ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Prvi put joj je potvrđen poslanički mandat 21.septembra 2017. godine.

Na izborima 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat, kada se našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem na lepoj najavi.

Poštovani ministre, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo jako važan set predloga zakona iz oblasti finansija.

Sa jedne strane, cilj predloga zakona koji su na dnevnom redu je da se omogući privredi i građanima da se lakše izbore sa posledicama krize koja je izazvana Kovidom 19, dok sa druge strane imamo predlog zakona koji se tiče daljih ulaganja u infrastrukturu.

Pre nego što se osvrnem na predloge zakona koji su zaista fantastični i koji su odraz jedne moderne, finansijski stabilne i jake države kakva je danas Srbija, imajući u vidu da u prethodnih deset dana nismo imali zasedanja i da je ovo prvo zasedanje Narodne skupštine nakon brutalnih napada, prostačkog vređanja i psovanje majke predsednika države od strane voditelja jedne od brojnijih Đilasovih televizija, odnosno od strane Marka Vidojkovića, ali i tu je vandalizam u Novom Sadu i niz drugih događaja nakon ova dva koje sam navela.

Ono što mogu da kažem je da sam kao građanka Srbije i kao predstavnik građana, u najmanju ruku, zgrožena na ponašanje jednog dela opozicije koji su pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa.

U momentima kada se naša država suočava sa provokacijama iz Prištine, u momentima kada imamo raznorazne napade od predstavnika vlasti zemalja iz našeg najbližeg okruženja, u momentu kada svi treba da pokažemo jedinstvo, kada svi treba da napravimo društveni konsenzus, vi imate najstrašnije uvrede i psovanje majke predsednika države od strane, dakle, voditelja jedne od brojnih Đilasovih televizija. Tu je i vandalizam u Novom Sadu i tako redom.

Jako je ružno vređati i psovati bilo koga ko drugačije misli od vas, a kamoli predsednika države koji ima podršku preko 60% od strane građana ove zemlje. Jako je ružno uništavati bilo čiju imovinu, dakle imovinu onih koji samo drugačije misle od vas, a kamoli imovinu političkih protivnika kao što se to dogodilo u Novom Sadu gde je sin Borislava Novakovića, nekadašnjeg predstavnika DS, a sada stranke Vuka Jeremića na brutalan način demolirao i razbio izlog na prostorijama SNS.

Ja sam neko ko pripada mlađoj generaciji i za vreme Đilasa, Tadića, Jeremića završavala sam srednju školu i fakultet, ali ono što znam je da ne pamtim da je bilo ko na ovako brutalan način vređao bilo kog predstavnika tadašnje vlasti, a danas, kao što vidite, sve je dozvoljeno i niko se nije udostojio od strane Đilasove svite da osudi ili ne daj Bože da se izvini za brutalne napadne na predsednika države.

Ono što mogu da poručim sa ovog mesta je da ljudi, ukoliko vam se ne sviđa politika Aleksandra Vučića, a ne sviđa vam se zato što vam je onemogućeno da i dalje pljačkate svoj narod i državu, bar se zapitajte kakvu poruku šaljete svojoj deci. Zar naša deca treba da prihvate da je normalno vređanje, psovanje, razbojničko ponašanje i rušenje imovine bilo koga ko drugačije od njih misli? Naravno da ne treba.

Zaista najoštrije osuđujem ovakav način retorike, brutalno vređanje i psovanje majke predsednika države i vandalizam u Novom Sadu i pitam se da li se za prikazivanje programskog sadržaja ovakvog tipa, da li se za takvu slobodu medija borite i da li se za takvu slobodnu i demokratsku Srbiju borite?

Znate, Srpska napredna stranka 2012. godine nije imala ni medijsku podršku ni medijsku zastupljenost, ali imali smo program koji su građani Srbije prepoznali i podržali i upravo zahvaljujući tom programu Srbija je danas apsolutni lider u regionu po svim makroekonomskim pokazateljima.

