U budžetu je odvojeno 26.151.730 dinara za sanaciju i rekonstrukciju 17 memorijala u zemlji i 10 miliona dinara za održavanje memorijala u inostranstvu.

Istakla bih koliko je bitno podizanje svesti o zaštiti memorijala posle višedecenijskog nemarnog odnosa prema onome što predstavlja spomenik našim precima i našu istoriju, koja je takva da možemo biti ponosni.

Zakon je, između ostalog, predvideo i obrazovanje saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova za podizanje novih, uređenje i uklanjanje pojedinih ratnih memorijala, koji se sastoji od vrsnih stručnjaka, a posebno istoričara.

Ovo govorim zbog toga jer je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, u skladu sa obećanim da će se ponašati domaćinski i u skladu sa efikasnošću i efektivnošću rada.

Gradska opština Mladenovac je npr. izradila projekat za spomen kosturnicu u iznosu od 12 miliona dinara, u kojoj se nalaze kosti preko 800 boraca Kosmajsko-Varovničke bitke u Prvom svetskom ratu. Poslednje renoviranje je bilo 1985. godine i građani moraju da znaju da smo 2012. godine nasledili izuzetno zapušteno stanje, gde se nije vodilo računa o živima, a kamoli o nastradalim precima.

Čim se završi obnova ovog spomenika, biće uvrštena u ponudu turističke organizacije Mladenovca, pored spomen česme „Crkvenac“ i brojnih manastira u našoj okolini.

Podnela sam amandman na član 2. želeći da istaknem značaj ratnih memorijala i na herojsko stradanje za obnovu otadžbine, možemo da upotrebimo i za rast ekonomije i ekonomskih indikatora. Ako se osmisle ture tragovima istorije, jer mi imamo šta da pokažemo svetu i što više budu znali našu istoriju, više će nas ceniti.

Prethodnicima ništa nije bilo sveto, ni to što smo zahvaljujući našim precima sačuvali svoju zemlju. Kada se izgubi poštovanje prema precima i istoriji, gube se i pokolenja. Toliko. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer pre svega, on se odražava na ublažavanje ekonomske cene roditeljstva, zatim na usklađivanje rada i roditeljstva i edukaciju u domenu reproduktivnog zdravlja i populacione politike.

Zatim, tu je važno fokusiranje rada na gradove i opštine, kao i jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo rada i socijalne politike dalo je predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom u zemlji, da se majke kvalitetnije bave odgojom dece.

U Predlogu zakona se predviđa da prvo dete dobije jednokratnu finansijsku pomoć od 100.000, kao što smo čuli to nekoliko puta, nije loše ponoviti, za drugo je 10.000 svakog meseca, za treće dete 12.000, a za četvrto 18.000 na mesečnom nivou. Što kaže moja koleginica Malušić, to je početak, naravno, bilo bi dobro za još dece, ali trenutno nam ovoliko omogućavaju naše finansijske mogućnosti.

Majke koje u nekom bliskom periodu dobiju treće i četvrto dete, imaće finansijsku pomoć od 30.000 dinara svakog meseca, u roku od 10 godina. Po ovoj strategiji se želi da žene budu zaposlene, ne da se stimulišu majke koje ne rade, i da im se omogući da bolje usklade rad i roditeljstvo.

Zato prema ovom zakonu, pomoć je usmerena na standard deteta, a ne na finansijsku nadoknadu majci bez posla. Finansijska pomoć treba da podigne standard višečlanih porodica, da njihov standard ne bude manji od porodica sa manjim brojem dece.

Ako želimo da budemo moderno društvo, moramo mnogo više raditi na partnerskom odnosu, jer žene u Srbiji su preopterećene i trude se da ispune obaveze koje su u skladu sa tradicionalnim obavezama koje proističu iz kulturoloških navika, ali i da grade poslovnu karijeru. Pored toga, one rađaju i gaje decu, a čekaju ih i druge aktivnosti u kući. Sve to treba uskladiti.

Strategija predviđa čitav niz savetovališnih i drugih aktivnosti obaveza vezanih za partnerstvo i deljenje obaveza između oba roditelja. Jedinica lokalne samouprave treba da rade na podizanju kapaciteta dečijih obdaništa i sopstvenih budžeta, jer gotovo nema sredina koja određeni broj dece nije na listama čekanja.

Održivost vrtića treba da bude iz sredstava lokalne samouprave i gradova, kao što je slučaj u prigradskim opštinama, kao što je Mladenovac, a ne samo iz nepovratnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Gradska opština Mladenovac već više godina unazad poklanja roditeljima novorođene bebe, auto-sedišta za najmanji uzrast, nosiljke u poluležećem položaju za prve vožnje, koje su neophodne za prve vakcine i odlazak kod lekara, jer je utvrđeno da se one vrlo retko kupuju, nego tek kada dete počne samostalno da sedi.

Takođe, gradska opština Mladenovac sa gradom Beogradom je dogovorila otvaranje odeljenja vrtića u školama, u slobodnim učionicama kako bi se ženama na selu omogućilo da se bave poslom, a da se deca socijalizuju i druže sa vršnjacima. I druge opštine se trude da pomognu svojim sugrađanima. Tako na primer u Šidu, asistenti obilaze na električnim biciklima majke sa decom i porodice kojima su bolesni stariji članovi. To predstavlja kombinaciju geronto domaćice i bebisitera.

