jer mi poklonjeno poverenje nećemo izneveriti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani saradnici iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ne mogu da počnem sa diskusijom na današnju temu, a da se ne osvrnem na značaj posete francuskog predsednika gospodina Makrona, na poziv predsednika Vučića, koji je došao u Srbiju posle 18 godina, jer je Aleksandar Vučić lider koji probleme ne ostavlja po strani i ne boji se da preuzme odgovornost i progovori jezikom mudrosti kada svi ostali zaćute, popravlja sve ono što su drugi pokušali da pokvare u naše ime, a protiv naših interesa.

Srbija vraća ugled koji zaslužuje, što pokazuje i poseta velikih državnika u poslednjih pet godina, a poseban je utisak ostavio predsednik Makron, iskazujući poštovanje prema srpskom narodu. Ono što je juče poručeno sa Kalemegdana je da moramo da prestanemo da optužujemo jedni druge i krenemo da stvaramo viziju naprednog i modernog društva. Naša jedina šansa je da se okupimo oko onoga što može doneti boljitak i napredak. Ali, to nije jednostavan i lak zadatak. Međutim, to je jedini put.

Što se tiče zakona o e-upravi, savremeno društvo teži globalizaciji i povezivanju i sa tim je u skladu i ovaj zakon. Srbiju približavamo svetu i svet približavamo nama. Onlajn šopovi i platforme mnogo su popularniji nego prošle godine, što govori o jakoj konkurenciji koju imaju domaće internet prodavnice. Obim elektronske trgovine u Srbiji iz godine u godinu raste. Prošle godine, na primer, iznosio je 317 miliona dolara, a ove godine se očekuje da dostigne 354 miliona. Očekivana stopa rasta je 9,6%, da bi iznos projektovan 2023. godine mogao da bude 510 miliona dolara.

Prema podacima ministarstva oko 44,5% korisnika interneta u Srbiji nikada nije onlajn kupovalo, verovatno jer smatraju da elektronska trgovina nije sigurna. Ima oko 43% potrošača koji imaju sumnje u e-trgovinu, jer se plaše da će dobiti pogrešan proizvod i najveću prepreku da za dalji razvoj u ovom sektoru navode manjak edukacije, kako prodavaca, tako i potrošača.

Posebno se reguliše isticanje cena u e-trgovini. Ustanovljena je razlika između e-trgovine namenjene domaćem i stranom tržištu, a uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije. Oko tri četvrtine firmi nudi onlajn prodaju i treba ubediti potrošače da ih zakon štiti. Za to je potreban rad i na kontroli primene zakona, kako bi se povećala svest o benefitima koje ima ova trgovina.

Ovde je veoma važna brza reakcija i poštovanje rokova. Ako je potrebna zamena proizvoda, da to bude izvršeno u predviđenom roku. Isto se odnosi i na rokove garancija. Treba skratiti postupak i imati veću kontrolu kako nad ponuđačima, tako i prodavnicama od strane ministarstva i formirati listu prodavaca sa najvećim pritužbama koja će biti transparentna svima. Na taj način će se praviti bonitetna lista prodavaca i kupci će imati bolje smernice za kupovinu.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je pripremilo akcioni plan za razvoj e-trgovine u okviru projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, koji sprovodi USAID, što pospešuje udruživanje privrednika koji su prepoznali u ovoj oblasti ne samo šansu za unapređenje sopstvenih poslovanja, već i šansu za ukupan privredni rast Srbije u povezivanju na regionalnom i povezivanju sa međunarodnim tržištima. Do sada nije bila regulisana ova oblast, a sve se više koristi.

Istraživanja takođe pokazuju da se u Srbiji preko interneta najčešće kupuje odeća, zatim, tehnički uređaji, bukiraju se turistički aranžmani i sportska oprema. Prosečna vrednost korpe je između 1.000 i 5.000 dinara.

Izmena regulative je neophodna za dodatno unapređenje elektronske trgovine u Srbiji, koja ima ogroman potencijal. I ova izmena će omogućiti da se tržište elektronske trgovine ubrzano razvija.

Cilj je da se postigne nivo kvaliteta proizvoda na globalnom nivou i da se naši proizvođači takmiče pod jednakim uslovima sa drugim proizvođačima i prodavcima iz sveta, sve u cilju brže i lakše trgovine i većeg zadovoljstva kupaca po ceni i kvalitetu. To znači i suzbijanje sive ekonomije u cilju boljeg punjenja budžeta Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, iskoristiću ovu priliku da pojasnim građanima šta ova dopuna zakona donosi, u cilju ispunjavanja obaveza prema štedišama i podvući ću odgovorno ponašanje države prema svojim obavezama.

Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije položenoj kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji kod bivših republika SFRJ. Po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu je omogućeno da devizne štediše iz bivših jugoslovenskih republika ostvaruju svoja prava. Posle oštećenih štediša Ljubljanske banke, Invest banke Sarajevo, Tuzla, Jugobanke iz Splita, zatim Beobanke i ostalih, uočeni su problemi u vezi prikupljanja potrebne dokumentacije koji su doveli do potrebe da se produži rok za podnošenje prijava, a da se prizna pravo za naplatu javnog duga građanima koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih štednih knjižica, gde je bio bolji pregled, dobijali kartice deviznog računa. Produženje roka za podnošenje prijava potraživanja zbog prikupljanja dokumentacije ima za posledicu pomeranje rokova dospelosti samih obveznica. Pored toga, određene odredbe u Predlogu zakona su dodatno pojašnjene, čime je izbegnuta i dodatna potreba za tumačenjem. Za sprovođenje zakona obezbeđena su i sredstva u budžetu Republike Srbije.

Podsećanja radi, u pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. godine, a u taj iznos je uračunata i kamata do 2016. godine. Tu ima oko 8.000 prijavljenih građana. Predsednik Udruženja starih štediša gospodin Radovan Đuričić je svojevremeno rekao da su išli kod guvernera Narodne banke Radovana Jelašića i ukazivali na to da može da se otkupi devizna štednja, međutim, oni su mislili da ako se banke oteraju u stečaj, da će obaveza prestati. E, neće. Na primer, Ljubljanska banka je ohrabrivala same građane da prevremeno prodaju uloge uz popust od najmanje 20% preko ovlašćenih agencija. To je pravdala neizvesnošću isplate pitanja sukcesije imovine bivše SFRJ, tako da je dug od 300 miliona maraka otkupljen za mnogo manju sumu. Prilikom polaganja štednje u različitim valutama iste su konvertovane u evre, prema srednjem kursu iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije, koja je važila na dan 1. januara 2002. godine.

