Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragan Šormaz

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao što znate Poslanički klub SNS će glasati protiv ovog Predloga zakona, tako da i amandmanska rasprava mnogo ne menja. U skladu sa ovim što je amandman predvideo, želim da kažem da je moje mišljenje da Srbiji u ovom trenutku kao državi ovaj način organizovanja i ove veličine nije potreban srednji nivo vlasti, to je moje mišljenje, ali naravno stečena prava su stečena prava, pa tako i stečeni nivo autonomije Vojvodine treba da čuvamo i očuvamo, jer to je nešto što je postulat demokratije, što opet ne menja stvar da mogu da iznesem svoje mišljenje da sam protiv toga, kao što je predlagač zakona izneo mišljenje da je on za to da Vojvodina bude čak i federativna jedinica, što inače kroz ovaj predlog možemo da vidimo. Ako neko želi poresku upravu, pa se još govori o tome da se vrati policija, kao što je nekad bilo, carinska uprava, ne daj Bože i vojska, sudovi, onda dolazimo do toga da imamo praktično državu u državi.

Moram da kažem da sam protiv toga zato što, kada je nastala zajednička država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, uz svu odluke koje smo slušali u Novom Sadu, u Rumi, Vojvodina nije imala autonomiju, administrativne jedinice su se zvale banovine i moje Smederevo je bilo zajedno sa Novim Sadom u okviru jedne banovine, na primer, i to je potpuno drugačiji vid regionalizacije. Mislim da je regionalizacija u Srbiji, da je potrebno imati lokalnu vlast sa onim komunalnim nadležnostima, a bogami i kako se situacija razvija u svetu i Evropi i kako se sve više država okreće jakoj državnoj vlasti, mislim da bi Srbija i prilikom donošenja novog ustava morala da vodi računa.

Inače, AP Vojvodina i KiM su nasleđe nečega protiv čega sam kao čovek uvek bio protiv i dan danas sam protiv toga. To je nasleđe komunističke Jugoslavije. To je nasleđe nečega što je stvarano protiv interesa i volje srpskog naroda.

Ispred sebe imam „Službeni list“, odštampaću ga jednom i podeliti svim kolegama u Skupštini, Demokratske Federativne Jugoslavije. To je u stvari bila oktroisana država Komunističke partije, bez izbora. Odluka Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije iz, pazite na dokumentu piše, ožujka meseca 1945. godine kojom se zabranjuje kolonistima povratak u svoje domove, a u stvari Srbima na Kosovo, da prevedemo. To je jedna od prvih aktivnosti koje je imala Komunistička partija u Jugoslaviji kada je preuzela vlast i kasnije se išlo sa stvaranjem svega toga da bi se razvlastio što je više moguće, u toj komunističkoj Jugoslaviji, srpski narod. Na kraju smo 1974. godine imali i taj Ustav koji je stvorio tri države na teritoriji Srbije, i to je istina.

Da sve to nismo imali, da nam se sve to nije izdogađalo, da nismo bili slabi i tome se nismo odupreli, a trebali smo kao narod, ne bismo danas imali ni ovaj problem koji imamo sa Kosovom. Ne bismo jer su komunisti od Kosova pravili državu odmah, kao što vidite, od 1945. godine. To je nešto što je istina, svidelo se to nekome da čuje ili ne. Tako je bilo i tako se nastavilo i mi sada moramo da snosimo i posledice i da se borimo što je više moguće za našu otadžbinu, za majku Srbiju, da je vratimo tamo gde joj je mesto i da je ponovo stvorimo snažnom i jakom kao što je nekada bila, ali sigurno ne u ožujku mesecu 1945. godine.

Znači, da ponovim još jednom, da - autonomija Vojvodine, da - na ovaj način na koji je imamo danas, ali proširivati, vraćati u neka vremena iz sedamdesetih godina, tražiti tako nešto, to nam ne treba.

Kolega, ja sam rekao da sam ja za to da nemamo uopšte srednji nivo vlasti, ali moramo da poštujemo nešto što je stečeno pravo, što postoji kao postulat, a naravno kao društvo možemo i o tome da razgovaramo u narednom periodu.

U svakom slučaju, novim Ustavom treba sve to veoma precizno da rešimo. Sada mislim da je jasno i da sve funkcioniše u skladu sa važećim Ustavom. Hvala.
Nisam ja ni rekao da ste vi tražili carinu ni vojsku, niste me razumeli. Čak sam tada upotrebio izraz – ne daj Bože da neko traži. Ako već dođete na to da od sadašnjeg nivoa se traži poreska uprava, sudovi i policija, neće biti daleko dan kada će se neko setiti u toj administrativnoj jedinici da kaže – ne daj Bože i carina i vojska jednog dana. Samo sam to rekao. Da o svemu tome moramo unapred da razmišljamo.
Gospodine Arsiću, samo jednom polurečenicom, neće se na mene gospodin Čanak naljutiti kada mu se direktno obratim i kažem – gospodine Čanak, sada me baš podsećate na Koštunicu. Da li vidite kako je to kada sedite sa jedne strane? Vi ste predlagač ovoga i u poziciji ste ministra ili predsednika Vlade trenutno, pa vidite kada poslanici koriste i malo šire od onoga što je čisto ono što piše na papiru, da obrazlože svoja zalaganja, kako odjednom skraćujete sve to i govorite – ja bih vas podsetio da sada govorimo samo o ovome, a da ovo drugo nije tema itd? Vidite, sve zavisi u kojoj se poziciji i sa koje strane nešto gledate.