U mnogim opštinama je usklađen rad vrtića sa obavezama roditelja i njihovim radnim vremenom. Po opštinama se razvijaju savetovališta za biomedicinsku oplodnju, jer 10% parova ne može da dobije potomstvo prirodnim putem i psihološka podrška im je veoma važna.

Mi imamo zakon koji u skladu sa evropskim standardima, kojim smo podigli starosni limit žena za veštačku oplodnju sa 42 godine i to sa tri pokušaja iz Fonda RZO po strategiji ministarstva. Četvrti pokušaj finansiraju jedinice lokalne samouprave i podižu limit sa 43 i 44 godine.

Naravno, opšta zamisao da se ovakvim merama promeni demokratska slika u Srbiji. Pri tome su analizirane mere koje su dovele do preokreta u demografiji mnogih zemalja. Prema mišljenju stručnjaka, najvažnija i najsličnija je sadašnja situacija u Srbiji sa situacijom u Rusiji, koja je bila na početku 21. veka. Tako da je ministarstvo već preduzelo mere, prikupljaju podatke u saradnji sa ruskom institutom za demografiju, kada je u pitanju prevazilaženje negativnog trenda i vraćanje pozitivnog priraštaja.

Toliko od mene o ovom zakonu. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici i dalje sam pod utiskom sramnog anonimnog pisma koje je dobio naš kolega Babić i kako je rekao naš predsednik poslaničke grupe, gospodin Martinović – ovo nije pretnja samo narodnom poslanika, ovo je pretnja Republici Srbiji. Zato apelujem da nadležne da učine sve kako bi se pronašao i raskrinkao podnosilac ovog pisma.

Podnela sam amandman kojim bih ukazala koliko je važno da učestvuju proaktivno lokalne samouprave u razvoju Republike Srbije. Ovde naravno utiču i očekivane međunarodne okolnosti najavljenih ekonomskih politika, zatim, kao i trendovi u 2017. godini koji se nastavljaju u 2018. godini i to privredni rast koji bi trebao da bude veći od 4%. U narednoj godini očekujemo stabilnost, zatim očekujemo blagi rast zaposlenosti, nove investicije, spoljni deficit da bude kao što je bio i na prošlogodišnjem nivou. Jer mi nemamo vremena za bacanje i zato ga ne smemo trošiti za prazne priče već isključivo na konkretne akcije od kojih moramo imati koristi.

Srpska napredna stranka ima zacrtan cilj kojeg se moramo držati da nikada ne popusti volja i želja za boljim životom u svim aktivnostima koje su od važnosti za građane Srbije. Sa Aleksandrom Vučićem na čelu nećemo skrenuti sa kursa koji nas vodi tamo gde su sve šanse i prilike koje nam se daju u svrhu poboljšanja uslova kojima podižemo standarde, dobijajući podršku EU i celog sveta. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici.

Stvarno mi je dosadilo da slušam pojedince iz opozicije da vređaju i rade promociju samih sebe, jer oni građanima, a ni nama ovde, nije potpuno jasno koga predstavljaju, neku grupu ili partiju. Dođu sat-dva, kao što imamo prilike da vidimo, najdalje do ručka, ispričaju pesmicu koju su pripremili i realno, ometaju nas da radimo. Ja želim ovde da se vratim na temu i da donosimo zakone i dopune zakona u cilju da građanima stvorimo bolju klimu i da omogućimo bolji život građana.

Zato bih se vratila na amandman koji sam podnela, jer nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i racionalizacije, došlo se do toga da se smanji broj izvršilaca u opštinskim upravama i da praktično omogućimo lakše funkcionisanje lokalnih samouprava, jer je jasno da problemi postoje.

Izmene i dopune zakone se najviše odnose na promene nadležnosti, zatim reformu funkcionisanja mesnih zajednica i na međuopštinsku saradnju. Podnela sam amandman na stav 1. na koji se dodaje član 2. gde ističem značaj saradnje lokalne samouprave državne uprave na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Privreda Srbije je u 2017. godini ostvarila značajan napredak i to na uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, zatim privredni rast se kreće sigurno uzlaznom linijom, kako ide i stabilnost ekonomskih parametara. Jačanje makroekonomske stabilnosti se manifestuje kroz fiskalni suficit, koji je ostvaren prvi put nakon duže od jedne decenije. Stabilizacija i inflacija na niskom je nivou, niske kamatne stope i smanjeni su procenti lošeg kredita.

Privredni rast potvrđuje da je makroekonomska stabilnost neophodna, ali da nije dovoljna za snažan i dugoročno održiv rast privrede. Iz tog razloga, mi vredno radimo i donosimo nove i unosimo izmene u postojeće zakone, a sve u cilju što bržeg razvoja zemlje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, dugo se čekalo da se ove izmene Zakona o lokalnoj samoupravi nađu u Skupštini, da omogućimo bolje i lakše funkcionisanje lokalnih samouprava.

