Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovana gospodo oficiri, gospodo iz BIA, kolege narodni poslanici, Nacrt Zakona o vojnom obrazovanju proizilazi iz specifične prirode vojnog obrazovanja i posebnog statusa učenika kadeta, odnosno studenata i nastavnog osoblja pri izvršavanju obrazovnog rada, i primenjuju propise odbrani i pravila vojne službe. Zato sam podnela amandman na član 3. koji se odnosi na posebne ciljeve vojnog obrazovanja da ima stručno osposobljene kadrove koji su u službi zaštite zemlje i stabilnosti koji vode ka napretku i novim investicijama.

Ministarstvo se našlo pred velikim izazovom, jer je potrebno obezbediti najbolju zdravstvenu zaštitu, što bolje uslove pripadnicima vojske, zatim nove i moderne sisteme naoružanja, a patriotizam i ljubav prema domovini u Vojsci Srbije se nikada nisu dovodili u pitanje.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaće na raspolaganju u 2018. godini nešto više od 67,2 milijarde dinara, što je u odnosu na kurs evra, to znači da oružane snage ove godine na raspolaganju imaju negde oko 17% više novca.

Vojska Srbije će nastaviti da vodi računa o stambenim potrebama svojih pripadnika u cilju poboljšanja kvaliteta života i rada pripadnika Vojske Srbije i možemo da se nadamo da ćemo imati mnogo više zainteresovanih da svoj život provedu u Vojsci Srbije.

Takođe, novim zakonom su obuhvaćene i porodice pripadnika vojske koji u proseku za radni staž su menjali po pet puta mesto prebivališta i službovanja. Zapošljavanjem supružnika i na taj način će se postići sigurnost.

Nama je u cilju da pripadnici vojske budu zadovoljni svojim poslom kako bi svoje znanje i umeće usmerili na rad i stabilnost zemlje, a ne na golu egzistenciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovana gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, pošto nisam imala prilike da pričam u načelu o ovim zakonima vojnim, htela bih na početku da kažem pre nego što kažem nešto o mom amandmanu, sledeće – pre 2012. godine Vojska je bila na dobrom putu da bude potpuno uništena. Mi imamo zadatak kao stranka na vlasti da joj vratimo dostojanstvo.

Veoma je važno imati organizovanu, opremljenu i zadovoljnu Vojsku Srbije. Srbija je vojno neutralna zemlja koja se nalazi na raskrsnici istoka i zapada. Srbija nije agresorska zemlja, ali mora da ima kvalitetno opremljenu vojsku i tehnički i kadrovski. Tako da Vojska Srbije čuva granice naše divne Srbije. Vojska Srbije je u stvari narod Srbije. Uvek deleći dobro i zlo, tu su zbog onog najgoreg, a živeće zbog onog dobrog i svega onog što čini naš život vrednim življenja.

Do 2012. godine vojska je bila degradirana i vrlo je odgovorno i teško biti pripadnik vojske. Uz ogromnu podršku vrhovnog komandanta i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i uz ogromni rad svakog pripadnika Ministarstva odbrane, prošle godine je vojsci obezbeđeno povećanje plata od 10%, podignute su dnevnice, uvedena je solidarna pomoć i podeljeno više od 700 stanova kroz stambenu izgradnju. Intenzivno se radi na poboljšanju kvaliteta života i rada pripadnika Vojske Srbije i njihovih porodica.

Ono što je važno jeste da budžet sada iznosi negde 70 milijardi i 500 miliona dinara i najveći deo toga je, naravno, odvojen za standard pripadnika vojske. Zaista su značajna sredstva obezbeđena za nastavak naoružanja, za nastavak opremanja najsavremenijim borbenim sistemima i, naravno, za održavanje i remont tehnike. Obnavlja se internat Vojne gimnazije, Vojna akademija poboljšava smeštajne kapacitete, zatim Sportski centar Strelište, zdravstvo. Radi se na svim poljima i hvala vam na tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, do sada smo čuli mnogo prednosti koje ovaj zakon donosi, ali nismo se osvrnuli da je poseban problem do sada bio kod korisnika budžetskih sredstava što su prvo planirali, a tek onda su vodili računa o resursima, što je potpuno bilo obrnuto nekoj zdravoj logici. To je nasleđeno iz prethodnog perioda i zato je ova Vlada, između ostalog, i donela Predlog zakona koji treba da stavi stvari na svoje mesto, odnosno da se igra po jasnim pravilima igre.

Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona, gde se dodaje stav 3, koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na rast ekonomskih indikatora. Ovo je upravo iz razloga zato što javni dug Srbije pada velikom brzinom od 74,7 BDP je pao 2015. godine, ispod 63,6 na kraju 2017. godine, a sada je ispod 60%.

Agencija Fič je podigla kreditni rejting sa B minus na BB iz dva razloga. Jedno je uspeh vladinih mera štednje, a drugo je nedavna apresijacija dinara. Sa padom duga smanjuje se rizik finansijske krize i nastavlja se stabilni privredni rast investicija, a to utiče na smanjenje nezaposlenosti i bolje standarda naših građana.

Srbija je dobila pohvale za rešavanje budžetskog deficita, obuzdavanje inflacije i poboljšavanje uslova na tržištu rada. Ekonomske reforme nastavljaju da daju rezultate, posebno u oblasti makroekonomske stabilnosti naše zemlje. Zato smatram da uvrštavanje ovog amandmana stavlja akcenata na bitan pojam, a to su ekonomski indikatori rasta naše zemlje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, kolege narodni poslanici, Zakonom o planskom sistemu, ovom veoma važnom i sveobuhvatnom zakonu, želi se postići sledeće: sprečavanje postojanja više paralelnih proizvodnih procesa, zatim lakše određivanje prioriteta u radu organa državne uprave, sprečavanje neefikasnosti merenja učinka na svim nivoima i još niz problema i nedoumica.

Najsigurniji i najprecizniji način primene je kroz zakon, a ne kroz uredbe ili kroz preporuke, jer nama se žuri. Žuri nam se da napredujemo i nadoknadimo vreme kada se zaduživalo za penzije ili kada su se rasprodavala najbolja preduzeća. Zato sam podnela amandman na član 2. Predloga zakona gde se dodaje tačka 18) koja glasi: „Efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na rast ekonomskih indikatora“.

Kao diplomirani ekonomista i neko ko ima 27 godina radnog iskustva u raznim ekonomskim oblastima potpuno mi je jasan značaj ekonomije. Ovde ne pričamo samo o visini plate ili o potrošačkoj korpi, već mnogo šire, o sigurnosti, o napretku i stabilnosti zemlje, o tome da se vraća ugled ove zemlje u svetu, da je globalizacija uticala na kretanje ljudi, roba i usluga i bolju razmenu informacija.

Naša zemlja želi da ide u korak sa svetom i na dobrom je putu. Postigla je stabilnost ekonomskih parametara i NBS predviđa ubrzanje rasta BDP u 2018. i 2019. godini za oko 3,5%. To se primenjuje svuda, u gradu i selu, samo ako hoćemo da budemo realni.

Svaki građanin Mladenovca od dolaska privremenog organa 2015. godine, pa na dalje vidi napredak. Ozdravljena su javna preduzeća, asfaltirano je 40 kilometara puteva, 13.660 nove kanalizacione mreže, preko 8.000 metara nove vodovodne mreže.

Lasta u Mladenovcu je dobila 15 novih autobusa, što je u uslovima da 20.000 hiljada ljudi putuje svakodnevno na posao, u školu, na studije u Beograd veoma značajno.

Prošlog avgusta je vraćena poslednja rata kredita, koji je prethodna vlast podigla u iznosu od tri miliona evra i dva puta produžavala grejs period kako za vreme njihovog mandatovanja ne bi vraćali, nego je to sačekalo SNS, tako da se bušio svaki napredak.

Kroz poljoprivredne subvencije građani Mladenovca su primili 34,5 miliona dinara. Osnovna škola „Sveti Sava“ u Mladenovcu je kompletno renovirana a pretilo je kompletno urušavanje zbog podzemnih voda. U toku su radovi na muzeju grada koji je bio zatvoren od 2009. godine. Toliko o tome koliko je prethodna vlast vodila računa o kulturi.