Mi ćemo i ubuduće nastaviti da se borimo za rezultate. Nastavićemo da se borimo za dobrobit građana Srbije, a vi nastavite sa vređanjem, psovanjem, razbojništvom, pa ćemo videti kako će to građani da ocene već u aprilu naredne godine.

Kada je reč o predlozima zakona koji su na dnevnom redu na početku današnje sednice imali smo priliku da čujemo od strane uvaženog ministra detaljno obrazloženje svih predloga zakona, dakle, sva četiri.

Ono što sam ja mogla da zaključim, izučavajući predloge zakona, i ono što sam imala priliku da čujem od strane predstavnika Ministarstva finansija, na sednici Odbora za finansije, čiji sam član, jeste da su svi predlozi zakona u interesu građana i privrede.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmene i dopune imaju tri cilja, a to je, prvi cilj – terminološko usklađivanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o fiskalizaciji, koji zvanično kreće sa primenom 1. maja naredne godine, kada prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama; drugi cilj, po mom mišljenju najznačajniji, jeste – olakšavanje ekonomske situacije privrednih subjekata koja je otežana usled pandemije izazvana Kovidom 19, dakle, cilj je da se pomogne poreskim obveznicima da lakše izmire svoje poreske obaveze i, treći cilj, koji je podjednako važan kao i drugi,

jeste – nastavak sprovođenja mera transformacije poreske uprave i to u periodu od 2021. do 2025. godine, a svi mi jako dobro znamo da smo sa reformom poreske uprave krenuli 2015. godine i upravo reforma poreske uprave nam je omogućila da u periodu od 2015. do 2020. godine imamo bolju naplatu poreskih prihoda i to za čak 35,6%.

Ove godine imamo fantastičnu naplatu poreskih prihoda i upravo zahvaljujući tome mi ćemo godinu završiti sa manjim deficitom od planiranog. Dakle, planirali smo deficit od 6,9%, a završićemo sa deficitom ispod 5%, što smatram da je zaista odličan rezultat, imajući u vidu i sve ono što se događalo u toku prethodne godine i što je nastavilo da se dešava i tokom ove godine.

Konkretno, izmene i dopune zakona predviđaju olakšice za poreske obveznike i to kroz mogućnost odlaganja plaćanja kamate neizmirene poreske obaveze. Zatim se pruža mogućnost zamene sredstva obezbeđenja tokom plaćanja dugovanog poreza i izmirenje poreskih obaveza i predviđa se u kojim slučajevima će se poreska uprava moći po službenoj dužnosti da podnosi poresku prijavu umesto poreskih obveznika. Dakle, ukoliko poreski obaveznik propusti da podnese poresku prijavu u roku koji je propisan zakonom to će učiniti poreska uprava.

Dakle, izmene i dopune zakona nude niz pogodnosti za poreske obveznike, pri čemu se država nikako ne odriče svojih poreskih prihoda, ali olakšava poreskim obveznicima da te iste poreske obaveze i izmire.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji cilj izmena i dopuna jeste da se omogući poreskim obveznicima da se u periodu od šest meseci od 1. novembra tekuće godine pa sve do 30. aprila iduće godine postepeno prilagode na novi model fiskalizacije.

Kao što rekoh maločas, sa primenom novog Zakona o fislalizaciji kreće se 1. maja iduće godine kada prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama.

Izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji precizira se ko sve može biti dobavljač elektronskog fiskalnog uređaja i predlaže se da to budu domaći dobavljači. Podsetiću vas da je suština novog modela, odnosno novog sistema fiskalizacije da sa dosadašnjeg modela evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa pređemo na potpuno novi model evidentiranja, odnosno da pređemo na tzv. on lajn fiskalizaciju po ugledu na najrazvijenije zemlje kako u Evropi, tako i u svetu.