Zakon definiše broj članova veća prema broju stanovnika lokalne samouprave i isto tako je predviđeno veće učešće građana u radu opština. Zakonom je predviđeno da se odnos mesne zajednice i opštine dodatno uredi, jer danas mesne zajednice nemaju sopstvenu imovinu i ne obavljaju nikakvu komunalnu delatnost. Ova imovina je prešla u rukovođenje opštinama i gradovima.

Podnela sam amandman na član 2. kojim se vrše izmene u stavu 11. kojim ističem značaj realizacije statuta lokalne samouprave, rast svih ekonomskih pokazatelja u Republici Srbiji, koji pokazuju samo rast ovih prethodnih godina.

Na osnovu očekivanih međunarodnih okolnosti, najavljenih ekonomskih politika i trendova koji su u porastu u 2018. godini ostvaruje se rast od preko 4%. Očekujemo stabilnost cena, blagi rast zaposlenosti, realni rast zarada od 3-4%, dok će spoljni deficit biti na ovogodišnjem nivou. Takva pravila igre podstiču pojedince da više štede, investiraju, da stiču nova znanja i veštine, uvode inovacije, preuzimaju rizike i druge aktivnosti, kojima se generiše privredni rast i zapošljavaju ljudi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u skladu sa Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, korisnik bi kod ugovaranja na daljinu još u predugovornoj fazi trebao da dobije sve relevantne informacije koje su neophodne, kako bi suštinski mogao valjano da proceni finansijsku uslugu koja mu se nudi i kako bi doneo odluku kao dobro obavešteni korisnik. Pored fizičkih lica, ovde, u užem smislu, se smatraju i poljoprivrednici i preduzetnici.

Amandmanom na član 4. dodala sam stav 3. kojim se naglašava značaj ovog zakona za pospešivanje ekonomskog razvoja zemlje. Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača u delu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a koji se tiče finansijskih pogodbi je u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača, a preko tržišnih inspektora.

Sve ovo je bitno, jer dobrom organizacijom, rasporedom dužnosti i nadležnosti, sa kojim se domaćinski odnosi i u zajedničkom cilju da se brže razvija zemlja i da privredni razvoj bude još progresivniji i brži.Sve čestitke za svih pet zakona koje je podnela NBS.

Na kraju današnje rasprave mi smo čuli od strane opozicije, zaista, svih ovih prethodnih dana ni jedan konstruktivni predlog, čak je bilo i pohvala, što znači da su zakoni sistematično i stručno pripremljeni. Jednom rečju – odlično.

Zadovoljstvo mi je da su ovakvi zakoni došli u Skupštinu na odlučivanje. Želim vam sreću u daljem radu. Prijatno.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, sa saradnicima poštovane kolege narodni poslanici, donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu je u cilju doprinosa korišćenja informaciono - komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga.

Kao osnovni cilj donošenja zakona navode se unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih istih korisnika, te preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Podnela sam amandman na član 2. gde se dodaje stav 2. želeći da podvučem značaj investicija koje su značajno povećane zahvaljujući našem neumornom predsedniku Aleksandru Vučiću, zatim Vlade Srbije i politici Narodne banke Srbije, koja vodi izvanrednu fiskalnu i monetarnu politiku, održava nisku stopu inflacije i stabilan kurs evra i niz stvari o kojima su moje kolege pričale i sa čim se SNS s pravom ponosi.

Investitori su prošle godine uložili 2,6 milijardi evra investicija što u ovom sada prvom kvartalu 2018. godine je premašen u odnosu na isti period prošle godine.

Takođe, to pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje i u to da će inflacija ostati niska i stabilna. Sa ovim zakonom idemo u korak sa vremenom. Mladi su već ovladali informacionim tehnologijama, a stariji u skladu sa principom celoživotnog učenja će sve više da prate promene.

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnijih vrsta finansijskih usluga na daljinu, trebalo bi da ojača i poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga i povećanje transparentnosti.

Predlog utvrđuje obaveze pružaoca finansijske usluge u svim fazama ugovaranja na daljinu, da mora da obezbedi adekvatnu obaveštenost korisnika kao osnovu. To skraćuje postupak i ubrzava razvoj, jer mi nemamo vremena za čekanje. Nama se žuri da živimo u bogatoj i srećnoj Srbiji. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, poštovan kolege narodni poslanici, podnela sam amandman gde se u članu 3. dodaje stav 5. želeći da ukažem na bitnost koordiniranog rada našeg predsednika Srbije, zatim Vlade, ministarstva, Narodne banke Srbije i svih drugih državnih institucija u cilju postavljanja stabilne osnove i sigurnosti koje osećaju investitori u poslednjih šest godina unazad, što ima za rezultat i povećanje investicija u Srbiju, bez rasprodaja imovina u bescenje, kao što je to bio slučaj kod prethodne vlasti.

Inflacija na kraju 2017. godine je bila 3%, kontinuirano se radi na finansijskoj stabilnosti, ka obezbeđivanju još boljih uslova poslovanja privrede i postizanju stabilnog i održivog rasta. Na ovim poljima dobili smo najbolje ocene od MMF, što je potvrđeno kroz osam uspešno okončanih revizija aranžmana.