Nabrojala sam samo delić realno evidentnog ekonomskog oporavka koliko je moglo da stane u ograničeno vreme za ovo današnje izlaganje. Zbog važnosti koje imaju ekonomske indikatori na rast i stabilnost naše države podnela sam ovaj amandman. Zahvaljujem svima na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Da bi se brzo obavio zadatak potrebna je efikasnost. U Republici Srbiji je do sada postojalo više paralelnih procesa koji su se duplirali i osporavali aktivnost i realizaciju. Takođe je prevelik bio broj dokumenata, a samim tim i troškovi su bili veliki. Zato sam podnela amandman na član 3. tačka 10) koja glasi – načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na rast ekonomskih indikatora.

Privukli smo dve milijarde direktnih investicija. U 2017. godini otvoreno je 130.000 radnih mesta, od toga 20.000 u Beogradu. Ima otvorenih 1.100 gradilišta. Kranovi su na sve strane. Započeti su i veliki projekti, projekat „Beograd na vodi“ koji je podigao toliko prašine na početku, koji je najveće gradilište na ovom delu Evrope. Umesto đubrišta na obalama Save već se vide obrisi luksuznih i ekskluzivnih zdanja. Nova autobuska stanica počinje da se gradi u 42 bloku na Novom Beogradu, što će znatno poboljšati saobraćaj u ovom delu grada. Zatim, Francusko-Japanski konzorcijum započinje sanaciju deponije i izgradnju fabrike za preradu i pretvaranje otpada u električnu energiju u Vinči. Makiš-Mladenovac je počeo da se gradi, verovali ili ne, 1975. godine, pa su više decenija radovi stajali. Tek sa dolaskom SNS, ono što se smatralo nemogućom misijom je nastavljeno.

Ovo je od velikog značaja za moj grad, iako je u međuvremenu opština Mladenovac radila na poboljšanju vodosnabdevanja i izgradnju bunara.

Podnošenjem amandmana sam želela da posebno naglasim značaj ekonomskog napretka i porast svih ekonomskih indikatora u Srbiji, jer do sada su često donošena ad hok rešenja …

(Predsedavajući: Privedite kraju koleginice Jovanović.)

… zato je planski sistem od presudnog značaja za ekonomski napredak naše zemlje. Hvala.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije je možda najsveobuhvatniji zakon koji obuhvata sve nivoe odlučivanja od republičkog do jedinica lokalnih samouprava, jer do sada je primećena neefikasnost, neefektivnost i netransparentnost. Naša Vlada je učinila u niz prethodnih godina pomak u ovoj oblasti, ali je potrebno i dalje sprovesti set aktivnosti da ovaj planski sistem postane efikasniji, delotvorniji i u krajnjoj liniji, jeftiniji.

Podnela sam amandman na član 1. tako što se dodaje tačka 2. koja glasi – Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na rast ekonomskih indikatora.

Sve što ova Vlada radi jeste napredak naše zemlje u svim sferama. Srpski dinar je druga valuta u svetu sa najboljim performansama u proteklih 12 meseci. Prošlog meseca je postignuta najveća vrednost prema evru. Kamatne stope su snižene treći put u proteklih sedam meseci, što uliva još dodatni optimizam investitorima.

Inflacija je prošlog meseca pala na 1,5% što je upola manje nego u decembru 2017. godine. Srbija nudi pozitivne realne prinose na kratkoročne investicije i to su ekonomski indikatori koji pokazuju da polako, ali sigurno napredujemo i zato i imamo velike kritike od strane opozicije, jer ima ona narodna „uspeh se ne prašta“.

Podnetim amandmanima sam želela dodatno da definišem predmet ovog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću, poštovani narodni poslanici, pred nama je set finansijskih zakona i dosta su važni da ih usvojimo, jer se ulažu izuzetni napori da se stvore uslovi poslovanja, učine predvidljivim i stabilnim zbog razvoja naše zemlje. Na vreme se pripremamo za umanjivanje negativnih efekata, mogućih tržišnih rizika, deviznih i kamatnih rizika. Cilj je da podstaknemo i unapredimo korišćenje osnovnih tržišnih instrumenata zaštite od deviznog rizika poslovanja. Uvoznici i izvoznici treba da budu uvereni da je potreba za zaštitom od deviznog rizika manja, jer je sada kretanje kursa povoljnije i oscilacije su niže.

Odgovorno preduzeće za to treba da ima takav princip da se poslovanjem eliminišu rizici, i to je na državi, a da se koncentriše na svoje poslovanje i svoje poslovne aktivnosti.