Ono što je po mom mišljenju jako važno jeste da primena zakona u praksi neće izazvati nikakve troškove kod naših privrednih subjekata, što jeste cilj Vlade Republike Srbije. Naprotiv, imaćemo višemilionske uštede na godišnjem nivou, kao što je ministar i obrazložio na početku današnje rasprave, i te uštede se ogledaju u tome što nećemo štampati papire, kontrolne trake, nećemo arhivirati dokumentaciju itd. Neke prognoze kažu da na godišnjem nivou ćemo uštedeti preko 10 miliona evra.

Ono što je po mom mišljenju jako važno je da ćemo svi mi zajedno učestvovati u suzbijanju sive ekonomije. Dakle, imaćemo mogućnost da u samom maloprodajnom objektu proverimo validnost fiskalnih računa. Do sada su to mogli samo inspektori poreske uprave. Sada ćemo i mi građani učestvovati u suzbijanju sive ekonomije.

Bez obzira što uvođenje novog sistema neće izazvati nikakve troškove za privrednike, država je opredelila preko šest milijardi dinara subvencije za sve privredne subjekte koji se prijave i to počev od 15. oktobra do kraja januara iduće godine. Dakle, svi privredni subjekti koji se prijave dobiće po 100 evra po prodajnom objektu i 100 evra po elektronskom fiskalnom uređaju, a oni koji nisu u sistemu PDV dobiće za 20% veće subvencije za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid 19, šta reći drugo, osim da se zahvalimo državnom rukovodstvu na odgovornoj politici u prethodnih devet godina. Uprava ta politika i put Srbije koji je trasirao Aleksandar Vučić su dali ogromne rezultate. Zahvaljujući takvoj politici, upravo građani Srbije su među prvima u svetu imali švedski sto kada je u pitanju izbor vakcina.

Ne smemo da zaboravimo da smo u rekordnom roku izgradili tri potpuno nove kovid bolnice. Dakle, kovid bolnicu u Kruševcu, Batajnicu i Novom Sadu, takođe završavamo Tiršovu 2, izgradili smo potpuno novo zgradu kardiovaskularnog instituta Dedinje, zatim završavamo radove na rekonstrukciji Kliničnog centra Srbije, tu je i Klinički centar Vojvodine, Klinički centar u Kragujevcu. Moja Toplica će nakon 50 godina dobiti potpuno novu zgradu zdravstveno centra koja će biti najmodernija u ovom delu Srbije.

Pored svih tih ulaganja, kako u zdravstveni sistem, tako i u putnu infrastrukturu, tako i u oblasti kulture, zaštitu životne sredine, itd, država nije zaboravile svoje građane. I ove godine je opredelila značajna sredstva kako bi pomogla građanima da se što lakše izbore sa posledicama krize. Dakle, osim onih 100 evra koji su svi punoletni građani dobili prošle godine, država je ove godine opredelila dodatnih 80 evra za sve punoletne građane. To smo detaljno mogli da čujemo od prethodnog govornika, od kolege Milićevića.

Ono što ću rezimirati i dodati, jeste da će svi punoletni građani ove godine dobiti 80 evra. Naši penzioneri su 22. septembra dobili po 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, dakle penzioneri ukupno ove godine su dobili 130 evra, lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u junu mesecu im je isplaćeno po 60 evra, ukupno za ovu godinu po 140 evra.

Za naše najstarije sugrađane planiramo da ih obradujemo i naredne godine i biće isplaćena jednokratna novčana pomoć od rekordnih 20.000 dinara, kao što je kolega Milićević maločas naveo, i naši građani koji žive na teritoriji naže južne srpske pokrajine nisu ostali zaboravljeni. Njima je isplaćeno po 100 evra, a oni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje po 200 evra i tako redom.