Sada se obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju sa konverzijom štednih uloga u amortizacione obveznice. Republika Srbija zadržava, naravno, pravo potraživanja od država sukcesora SFRJ po osnovu isplata devizne štednje i to predstavlja njen javni dug. Obaveze su preračunate konverzijom štednih uloga u amortizacione obveznice i samim tim položena devizna štednja u evre vrši se prema međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke.

Srpska napredna stranka sprovodi odgovornu politiku, isplaćuje dugove od pre 30 godina, jer je garant država Srbija, i takođe otplaćuje i kredite u koje nas je uvalila neodgovorna prethodna vlast. Mi imamo mnogo težak zadatak, da napredujemo, a u isto vreme da dugove vraćamo. Na nama je da vratimo ugled zemlji, da svi budu sigurni da tamo gde je garant država Srbija, da nema sumnje da će obaveze biti isplaćene. Građani to vide i zato nas podržavaju na svim izborima i znamo da ne smemo stati i da moramo da istrajemo u započetom, zbog svih nas, a naročito zbog budućnosti koju moramo da gradimo na zdravim osnovama. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Sikiniću sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, proces privatizacije u Republici Srbiji pokazao se kao jedna od najrizičnijih oblasti korupcije.

Sada sa jedne vremenske distance proizilazi da su u prethodnom periodu usled nepreciznosti niza privatizacionih propisa i netransparetnošću bile omogućene brojne nezakonitosti. Sada je izmenjen pravni okvir da se otklone rizici na korupciju, propisima kojima se uređuje postupak i kontrola privatizacije, reorganizacije i stečaja preduzeća, posebno sa državnim kapitalom.

Mi želimo sistem efikasne primene i kontrole sprovođenja pozitivnih propisa. Savet za borbu protiv korupcije je prikupljao podatke u vezi sa nacionalnom štedionicom, jer je to bio ekspertski smišljena i odrađena mahinacija. Ovo se dešavalo 2001, 2002, 2003. godine i zbog nedostatka zakona kojim se jasno definiše aktivno i pasivno učestvovanje u korupciji, što je osmišljeno i smišljeno urađeno kako bi mahinacija ostale nekažnjene do dan danas i niko nije osuđen.

U slučaju Nacionalne štedionice eksperti, prikazivani u javnosti su ekspertski pokrali milione. Ti primeri sprege vlasti sa korupcijom su se nizali i dalje. Godine 2015. pripadnici MUP-a su uhapsili dogovorna lica firmi i rukovodstva razvojne banke Vojvodine, koji su protivpravno pribavili 18 miliona evra. Oni su sa vrhom Razvojne banke Vojvodine pribavljali protivpravne imovinsku korist za privredna društva u kojima upravljaju i odobravali protivzakonitu isplatu kredita.

Neposredno su dogovarali uslove za odobravanje plasmana kredita, iako njihovo finansijsko stanje i kreditna sposobnost ne ispunjavaju zakonske uslove za odobravanje plasmana i unapred se znalo da kredite neće moći da otplaćuju. Razvojna banka Vojvodina svesno je srljala u propast što se na kraju i desilo. Zatim se u priču uključuje i Razvojni fond Vojvodine kao spasilac. Na čelu Upravnog odbora fonda, da podsetim sve, bio je Bojan Pajtić, u čije su vreme obične akcije Razvojne banke Vojvodine plaćene za 5.606.619.036,00 dinara više nego što je bila njihova vrednost na berzi. Suština kupovine pretplaćenih akcija Razvojne banke Vojvodine, nije bilo povećanje finansijskog potencijala fonda, već pokrivanje gubitaka Razvojne banke izazvana lošim poslovanjem i uspostavljanje njene likvidnosti na štetu Fonda.

Od iste banke su uzimali kredite i političari i njihovi miljenici za koje se unapred zna da ih ne mogu vratiti. Demokratska stranka je na primer od Razvojne banke Vojvodine, čiji je većinski vlasnik bila pokrajinska Vlada Bojana Pajtića, uzela juna 2012. godine, kredit vredan 360 miliona dinara sa mesečnom kamatom za samo 1,4% godišnje i to bez ikakvih garancija.

Demokratska stranka nije vratila ceo dug koji je u međuvremenu reprogramiran, a Razvojna banka Vojvodine je 2013. godine bankrotirala upravo zbog kredita koji su davan po političkoj liniji.

Šta se dešava sada, 2019. godine? Lider Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, otkupio je dug DS prema banci za 38 miliona dinara, a onda potpisao ugovor sa tom strankom u kome se navodi da mu ona duguje 49 miliona dinara. Na sve to, obračunava se kamata od 18% na godišnjem nivou, a na ime tog duga, tako da je prilikom otkupa duga te stranke, zaradio odmah 11 miliona dinara.

U jednom danu se kod notara potpisuje ugovor između Đilasa tj. njegove firme i Razvojne banke za 38 miliona, a odmah nakon toga Đilas potpisuje ugovor sa Bojanom Pajtićem, tadašnjim predsednikom DS, u kome se navodi da stranka duguje 49 miliona Đilasu, koliko je dugovala i samoj banci. Tako je Đilas u startu bio dobar za 11 miliona. Ona je na nemoralan način, ne samo prema građanima Srbije, već i prema svojim drugovima iz DS, jer ih je bukvalno zelenašio po kamati od 18% godišnje.

Za razliku od njih, SNS se zalaže za primenu konvencije UN protiv korupcije, kao i odredbe koje se nalaze u krivično-pravnoj konvenciji o korupciji i građansko-pravnoj konvenciji o korupciji Saveta Evrope. U ovim konvencijama korupcija se kvalifikuje kao krivično delo, a od učesnika iz javnog ili privatnog sektora se zahteva puna odgovornost za naknadu štete svima koji su pretrpeli materijalni ili nematerijalni gubitak usled korupcije.

Savremeni finansijski kriminal je veoma sofisticiran i teško ga je otkriti, zato SNS donosi zakonske propise kojim se sistemski bore protiv zloupotreba i korupcije. Mi insistiramo na stručnom osposobljavanju državnih organa i gonjenju finansijskog kriminala, pri čemu bi se mogla koristiti saradnja i sa međunarodnim organizacijama kao što su OEBS, OECD ili institucije Evropske unije, Saveta Evrope.

Veoma važna poruka SNS je da nema nedodirljivih i da smo na putu ka iskorenjivanju korupcije. To se ne može desiti preko noći, ali važno je da svi zajedno budemo istrajni, i vi i mi. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, komunalnu policiju je osnovao grad Beograd 2010. godine i od tada se raspravlja o njenim nadležnostima. Odlukom Skupštine grada u decembru 2016. godine, komunalna policija organizovana je kao posebna organizaciona jedinica.

Pred nama je danas novi zakon kojim se menja naziv komunalna policija, jer neophodno je napraviti jasnu razliku od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji imaju drugi zadatak i druga ovlašćenja koja se ovim zakonom povećavaju i u odnosu na dosadašnji.