Što se tiče ovih izmena Zakona o deviznom poslovanju, na primer humanitarne organizacije mogu primati donacije iz inostranstva u humanitarne svrhe, u stranim valutama.

Svi rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom preko platnih institucija i javnog poštanskog operatora, zatim olakšane internet kupovine, izmene radi povoljnijeg poslovnog ambijenta, radi privlačenja što više investicija u zemlju, zatim pribavljanje garancija i jemstava od nerezidenata po dva osnova – uvoz robe i usluga i izvođenje investicionih radova nerezidenata u Republici Srbiji će biti znatno olakšane.

Što se tiče Zakona o faktoringu, već smo čuli kolege i o tome su pričale, a ja ću samo nešto ukratko. Šta znači faktoring? Faktoring u stvari smanjuje zavisnost od bankarskog sektora, odnosno smanjuje zavisnost od kredita i faktoring je prisutan u Srbiji od 2005. godine, ali je nedovoljno poznavanje ove materije, odnosno poznavanje ovih transakcija, nije dalo odgovarajuće zakonske i nepostojanje odgovarajuće zakonske regulative, nije doprinelo da se on dovoljno razvije.

Sada je omogućen i dvofaktorski sistem, što znači da može da postoji jedan faktor u zemlji, a drugi faktor koji je u inostranstvu, što do sada nije bilo moguće.

Zakonom se otklanjaju problemi u praksi i veći stepen sigurnosti učesnika je u ovim poslovima, što takođe donosi država samim zakonom.

Cilj je da se omogući, pod 1) povećanje likvidnosti firmi, pod 2) veću sigurnost, pod 3) veću konkurentnost i pod 4) bolju kreditnu sposobnost. To je osnova ovog uvođenja izmena u ovaj zakon o faktoringu.

Sledeći zakon, ovo je dosta velika oblast, jer se radi o više finansijskih zakona i ono što je važno jesu izmene i dopune Zakona o PDV-u. Porez na dodatu vrednost, osnovni razlog ove dopune je u stvari usaglašavanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom i sa propisima EU u oblasti oporezivanja potrošnje PDV, a sve radi stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata. Predviđa se refundacija PDV-a za hranu i opremu za bebe, da se zameni sa roditeljskim dodatkom, uvećan za paušal za nabavku za opremu za dete i za decu rođenu, zaključno sa 30. junom 2018. godine, za koje nije u potpunosti iskorišćen pravo na refundaciju PDV, što smatram da će ovom izmenom zakona uveliko da se olakša postupak i administrativne stvari.

Poreska oslobođenja bi podstakla proizvodnju i povećala izvozne poslove domaćih kompanija i povećala konkurentnost domaće privrede na međunarodnom tržištu, što bi značilo da strani obveznici ne snose PDV za nabavku dobara i usluga u Republici Srbiji, ukoliko ne podlažu obavezi evidentiranja. Utvrđivanja ovih izmena zakona daju doprinos pravnoj sigurnosti, utiče na privredne subjekte, obveznike PDV da jednostavnije posluju, zatim veći promet roba i usluga u slobodnim zonama, što bi uticalo i na budžetske prihode. Smatram da je ovaj zakon iz tih razloga veoma bitan.

Šta bih rekla što se tiče ovih zakona? Pre bih rekla sada nešto o ministru Vujoviću koji je nosilac u Ministarstvu finansija, da je on svetski stručnjak i da imamo puno poverenja kako vodi finansije ove zemlje.

Drago mi je što je tu ministar Đorđević, ali žao mi je što tu nije ministar Vujović. Ministar Vujović će biti uvodničar konferencije u Pekingu koja je jedna od najznačajnijih događaja u svetu tog tipa i koja se bavi ulaganjem u infrastrukturu.

Ova konferencija obuhvata vodeće ministre i guvernere centralnih banaka Evrope i sveta i druge stručnjake međunarodnih institucija.

Što se tiče ministra Vujovića, 26. janura 2018. godine mu je uručena nagrada „reformator godine“ koju dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, za celokupan doprinos i unapređenju poslovnog ambijenta i to za postignute rezultate u 2017. godini u domenu suzbijanja sive ekonomije, reforme poreskih nameta i stvaranja podsticajnih uslova za razvoj preduzetništva.