Cifre nisu možda toliko važne, koliko je važna činjenica da država danas brine o svojim građanima, što i jeste zadatak odgovorne vlasti. Neko će reći kako se državno rukovodstvo dodvorava građanima zato što nam u aprilu naredne godine predstoje izbori. To, zapravo, nije tačno, u prilog tome svedoče činjenice. Godine 2014. smo imali vanredne parlamentarne izbore, pa neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo je sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Kakva je razlika između sadašnje vlasti i bivšeg režima najbolje se može videti kroz isplatu novčane pomoći građanima Srbije. Dakle, sadašnja vlast je preko 600 miliona evra novca građana Srbije isplatila svim punoletnim građanima prošle godine, ne računajući ovih dodatnih 80 evra, dok je za vreme prethodne vlasti preko 600 miliona evra novca građana Srbije završilo na računima Dragana Đilasa. To vam je poštovani građani Srbije najočiglednija razlika između sadašnje vlasti i bivšeg režima.

Kada je reč o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, reč je o jako važnom projektu za našu državu. Kao što odlično znate, od zemlje koja je nestajala sa tranzitne mape Evrope, do pre devet godina, mi danas imamo Srbiju koja je premrežena putevima i u ovom momentu u našoj državi se gradi čak sedam autoputeva. Do kraja godine imaćemo osam autoputeva. Prošle nedelje je potpisan ugovor za početak izgradnje autoputa E-80, autoput mira na deonici od Niša do Merdara u dužini od 77 kilometara. Upravo ovaj autoput će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, odakle dolazim.

Dakle, ove godine država je opredelila preko 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata, a to je rekordnih 7,2% BDP. Poštovani građani Srbije, putevi znače život. Putevi znače nove fabrike, nova radna mesta. Jednom rečju viši životni standard. Dakle, veće plate, veće penzije. Ne treba da vas brine kada na dnevnom redu imamo Predlog zakona o zaduživanju, zato što je javni dug Republike Srbije apsolutno pod kontrolom i u ovom momentu se kreće oko 58% BDP.

Dakle, bez obzira na krizu koja je izazvana korona virusom, mi smo imali najmanje povećanje javnog duga u odnosu na sve zemlje u našem okruženju, u odnosu na sve evropske zemlje i nije isto kada se zadužujete da bi realizovali infrastrukturne projekte i da bi izgradili put, prugu, dom zdravlja, klinički centar itd. i kada se zadužujete da bi isplatili penzije i plate u javom sektoru, kao što je to činila prethodna vlast.

Dakle, da rezimiram, mi se ne zadužujemo, mi smanjujemo javni dug, otplaćujemo skupe kredite prethodne vlasti. Prošle nedelje smo otplatili preko 700 miliona dolara skupog kredita prethodne vlasti sa pripadajućom kamatom od 25 miliona dolara. Dakle zaduživali su nas pod nepovoljnim uslovima i njihove kamatne stope na godišnjem nivou su iznosile, konkretno u ovom slučaju 7,25%, ali išle su i do 8%, 9% itd.

Kada je reč o privrednom rastu Vlada Republike Srbije je revidirala prvobitnu prognozu privrednog rasta za ovu godinu zbog odličnih rezultata koje smo postigli i kao što je ministar na početku rasprave rekao, ovu godinu ćemo završiti sa privrednim rastom od 7%. Smatram da je ovo konzervativna metoda i da su ovo konzervativna predviđanja i da će naša stopa privrednog rasta biti veća od 7%. U prvih šest meseci smo imali privredni rast od 7,6% i to su zaista odlični rezultati.

Ako nastavimo ovim tempom da rastemo, a nastavićemo, mi ćemo do kraja, odnosno do 2025. godine imati prosečnu platu u Srbiji preko 900 evra, a prosečnu penziju preko 440 evra. U ovom momentu prosečna plata u Srbiji je 560 evra i zbog svega onoga što smo imali priliku da čujemo tokom današnje rasprave, zbog svih argumenata koji idu u prilog predloga zakona koji su na dnevnom redu, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće sve predloge zakona. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, na početku današnje rasprave imali smo priliku da čujemo od strane potpredsednika Narodne skupštine, od strane predlagača zakona, a tokom rasprave i od strane kolega narodnih poslanika da na dnevnom redu danas imamo četiri predloga zakona, i to: Predlog zakona o popisu poljoprivrede koji je predviđen da se obavi u 2023. godini, Predlog zakona o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled Kovida-19, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Kovid-19 podrška Vladi Republike Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, i to između Evropske investicione banke i Vlade Republike Srbije, i na kraju Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Republike Italije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i administrativno-tehničkog osoblja.