Prevashodna svrha komunalne milicije je da obezbeđuje izvršavanje nadležnosti grada u oblasti komunalne delatnosti, zaštitu životne sredine, ljudi i dobara. Takođe, komunalna milicija je nastala da bi održavala red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata na teritoriji cele Srbije, podeljene u organizacione celine.

U njenoj nadležnosti je i kontrolisanje javnog prigradskog i gradskog saobraćaja, pošto je vrlo značajno, jer je uvođenjem „Bus plusa“ napravljena velika šteta gradu čiji budžet trpi jer smo prinuđeni da dotiramo javni prevoz. Da podsetim građane, čuveni ugovor sa prelaskom na „Bus plus“ je potpisao Dragan Đilas, tada je prikazivan kao izvrstan projekat. Sada su potrebni milioni da se raskine. Do sada odredbom zakona je bilo određeno da na 5.000 građana dolazi samo jedan komunalni milicioner, što je naravno nedovoljno. U prigradske opštine su dolazili samo po prijavi i to se pokazalo nedovoljno efikasnim.

Sada očekujemo puno od ove promene, jer svaka prigradska opština će imati posebnu stanicu i miliciju koja će kontinuirano kontrolisati to područje. Ono što je vrlo važno je da zaposleni treba da budu isključivo oni koji ispunjavaju sve psihofizičke uslove, da prođu sve bezbednosne provere, da su obrazovani i da imaju položen ispit za komunalnog milicionera.

Da bih pojasnila građanima, pošto su me mnogi pitali o nadležnostima komunalne milicije, navešću samo deo iz njihovog domena. Sprečavaju ometanje u vršenju komunalne delatnosti i zaštitu komunalnih objekata od prljanja, oštećenja i uništavanja. Zatim, rade zaštitu površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećenja, suzbijanje nelegalne gradnje i vršenje drugih delatnosti na površinama javne namene.

Zatim, tu je sprečavanje radnji kojima se narušava opšte uređenje grada, tj. održavanja objekata i prostora u čistom i urednom stanju, kontrola uklanjanja snega i leda, sprečavanje prosjačenja, jer imamo centre za socijalni rad i prihvatilišta koja pružaju pomoć socijalno i materijalno ugroženima, zatim upotrebu zapaljivih i eksplozivnih sredstava na javnim mestima, u granicama ovlašćenja takođe sprečavaju bespravne izgradnje objekata i kontrolu spoljnog obezbeđenja i obeležavanja gradilišta.

Kontrola održavanja komunalne zoohigijene i načina držanja i izvođenja kućnih ljubimaca. Kao veliki ljubitelj životinja, znam da je ovo vrlo aktuelan problem. Nadam se i rešavanju pitanja pasa lutalica. Posebno je osuda onih vlasnika pasa koji ih čuvaju dok su mali, a onda ih isteraju na ulicu da se snalaze. Oni nisu krivi za neodgovorno vlasničko ponašanje i neadekvatan način držanja bez hrane i vode. To se mora sankcionisati.

Zatim, kontrolu poštovanja radnog vremena ugostiteljskih i drugih objekata čijim radom se može ugroziti mir i spokojstvo građana. Pošto imam redovan prijem građana kao narodni poslanik, susretala sam se sa tim problemom da se građani žale, tako da ovom prilikom jako se radujem što će komunalna milicija biti u većem broju i da ćemo ispuniti zahteve građana.

Ostvarivanje nadzora u javnom gradskom i prigradskom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom, zatim nepropisno parkiranje, ovde će se povećati broj kamera kako bi se takođe građani zaštitili od bahatih vozača, zaštita opštinskih i nekategorisanih puteva i ulica od nepropisnog zauzeća, zatim oštećenja znakova i drugo. Koliko puta smo čuli da je neko nepropisno i nelegalno zauzeo javnu površinu ili deo puta ili iščupao neki saobraćajni znak? Zaštita opštinskih i nekategorisanih puteva, zatim podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, i to očuvanje i gradskih i kulturnih i javnih dobara i izvršavanje drugih zadataka.

Komunalna milicija pruža pomoć nadležnim organima grada odnosno gradske opštine, preduzećima i drugim ustanovama i organizacijama kao asistencija, kad god je potrebno. Preduzimaju se hitne mere zaštite životne sredine, zaštite ljudi i imovine od elementarnih i drugih nepogoda.

Kao što vidite, veoma je veliki dijapazon delovanja komunalne policije, tj. milicije. Moramo stati na put huliganima koji lome semafore, klupe, prevrću kontejnere i to je pojedinačno možda malo, međutim, u masi je to krupna stvar i zato je neophodnost izmene ovog zakona velika. Ono što je sigurno, to je da budući komunalni milicajci imati pune ruke posla. Neodgovorni i bahati se moraju dovesti u red, na radost odgovornih i disciplinovanih građana, koji oduvek poštuju životnu sredinu i svoje sugrađane.

Iz svega gore navedenog, jedva čekam da komunalna milicija krene sa radom, posebno u prigradskim opštinama, odakle i dolazim, u Mladenovcu. Sigurna sam da ćemo dobro sarađivati u budućnosti. Hvala svima na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Narodnoj skupštini je početkom decembra 2018. godine usvojen Zakon o Fondu za nauku. To je nov zakon, za novu instituciju, kakva postoji skoro u svim državama koje imaju razvijenu nauku, a sada je pred nama Zakon o nauci i istraživanjima.

Uzevši u obzir brojne nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u naučnoj zajednici bila nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom, Ministarstvo prosvete je odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja i prelazak sa nekompetetivnog projektnog finansiranja na institucionalno.

U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona održano je niz javnih rasprava, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa, kao i više sastanaka sa istraživačima.

U domu Narodne skupštine je 17. juna ove godine u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, čiji sam i ja član, održano javno slušanje o predlogu ovog zakona, na kome je prisustvovao veliki broj naučnika, stručnjaka, direktora instituta, dekana, rektora i svih ostalih zainteresovanih. Pored ovog javnog slušanja, u periodu od decembra 2018. godine do danas održane su i tribine i u Srpskoj Akademiji nauka u Beogradu, zatim, Univerzitetu u Nišu, u Kragujevcu i Novom Sadu. Opšti zaključak je da je Ministarstvo prosvete pokazalo jednu veliku otvorenost za svaku kritiku i sugestiju i da se uhvatilo u koštac sa višedecenijskim nerešenim problemima.

Predato je ukupno, na primer, 134 dopisa sa predlozima, primedbama radnoj grupi, koja je, inače, i radila nacrt ovog zakona, a većina njih je i usvojena. Ovim predlogom zakona naše Ministarstvo je vrlo otvoreno i za sve kritike i naših kolega u Skupštini imaju odgovor, jer su ovom problemu prišli veoma studiozno.