Srbija je mala zemlja, međutim ima velikog državnika, a to je Aleksandar Vučić. Srbija je mala zemlja, ali ima svetske priznate stručnjake kao što je ministar Vujović. Ekonomski rast Srbije je prepoznat u svetu. Iz negativne krivulje smo krenuli u konstantan rast, uz brojne tehnološke izazove za trajno podizanje produktivnosti važna je stalna mobilnost ljudi, roba, stvaranje uslova za nove i privatne investicije.

Na kraju bih rekla sledeće, a odnosi se na celokupnu našu Vladu i posebno na ministra Vujovića i Ministarstvo finansija – niko nije slučajno postao pametan, jer je znanje sticao trudom i radom, rekao je Seneka. Zato mi imamo među svojim redovima u SNS ljude na koje možemo da se ugledamo i koji su znanjem i trudom došli na najviše pozicije. Hvala svima.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nemam često priliku da govorim o zakonima u načelu, tako da mi je danas posebno zadovoljstvo što su to zakoni Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, jer sam član skupštinskog Odbora za obrazovanje.

Ovo Ministarstvo je samo u prošlog godini donelo vrlo važne zakone u koje su utkani ne samo znanje i iskustvo ministra Šarčevića, već i čitavog tima ljudi oko njega, koji su pred svako donošenje zakona konsultovali relevantne institucije, uvažavali mišljenje i sugestije šire javnosti, organizovali devate i javna slušanja.

Ovo pokazuje da su studiozno prilazili svaki put, znajući da se radi o vrlo ozbiljnim stvarima, kao što su obrazovanje i vaspitanje cele nacije, ne samo dece, već i odraslih, jer živimo u 21. veku i okolnosti su takve da se doškolavamo čitav život.

Mogu reći da obrazovanje i vaspitanje predstavlja temelj svakog društva, to svi znamo, ali predstavljaju i kamen temeljac za generacije koje dolaze. Ne iznenađuje da se Srbija na zvaničnom sajtu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu našla među zemljama koje bi mogle postati super zvezde svetskog obrazovanja. Na primer Univerzitet u Beogradu je ostvario napredak na Šangajskoj listi, porastao je broj studenata, ima više objavljenih naučnih radova, ali i porast BDP u Srbiji se odražava na standard zaposlenih.

Mi smo jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni okvir za kvalifikacije i sada se prvi put uspostavlja tzv. NOKS ili zakon o nacionalnom okviru za kvalifikacije u Srbiji kojim se uređuje oblast kvalifikacija sa tržištem rada.

Svi su zbunjeni mnoštvom stručnih, akademskih i naučnih zvanja i ne pronalazi se veza sa zanimanjem i šta može da se radi konkretno posle stečene diplome? Ovo NOKS razrešava. Ovaj NOKS obuhvata sve nivoe i kvalifikacije bez obzira na način sticanja i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču, jer nacionalni okvir za kvalifikacije u Srbiji su osnova za primenu koncepta celoživotnog učenja, što smo čuli više puta od ministra.

Ministarstvo prosvete je formiralo radnu grupu koja se sastojala od šest ministarstava, od 20 institucija, gde će kroz registar biti predstavljeno i građanima i poslodavcima ovo što NOKS novo donosi. Ovaj zakon je podjednako važan i za akademsku zajednicu i za poslodavce.

Nacionalni okvir za kvalifikacije jasno definiše koje veštine i sposobnosti posle stečenog obrazovanja mora da poseduje pojedinac i kakvu vrstu posla on može po završenom školovanju da obavlja. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije Republike Srbije od 2013. do 2018. godine je usvajanje propisa koji kontrolišu prosvetnu inspekciju, jer rizici za korupciju su najviši zbog nedovoljne transparentnosti propisa u okviru prosvetnih institucija. U skladu sa tim je ovaj zakon o prosvetnoj inspekciji, koji se u najvećoj meri odnosi na pravila postupanja.

Takođe, Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je da je neophodno doneti poseban zakon o prosvetnoj inspekciji, što se ovoga puta poštuje, a kao jedan od razloga je potreba smanjenja uticaja lokalnih samouprava na inspektore. Prosvetni inspektori imaju širok dijapazon delovanja čiji je krajnji cilj dosledno poštovanje zakona, jer i najbolji zakoni ako se ne primenjuju su beskorisni. Zato se pravi jedinstven inspektorat radi bolje kontrole. Uglavnom su problemi prikrivani po školama, sve dok ne eskaliraju toliko i ne dođu na naslovne strane štampanih medija. Ovo ministarstvo, kao sve što radi, vredno i odgovorno čini sve što je u njegovoj moći da se otklone uzroci, a ne posledice.