Ja bih se osvrnuo na ono što je podnosilac amandmana, a to je gospodin Perić, govorio. On je spomenuo još jednu stvar koja je bitna, on je govorio o privatnom ili ličnom odnosu i o tome da mi donosimo zakone, tačno je, i zbog sistema, ali donosimo i zbog ljudi, a primenjuju ih ili sprovode često i ljudi.

Naš narod kaže: „Koga zmija ujede, taj se i guštera plaši“. Pa, znate, kada imate situaciju u kojoj vlada Vojvodinom Bojan Pajtić, a Srbijom Cvetkovićeva vlada, čitajte - DS i Boris Tadić, a sada ste rekli o nekim pljačkama koje su se tamo dogodile, podsetio bih vas da, recimo, „Mitrosrem“ i dan danas nije rešen, a podsetio bih vas da se cela Srbija zaprepastila kada je čula da su firme izvesnog narko-dilera, za koga smo saznali tek kada je američka Agencija za borbu protiv trgovine drogom DEA spopala u to vreme Ministarstvo unutrašnjih poslova da nađe i uhapsi Šarića, Darka Šarića ili kako već, svejedno, ta njegova grupa je kupovala po Vojvodini kombinate, zadruge i u jednom trenutku su te firme držale 10% poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, a to je kupovano od novca od prodaje droge u Evropi i to je činjenica. To svi znaju da je to rađeno, a rađeno je tako što je kupovano preko „Metals banke“, koja je davala garancije tim navodnim kupcima da sve to rade i kupuju, a kasnije je Bojan Pajtić tu „Metals banku“ spašavao tako što je pretvorio u Razvojnu banku Vojvodine.

Ja sam kao poslanik od 2008. do 2010. godine 11 puta postavio pitanje Cvetkovićevoj vladi na tu temu. Nijednom nisam dobio odgovor. Pazite, nijednom. Prvi put mi je odgovorio tek ministar Nebojša Stefanović kada je izabrana Vlada u kojoj je bio prvi put ministar unutrašnjih poslova i dao mi je taksativno na tri strane papira koje sve krivične prijave, protiv koga i u kom tužilaštvu se nalaze ti predmeti. To je i dan danas tako.

Znači, moramo o svemu ovome da vodimo računa kada pričamo i o finansiranju. Pazite, Vojvodina je svojevremeno pravila Razvojnu banku Vojvodine pored fonda koji je imala, od banke koja je davala garancije kriminalcima da kupuju poljoprivredno zemljište u Vojvodini i ta DS nije brinula o paorima i nije pričala o njihovim pravima. Sada im smeta krupni kapital, kao što je „Tenis“ iz Nemačke ili kao što su kompanije iz Emirata. To im smeta, a kada su dileri drogom kupovali zemlju, onda im to nije smetalo i tada su ćutali i nisu se protiv toga borili, nego su to koristili za lične interese.

Znači, moramo reći još jednu stvar malopre pomenutu - demografija, i tu moram reći jednu stvar koja nije tačna koja je ovde izrečena, je problem u celoj Evropi i u Srbiji. To je najveći problem koji imamo, ali, kao što je zastupljen u istočnoj Srbiji, zastupljen je i u Vojvodini.

Ja sam bio u selu Đala, kojo je poluprazno selo, na granici sa Mađarskom. Korov je do krovova kuća. Znači, ništa ne rešava… Ne postoji ekonomski model koji to rešava, to se već u Evropi zna. Pokazalo se da ta decentralizacija, o kojoj ovde pričamo, to ne rešava. Potreban je potpuno drugačiji pristup svemu tome i mi ćemo morati u narednom periodu da zajedno, kao i većina u Evropi, krenemo u rešavanje tog problema.

Znači, decentralizacija nije rešila problem iseljavanja i smanjivanja broja stanovništva. Ekonomski model ne postoji koji to rešava. I u Švedskoj se smanjuje broj stanovništva, iako je standard ogroman. Znači, moramo na drugi način. Da li je ovo o čemu danas govorimo rešenje za to? Ja sam ubeđen da nije i zato ovako govorim, ali, kažem, moramo da vodimo računa i o ljudima. Imali smo primer, znači, ponavljam još jednom, i na tome moramo i mi iz SNS da insistiramo i dalje i da se reši pitanje Razvojne banke Vojvodine i Metals Banke. To je bio jedan od najvećih lopovluka, a sigurno najveći koji je rađen na teritoriji Vojvodine od strane vlasti DS. Hvala vam.
Vi sada pokušavate da kažete nešto što ja nisam rekao. Policija je radila, gospodine Čanak, nema veze gde, da li u Beogradu ili Novom Sadu i policija je podnela krivične prijave, ali da li znate ko nije radio?

(Nenad Čanak: Ko?)