Ovoj zakon prvenstveno želi da reši način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti kroz institucionalno finansiranje, kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Vrlo je važno istaći da Vlada Republike Srbije razume i pomaže ovom sektoru kao nikada ranije. Tako, na primer, u periodu od 2015. do 2019. godine, je povećala budžetska sredstva predviđena za naučnoistraživački rad, i to za 35,8%.

Što se tiče protekle dve godine u Srbiji, nastavljena su ulaganja u infrastrukturu, u oblasti nauke i kroz izgradnju naučno-tehnoloških parkova, na primer, u Novom Sadu i Nišu, koji imaju za svrhu da brže inoviraju i implementiraju u privredu naučna dostignuća.

Do sada nije bio siguran status naučnih radnika i mi imamo izvanredne stručnjake naučnike. Ovo je jedan od načina da ih zadržimo u zemlji, da pamet nacije zadržimo ovde, jer će nam oni pomoći svojim stručnim znanjem bržem oporavku i napretku zemlje.

Novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se, navešću samo ono što je najvažnije, a to je institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, rešava se egzistencijalna neizvesnost naučnih radnika, rešava se mehanizam za osnivanje novih institucija, obezbeđuje se zakonski okvir za rešavanje stambenih problema istraživača po povoljnijim uslovima.

Ovo sve je bilo komplikovano i nije bilo lako odvezati umršeni čvor nadležnosti, odgovornosti i finansiranja i nije lako, kao što to možda nekome izgleda, jer određene grupacije pravile su velike turbulencije, velike svađe, ali ne da bi nešto promenili, već radi zadržavanja sopstvenih postojećih pozicija. Ovo je produbljivanje saradnje između visokog obrazovanja i naučnih radnika, kojih ima preko 2800.

Takođe, iz dijaspore se vratilo 38 naučnih istraživača i nadamo se da će biti još od kada usvojimo ovaj zakon koji je pred nama.

Prethodna vlast je otvarala konferencije na teme naučna zajednica, budućnost Srbije, pričajući koliko je važna nauka i da mora da prati politiku i društvo. Ali, nije se mrdnulo sa mrtve tačke. Samo je bila čista demagogija.

Za razliku od njih, mi imamo realizaciju i mi imamo rezultate. Mi stvaramo elitu, a ne kao naši politički protivnici, koji promovišu kvazi elitu.

Zakon u oblasti nauke u Srbiji se visoko rangira na svetskoj rang listi. O tome svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti značajan uspeh. A, naši naučnici su ostvarili, takođe, i veliki prihod za samo dve godine od 46,4 miliona evra.

Ključni cilj koji se želi postići ovim zakonom je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Mi imamo pametne, obrazovane ljude koje moramo gajiti i kojima moramo pomoći i finansijski i zakonskim okvirima, koji rešavaju sve nedoumice. A, unapređenje ovog zakona će se nastaviti i kroz podzakonske akte koji slede odmah pri donošenju zakona.

Opredeljena su sredstva za ulaganje u infrastrukturu, npr. 23,9 miliona evra u Novi Sad, 10 miliona evra za park u Nišu, 5,6 miliona za stanove npr. radnika Univerziteta u Kragujevcu itd. Sve to treba posmatrati kao ulaganje u budućnost.

Ukupna izdvajanja iz budžeta Republike Srbije su se povećala u periodu od 2015. do 2019. godine, kao što sam rekla, 35,8%, što smatramo da je izuzetan uspeh, s obzirom da smo morali da radimo na svim frontovima i na infrastrukturi, ne samo na obrazovanju, i na zdravstvu i na svemu ostalom.

Koliko smo čuli od ministra, nastaviće se i dalje, jer to nije puko ulaganje bez efekta, to je investicija koja će se višestruko isplatiti u budućnosti.

Ja sam u nekim od mojih prethodnih govora rekla da Aleksandra Vučića, našeg predsednika, ne moraju da vole, ali moraju da ga poštuju, jer je pokretač svega dobrog u Srbiji. To potvrđuje i ovaj zakon, jer se njim trasira put ka boljem obrazovanju, nauci i bržem prosperitetu Srbije, a sve to u susret četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Kaže se – znanje je moć. I zahvaljujem ministru Šarčeviću i njegovom timu na izuzetno kvalitetnom zakonu, čiju dobrobit ćemo tek videti u narednim godinama. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Komisije za zaštitu konkurencije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU koji je objavila Evropska komisija potvrđuje se ispravnost ciljeva koje je postavila ova komisija ispred nas.

Srbija je napravila dobar napredak kada se radi o pravilima u oblasti zaštite konkurencije i koja se opredelila za put ka EU.

Međutim, nije nama merilo samo šta kaže EU. Nama je merilo to što otklanjanjem nepravilnosti se puni budžet Republike Srbije i koliko se popravlja poslovna klima u Srbiji.

Takođe, ovde se vidi značajan napredak u poslednjih pet godina, što je evidentno i po ovom izveštaju. Kroz regionalnu saradnju izražavamo sposobnost da zajednički delujemo na različitim poljima, a u ovom slučaju na polju zaštite konkurencije, što pokreće cela regija u EU i ka njihovim standardima i evropskoj praksi saradnje, jer bez konkurencije nema efikasnog tržišta.

Jednaka startna pozicija za sve, a onda uspeh učesnika na tržištu zavisi od njihove sposobnosti, fer tržišna utakmica je nešto što je važno za stanovište očuvanja tržišta. Država treba da je nepristrasni sudija koja ne sme da utiče na rezultat igre, ali pravila igre mora da se poštuju.

Komisija za borbu protiv konkurencije treba da zaštiti domaću privredu i ona to vidimo, sve uspešnije radi u proteklih pet godina. Od nepravilnosti koja je izložena na regionalnom ili međunarodnom tržištu i mora imati punu nezavisnost, kakvu npr. imaju Ustavni sud ili npr. kao što ima NBS.

Mi možemo smanjiti negativne posledice konkurencije kroz odgovarajuće zakone, kao i njihova dosledna primena, pogotovo u delu koji se odnosi na zaštitu slabijih i uspostavljanju jednakih prava. Tako se Zakoni o zaštiti slobodnog tržišta i Zakon o zaštiti potrošača međusobno prepliću i međusobno dopunjuju, dok istovremeno sprečavaju da trgovinski lanci nameću potrošačima visoke marže za jeftino nabavljene proizvode.

Umesto da konkurenciju doživljavamo kao neprijatelje, možemo ih posmatrati kao izvor podsticaja i korisnih informacija. Oni nam pomažu otkriti koje su naše slabe, a koje su naše jake strane. Pomažu da se fokusiramo na ono u čemu smo dobri što donosi korist svima i pojedincu i preduzeću i društvu u celini.