Narodna banka podržava pojavu i razvoj različitih mogućnosti za ulaganje stanovništva, s obzirom na to da pospešuje rast konkurencije i stvara povoljnije uslove za građane prilikom plasiranja slobodnih novčanih sredstava, tako da građani mogu sad slobodno i bez bojazni da ulažu i štede i u državnim hartijama od vrednosti, zatim u penzijskim investicionim fondovima, osiguravajućim društvima i akcijama. Otvorene su mnoge nove mogućnosti i postignuta sigurnost na fiskalnom i monetarnom tržištu, zahvaljujući vrednom i stručnom vođenju Narodne banke Srbije. Hvala vam na tome.

Ovim Predlogom zakona Narodna banka Srbije želi da korisnike zaštiti od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Korisnici su oslobođeni bilo kakve obaveze u slučaju pružanja usluga koje nisu naručene. Ovaj zakon je u skladu sa prioritetima Vlade, da uz razvoj moderne tehnologije se zakoni prilagođavaju i ubrzavaju. Ovako radi odgovorna vlast. Hvala.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao što vidite u poslaničkim klupama, ovako izgleda skupštinska sala skoro svako popodne. Vaša desna strana je puna, ova druga strana je prazna. To se uvek dešava kada se opozicija ispuca sa kritikama i kada se povuče sa argumentima.

Ovim Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod ugovaranja na daljinu, kolege moje su mnogo toga rekle, je veoma važan zakon, kao i svih pet koje je podnela NBS i koji utiču prvenstveno i na poboljšanje poslovanja, a i na sigurnost naših građana.

Prvi put je celovito, da kažem, pružena zaštita korisnicima finansijskih usluga i sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, što u i cilj NBS da kontroliše banke, ali ne samo banke, nego i davaoce finansijskog lizinga i trgovce, kao i uslove i način za ostvarivanje zaštite tih prava.

Ja sam podnela amandman na član 1. kojim se dodaje stav 2. jer sam želela da istaknem koliko ovaj zakon, koji je donela NBS, doprinosi povećanju stranih investicija u Srbiju i ubrzanju finansijskog obrta, što dovodi do bržeg progresa zemlje.

Povećanje investicija pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje, jer povećano je ulaganje u dugoročne dinarske državne obveznice, što pokazuje da imaju poverenja u stabilnost i u razvoj Srbije na dugi rok.

Usled opšteg tehnološkog razvoja, ukazala se potreba za dodatnim uređivanjem pružanja finansijskih usluga, pre svega, njihovog pružanja na daljinu.

Sve je veći značaj elektronskog poslovanja u savremenom životu. To je jedan od prioriteta naše Vlade, da ide u pravcu digitalizacija, ubrzanju rasta, smanjivanju troškova usluga i približavanju istih na brz i lak način za sve građane Srbije.

Poštovana guvernerko, samo bih na kraju rekla sledeće. Vi ste zaista pokazali da znate i da možete da se izborite sa nagomilanim problemima. Posle vaših argumentovanih diskusija, opozicija je uvek ostajala bez teksta. Takav je moj utisak, ja se izvinjavam. Želim puno uspeha NBS pod vašim vođstvom i u narednim godinama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pošto posle ovako iscrpnog odgovora guvernerke mogu samo da se zahvalim i da građani Srbije vide koliko ulaže napor i koliku energiju da odgovori na svako pitanje i koliko detaljno da odgovori svakom poslaniku kako bi se sve moguće nejasnoće i neke dileme koje građani Srbije imaju, što pokazuje i sada ovde u Skupštini. Hvala joj na tome.

Jedna koleginica ovde je već rekla, za mene vrlo impresivno, to je da je ugledna agencija Blumberg objavila kako je dinar druga najbolja valuta sveta u proteklih godinu dana, po svim performansama. Međutim, to je rezultat velikog rada, to nije došlo preko noći, nego svaka velika dela smatraju se vrlo jednostavnim, tako da ovo nije bilo lako. Ovo je iz godine u godinu zahtevalo veliki trud i rad i ovo je zaista jedno veliko priznanje.

Investitori su prošle godine uložili 2,6 milijardi evra investicija prošle godine, od početka godine nadmašen je iznos investicija iz istog perioda prošle godine. To pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje i u to da će inflacija ostati niska i stabilna.

Povećano je takođe interesovanje stranih investitora za ulaganje u dugoročne dinarske državne obveznice, što ukazuje na njihovo poverenje u izglede domaće ekonomije. Ono što opredeljuje strane investitore za ulaganje u dinarske državne obveznice jesu politička i finansijska stabilnost. Duži niz godina je održavana niska i stabilna inflacija i relativna stabilnost kursa, značajnije smanjenje problematičnih kredita, uspešna finansijska konsolidacija, smanjenje javnog duga, a međunarodna tržišta nikada do sada nisu bolje ocenila Srbiju.

Što se tiče, npr, izmena i dopuna Zakona o NBS, ono što se planira u cilju povećanja transparentnosti usluga predviđeno je da NBS npr. pored referentne kamatne stope na svojoj internoj stranici objavljuje i druge kamatne stope koje primenjuje u postupku sprovođenja monetarne politike, a sve u cilju transparentnosti i jasnosti koje građani mogu da imaju u svakom trenutku.

Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima se odnose na osnovu analize, sugestija i predloga tako da u poglavlju šest za pridruživanje EU moramo biti u skladu sa evropskim korporativnim pravom. Bitna izmena je takođe i ukidanje članova svih zakona kojima je predviđeno korišćenje pečata. Problem je bio u podzakonskim aktima i samo ovom promenom ćemo skočiti za četrdesetak mesta iz ove oblasti na Duing biznis listi koju određuje Svetska banka.

Takođe, za nekoliko godina će kompletna prijava deoničarskih društava biti elektronska, što znatno doprinose smanjivanju troškova kod javnog beležnika. Menjaju se mnoge proceduralne stvari, tako da na primer do sada sednice u deoničarskom društvu je mogao da sazove vlasnik 20% kapitala, sada je to prepolovljeno na 10%, tako da manji akcionari mogu imati veći uticaj na rukovođenje. Definiše se tačno šta može biti finansijsko obezbeđenje i u tom smislu se pod brojem jedan novac na tekućem računu, zatim hartije od vrednosti i finansijski instrumenti, kreditna potraživanja koja imaju pre svega banke u ovom trenutku, NPL, nisu sredstva obezbeđenja kao što su to bili do sada. Pojačan je kriterijum vrednovanja akcionarskih društava, nema više obustave prinudnog otkupa u sudskim postupcima koji su znali da često predugo traju, a tako da dolazi do obustave postupka, pa i do obustave naplate.

Napomenula bih Zakon o stečaju koji takođe smatram da je veoma važan za ubrzanje privrede. Predviđen je institut prinudne likvidacije koji je sada uređen i skraćen na period od šest meseci, krajnji cilj je brisanje iz registra i stvaranje ispravnije slike privrede Srbije. Pravo stanje hoćemo da pokažemo poslovanja privrednih subjekata, tako mnogo brže dolazi do namirenja poverioca i tako dolazi do bržeg kretanja kapitala.

Što se tiče ukidanja Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama koja predstavlja organizacione celine unutar NBS predlaže se radi daljeg unapređenja i jačanja supervizijske funkcije NBS, tako da pre nešto manje od dva meseca, tačnije 19. aprila ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju, kojim je predviđeno da NBS od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnost poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za menjačke poslove i kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja, u cilju unapređenja efikasnosti i nadzora NBS. Sve to zahteva određeno pregrupisavanje u okviru NBS, što se tiče organizacije kako bi se ograničenje supervizije između sistemskih bitnih institucija bilo delotvornije. Nadzor nad finansijskim institucijama sada će imati viceguverner umesto direktora Uprave.

Zakon o platnim karticama, ovde su mnoge kolege pričale o tom zakonu, NBS hoće da disciplinuje banke i poveća transparentnost usluga, upravo kao što je rekla guvernerka, građanima. Na taj način želi se da se više u svakodnevnom plaćanju koriste kartice, a ne keš kao u razvijenim zemljama. Da bi to bilo NBS mora imati bolji uvid kao i građani Srbije pa nema više skrivenih troškova. Troškovi u međubankarskim odnosima ne bi trebali da budu više od 0,2%, a vreme prilagođavanja je ostavljeno i to je šest meseci.

Osnovni ciljevi koji žele da se sa ovim postignu jesu prvenstveno uređivanje tržišta platnih kartica, smanjivanje troškova, povećanja transparentnosti, konkurentnosti među bankama i pospešivanje savremenih oblika plaćanja.

Želela bih samo da napomenem, za ovih šest godina od kada je na čelu gospođa guvernerka Tabaković, NBS je puno postigla, ali prosto moram da istaknem, a to je stabilnost deviznog kursa, zatim devizne rezerve su povećane za 375 miliona evra, doprinela su povećanju investicija i boljem privrednom ambijentu. Kamatne stope su vrtoglavo pale, a očuvana je niska inflacija i posredno je uticala na dugoročna ulaganja. Problematični krediti su spali na najmanji mogući istorijski nivo. Uspostavljeno je moderno tržište osiguranja, uvedene su najsavremenije platne usluge, pa i uvođenje pametnih telefona kao instrumenta plaćanja. Aktivno se učestvuje u pojedinim delovima i rukovodi u procesu evropskih integracija.

Ovo je samo jedan deo od onoga što je NBS uradila za ovih šest godina. To je dokaz da naša zemlja u svakom smislu napreduje, da se razvija, da su uslovi za ulaganje sve bolji i da investitori imaju poverenje u budućnost srpske ekonomije. Oni to dokazuju ulažući ne samo u hartije od vrednosti, već u otvaranje novih fabrika, što znači nova radna mesta i bolji životni standard građana. Hvala guvernerki Tabaković što na čelu NBS za ovih šest godina je uradila niz ogromnih promena koje u krajnjem cilju imaju samo jedno, a to je napredak Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko Branabić, poštovani budući ministre finansija gospodine Siniša Mali, kolege narodni poslanici, nemojte da vas čudi što se ovde pojedini poslanici prave da ne čuju, ali znaju samo da kritikuju radi kritike, a ne zato što imaju neka adekvatna rešenja i predloge. Mi se ovde svakodnevno u Skupštini susrećemo sa tim. Tako da je sve to deža vi.