Pa, nisu radili upravo Pajtić i Cvetković, kojima je bio posao. Oni su ti koji su to stavljali ispod tepiha dok se nije umešala američka agencija koja je tražila da se ceo taj slučaj reši i to sam lepo rekao, a policija je radila. Ja imam tačno spisak prijava koje je policija podnosila. Policija je radila, ali su moćnici iz DS sve vreme dok su bili na vlasti pokušavali da spreče da se to procesuira do kraja. Toliko o njihovom zalaganju za EU itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, javio sam se da govorim uglavnom o međunarodnim sporazumima koje danas imamo na dnevnom redu, 24 takva sporazuma, imamo protokola raznih, konvencija i potvrđivanje različitih sporazuma, zakona o tim sporazumima.

Međutim, za početak moram, motivisan raspravom koja je vođena danas, da se osvrnem i na deo o kojem su moje kolege govorile, o obrazovanju, gde se najviše pominjao i taj program Vlade. Neki su, koliko sam primetio, čak to i kritikovali ovde, što mi uopšte nije jasno kako i zašto. Priča o digitalizaciji Srbije, o savremenim tehnologijama, o robotizaciji i svemu što nas čeka. Ja sam ubeđen, ministre, da vi znate da su pored samog sistema obrazovanja upravo ovo teme koje moraju sve više da zauzimaju mesto u našem obrazovanju.

Evo, daću vam primer iz moje kuće. Moja ćerka Anđelija ima šest i po godina, tek će u septembru u prvi razred, ona sama već radi sa android telefonom i sa laptopom. To su nove generacije, to je budućnost. Mi moramo uslove naše njima da prilagodimo. Znači, mi moramo našu državu da dovedemo na takav nivo da oni imaju iste uslove, da ta naša deca imaju iste uslove koje imaju i deca u savremenom svetu.

Nažalost, još uvek moramo da kažemo, i tehnološki i u svakom drugom, naročito u tehnološkom delu su ispred nas, još uvek jak iako upravo u ovoj delatnosti mi smo jedna od nacija koja najbrže napreduje i najbrže dostiže savremene tokove u svetu.

Šta je odgovor tome? Odgovor tome, ja moram reći, neka se, čak ako se neke kolege naljute, ja ne razumem taj naziv Savez za Srbiju kod ovih naših političkih oponenata, oni ne mogu da budu Savez za Srbiju, jer videli smo šta oni nude u odnosu na ovo.

Oni mogu da budu savez za sebe, na primer, ali za Srbiju teško. Evo, videli smo šta oni nude. Na ovaj odgovor o digitalizaciji Srbije o savremenom obrazovanju i svemu ostalom što radimo oni su, jedan od njih je ovde kolega Boško Obradović je doneo kamen za pritiskanje kupusa u kaci i pokušao je ovde sa nama da razgovara sa primerom kamena.

S druge strane, narodni poslanik Nogo nosi , pazite izraz – maketu vešala. Pazite, maketu vešala.

Maketa služi u privredi, služi u nauci, da se pokaže nešto što je vaš proizvod ili projekat na kome radite. Znači, čak i ako nosite nešto što nazovete maketom, to je nešto što je vaš proizvod, to je nešto što vi nudite, to je nešto što hoćete da pokažete vašim kupcima, vašim klijentima.

U slučaju političke organizacije građanima kojima se nudite kao alternativa u ovoj vlasti. Znači, mi radimo na digitalizaciji Srbije, a oni rade na ulepšavanju beogradskih terazija vešalima, i sad to je konkurencija. Zato ja ne smatram da su oni Savez za Srbiju, nego savez za sebe.

Imaju primedbe, govore da žive u nedemokratskom društvu, da je mrak oko njih, a za to vreme mi danas, ali to radimo godinama unazad, ali danas ponavljam, radimo 24 međunarodna sporazuma, protokola, konvencije sa državama, kao što su SAD, Mađarska, Gruzija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Izrael, Kanada, Indija, Azerbejdžan.

Evropska investiciona banka, malopre je moja koleginica govorila, mi nemamo more, ali mi imamo Dunav i jedan od tih sporazuma je veoma bitan i za grad iz kojeg ja dolazim za Smederevo, zato što taj sporazum se zove, pročitaću ceo naslov da bi ljudi znali – Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, razvoj rečne, transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Pa, kako to da Evropska investiciona banka sa jednom diktatorskom Srbijom radi ovakve projekte. Čuli smo, znači, između ostalog, će se pojačati i lučki kapaciteti, već ima i privatnih luka, ima i luku svoja železara na obali Dunava kod Smedereva i na ovaj način ćemo još to razviti, i koleginica je objasnila šta je još drugo.

Nama je Dunav veoma važan i kao plovni put koji nas povezuje sa celom Evropom, ali koji nas povezuje i sa Crnim morem. Ceo taj put je nama bliži, recimo i za tržište Rusije, kao što nas povezuje za tržišta EU sa najjeftinijim transportom i gde su kolege? Gde su kolege da kažu šta je primedba na ovo? Gde su da kažu da li ovo nije dobro?

Nikada nismo bili, znači, uvaženi smo u svim međunarodnim institucijama, a šta je rađeno u one četiri godine. Koliko ja znam ovde smo samo raspravljali o Euleksu jedanput i to je to.

Kad je doveden Euleks umesto UNMIK na Kosovo i to je to, to je sve za četiri godine međunarodne saradnje.