Od konkurencije možemo učiti i u preduzećima se sve više podstiče timski rad. Istovremeno, okruženje je podsticano jer timovi međusobno se takmiče i podstiču na što bolje rezultate.

Danas se globalizam polako menja i samim tim se menja naš pogled na svet. Poslovanje se više ne sastoji samo od pukog nastojanja da se ostvari što veći profit, mi celokupnim našim poslovanjem ostavljamo traga u svemu i svima oko sebe.

Našim odnosom prema svojim radnicima, kupcima, dobavljačima, iz dana u dan oblikujemo sami sebe, naša preduzeća i naše okruženje. U tome nam ova Komisija pomaže. Jedino konstantan napor na ovim promenama biće najbolje regulator negativnih, dok će istovremeno podsticati i pozitivne efekte konkurencije.

Kako su na udaru proizvodi, tako su na udaru i usluge. Zato bih nešto rekla o medijima, koji imaju veliki uticaj na široko javno mnjenje. Želela bih o tome da govorim zbog značaja ove teme, iako je o njoj već govorio moj kolega Marijan.

Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM-u, reemitovanje nije dozvoljeno. Takođe, prosto je neverovatno da televizija N1 nije registrovana u našoj zemlji, a morala bi biti registrovana u REM-u, jer to je način da ona plaća nadoknadu i da ova država Srbija od nje ima koristi.

S obzirom da je poznato da je televizija u vlasništvu Dragana Šolaka, čiji je i kablovski operater SBB, koji ima 55% tržišta i koja je postala bazična platforma za napade još u toku pregovora u akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, na delu smo videli lažne borce za slobodno tržište, koji su sprovodili zaista veliku medijsku hajku na konkurenciju.

Po Konvenciji koju smo potpisali, ali i po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM-u, i kao što sam rekla, reemitovanje im nije dozvoljeno, tako da dolazimo do toga da strani kanali ubacuju domaće reklame, a da na njih apsolutno ne plaćaju porez. Od toga trpi budžet države Srbije.

Tako dolazi do kršenja međunarodne konvencije i faktički na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM-u i koji plaćaju … ovo što sam navela. Pošto je N1 nije registrovana, zato to grubo kršenje zakona i konkurencije, šta bi se desilo da su isti vlasnici kupili TV Prva ili O2 i šta bi se desilo kad bi se sve televizije u Srbiji ponašale na način kao N1 i koliko bi bio oštećen budžet, pošto znamo da se ovde vrti veliki novac?

Na primer, slovenačka Agencija za zaštitu konkurencije ocenila je da Slovenija „Broadbend“, u vlasništvu Dragana Šolaka, ne može biti vlasnik medijske kompanije „Propuls“, jer bi to dovelo do efekta koncentracije na tržištu televizijskog oglašavanja, prava kupovine sportskih sadržaja, kao i na tržištu dečiji televizijskih programa. Ispravno su reagovali i zaštitili svoju zemlju od zloupotreba. Tako i mi očekujemo da uvek treba blagovremeno reagovati i u Srbiji.

Na kraju bih rekla sledeće, kao neki zaključak, da se moramo boriti protiv svih nedostataka nedovoljne, nelojalne i nezakonite konkurencije, koji potkopavaju društvo i zajednicu u kojoj živimo, samo doslednom primenom. To je i misija Komisije za zaštitu konkurencije, obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike na teritoriji Republike Srbije, za dobrobit društva u celini i krajnjih potrošača, ali gledajući kroz konkretno postupanje i utvrđivanje povrede, i njihovo efikasno otklanjanje. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani članovi Fiskalnog saveta, poštovane kolege narodni poslanici, Fiskalni savet Srbije je ocenio da planirani fiskalni deficit koji je strukturalno uravnotežen, važno je istaći, će dovesti do daljeg smanjenja javnog duga sa 54 na 51,5%, što je, takođe, brže od predviđenog.

Procena da će srpska ekonomija u naredne četiri godine porasti 20% je realna, ukoliko bi u međuvremenu izdvajanje za investicije iz bruto-društvenog proizvoda iz sadašnjih porasla za 23%.

Osnovna kritika Fiskalnog saveta, iz ovog Izveštaja smo mogli da vidimo, da je nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo i da je potrebno još 200 miliona evra više nego što je predviđeno. To je sa stručne strane u redu. Ali, sa stanovišta koje je zatekla SNS kada je došla na vlast, a to su zapušteni i oronuli domovi zdravlja, bolnice, škole, koje nisu obnavljane od njihove izgradnje, a nove su bile misaona imenica, sada vidimo da se intenzivno gradi Klinički centar u Beogradu, da je završeno jedno velelepno zdanje u Nišu, takođe klinički centar, da je juče upravo stavljen kamen temeljac za Dedinje 2, da pomenem i moj grad Mladenovac, gde se radi dom zdravlja, u koji takođe od izgradnje nije ugrađeno ništa, pa onda susedna opština Aranđelovac, gde se ulaže u bolnicu, itd. i tako bi mogli iz grada u grad da pričamo koliko se ulagalo u te zdravstvene ustanove.

Što se tiče škola, nema škole na teritoriji Republike Srbije u koju nije uloženo, koja nije obnovljena, da stvori bolje i humanije uslove za našu decu. Ali, za to bi trebali sati nabrajanja.

I naravno da se slažem da nije dovoljno, ali morate da shvatite da ne možemo da stignemo, prosto, prethodne decenije nerada naših političkih prethodnika.

Fiskalni savet kaže da deo novca koji je trebao da ide za infrastrukturu je otišao za opremanje vojske i uvećavanje plata. Ali, mora da se shvati da je to bilo neophodno, jer je naša vojska bila totalno ogoljena, bez oružja, aviona, što znači, zemlja bez odbrane. A kako se nad nama stalno nadvija neka opasnost, preti se destabilizacijom, upadom u našu južnu pokrajinu, kada pokušavaju uz blagoslov moćnih sila da nam otmu teritoriju, ovo je potpuno, priznaćete, logično i odgovorno, i od strane našeg predsednika države i od strane naše Vlade i rashod u budžetu od 165 milijardi dinara koji se odnosi na kupovinu opreme za vojsku i za policiju je potpuno opravdan.

Kad je prazna kuća i kad je prethodna vlast tenkove prodavala u staro gvožđe, kad je zemlja potpuno ostala bez opreme i oružja, potpuno je domaćinski da se uloži u ovaj segment, jer bez sigurnosti bezbednosti naših građana nije moguć ni napredak zemlje.