Tokom današnje rasprave imali smo priliku da čujemo od strane kolega, kada je reč o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede, da je popis poljoprivrede planiran da se obavi u 2023. godini, i to u periodu od 1. juna do 31. decembra. Popis poljoprivrede trajaće 75 dana, dok tačan datum početka popisa odrediće direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Sprovođenje popisa predstavlja jedno od najsloženijih statističkih istraživanja, a cilj popisa je da se dođe do pouzdanih i kvalitetnih podataka. Upravo Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu su neophodni precizni i kvalitetni podaci, kako bi i u narednom periodu mogle da se sprovode adekvatne mere agrarne politike.

Sve detalje o Predlogu zakona smo imali priliku da čujemo tokom rasprave. Ono što je meni jako važno, kao master ekonomisti, jeste da su sredstva za obavljanje popisa obezbeđena od strane Evropske unije, i to preko IPA 2018, čak 67% sredstava, dok 33% biće obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Inače, zakonskim rešenjem predviđa se da će popis koštati 7.917.000 dinara.

Ono što smatram da je jako važno za građane je da prilikom izrade samog zakona mislilo se o uštedama. Popis koji će se obaviti u 2023. godini koštaće čak 43% manje od poslednjeg popisa koji je obavljan 2012. godine. Razlog ušteda je taj da će se koristiti ista oprema za popis poljoprivrede u 2023. godini, oprema i laptopovi koji će se koristiti za popis stanovništva, domaćinstava i stanova koji je planiran da se obavi u oktobru 2021. godine, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, imajući u vidu da ogroman broj epidemiologa strepi od četvrtog talasa korona virusa.

S tim u vezi, iskoristiću priliku, kao što je to učinio i moj kolega iz poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević, da apelujem na sve građane u Srbiji, ukoliko to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. I ja, i sve moje kolege, i članovi naših porodica, mi smo se vakcinisali i zato vas molim da vam ne bude teško da odete do najbližeg punkta za vakcinaciju i da primite željenu vakcinu. Na taj način štitite i sebe i ljude oko vas i pomažete sopstvenoj državi da se što pre izbori sa ovom pošasti.

Kada govorimo o poljoprivredi, svi mi jako dobro znamo da Republika Srbija raspolaže odličnim klimatskim uslovima, ali i da su karakteristike poljoprivrednog zemljišta jako dobre. I poljoprivredna proizvodnja i prehrambena industrija zauzimaju značajno mesto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije i s tim u vezi poljoprivredna proizvodnja je prepoznata kao jedan od osnovnih pravaca razvoja kako pojedinih opština i gradova, tako i čitavih regiona.

Ono što je evidentno i što podaci govore i potvrđuju jeste da se nikada više nije ulagalo i izdvajalo za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji nego u poslednjih osam godina, i kada je reč o povećanju agrarnog budžeta koji je iz godine u godinu sve veći i veći, i kada je reč o ulaganjima u sistemu navodnjavanja i u sistemu protivgradne zaštite, ali i kada je reč o direktnim podsticajima poljoprivrednim proizvođačima, ali i indirektnim podsticajima kao što su subvencionisani krediti.

Ukoliko posmatramo subvencionisane kredite i ukoliko posmatramo period od 2012. do 2020. godine, imajući u vidu da za ovu godinu još uvek nemamo podatke, zato što je u toku odobravanje subvencionisanih kredita, rok teče do 1. novembra, u 2012. godini je odobreno samo 5.000 zahteva na ime subvencionisanih kredita, dok u 2020. godini, dakle, u kriznoj godini, odobreno je dva i po puta više, oko 13.000 zahteva. Ukoliko to posmatramo novčano, u 2012. godine na ime subvencionisanih kredita isplaćeno je pet milijardi dinara, dok u 2020. godini, dakle, u uslovima krize, isplaćeno je tri i po puta više, oko 17 milijardi dinara.