Kao treći, zakon o udžbenicima je vrlo važan i do sada su bili prekratki rokovi za usklađivanje udžbenika i nastavnih planova. Od kako je tržište udžbenika otvoreno i za privatne izdavače, promenilo se osam ministara prosvete, ali ministar Šarčević se na početku mandata sastao sa najznačajnijim obrazovnim izdavačima i upoznao sa problemima i predlozima. Utvrđeni su standardi kvaliteta udžbenika, što je ovde najznačajnije. Ministar je na početku svog mandata rekao – radiću na poboljšanju kvaliteta obrazovanja i poboljšanju efikasnosti tog procesa. Dosledno se drži datog obećanja i rezultati se vide kroz uvođenje dualnog i preduzetničkog obrazovanja, zatim razvoj IT sektora u Srbiji i unapređenje konkurentnosti nauke, istraživanja, inovacija u funkciji privrednog razvoja.

Čuli smo dosta kritika na račun Ministarstva, totalno bez ikakvog osnova. Na kraju bih rekla sledeće. Mnogi ljudi doživljavaju brutalno zadovoljstvo u osuđivanju i napadanju onih koji su uspešniji od njih. To znači da ste nešto postigli i da ste vredni pažnje, jer kritika je često samo vid prikrivenog komplimenta.

Želim vam takođe da ste vredni i uspešni kao i do sada i puno sreće i uspeha u daljem radu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću da govorim o dve dopune zakona – Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koje su povezane, ali i veoma važne u ovom trenutku i koje govore o odgovornosti naše države i njenih institucija i prilagođavanju okolnostima na koje mi ne možemo da utičemo. Ali, zato možemo da vodimo računa o profitabilnosti u svakom segmentu.

Sistem osiguranja depozita fizičkih lica uveden je 2005. godine i Zakon o osiguranju depozita je poslednji uveden 2015. godine, 1. aprila. Novi Zakon o osiguranju depozita sada treba dopuniti zbog drugih uslova koji su nastali na međunarodnom bankarskom tržištu.

Da podsetimo, sistem osiguranja obuhvata sledeće kategorije deponenata, a to su, kako fizička lica, tako preduzetnici, mikropreduzeća, mala preduzeća i srednja pravna lica. Cilj osiguranja depozita jeste da deponentima pruži sigurnost uloga i da se doprinese opštoj stabilnosti finansijskog tržišta. U slučaju stečaja ili u slučaju likvidacije banaka, Agencija za osiguranje depozita mora da omogući brzu i jednostavnu isplatu sredstava deponenata do 50 hiljada evra.

Šta se dešava sada na međunarodnom bankarskom tržištu? S jedne strane, postoji visoka štednja, čiji vlasnici ne žele trošiti ni investirati, a potražnja za kreditima je dosta niska. Perspektive za profitabilna ulaganja prilično su nesigurne, kako za banke, tako i za poslovni sektor u evro zoni.

Depoziti kao tradicionalni izvor sredstava banaka praktično postaju visok trošak operativnog funkcionisanja banaka, te ne čudi zašto su pojedine banke u razvijenijim zemljama uvele negativnu kamatnu stopu na štednju. Štediše tako praktično plaćaju bankama naknadu za čuvanje depozita, tim više ako se oni čuvaju kod banaka koje su sa reputacijskim kapitalom i koji ih, po definiciji, čini poželjnijima.

Iako negativna kamatna stopa predstavlja paradoks sa pozicije našeg današnjeg načina razmišljanja i iskustva, slična situacija postojala je i u vreme „zlatnog standarda“, kada su vlasnici zlata plaćali bankama naknadu za čuvanje.