Hoću da kažem da, kao i sami što znate, je jedno od najznačajnih ministarstava u Vladi Srbije svakako Ministarstvo finansija, jer treba da pruži podršku svemu što se zalaže SNS: razvoj lokalnih samouprava, borba protiv kriminala i korupcije, osnaživanje sistema odbrane i pravosuđa i drugih državnih sistema u zemlji.

Dugujemo zahvalnost prethodnom ministru Vujoviću koji je dokazao delima da je svetski stručnjak, ali i cenjen i priznat u čitavom svetu. Srpska napredna stranka ima puno stručnjaka, bilo da su u njenim redovima ili je podržavaju svojim radom i zalaganjem, jer su prepoznali da je to jedini put kojim Srbija može da ide. Srbija nema alternativu.

Za 2018. i 2019. godinu predviđen je rashod od 3,5%, u 2020. godini 4%, već u prvom kvartalu ove godine premašeno je predviđeno. Osnovni cilj za novog ministra finansija je smanjiti zaduženost i spuštanje javnog duga ispod 60% BDP po Mastrihtu. Očekujemo da globalni rast bude povećan i fokus stavljen na ekonomsku i fiskalnu politiku.

Novi ministar istovremeno ima i lak i težak zadatak. Lak jer je državna kasa u odličnom stanju, budžet u suficitu, i to šest i po milijardi dinara, javni dug u konstantnom opadanju, a težak u delu, jer sledi dalje sprovođenje strukturnih reformi i odolevanje zahtevima za povećanje tekuće potrošnje.

Gospodin Siniša Mali je visoko kvalifikovan za ministra finansija, jer ima dovoljno znanja i iskustva iz oblasti finansija i ekonomije i ni malo ne sumnjam da će svoju funkciju obavljati odlično, kao što to je to radio i do sada.

Ko je gospodin Siniša Mali? To možete da pročitate iz biografije i neću o tome pričati, samo nekoliko, za mene impresivnih detalja. Bio student generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a takođe i među deset studenata na master studijama u Americi, 2014. godine je dobio nagradu „Najevropljanin“ za projekat razvoja i rekonstrukciju Beograda, radio je u upravi više kompanija i banaka, ali, ono što je najvažnije Siniša Mali se dokazao kao najbolji gradonačelnik Beograda koga ja pamtim.

Često su ga upoređivali sa Brankom Pešićem, što je svakako čast. On je davne 1974. godine završio svoj mandat i ja se toga se ne sećam. Sada u 21. veku ponovo se pojavio gradonačelnik pod čijim vođstvom je pokrenuto preko hiljadu gradilišta, gradonačelnik koji je pokrenuo mnoge veličanstvene projekte. Beograd je postao prava metropola, atraktivna destinacija za mnoge turiste u poslednje četiri godine. Svakim danom smo svedoci kako se Beograd razvija, uređuje i koriste njegovi potencijali. Od najružnijih delova grada su postajali najlepši. Od sivog grada Beograd je postao onakav kakav mu je i naziv – beo grad. Oživeo je Beograd na rekama. Da bi sve ovo bilo, morao se prvo izboriti sa velikim minusom u kasi Beograda koju nam je Đilas ostavio. Tačnije, 2014. godine bio je minus od 1,2 milijarde evra, a sada 2018. godine prepolovljen je dug i smanjen budžetski deficit četiri puta. Javna preduzeća su od minuta dve milijarde dinara dostigla neto dobit od 10 milijardi dinara.

Ne želim da gubim energiju, ni vašu, ni moju, nabrajajući kako je bilo 2014. godine kada je Siniša Mali preuzeo dužnost i šta nam je sve DOS-ovska vlast ostavila. Mi gledamo u budućnost i SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem je budućnost Srbije i Srbija više nije uspavana zemlja, već se ovde radi i gradi.

Siniša Mali je više puta istakao da je timski igrač i ponosna sam što je u našem timu. Kao gradonačelnik Beograda ili kao ministar finansija, svejedno, on je deo dobitničkog tima.

Takođe, želim javno da mu zahvalim, jer je kao gradonačelnik Beograda puno pomogao Mladenovcu kada mu je bilo najteže. Godine 2015, kada sam bila zamenik predsednika privremenog organa, nismo znali odakle da krenemo, od nagomilanih problema i dugova koje nam je, takođe, DOS-ovska vlast ostavila. Siniša je bio taj koji je sa svojim timom ljudi pokazao da Mladenovac nije prigradska opština, već podjednak deo Beograda i kako se domaćinskim poslovanjem mogu vratiti dugovi, ali ujedno i napredovati i razvijati.

Želim da iskoristim ovu priliku i da čestitam vama premijerko Brnabić što ste, posle našem predsednika Aleksandra Vučića, iznad svega vrednog, odgovornog i vizionara razvoja Srbije, imali hrabrosti da ga zamenite na funkciji premijera, da ste pokazali da ste dostojni tog položaja.