Ništa, a danas kada pogledate u svim oblastima i u obrazovanju saradnja i evo u transportu, u saobraćaju, mi imamo, stalno nastupamo na raznim forumima širom Evrope i svi su poslanici iz Srbije uvaženi i potpuno je drugačiji odnos nego što je nekada bilo i naše delegacije.

Imamo predsednika Republike koji je uvažen, koji se video sa nekim predsednicima država ili predsednicima Vlada, to je sad već dvocifrena cifra za njegove dve godine koliko je predsednik države i jedan mandat predsednika Vlade, četiri godine predsednik Vlade i desetak puta se video sa nekima veoma važnim ljudima kao što je Angela Merkel, Putin, opet ne moramo da govorimo o imenima, možemo da pričamo o institucijama, jer promenili su se i neki predsednici država, ili predsednici Vlada poput Austrije, Francuske itd, ali i dalje svi razgovaraju sa Srbijom, čak i kada se političke opcije promene, leva-desna.

Šta je ovde što smo iz saveza za sebe videli? Otišli su u evropski parlament i najavljivali su to ne znam kako , primila ih je jedna mala grupa poslanika, leve orijentacije, znaci, opoziciona iz Slovenije i Hrvatske. Pa gde su iz ostalih država EU? Nisu se razumeli, teško su se sporazumevali, sa jezikom pa im je lakše bilo sa ovima iz bivše Jugoslavije da razgovaraju. Gde su ostali? Još iznose laži, kažu gospodin Mekalister će se videti prvi put videti sa ljudima iz opozicije. Pa, nije tačno. Svaki put ovde sedi sa ljudima iz opozicije, čak je jedan sastanak gospodin Tadić napustio na pola, jer je imao važnija posla, pa je i tu napravio incident i skandal. Ovde se to desilo, u ovoj Skupštini, pre manje od dve godine.

Znači, sve se to dešava i radi.

Građani Srbije moraju da znaju, mi ćemo nastaviti ovo da radimo i ove međunarodne sporazume koji su dobri za Srbiju, jer neka mi neko kaže šta je loše u Predlogu zakona o potvrđivanju konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, što je takođe, ako želimo da konkurišemo na razna tržišta sa našim poljoprivrednim proizvodima, moramo da pratimo standarde koji su u tim zemljama bitni i da ih dovedemo kod nas na određeni nivo.

Videli smo šta smo sve morali da uradimo da bi izvozili u jednu državu koja nije EU, u Tursku, teletinu i na koji način smo morali da pripremimo nas same da bismo mogli da izvozimo, ali smo došli u situaciju da evo sada polako povećamo i taj izvoz.

Samo to je rešenje, upornost, marljivost i da se nastavi da se radi vredno. Ja znam da građani Srbije imaju poverenja u SNS, u predsednika Vučića i da ćemo mi ovo nastaviti da radimo ovako otvoreno, a oni neka se šetaju, neka nose vešala, neka nude budućnost koju nude, neka govore šta je budućnost koju nude, jer ja znam da građani Srbije to nikada neće prihvatiti.

Hvala još jednom i naravno da ću glasati za ovaj predloženi dnevni red i sve predloge zakona.
Evo, biću kratak, ali samo kao dopunu nečega što smo već čuli oko železnica Srbije i jedna potpuno neosnovana i nije mi jasno na koji način, od strane kolege iz Demokratske stranke, upućena kritika.

Mi smo pre nepunih sat vremena imali Odbor za evropske integracije, gde smo razgovarali o dva poglavlja. Naravno, niko od opozicije, pre svega Demokratske stranke, nije prisustvovao sednici Odbora, a puna su im usta Evropske unije i evropskih integracija. Razgovarali smo upravo o poglavljima 14 i o pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 14 – transportnu politiku i Poglavlje 21 – transportne mreže, u kojima se baš govori o tome u kojoj situaciji i kako se sada nalazi, a kako se nalazila pre 2012. godine železnica Srbije.

Čak se i konstatuje od strane Evropske unije da su železnice Srbije najviše napredovale u regionu i da su najviše napredovale u poslednjih pet godina, upravo u mandatu ministarke Zorane Mihajlović i da je najviše urađeno. Znači, ne pričamo o našim konstatacijama, pričamo o konstatacijama naših partnera i saradnika koji to kažu.

Onda ovde slušamo ovakve stvari, gde se poziva na 19. veka i na ostale situacije.

Znači, ne treba im se dozvoliti da govore građanima neistine i ja želim da zahvalim svim kolegama, naravno, i ministarki, što uporno govorimo ove stvari, jer ovo je jedina istina. Evo, ovde ima crno na belo, jedina istina.

A to što neko misli da može običnom demagogijom i izmišljotinama ovde da osporava rad Vlade Republike Srbije i Srpske napredne stranke, prevario se. Pokazalo mu se već nekoliko puta, na raznim izborima, pokazaće mu se i od sutrašnjeg dana na svim koji slede. Hvala.
Želim samo da podržim amandman koleginice, smatram da treba da bude usvojen, i da dodam argumentaciju koju je ona govorila, da mi zaista moramo da učinimo mnogo više nego što sada činimo za zaštitu životne sredine, pre svega za staništa životinja o kojima je koleginica govorila, o našim vrstama, onima koje tu žive i koje su navikle na područje na kojima žive.