Procena je da će stvarna investicija ostati na nivou 2018. godine i te investicije su dovele zemlju u suficit, što je nama mnogo značajno. Investicije su dovele do veće zaposlenosti i veće javne potrošnje, kao pokretača ekonomije. Krenuli smo velikim koracima napred i napravili preokret u ekonomiji, i to je evidentno. Ali, moramo ići još dalje.

U Izveštaju smo takođe videli da Fiskalni savet, koji je u mnogim segmentima vrlo kritičan, ocenjuje da ima dobru saradnju i sa skupštinskim Odborom za finansije i republički budžet, zatim sa ministarstvima, sa gradovima, sa DRI. Nije nijednog trenutka rekao da ima lošu saradnju, nego dobru.

Takođe, finansijski savet podržava povlačenje Zakona o smanjenju penzija, koji je u jednom trenutku bio neophodan za konsolidovanje budžeta zemlje. Nama nije bilo drago kada je on uveden, ali smo čekali suficit i čekali smo da zemlja stane na noge, pa da taj zakon o smanjenju penzija ukinemo. Više puta se naš predsednik zahvalio penzionerima na žrtvi koju su podneli za budućnost zemlje. Pri izradi budžeta za 2018. godinu se pokazalo da je tehnički jednostavan zadatak vraćanja na uređen penzioni sistem, predstavljao za nas i politički izazov.

Veliki je napredak i u javnom sektoru, jer smo od gubitaša napravili pozitivna javna preduzeća u Beogradu. Na primer, 2012. godine gubici javnog sektora su bili preko 60 milijardi dinara, dok sada, 2018. godine, 20 milijardi smo na dobitku. Velika je to promena, mnogo se bolje radi.

Sa druge strane, prošle su godine i uspešno je privatizovan i RTB- Bor i danas smo pričali o PKB i nađen je strateški partner za aerodrom "Nikola Tesla", ali ostalo je još državnih preduzeća koje čeka privatizaciju, kao u ovom slučaju Resavica, jer ta preduzeća su ogoljena i devastirana i u ogromnim dugovima od strane njihovih rukovodstava iz prethodnog režima, jer se kriza nije desila juče, nego još pre 20 i više godina. Među njima su još i „Petrohemija“ i „Lasta“, „Simpo“, „Jumko“, „Trajal“ i tako dalje.

Ovde bih se posebno osvrnula na "Lastu", čiji težak položaj je dodatno otežan uvođenjem „Bus plusa“, koji nam je u nasledstvu, takođe ostavio Đilas. Ovako štetan ugovor koji je potpisan kada je on bio gradonačelnik Beograda ne možemo da raskinemo bez ogromnih penala koji se mere milionima evra. "Lasta" je u gubitku, a da bi se održao javni prevoz, trpi i budžet grada Beograda. Red veličina troškova je 150 miliona u 2018. godini i da pomenem - u ogromne dugove koje su nam u nasleđe ostavili po raznim osnovama, preko milijardu je bio zadužen grad Beograd.

Posle godina je usvojen čitav set poreskih zakona, upravo da bi olakšali poslovanje privrede, da bi privukli investicije, zatim, da smanjimo preopterećenje na zarade, a sve u cilju privlačenja investicija i smanjenje stope nezaposlenosti.

Fiskalni savet se, vidimo ovde, protivi zabrani zapošljavanja i zalaže se za odobrenje zapošljavanja gde nedostaju stručni kadrovi, kako posao ne bi trpeo. Ja se sa ovim zaista slažem.

Takođe, upozorava da je sadašnji sistem plata u javnom sektoru zasnovan na velikom broju osnovica i koeficijenata, koji onemogućava dobru kontrolu i slažem se, takođe, da je potrebno povećanje transparentnosti i urediti ovu oblast. To, naravno nije ni malo lako, jer se decenijama radilo po drugačijem principu, ali građani zaslužuju javnu administraciju koja je mnogo efikasnija, bolja, insistira se na e-upravi i naša Vlada radi na tome. Proces je, mogu da kažem, krenuo.

Predlog je da treba i raspone između najnižih i najviših plata povećati. Malo pre ste objašnjavali i to i potpuno mi je jasno, samo kažem koliko je to teško, ali nadam se da će naša Vlada smognuti snage da uredi i tu oblast po vašoj preporuci.

Imajući u vidu nasleđenu tešku ekonomsku situaciju i iz bliže i iz dalje prošlosti i unutrašnje i spoljne neprijatelje, koji ovoj zemlji i njenoj budućnosti ne misle dobro, koji ruše, upropašćavaju, koji hoće da linčuju predsednika države Aleksandra Vučića, a on je motor pokretač ove zemlje koji neumorno radi u interesu svoje zemlje i rezultati su svima evidentni. Ne moraju svi da ga vole, ali treba da ga poštuje kao reformatora zemlje koja je bila na ivici bankrota i kolapsa.

Privredni rast možda nije brz, barem ne toliko koliko bi mi želeli, ali dubioza je bila toliko velika i toliko vešto prikrivana od prethodne vlasti da i ovaj preporod zemlje je pravi ekonomski bum.

Srbija neće mržnju nego napredak i izgradnju. Učinimo mi sa naše, a vi sa vaše strane, naravno. savetodavno i stručno, da napredujemo brže, jače i bolje ne samo zbog nas, nego zbog budućih generacija kojima želimo da pružimo bolje mesto za život. Ne moramo u svemu da se slažemo, ali zajedno treba da radimo kao tim. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Beograd je grad sa tradicijom dugom sedam hiljada godina čime se svrstava u najstarije gradove Evrope. Beograd je na mestu idealnom za otvaranje regionalnih predstavništva, zato je Beograd i prvi u regionu po broju održanih kongresa i konferencija. Ali, da bi se vodio ovakav grad potrebno je znanje, timski rad i ono što je važno, a to je vizija razvoja grada.

Grad Beograd je tek posle smene Dragana Đilasa i dolaskom SNS, omogućila konsolidacijom javnih finansija da se ujedno vraćaju nagomilani dugovi, koji su nam u nasledstvo ostavljeni, od strane prethodnika koji bi ponovo da se vrate na vlast, a sa druge strane da se grad razvija kroz investicije.

Uspeh nije došao preko noći. Moralo se mnogo raditi kako bi ubedili potencijalne investitore da je Beograd poželjan, moderan i stabilan partner. Da se ponovo stekne poverenje koje je izgubljeno sa Draganom Đilasom, na čelu grada, kome je upravljanje gradom značilo samo pribavljanje milionske lične koristi, ne mareći za kvalitet života svojih sugrađana.

Srpska napredna stranka je znala da joj ništa drugo ne preostaje, nego da radi brže, jače, bolje. Zato smo taj slogan i upotrebili na izborima. Građani su to prepoznali i podržali, jer su videli znanje i snagu i volju koju može da iznese samo SNS.