Takođe, vrlo je hrabro, ali na potpuno suprotan način što se gospodin Siniša Mali prihvatio dužnosti gradonačelnika Beograda posle Dragana Đilasa koji je ostavio praznu kasu, prezadužio Beograd i ostavio javna preduzeća u rasulu. Siniša Mali je dokazao da je vrednim i marljivim radom sve moguće i da se danas ponosimo našim gradom, kojom brzinom se Beograd razvija, napreduje u pravu metropolu i ujedno vraćaju nagomilani dugovi.

Završila bih sa izrekom Bendžamina Frenklina: „Marljivost je majka sreće, jer samo tako se stvara srećna zemlja i zadovoljni ljudi“. To su građani znali da prepoznaju i na republičkim, gradskim, lokalnim izborima, koga će da slede i da je SNS njihov put u budućnost.

Poštovani Siniša, želim vam puno sreće na novoj funkciji i želim vam svako dobro i na ličnom i na profesionalnom planu. Vama svima hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, na početku hoću da kažem da prema anketi koju je sprovela Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost da 18.905 pripadnika snaga bezbednosti je iskazalo zainteresovanost da kupi stan. Takođe, 1.462 penzionisana lica iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije su zainteresovani za rešavanje stambenog pitanja na ovaj način.

Pred nama je leks specijalis zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti. Zakon je usaglašen sa svim ministarstvima i sada je došao ovde pred nas narodne poslanike.

Krajem avgusta se očekuje početak radova u Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu. U Beogradu se čeka na konstituisanje nove gradske vlasti.

Ono što je, takođe, bitno reći, a vezano je za izgradnju subvencionisanih stanova za snage bezbednosti, jeste da će biti angažovano oko 500 radnika i 20 firmi koje će po najvišim standardima izvršiti ove građevinske radove.

Podnela sam amandman na član 3. kojim se dodaje u stavu 1. tačka 15. i koja se odnosi na investicije u stanogradnji, postaju pokretač građevinarstva u Srbiji, ali i sveukupni privredni rast.

Osnovni ekonomski kriterijumi i indikatori su prvenstveno industrija, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo i druge pojedine usluge.

Što se tiče ekonomskih indikatora, izražavaju se na osnovu anketnih i administrativnih podataka. Na mesečnom i kvartalnom nivou se iskazuje privredni rast, a u dugom roku pokazatelji privrednog rasta govore o napredovanju nacionalne ekonomije. Privredni rast je proces povećanja realnog bruto društvenog proizvoda na koji i te kako utiče povećanje gradnje u zemlji i angažovanje domaćih preduzeća.

Pozivam kolege poslanike da glasaju za moj amandman, jer se njima ističe koliko investicija u stanogradnju postaju zupčanik koji će pokrenuti mehanizam progresa.

Moram na kraju da iskoristim priliku, pošto je ovde potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, samo da podsetim da u nekom narednom periodu od prioriteta, ono o čemu smo već i pričali, za Mladenovac je veoma važan BG ili „Beovoz„ ma kako ga zvali, ali je bitno da rešimo problem 15.000 ljudi koji rade, koji se školuju u Beogradu, koji svakodnevno putuju u veoma teškim i nehumanim uslovima i za koje će to sigurno biti rešenje. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, neophodnost ovog posebnog zakona koji reguliše izgradnju stanova za snage bezbednosti je iz razloga, jer projekti se realizuju istovremeno, na više lokacija u više gradova i zato je potrebno sistemsko rešenje i rešavanja potencijalnih problema, a radi efikasnije realizacije projekta.

Ja sam podnela amandman na član 2. Predloga zakona gde se dodaje stav 4, koji se odnosi na povezanost realizovanja projekta i uticaja na ekonomski razvoj Republike Srbije.

U zakonu je predviđena i odredba da za izgradnju mogu biti angažovani samo domaći izvođači na ovako veliki broj stanova koji će iznositi 5.203 stan do 2020. godine to nije beznačajno i postaće motor pokretač celokupne privrede.

Najčešće korišćeni ekonomski indikatori su, da podsetim, indeks cena, indeks industrijske proizvodnje, indeks proizvodnje u građevinarstvu, što je ovde slučaj, indeks prometa u trgovini na malo.

Privredni rast će proces uvećavanja realnog BDP, on se kvantitativno izražava na najrazličitije načine, uz pomoć rasta BDP po glavi stanovnika ili nacionalnog dohotka po glavi stanovnika i drugo.

Zatim, što se tiče Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, oni obuhvataju pripadnike MUP, zatim Ministarstva odbrane Vojske Srbije, BIA i Uprave za izvršavanje krivičnih sankcija, koje se nalazi pred nama i zaista tome se iskreno radujem jer pokazuje koliko je odgovorna vlas, jer decenijski nerešena pitanja počinju da se rešavaju i to sistematski i po zakonu.

Stanovi će se graditi, kao što smo čuli već danas više puta, u šest gradova, Beograd, Vranje, Kraljevo, Novi Sad, Kragujevac, Niš. Naravno, biće tu i drugih. Ima puno kolega koje su izrazili želju da baš u njihovim gradovima se nastavi gradnja, toga će sigurno biti i stanovi će biti po ceni najviše od 500 evra.