Euribor, o kome su govorile moje kolege koliko juče, tako i danas, koji predstavlja u stvari međunarodnu bankarsku stopu i cenu koju banke nude jedne drugima pozajmicu na međunarodnom bankarskom tržištu je već jedno izvesno vreme u negativnom saldu, tako da je tromesečni euribor 0,331, šestomesečni 0,250, što je jako nisko, a samim tim je u minusu. To neće prouzrokovati drastično smanjenje kamatnih stopa za kredite u evrima u našoj zemlji, iako su sada krediti povoljniji, većinom se sastoje od fiksne i varijabilne kamatne stope, u skladu sa odlukom Evropske centralne banke koja je snizila euribor, da bi podstakla prvenstveno razvoj evropske privrede i krediti u našoj zemlji su svakako jeftiniji.

Sve navedeno što sam do sada rekla podstiče da štediše što više investiraju i time ožive ekonomsku aktivnost, a u slučaju da mere izazovu nestabilnost depozita i budući rast kamata, mogao bi izvući bankarske sisteme razvijenih zemalja iz postojeće zamke likvidnosti.

Mnoge poslovne banke u Evropi koje su uvele negativne kamatne stope prema klijentima su izuzetno retke, to su izolovani primeri, i to isključivo sa poslovnim i velikim korporativnim klijentima za depozite iznad određenih visoko postavljenih vrednosti.

U Srbiji postoje pozitivne, relativno aktivne kamatne stope, kao razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako u dinarskom, tako i u deviznim kreditima, što omogućava bankama da posluju profitabilno, pa stoga cena koštanja izvora, u odnosu na upotrebu sredstava ne može biti opravdanje za razmatranje uvođenja negativnih kamatnih stopa na našem tržištu. takođe, Narodna banka je izdala saopštenje gde je analizirala sve ovo o čemu pričam, a uvećanje baze domaćih depozita je od ključnog značaja za finansijsku stabilnost u Srbiji što, imajući u vidu karakteristike našeg finansijskog sistema, je sigurno izraženije u odnosu na zemlje čije centralne banke primenjuju negativne kamatne stope. Negativne kamatne stope na međunarodnom okruženju nisu primerene i nisu opravdane u domaćim uslovima, niti mogu služiti kao smernice za ponašanje domaćih banaka.

Sa ovim dopunama zakona koje sam napomenula, čl. 4. i 7, prvenstveno se vodi računa o fleksibilnosti upravljanja sredstava, o smanjenju troškova fonda i zatim o pozitivnim stopama prinosa na hartije od vrednosti. Imajući u vidu da je obaveza zakonska, da valutna struktura fonda bude 85% u deviznim sredstvima potpuno je logično i potpuno je neophodno zato što naša Vlada, Ministarstvo finansija predlažu ovakvu dopunu zakona u ovakvom trenutku.

Narodna banka Srbije u svoje ime i za svoj račun Agencije devizna sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže uglavnom u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Međutim, izuzetno u ovim uslovima koje sam napomenula na međunarodnom bankarskom tržištu i u okolnostima značajnih promena, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita može ulagati u devizne dužničke hartije od vrednosti. One hartije od vrednosti se u stvari po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi isplaćuju u određenom momentu, u tačno utvrđenim periodima dospeća, tako da u suštini ne postoji rizik za one hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije. Sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže se prvenstveno da se održe prihodi, da se umanji rizik i da s održava likvidnost Fonda.

Fiskalna disciplina, sa ovim bih završila, će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje, koji je iz godine u godinu sve bolji, a najavljenom privrednom rastu svakako pogoduju niske kamatne stope. Imamo odgovornu državu, odgovorno Ministarstvo, Narodnu banku Srbije koji donose prave i jedine moguće mere kako bi se sve više otvorile perspektive povećanja investicija i zaposlenosti. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram da na početku kažem da u parlamentu čini mi se danas da imamo jedan pomak u tom smislu jer čula sam neke zaista i konstruktivne diskusije od strane opozicije, dok prethodnih dana zaista svakodnevno kritizerstvo bez davanja bilo kakvih rešenja je ono što najviše prezirem.

Od početka zasedanja smo prisustvovali i modnim revijama i performansama i zatim vikanju pojedinih poslanika kao da ovde razglas Skupštini ne radi, naravno i odlascima celih poslaničkih grupa kada saznaju da je TV prenos prekinut od tog trenutka, a sve u cilju da se pokaže da Skupština je spora i neefikasna. Od početka zasedanja Skupštine smo primetili zaista da ona služi za mitingovanje pojedinih stranaka, posebno onih koje su jedva prešle cenzus. Nadam se da od sada kada se danas osetio jedan pomak se to više neće desiti.