Reći ću samo delić onoga što je učinjeno. Na primer, posle 26 godina otvoren je Naučno-tehnološki park Beograd, prvi nacionalni Naučno-tehnološki park koji je privukao domaće i strane investitore, tehnološke razvojne kompanije, omogućio razvoj ekonomije zasnovan je, ono što je važno, na znanju.

Beograd je decenijama bio prepun zapuštenih neiskorišćenih lokacija koje su predstavljale ruglo grada. Zahvaljujući projektu "Beograd na vodi", Beograd je ponovo dospeo na mapu sveta. Osim "Beograda na vodi", Beograd je napokon dobio robnu kuću "Ikea", švedskog proizvođača i koji predstavlja svetski brend. U Beograd je stigao i lanac hotela "Hilton", sa investicijom od 70 miliona evra, na čijem gradilištu je u nekim trenucima bilo zaposleno i oko 700 domaćih radnika.

Veliki stambeni i poslovni kompleksi, kao što su "Voždove kapije", "A Blok", "Central Garden", "GTC", "Beograd Skyline", državni centri "Kapitol park", "Ada mol", "Big fešn", "Stop šop" Lazarevac, "Aviv park" Rajićeva, "Big fešn" na Vidikovcu i brojni drugi.

Ali, susrećemo se sve više sa destrukcijom tzv. opozicije, što se više radi, to više oni ruše. Mi želimo da Beograd postane prava svetska metropola, a da bi to bio, mora da se ulaže i da se gradi. Oni blokiraju gradilišta i razlog tome je, zato što nam uspeh ne praštaju, jer njihovo vreme je zauvek prošlo.

Posle 11 godina, Beograd je dobio svoju fabriku i to u Obrenovcu "Meita", koja ima proizvodne pogone širom Evrope i Azije. Osim Obrenovca, u Lazarevcu je pokrenut proizvodni pogon, turski investitor je kupio fabriku "Beko".

Dolazim iz Mladenovca i mnogi moji sugrađani bi rekli da je sve to lepo, ali zašto to nije u Mladenovcu? To je bio veliki industrijski centar koji je uništen mnogo pre 2012. godine, mnogo pre SNS. Mladenovac je dugo bio na margini grada. Sam grad ima 17 sela u svojoj opštini, koji nisu imali elementarne uslove za život. Od 2015. godine do danas, to su kilometri asfalta, trotoara, vodovodnih i kanalizacionih mreža, obnovljenih škola, rekonstrukcija mosta Gazela, a upravo se radi kompletna rekonstrukcije doma zdravlja, prva posle 40 godina, tj. od formiranja, tj. od izgradnje.

Novac je obezbedila Vladina Kancelarija za investicije u iznosu od milion i 200 hiljada evra. Potpuno rekonstruisana železnička stanica, otvoren muzej grada koji je bio zatvoren deset godina, a u očekivanju smo da proradi "Beovoz" kako bi se približili prestonici, jer preko deset hiljada Mladenovčana radi u Beogradu itd.

Tek sa dolaskom SNS da vodi Beograd, se i Mladenovčani osećaju delom glavnog grada. Navešću samo neke važnije realizovane projekte u Beogradu, Pupinov most, Bulevar Heroja sa Košara, Brankov most koji je godinama bio u lošem stanju, obnova Ruzveltove ulice koja je totalno rekonstruisana, Trg Slavija i Beograd Oslobođenja.

Ovde, u cilju ulepšavanja centralnog trga, krasi jedna velika muzička fontana sa impozantnim osvetljenjem i odmah smo se susreli sa destruktivnim ponašanjem, zato što je nekoliko puta u nju sipan, zamislite, deterdžent. Pod parolom tzv. opozicije i njihovih malobrojnih simpatizera, sve što je lepo i reprezentativno, hajde da uništimo zato što je to Vučić gradio.

U poslednje tri godine usvojen je strateški plan razvoja sistema vodosnabdevanja i kanalisanja naselja na široj teritoriji grada Beograda do 2025. godine. Generalni cilj koji je usvojen i razložen strategijom jeste da svaki stanovnik u narednih deset godina ima priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. U okviru plana, definisana su četiri cilja koji se odnose na novu vodovodnu i kanalizacionu mrežu za zamenu postojeće, izgradnju fabrika za prečišćavanje vode od kojih će jedna biti u Mladenovcu u naselju Međulužje. Zatim, fabrika vode "Makiš 2" je jedan od kapitalnih investicija grada Beograda i fabrika za prečišćavanje vode u kojoj je primenjena najnovija tehnologija za prečišćavanje, a njen kapacitet je dve hiljade litara pijaće vode u sekundi. Otvaranjem ove fabrike obezbeđeno je sigurno snabdevanje pijaćom vodom u narednih 20 godina.

Vodovod Makiš-Mladenovac je stao sa gradnjom 80-ih godina i nada se izgubila da će iko nastaviti sa projektom. Ali, od 2014. godine SNS nastavlja projekat. Vodovod je došao do Ralje, a do 2021. godine očekujemo spajanje sa Mladenovcem kao krajnje tačke vodovoda, što omogućava stabilno snabdevanje vodom, jer smo do sada iskopavali arterske bunare.

Đilas je marginalizovao prigradske opštine. Izuzetno nam je bilo teško funkcionisanje i stanje koje smo nasledili 2015. godine, kada je došao privremeni organ na vlast je bilo blizu kolapsa. Od tada se uradilo mnogo. Da li je dovoljno? Mogu reći da nije, jer teško je sustići godine nerada DS i rad samo u sopstvenom interesu.

Srpska napredna stranka sada vodi Beograd, želi decentralizaciju, da se svaki deo Beograda brže razvija sa dodelom većih ovlašćenja, sa ciljem sa kojim je podneta ova inicijativa za izmenu zakona. Promenom u zakonu će biti omogućene građevinske dozvole za prigradske opštine do 5.000 metara kvadratnih, a legalizacija do 3.000 metara kvadratnih na nivou prigradskih opština, što će znatno ubrzati postupak.

Kod nas su veliki problem nerešeni vlasnički odnosi, što takođe usporava razvoj. Problem predstavlja nadležnost između opštine i grada oko mnogih pitanja koja muče moje sugrađane. Nadam se da će ova decentralizacija doprineti bržem rešavanju ovog pitanja. Nadam se takođe da će to doprineti razvoju Mladenovca, prvenstveno kao jedne i jedine beogradske banje, turističkog potencijala zbog blizine takođe i planine Kosmaj. Iskreno se nadam i otvaranju neke nove fabrike i otvaranju novih radnih mesta za Mladenovčane, naravno i dovođenje potrebne infrastrukture za nove investitore kroz brže izdavanje dozvola, što očekujemo u skorijem periodu. Na ovaj način se omogućava da svaka gradska opština ima veću inicijativu, veća ovlašćenja i više direktno utiče na kvalitet života u svom gradu, jer ko zna bolje potrebe svojih sugrađana od onih koji sa njima svaki dan žive i udišu isti vazduh.