Ja mogu da kažem da u Mladenovcu, odakle sam ja, je minimalna cena u najgorim delovima grada 700 evra, a mi smo ipak jedan mali grad, da ne pričamo o Beogradu, Novom Sadu, gde su cene znatno više. Prema tome, ova cena stanova je izuzetno povoljna.

Ove stanove mogu da kupe i pripadnici bezbednosnih snaga koji su upravo ostvarili pravo na penziju, znači ni penzioneri nisu zaboravljeni, a neće moći ni oni pripadnici snaga bezbednosti koji su otuđili svoju nekretninu u Srbiji ili u bivšoj SFRJ. Gradnja ovih državnih nekretnina treba da krene u avgustu od 2008. godine praktično sutra.

Zato pozivam kolege poslanike da glasaju za moj amandman koji kroz podsticanje gradnje, zatim proizvodnje, ugradnje materijala, kupovine nameštaja, svega drugog neophodnog za stvaranje adekvatnih uslova, za stanovanje direktno podstiče ekonomski razvoj Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima iz MUP, poštovani saradnici iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, na početku, pošto nisam imala prilike da diskutujem u načelu, ostala sam dužna građanima Mladenovca da kažem sledeće, a to je da se zahvalim Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i železnici infrastrukture, zato što su brzo reagovali na moju inicijativu da se u potpunosti rekonstruiše železnička stanica u Mladenovcu, koja je za nas od izuzetnog značaja, zato što je to najstarija zgrada u gradu i Mladenovac koji je sada grad od 55 hiljada stanovnika sigurno ne bi ni postojao na tom mestu upravo da nije bilo te železničke stanice. Tako da sam morala malo od teme da kažem, pre nego što moj amandman obrazlažem, da vam se zahvalim na brzoj reakciji povodom moje inicijative.

Podnela sam amandman na član 1. kojim se dodaje stav 3 i koji se odnosi na rast ekonomskih indikatora i razvoj Republike Srbije. Uobičajen način merenja privrednog uspeha predstavlja merenje privrednog rasta kao jednog od ciljeva ekonomske politike. Posvećenost privrednom rastu je u stvari osnova u periodima izlaska iz krize, gde se izlaz vidi jedno u povoljnim indeksima rasta i jedan od osnovnih pokazatelja je BDP, koji najbolje pokazuje društveni standard. Stanovništva, a on je u prvom tromesečju beleži veći rast od planiranog i to 4,5% što iznosi oko 6,5 milijardi dinara, tj. suficit je iskazan u prvom tromesečju.

Politika nacionalne bezbednosti je deo ukupne državne politike kojom se usklađuju mere i aktivnosti radi dostizanja politike nacionalne bezbednosti, kojom se postavljaju osnove za politički, ekonomski i socijalni ukupni društveni razvoj Srbije. Izgradnjom subvencionisanih stanova će se sistemski rešiti pitanje stambenog zbrinjavanja za pripadnike bezbednosti, dok u „Zemunskim kapijama“, će biti izgrađen jedan ogledni stan, tako da će svi zainteresovani moći da vide kog kvaliteta i kako će izgledati stanovi za snage bezbednosti. Svi se radujemo ovom početku, znamo da će biti preko 1500 stanova, biće ih još više, ovo je početak, i samo tako da nastavimo. Hvala svima na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, gospodo iz BIA, kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. koji se odnosi na stručno osposobljavanje, koje utiče na stabilnosti i sigurnost u zemlji, u krajnjoj liniji, u krajnjem cilju na razvoj Republike Srbije.

Kao što znate, nacrt zakona predlaže da se propisivanje mreže i vrste vojno školskih ustanova u oblasti od srednjeg i visokog vojnog obrazovanja. Predloženo rešenje zasnovano je na postojećoj mreži vojnih škola, kao i vojnih ustanova i posebnih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, a koja postaje sastavni deo mreže srednjih i vojnih škola Republike Srbije.

Hoću da vas podsetim na jednu stvar, a to je da se Vojna akademija kroz istoriju menjala i prilagođavala složenom procesu vojnog obrazovanja. Prvi korak ka ostvarivanju oficirskog kadra je načinio 1833. godine Knez Miloš Obrenović kada je na školovanje u Rusiju poslao 30 mladića da izuče za oficire.

Zatim, krajem 1837. godine odlučeno je da se u Srbiji otvori trogodišnja škola, a 1848. godine u Beogradu se više potencira značaj obrazovno-vojničkog kadra i neophodnost ponovnog osnivanja Škole za oficire.

Ubrzo zatim Knez Aleksandar Karađorđević 18. marta 1850. godine odobrava da se otvori Artiljerijska škola. Ovaj akt predstavlja utemeljenje vojnog školstva i zato je Vojsci Srbije usvojen 18. mart kao dan Vojne akademije.

Želela sam da vas podsetim na ovu našu istoriju jer u toku prošle i ove godine namenjeno je oko 300 miliona dinara za radove na Vojnoj akademiji, gde će biti renovirana ne samo pista, već sportski centar, smeštajni kapaciteti i streljana. Podizanjem životnog standarda, kvaliteta života i rada omogućava se bolje i uspešnije obrazovanje kadeta u Vojnoj akademiji. Hvala na pažnji.