Dakle, ovo su samo podsticaji koji se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja. Nikako ne smemo da zaboravimo da ogroman broj lokalnih samouprava izdvaja u svojim lokalnim budžetima ogromna sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Tako, na primer, moja opština, opština Kuršumlija, odakle dolazim, svake godine opredeljuje značajna sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Ove godine, dakle, za 2021. godinu opredelili smo čak 20 miliona dinara za podsticaje koji se odnose na proizvodnju mesa, mleka, voća, žitarica, industrijskog bilja, pčelarstva itd.

Koliko smo napredovali kada je reč o poljoprivredi i koliko smo se približili najrazvijenijim zemljama svedoči podatak o broju sklopljenih polisa osiguranja između osiguravajućih kompanija i poljoprivrednih proizvođača. U 2011. godini mi smo imali oko 9.000 sklopljenih polisa osiguranja, dok u 2020. godini skoro dva i po puta više, oko 21.000 zaključenih polisa osiguranja imamo između osiguravajućih kompanija i poljoprivrednih proizvođača. Zašto ovo govorim? Zato što je to jako važno.

Važno je činjenica da smo uticali na svest poljoprivrednih proizvođača, na buđenje svesti o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, zato što isto tako rade razvijene zemlje, a ovoliki broj i porast sklopljenih polisa osiguranja, svedoči da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava i da građani veruju u svoje institucije.

Za razliku od onih, koji su razarali Srbiju, od 2000. do 2012. godine, i koji su bili opozicija sopstvenom narodu i državi, a vlast samo sebi i sopstvenim džepovima, Vlada Republike Srbije, predvođena SNS, interese građana Srbije stavlja na prvo mesto.

Dok su oni, pre nas, do 2012. godine, ostavljali ruine za sobom, zakatančene fabrike, radnike bez posla, SNS, odnosno Vlada Republike Srbije predvođena SNS, novac građana Srbije usmerava na izgradnju puteva, bolnica, pruga, škola, kliničkih centara, autoputeva, stanova za pripadnike snaga bezbednosti, dakle sve ono što je građanima Srbije neophodno.

Znate, kada pitate građane u Srbiji, šta misle o Aleksandru Vučiću, ono prvo što čujete, jeste da je to čovek koji non-stop radi. Prosto, građani Srbije se pitaju da li taj čovek ikada odmara. Zatim, čujete od građana Srbije, da je to čovek koji im povećava plate i penzije, povećava životni standard u Srbiji.

Kada pitate građane Srbije za bilo koga od predstavnika prethodnog režima, čujete da su to lopovi, koji su ih pokrali, koji su im oduzeli pravo na rad i na život od sopstvenog rada. Dakle, čujete sve najgore.

Vlada Republike Srbije, uz podršku predsednika republike, sve svoje resurse usmerava kako bi pomogla privredi i građanima, u uslovima krize da što lakše prebrode ovu krizu koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Zato što smo odlično radili u prethodnih sedam godina, 2020. godinu smo dočekali spremnu, dakle napunili smo sve finansijske rezervoare i mogli smo, čak najbolje u regionu da se izborimo sa pandemijom koja je izazvana Kovidom 19.

Setimo se 2014. godine, kada je gospodin Dušan Vujović, tadašnji ministar finansija, rekao da nas 78 dana deli od bankrotstva, zbog loše politike prethodne vlasti.

Godine 2012. međunarodne kreditne rejting agencije, izgubile su u potpunosti poverenje u našu državu, dok danas međunarodne kreditne rejting agencije, nas ocenjuju sa visokim ocenama, sa pozitivnim ocenama i na korak smo od investicionog kreditnog rejtinga.

Kada je reč o MMF-u i Svetskog banci, 2012. godine, prethodna vlast je najurila i MMF i Svetsku banku, zato što je propalo nekoliko programa i otišli su iz Srbije bez obavljenog posla.