Sigurna sam da ovim izmenama u Zakonu o glavnom gradu će se znatno ubrzati mnogi procesi koji dovode do rešavanja brojnih problema koji muče moje sugrađane. Hvala na pažnji.
Po osnovu izlaganja gospođe Stefane Miladinović i na osnovu ovoga što je rekao ministar Ružić.

Pošto je Koraćica rodno mesto Bate Živojinovića, samo da kažem da smo mi Mladenovčani podneli oko legata Bate Živojinovića. Nama je želja bila da i turistički podignemo potencijal Mladenovca sa stranim turistima, jer znamo da je jedna veličina rođena u našem kraju, u selu koje pripada gradskoj opštini Mladenovac, čisto da zna javnost i da nas podržite u inicijativi da upravo legat Bate Živojinovića bude u mestu Koraćica.
Zahvaljujem predsedavajući i poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Ja ću takođe govoriti o lehs specijalisu, je kompromisno rešenje koje je nađeno između tri strane. Jedna strana je građana tj. udruženja koja njih predstavljaju, druga strana je svakako banke, i treća je država. Postignut je kompromis i najbolje moguće rešenje u ovom trenutku za sve tri strane kojim se rešava problem koji traje više od jedne decenije. Jer, da podsetim zaduženi u švajcarskim francima su oni koji prema poslednjim podacima čine 540 miliona evra ili 15685 je korisnika kredita. Ali, to nije samo taj broj. Tu su i članovi njihovih porodica tako da je ovaj broj znatno veći jer su to osetili i kao posledicu na svojoj koži.

Na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, naša Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su vodili veoma teške pregovore da se ovaj zakon odnosi na sve dužnike, a ne samo na one koji su preko 50 hiljada evra sa ostatkom duga. To znači sledeće. Iznos dobijen konverzijom će biti umanjen za 38%, a dodatno olakšanje je činjenica da se obračun konverzije vrši, ali bez zateznih kamata. I primenjuje se kamatna stopa od 3,5% godišnje, što je neuporedivo bolje nego što je do sada bilo.

Država će da učestvuje u nadomeštanju dela troškova sa 11,68 milijardi dinara, a novac za sprovođenje tog zakona biće obezbeđen emitovanjem obveznica u skladu sa tržišnim uslovima. Veći teret otpisa naravno podnose banke, ali udeo državnog troška se kreće od 30 do 40% u ukupnom iznosu. Ovo država može da realizuje, jer ima suficit u budžetu 15,8 milijardi dinara. U suprotnom to ne bi mogla i to je odgovor na pitanje onih koji kažu – a šta ste čekali do sada da reagujete?

Ova vlast se odgovorno odnosi i prema svojim građanima i ovaj dogovor nije bio ni malo lak, jer se odnosi na bilateralan sporazum klijent – banka. Ali, poznato je da su velika većina banaka u stranom vlasništvu koja ne dozvoljavaju mešanje u svoju poslovnu politiku. A, isto tako naša država posredno preko Narodne banke Srbije i preko Ministarstva finansija se nametnula kao neko ko želi i ko mora da zaštiti egzistenciju svojih građana. Jer, ko god je dobio stambeni kredit znači da zadovoljava visoke kriterijume, tj. da su bili bonitetni za vraćanje kredita u momentu odobravanja.

Ti svi ljudi su dovedeni u situaciju da zbog skoka švajcarskog franka sve ove godine redovno plaćaju, a dug se minimalno smanjuje, do beznadežnosti da će iko išta učiniti po tom pitanju. Za ovaj lehs specijalis je potrebna država koja ima volje i snage da zaštiti svoje građane. I nije nama lako da se sve brljotine iz prethodnog perioda ispravljamo. Jer, ništa dobro nama nije ostavljeno u nasleđe. Od prethodne vlasti nego su uništili šta god su mogli a da imaju ličnu korist. Neke stvari se nikada ne mogu vratiti. Ali pored svih prepreka beležimo suficit i to niko ne može da ospori.

Setimo se koliko je domaćih banaka upropašćeno, od istih tih koji su bili na vlasti do 2012. godine. Prisetimo se samo afere „Agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, pa i dalje „Beobanka“, „Jugobanka“ i ostalo. Trebalo bi čitav sat vremena da ih nabrajam i pričam o tome. Donošenjem ovog zakona dolazimo do socijalno prihvatljivog rešenja da sprečimo da od vrednih i radnih porodica koje su samo htele ono što je prirodno, a to je krov nad glavom, ne pravimo socijalne slučajeve i ujedno rasterećujemo sudove jer su pokrenuti mnogi sudski sporovi.

Kada su podizani krediti i to većinom 2007. godine, delimično 2008. godine, da podsetim naše građane, SNS je osnovana tek u oktobru 2008. godine.

Tadašnja vlast nije edukovala svoje građane da im objasni opasnosti koje vrebaju, vezajući kredit koji je vezan za švajcarce, već ih je čak i podstrekivala. Trebala je da im objasni šta je to euribor, šta je to varijabilna kamatna stopa, šta je to valutna klauzula, da bi mogli lakše da upravljaju svojim finansijama.

Takođe, treba napomenuti, kao što je rekao kolega Arsić juče da mnogi oni koji nisu ispunjavali uslove zbog visine rate kredita, koji su bili vezani za euro, su mogli da dobiju kredit vezan za švajcarski franak, tako da je i to bio jedan od razloga zbog čega su ljudi uzimali takvu vrstu kredita i ulazili u rizik.

Naravno, ovo košta državu i uvek će zluradi reći – a, ko je nama pomogao, zašto su letali kada nisu znali posledice. Možda nije pravedno prema svima, jer ima onih koji su otplatili kredit u veoma teškim uslovima, prinuđeni da prodaju nekretnine i zatvarali kredite.

Ali, morate znati, naša zemlja je ostavljena na ivici bankrota 2012. godine i morali smo postepeno da napredujemo, jer ništa ne dolazi preko noći, vrednim, neumornim radom, prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali i drugih članova Vlade i svih članova SNS, svako u svom domenu su imali želju, a sada mi imamo i mogućnosti, jer budžet je u suficitu, kao što sam rekla 15,8 milijardi dinara, i to je velika stvar. Mi želimo da se naši građani osećaju zaštićeno i da budu sigurni da će država biti uvek tu da brani njihove interese, a to nam omogućava prvenstveno odgovorna, državna i ekonomska politika.

Koliku podršku ima Aleksandar Vučić i SNS, pokazaće se večeras na mitingu i kako je rekla moja koleginica Ana, koji novija istorija ne pamti – dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS. Hvala na pažnji.