Mi imamo različitu situaciju u Srbiji. Imamo delove Srbije gde se narod iseljava, odlazi, svi o tome govorimo po raznim temama, i gde se određeni prostori Srbije prazne, recimo, istočna Srbija, uglavnom ruralna područja, planinska područja itd. Tu se šume, čak verovali ili ne, šire u određenim područjima i imamo čak i poboljšanje uslova životne sredine ili staništa za životinje koje tu žive.

Međutim, imamo područja na kojima našim činjenjem, znači, činjenjem ljudi, civilizacijom, razvojem, urbanizmom koji radimo, pa i privredom, pravimo probleme i smanjujemo staništa za životinje.

Verovali ili ne, zec je u Vojvodini skoro potpuno nestao. Srneća divljač u Vojvodini ima ogromne probleme. Pričamo o pticama. Ja vam kažem da je jarebica kao naša ptica, fazan nije naša ptica, on je donet iz centralne Azije, ali jarebica kao naša ptica je nestala skroz do Aleksinca. Tek od Aleksinca, pa dole prema jugu, pre svega, zbog načina na koji se radi poljoprivredna proizvodnja, jarebica nam je sačuvana. U ovom ostalom delu, u Vojvodini je više uopšte nema.

Vojvodina je pretvorena u tepsiju. Svega šest koma nešto posto, ministar će me ispraviti, ali mislim da je manje od 7% šuma trenutno imamo u Vojvodini. Pričali smo o vetrozaštitnim pojasevima. To je druga stvar, ali i oni su nam potrebni. Međutim, mi nemamo više šuma. Znači, u Vojvodini se sve, a znamo, govorimo i o problemu uzurpatora koji obrađuju i ono gde ne bi smeli da uđu sa poljoprivrednim mašinama.

Imali smo problem u poplavama 2014. godine, da niko nije mogao da priđe do obala utvrda zato što su bile duboke oranice i na mestima gde im nije bilo mesta. Znači, imali smo i tu vrstu problema 2014. godine kad su bile velike poplave.

Mi moramo da promenimo staništa. Nije sve u profitu, nije sve u dinaru. Ako pričamo o životnoj sredini, onda moramo da znamo da u jednom delu moramo i da se odreknemo ili oni koji obrađuju zemlju u Vojvodini moraju da se odreknu u jednom delu, ali zaista malom delu, velikog profita. I to im neće pasti teško, onima koji to rade. Svugde u svetu se to radi, naročito u Evropi, u EU, gde stremimo da idemo.

Znači, potrebno je da donesemo, ministre, ja mislim da je vaše Ministarstvo to do sad, mi smo ovde u Skupštini govorili, pravili smo na tu temu i javnu raspravu u ranijem periodu. I dok je gospodin Blažić bio predsednik Odbora za zaštitu životne sredine ovde, on je sad kod vas državni sekretar, on zna o čemu govorimo ovde i mnogi isto znaju o čemu govorimo.

Mi moramo da napravimo zakonsku obavezu za pošumljavanje, zakonsku obavezu za pravljenje remiza, da bismo spasili sitnu divljač, o kojoj sam govorio malopre, i ptice i zečeve. Ja sam doneo jedan projekat iz Brisela koji se radi i doneću ga kod vas, u Nemačkoj, u Belgiji, u Engleskoj, gde se na 500 hektara, 20 hektara vlasnicima, da kažemo, farmerima, seljacima ili onima koji obrađuju zemlju pomaže da upravo rade te stvari, da rade staništa za životinje koje žive na tom području, naročito za sitnu divljač, ali će to biti spas za sve.

To je jedini način. Jedini način je da odredimo deo koji mora, mora čak i na obradivoj površini da bude zaštićen od obrađivanja. Drugačije nećemo ovo zaustaviti i nećemo imati.