Danas, Vlada Republike Srbije može da se pohvali sa uspešnom saradnjom sa MMF-om i, MMF i Svetska banka, ocenjuju sve makroekonomske pokazatelje u Srbiji danas sa visokim ocenama.

Ne samo to, MMF konstantno revidira svoje ocene, kada su u pitanju makroekonomski pokazatelji Republike Srbije. Setimo se da u novembru mesecu, MMF je predviđao da ćemo 2021. godinu završiti sa privrednim rastom od 5%, međutim pre nekih mesec i po dana, MMF je revidirao svoje prognoze za Srbiju i kaže da ćemo 2021. godinu, završiti sa stopom privrednog rasta od čak 6%, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Zamislite da isti pripadnici prethodnog režima, koji su oterali MMF i Svetsku banku iz Srbije, sada nam govore i sole pamet šta treba da radimo, a sve što su znali i umeli pokazali su do 2012. godine.

Srbija je početkom godine uspešno završila aranžman sa MMF-om, koji je trajao 30 meseci.

Aranžman je bio savetodavnog karaktera i popularno se nazivao „čuvarkuća“. Dakle, Srbija ne traži nikakav novac od MMF-a, zato što Srbiji novac nije potreban.

Takođe, pre mesec dana sklopili smo još jedan aranžman sa MMF-om, koji je takođe savetodavnog karaktera i koji će nam pomoći da u Srbiji uspešno sprovedemo strukturne reforme, po uzoru na razvijene zemlje.

Zahvaljujući odgovornoj politici, zahvaljujući rezultatima koje smo postigli, zahvaljujući političkoj volji da se uhvati u koštac sa fiskalnim merama, mi smo spremno dočekali 2020. godinu i kroz tri ekonomska paketa podrške, dakle dva u 2020. godini i još jedan u 2021. godini u vrednosti od preko osam milijardi evra, mi smo pomogli privrednicima i građanima da što lakše prebrode krizu.

To nije sve, nastavljamo da pomažemo privrednicima i u narednom periodu, a u tome ide prilog i Predlog zakona o kome danas raspravljamo, a to je Predlog zakona o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva.

Kada je izbila epidemija i kada smo odmah, u aprilu, nakon izbijanja epidemije, definisali prvi ekonomski paket podrške, mnogi su nas kritikovali da naše mere nisu dobro skrojene, da su naše mere linearne, a sve zemlje u svetu su prve mere definisale, kao linearne, zato što, niko nije imao vremena da se bavi sa ciljanim intervencijama.

Da su naše mere dobro skrojene, pokazuju makroekonomski pokazatelji, pokazuju rezultati koje smo postigli, a u prilog tome ide i Predlog zakona o finansijskoj podršci, o kojom danas raspravljamo, jer upravo nakon usvajanja ovog zakona, a nadam se da ćemo usvojiti zakon na kraju današnje rasprave, mi ćemo pomoći da čak 7.036 privrednih subjekata, koji su podneli zahtev Fondu za razvoj do 20. decembra, ostvare svoja pravo i da dobiju povoljne kredite koji se plasiraju preko Fonda za razvoj. Ovoliko interesovanje privrednih subjekata govori da su naše mere i te kako bile dobro skrojene.

Sa druge strane, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kovid 19 – podrška Vlade Republike Srbije za mala i srednja preduzeća, i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, koji je potpisan u Luksemburgu, 14. juna, a u Beogradu 18. juna, sa Evropskom investicionom bankom, Srbija je zapravo dobila 200 miliona evra povoljnog kredita, i ta sredstva će biti usmerena na pomoć privrednim subjektima za održavanje tekuće likvidnosti, za nabavku obrtnih sredstava, ali i za investicije.