Citirala bih Klausa Mozera koji kaže – obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje. Danas je bilo dosta diskusije sve u tom smeru koji u stvari govori da je neznanje veliki problem i veliki je problem to što pojedinci sa sve marketingom promovišu se kao veliki stručnjaci, bez potpore u delima. Veliki je napredak u znanju kada znamo već ono šta ne znamo. Već dugi niz godina na mnogim mestima se ne dozvoljava napredak znanja, niti se primaju mladi i ambiciozni stručnjaci da bi pojedinci neke svoje pozicije zadržali. Naš zadatak je da pružimo svima koji žele da uče mogućnost u napredovanju, a mlade da usmerimo prvenstveno na razmišljanje, rešavanje problema i preduzetništvo.

Ovde je puno pričano uopšte o rangiranju univerziteta. Zaista smatram da posebno Univerzitetu u Beogradu, koji je bio jedan veliki regionalni centar, vratimo taj epitet. Poslovica kaže – ako zažmurimo, nećemo oterati mrak. Prema tome, ako negiramo da imamo probleme, nećemo ni krenuti u njihovo rešavanje. Iz tog razloga je stavljen i predlog ovog zakona o dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju jer je ovo veoma važno jer budući vaspitači, nastavnici i profesori, svi stiču znanje na visokoškolskim ustanovama. Što ono bude kvalitetnije, samim tim, i od najmanjih nogu pa nadalje će ti vaspitači, profesori biti kvalitetniji u prenosu znanja svojim đacima.

Strategija do 2020. godine govori puno o tome i SNS neće odustati od svojih ciljeva. Bitno je u narednom periodu usvojiti još niz zakona, pošto ovde pričamo malo šire, ne samo konkretno o ovim izmenama zakona, ali bitno je reći da treba usvojiti još niz zakona koji sistemski regulišu visoko obrazovanje i ne samo to, nego pojačati kontrolu njihove primene. Zakoni zaista mogu biti savršeni, ali ako se ne primenjuju onda je to problem. Ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju smatram kao jednu od niza neophodnih za popravku sadašnjeg stanja u visokom obrazovanju. Do sada je uglavnom bilo nekih pokušaja u osnovnom i srednjem obrazovanju, a kada se došlo do visokog obrazovanja uglavnom se izgubila volja, snaga, a sada smo krenuli zaista ono što je veoma bitno.

Zato se zalažem da studentima na osnovnim studijama, kao i postdiplomcima upisanim po starom planu i programu, znači pred bolonjskim programima, da im se produži rok završetka studija do školske 2017/2018, tj. 2018/2019. godine. Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih studija zaista ili su u završnim fazama izrade. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao jedan veliki proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija i retrogradno vraćanje unazad, čega smo svi svesni i više puta je bilo diskusije danas o tome.

Da takođe još jednom istaknemo da postdiplomci, magistranti i doktoranti su već mnogi zaposleni u nekim od ustanovama visokoškolskog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenta i ukoliko ne nastave školovanje, dolaze do toga da ostanu bez posla. Naravno, treba se pozabaviti i uzrocima i razlozima zašto toliko dugo studiraju i zašto im je toliko potrebno vremena da privedu studije kraju.

Investicije u znanje plaća najbolje kamate, rekao je Bendžamin Frenklin. To mislim da naš ministar i uopšte ministarstvo i Vlada odlično znaju. Zato je na samom početku velika pažnja posvećena tome. Nadam se da ćemo dosta diskutovati, pošto sam u Odboru za obrazovanje, jako mi je drago zbog toga, šta još treba promeniti. Zato ovo smatram prvim korakom.

Želim lično ministru da zahvalim zato što je došao u Mladenovac povodom jednog projekta koji smo preko Republičke kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u Osnovnu školu „Sveti Sava“ u 23 miliona, iako je SNS na vlasti u Mladenovcu od jula meseca, taj projekat je video svoj završetak. Svi su zaista bili zadovoljni i srećni. Iako je postojala mogućnost da i prethodna vlast još od 2014. godine konkuriše, ali ili nisu imali volje, želje ili znanja, ali kao što vidite, ministar je došao na završetak radova. Hvala vam puno u ime Mladenovčana.