Ko se vozi kolima, i time ću završiti, od Beograda do Budimpešte ili od Beograda do Zagreba, može da vidi razliku, čisto, očima svojim može da vidi razliku kako je kad se vozi kroz Vojvodinu, a kako je kada se vozi kroz Slavoniju ili kroz Mađarsku. Tamo ćete videti i šume i močvare i žbunje i ovo što mi zovemo lovci remize, kod nas to nećete videti nigde. Čisto, ravno. Hvala.
Ovde sada nije trenutno tačka dnevnog reda postavljanje pitanja Vladi, nego rasprava o amandmanima, a amandman kaže – briše se.
Uz dužno poštovanje, ja nikoga niti prezirem, naročito poštujem podnosioce amandmana, ali ne možemo da vršimo zamenu teza. Jasna je stvar da je amandman briše se celog člana, ne samo nekog stava, što je neprihvatljivo.
Vlada Aleksandra Vučića je pokazala da zna da radi sve poslove, pa i ove u ovom sektoru, a naročito i ministarstvo. Napredak je vidljiv, ne samo na aerodromu „Nikola Tesla“, nego i aerodrom u Nišu, gde mesečno imamo povećanje broja letova. Znači, nije više pitanje da li u toku godine, nego non stop se povećava broj letova iz Niša i sve bolje i bolje radi taj aerodrom i vazdušni saobraćaj u zemlji.
Znači, treba podržati ovaj zakon, treba odbaciti ovakve amandmane zato što će i primernom ovog zakona sigurno biti sve daleko bolje i kvalitetnije, veći priliv u budžet Republike Srbije i, što je još važnije, bolji kvalitet usluga za naše građane, što je obaveza i Vlade, a i nas kao poslanika da omogućimo. Hvala.
Ne želim da zvučim kao neko ko misli da predlagač amandmana nije imao dobru nameru, jer kada pričamo o demografiji, hajde da kažemo narodnim jezikom, znači, treba da se rodi više nego što umiremo i da nas bude što više, ali za sve to moramo da vodimo mnogo odgovorniju politiku, čak i da je dobra namera amandmana, neki drugi poslanici opozicije koji se priključuju da potpomognu argumentaciju oko ovog amandmana su nekako doveli stvar opet na pitanje demagogije.
Moram reći jednu stvar, ovo je 17 budžet u čijem donošenju učestvujem, čak i dva savezna, gomila je bila i rebalansa, moje skromno mišljenje je, da je ovo najbolje ikada predložen budžet Narodnoj skupštini Republike Srbije, predviđa najmanji deficit do sad, a kakav je trend iz godine u godinu dok Vladu vodi Srpska napredna stranka i Vojislav Koštunica, evo moj lapsus, Aleksandar Vučić, za to vreme sve više i više, za to vreme sve manje imamo deficit, a moje mišljenje je, evo jeste se smirili lapsus je, šta sad, ali biće manje sasvim sigurno.
Za to vreme socijalna politika naše zemlje u vreme štednje, znači ponavljam ovo je štednja, sve što se tiče socijalne politike i što je vezano za demografiju je, takođe, u redu. Sve bolje se isplaćuje i sve ide na načine koje treba. Povećano je ovim Predlogom budžeta na 10,62% budžeta socijalna davanja, gde su u pitanju i majke i svi ostali delovi socijalne politike.
Nikad manji, a ovo bi oni koji se bave ekonomijom trebali da znaju. Nikad manji odnos javne potrošnje, znači, u BDP ili budžeta, samo 36% budžeta u odnosu na naš bruto društveni proizvod. To znači da nam realni sektor raste, to znači da su sve investicije opravdane i to znači da ovo što Vlada radi na smirivanju na političkoj klimi u zemlji, na saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom, na saradnji sa EU i…
Pa, vezano je za amandman. Znači, da bismo imali bolju klimu, znači, ako premijer najavi smanjenje poreza na rad, to znači da će naši građani imati veća primanja, drugim rečima to znači da će se i demografska slika sasvim sigurno promeniti na bolje. Ali, ništa ne može preko noći kao što neki misle. Mora se ozbiljno raditi svakog dana. Zato će i 2017. godina to pokazati, ne samo ovim budžetom, nego sad vam kažem, budite ubeđeni…
Pobedom u prvom krugu predsedničkog kandidata Srpske napredne stranke…
Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, časni pripadnici Vojske Srbije, oficiri, prvo želim vama da se obratim zato što znam da verovatno u nekim trenucima nije bilo lako da slušate i ovu raspravu, ali to je parlament, diskusija, razmena mišljenja pa se nekada izgovori nešto što nije tačno poput jedne rečenice koja je rečena – da je Vojska na najnižim granama nego što je ikada bila.
Moram reći da je moj utisak i saznanje koje imam da Bog da da su nam standardi u policiji, zdravstvu, obrazovanju kao što su u Vojsci mi bismo odavno bili članica EU i razvijena evropska država. Vi ste po mom mišljenju najorganizovaniji sistem koji imamo, dosta dobar sistem. Odličan sistem. Da su drugi takvi, svi ostali da smo takvi, naravno i politički sistem, sigurno da bi ovom narodu i ovoj državi bilo mnogo bolje.
Čast koju branite najviše i gde smo najvidljiviji trenutno u svetu, hvala Bogu kada nema ratova i nadam se da ih više nikada neće biti jer samo u prošlom veku u dva svetska rata su Srbi izgubili dva miliona glava, neki kažu potrebno, neki kažu nepotrebno, ali u svakom slučaju i tada su nas vojnici časno predstavili čitavom svetu. Danas to se radi kroz multinacionalne operacije ili kroz ove vojne misije, kako god da ih zovemo.
Znam da je tako. Imao sam prilike da vidim na nekoliko slučajeva i da razgovaram sa inostranim oficirima, čak i generalima koji su učestvovali zajedno sa našim vojnicima i oficirima u nekim misijama, koji izuzetno hvale naše vojnike. Recimo za Liban sam čuo od jednog američkog generala koji je rekao da nikada nije imao u tom svom lancu komande bolje vojnike i oficire, uključujući i američke. Znači, on smatra da su naši vojnici i oficiri bili bolji nego oni sa kojima je on komandovao u američkom sastavu. Tako da gde god ste otišli, gde god ste bili niste nas obrukali.
Želim da kažem da je višestruka korist Srbije učešće u ovim misijama i treba da povećamo koliko god možemo kapacitet kao država naše učešće, naravno zavisi i od ekonomske situacije sve, a s obzirom da je i ona sve bolja i bolja otkad radi Vlada Aleksandra Vučića, tako da ćemo sasvim sigurno, i evo, kao što vidimo već i u ovom pregledu, imati povećani broj naših pripadnika i u većem obimu ćemo učestovati.
Ono što je važno reći, zbog zabluda koje se šire namerno kroz naše medije, je da su ovo sve misije UN i da nije sporno, čak i ove koje su organizovane od strane EU, a s obzirom da smo mi kandidat zvanični za ulazak u EU, apsolutno je potrebno, kao što je kolega Drecun govorio, da i u tome povećamo naš obim i naše učešće, jer na taj način dokazujemo i kroz taj vid saradnje da smo bliži EU i da je naša politika ta koja će biti potpuno u narednih par godina usaglašena sa onim što su stavovi i politika EU, kako bismo mogli da učestvujemo kao ravnopravan partner u svemu tome.
Takođe se stalno sprovodi, danas smo čuli, vrsta zablude, kao da kada Srbija postane član EU će morati da sprovodi neke odluke Brisela, kao da kao ravnopravan partner neće moći da učestvuje i u kreiranju tih odluka i da iznosi svoje stavove. Građani Srbije treba i to da znaju, kada budemo jednog dana tamo, vrlo brzo, nadam se u interesu građana Srbije, mi ćemo učestovati i u kreiranju svih tih politika koje bude zastupala EU.
Što se tiče multinacionalnih operacija, one su izuzetno značajne za našu vojsku i to će vam svaki, evo, sad da mogu, da nam Poslovnik to omogućava, da mogu ovi časni oficiri da nam se obrate, oni bi to rekli, jer to mnogo znači i za razmenu znanja, sticanja novih znanja, pa i upoznavanje nekih drugih koji sa nama sarađuju sa nekim našim saznanjima i znanjima, učenje i od naših oficira i vojnika, na sam taj način smo bi bolje obučeni, a pored toga, kao što sam već rekao, podižemo ugled u svetu.
Ova odluka bi trebala da bude jednoglasno podržana u parlamentu, bez ikakvih primedbi, jer to je nešto što je apsolutno u interesu Vojske Srbije i što je apsolutno u interesu razvijanja naših odbrambenih kapaciteta. Zbog toga bi trebalo bez ikakve primedbe, naravno postoje ove ili one vrste, da li je januar ili novembar, ne menja stvar, kao što smo čuli više puta u onome što piše u samoj odluci, što smo mogli sami da pročitamo, ali hajde da to može da bude neka primedba, da kažemo da je primedba, kako bismo izneli kao primedbu, ali konstruktivna rasprava dovodi do toga, koliko sam ja čuo, da je ogromna većina, čak i opozicionih poslanika, podržava naše učešće. To je dobro. Bilo bi dobro da svi podržavaju, jer to je nešto što je interes Vojske Srbije i odbrane Srbije.
Još jednom ću ponoviti, i ja kao narodni poslanik i SNS u danu za glasanje ćemo ovo podržati i kada god bude bilo potrebno, verujte da ćete u nama imati podršku, i kada bude trebalo da se traži više, pa i ako treba oko budžeta, takođe, mada se to sve dogovara već sad, ali, u suštini, da bismo određene standarde dostigli, naravno da i u budžetu ceo naš sistem i vojska moraju da dobiju mnogo značajniju poziciju nego što imaju u ovom trenutku. Ja ću se bar za to zalagati, ako treba tu ste, dostavite mi, pa ćemo razgovarati, ali siguran sam, i svi poslanici SNS.
Hvala vam još jednom i, ponavljam, u danu za glasanje ćemo to podržati.
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vratim raspravu u one prave tokove, za šta imamo dnevni red, a ovde se najviše radi o nečemu o čemu sam govorio i kada sam govorio skupštinske odbore, a i sada je to veoma bitno zbog toga što biramo delegacije i zbog toga što biramo sastav Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
To je nešto što je u Evropi trenutno, a bogami ne samo u Evropi, već i u celom svetu trend, a zove se parlamentarna diplomatija. Sve je više razvijena i sve češće prisutna i ona je nešto što Srbija ne sme da ispusti i takođe treba da sve to upražnjava iz prostog razloga što, videli smo i kada je bilo u pitanju otvaranje poglavlja raznih, pa to nas čeka u naredne četiri godine i hvala Bogu da je predsednik Vlade u ekspozeu stavio da je tačka broj 1. u programu Vlade evropske integracije, to je završetak tog procesa u ovom mandatu, da otvorimo i zatvorimo svih 35 poglavlja u naredne četiri godine, a za tako nešto glavni saveznik Vlade Republike Srbije mora da bude parlament, kao i civilno društvo iz prostog razloga što je to deo procedure, jer svako otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da urade svi parlamenti država članica EU, ne samo Evropska komisija.
Ko sa poslanicima u tim parlamentima treba da pregovara ako ne mi, i da razgovara da bismo ceo taj posao kvalitetno uradili i završili na vreme u interesu naših građana. Nama je za tako nešto potrebna stabilnost, kao što smo ovde govorili u prethodna tri dana. Potreban nam je mir i dijalog između nas ovde i u našem društvu i u regionu i naravno sa svima u Evropi.
Žalosti me što vidim da neki poslanici opozicije još uvek nisu spremni kada razgovaraju i neke stvari zbunjuju i njih, a vidim da kada se na takav način vodi rasprava da građani koji gledaju prenos, pa i mediji koji prenose često mogu zbog nekih stvari da budu zbunjeni i da ne prenesu neke stvari tačno zato što su poslanici nespremni, pa smo ovde recimo čuli da je potrebno da u delegaciji za Savet Evrope budu i poslanici koji su protiv ulaska Srbije u EU. Očigledno da oni koji to govore ne znaju da Savet Evrope nije uopšte institucija koja ima veze sa EU, da je to sasvim nešto drugo. Ima veze u komunikaciji koliko i naš parlament, ali to nije evropski parlament. To nije Evropska Komisija.
Savet Evrope je nešto sasvim drugo. U njemu se nalaze i predstavnici parlamenata koji nisu članovi EU, između ostalog i ruskog parlamenta. Mislim da je sada suspendovano ili ne, ne znam, nisam u toj delegaciji, zbog broja događanja oko Ukrajine, kao što se i u ovim svim delegacijama koje biramo nalaze predstavnici ruskog parlamenta, ukrajinskog parlamenta, norveškog, švajcarskog koji nisu članovi EU.
Onda čujemo da treba u narednom periodu da napravimo tako Poslovnik da proporcionalno svi budu zastupljeni u delegacijama i odborima. Član 26. koji se tiče delegacija u svom drugom stavu kaže bukvalno ovako – Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Sve što je jedan poslanik rekao da treba da uradimo u narednom periodu je u stvari već urađeno i na osnovu toga je sastav ovih delegacija i utvrđen.
Postoji nešto što je dobra parlamentarna praksa u Srbiji i ja je podržavam kao narodni poslanik koji je u ovom parlamentu od decembra 2000. godine, a to je da pojedine odbore vode poslanici, šta to znači vode, predsedavaju njima poslanici koji su iz opozicije. To nigde ne piše i to ću vam reći da je retkost u Evropi kao parlamentarna praksa. Često kolege iz raznih parlamenata se začude kada im kažem da je to praksa u srpskom parlamentu. U većini parlamenata, ogromnoj većini parlamenata Evrope, a vi proverite i videćete da sam u pravu poslanička većina vodi i odbore i komitete, gde se kako zovu.
Ponavljam, mislim da je u Srbiji dobra parlamentarna praksa da predsedavajući, što ga ne čini na bilo koji način iznad ostalih članova tog odbora, bude iz opozicione stranke.
Podsetiću sad kolege poslanike iz opozicionih stranaka, bilo je slučajeva gde su pojedini poslanici, koji su bili predsedavajući odbora, koristili to mesto, suprotno Poslovniku, za ličnu promociju, za promociju politike svoje stranke, a ne za ono što je politika države i ono što se dogovara između svih nas zajedno ovde u parlamentu. Jer, mi predstavljamo volju građana, a zna se šta je većinska, šta je manjinska, i tako mora da se radi. Vezano za predlog odluke…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ništa ja tebe nisam razumeo.)
Ako niste znali razliku između konja i majmuna, ja ne volim da se tako izražavamo ovde, ali Čarls Darvin je rekao u čemu je razlika. Od konja čovek ne može postati, od majmuna on kaže da može. Ali dobro, idemo dalje. Shodno dobacivanju, to je evolucija.
Znači, vezano za ove delegacije i za put Srbije u EU, meni je kao poslaniku veoma važno da građani Srbije više puta i molio bih sve kolege koje podržavaju put Srbije u EU da žešće odgovaraju na ta pitanja, shodno tome da ispada da kada je neko bučan Srbija ne želi u EU, što nije tačno, i da Srbiji nije mesto u EU, što isto nije tačno, i kada gledamo našu tradiciju, istoriju i sve ostalo.
Čuli smo podatke i u ekspozeu da u ovom trenutku ili za prethodnu godinu 63,6% izvoza naše robe je u EU, a 21,1% CEFT-a sporazum ili države regiona, koje su sve takođe kandidati za ulazak u EU, što čini 85% izvoza srpske robe. Dakle, 15% izvoza, koje ne treba zanemariti, i naravno da treba da radimo da na tome da povećamo izvoz na sva tržišta sveta ako možemo, ali 15% čine ostali, gde su Norveška, Švajcarska, Turska, SAD, Rusija, Ukrajina. To je ostalih 15%. Kao i Severna Afrika, na primer.
Odnosi Srbije ili pozicija Srbije u Evropi je vekovima takva da Srbija mora da bude u EU, tu je njoj mesto, i EU nije celovita dok Srbija i ceo ovaj naš prostor, region, zapadni Balkan, kako god da ga zovu, ne bude tu.
Podsetiću vas, nadam se da niko ovde ne želi da se odrekne ili da poništava istoriju najveće srpske dinastije ikada, Nemanjića, ali podsetiću vas da je Stefan Nemanja stvarao i širio Srbiju i jačao tako što je poslao…
Pričamo o EU i odnosima sa Evropom. Generale, razumećete na kraju, biće kratko.
Znači, Stefan Nemanja je vodio pregovore sa svetim rimskim …(Isključen mikrofon.)