Upravo, zahvaljujući svim ovim merama, mi smo uspeli da drugi kvartal 2021. godine završimo sa privrednim rastom od čak 15,5%, u odnosu na drugi kvartal 2020. godine. U drugom kvartalu 2020. godine imali smo pad od 6,4% zbog krize, međutim ako uporedimo drugi kvartal 2019. godine sa drugim kvartalom 2021. godine mi smo ostvarili rast od čak 9,1%, a nikako ne smemo da zaboravimo da nam je 2019. godina, kada je u pitanju privredni rast bila rekordna. Imali smo najveći privredni rast u Evropi.

Kada je reč o prilivu stranih investicija, o tome je govorio i kolega Milićević, u prvoj polovini godine imali smo priliv stranog kapitala od čak 1,73 milijarde evra i Srbija je apsolutni lider u regionu, po pitanju privlačenja stranih investicija.

Ono što smatram najvećim uspehom Vlade Republike Srbije je to da smo majske i junske penzije isplatili iz sopstvenih sredstava PIO fonda.

To su rezultati. To je dokaz da smo odgovorno i vredno radili u prethodnom periodu. Dakle, nakon 30 godina poslednji put 1992. godine penzije penzionerima su isplaćene iz Fonda PIO bez dotacije iz budžeta Republike Srbije.

Dakle, majske i junske penzije Fond PIO je isplaćen bez ikakve pomoći od sopstvenih prihoda, a to znači da nam je odlična naplata doprinosa, to znači da smo sačuvali radna mesta, to znači da smo povećali stopu zaposlenosti, a smanjili stopu nezaposlenosti, a setimo se 2012. godine zbog ogromnog broja ljudi koji je bio bez posla zbog stope nezaposlenosti od čak 27%, mi smo imali dotacije iz budžeta za isplatu penzija preko 50%.

Kada je reč o Memorandumu o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Italije o zapošljavanju članova porodica diplomatsko-konzularnog i administrativno tehničkog osoblja ovaj Memorandum je dokaz odlične bilateralne saradnje između dve zemlje, dakle između Srbije i Italije i nikako ne smemo da zaboravimo činjenicu da nam je Italija među prvima uvek pružala podršku na našem evropskom putu.

Na samom kraju svog izlaganja ono što želim da kažem jeste da smo po svim makro-ekonomskim pokazateljima među prvima u Evropi. To ne kažemo mi, to kažu sve međunarodne institucije. Mogu oni iz prethodnog režima, a sadašnji pripadnici opozicije da nas mrze, da nas vređaju, mogu da izmišljaju svakakve laži na svakodnevnom nivou, ali nikako ne mogu da nam ospore ekonomske rezultate. Čak je jedan novinar na njihovoj televiziji, čini mi se prošle nedelje, jedan novinar nedeljnika rekao da je ekonomija Srbije sređena i svaka čast Vučiću na tome.

Da. Ekonomija Srbije nikada nije bila bolja. Srpske finansije nikada nisu bile jače i poslaničke grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu.

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, tema današnje rasprave je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Uvažena ministarka je na početku današnje rasprave detaljno obrazložila Predlog zakona o kom danas raspravljamo. Takođe, imali smo priliku i od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da čujemo sve prednosti Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne.

Ono što želim da kažem na samom početku svoga izlaganja jeste da je Republika Srbija na evropskom putu. U skladu sa tim, obavezali smo se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da svoje zakonodavstvo iz oblasti zaštite intelektualne svojine usaglasimo sa pravnim tekovinama EU.

Podsetiću sve građane i kolege narodne poslanike da smo 20. juna 2017. godine otvorili Poglavlje 7. Na snazi je trenutno i Zakon o zaštiti poslovne tajne, ali važeći zakon nije usaglašen sa Direktivom EU iz 2016. godine.

Takođe, važeći zakon ne štiti na adekvatan način investitore i destimulativno deluje na investicije, posebno kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost i iz tih razloga je neophodno usvajanje potpuno novog zakona iz ove oblasti.

Strategijom razvoja intelektualne svojine predviđeno je, dakle, ovde govorimo o Strategiji za period od 2018. do 2022. godine, da usvojimo potpuno novi zakon o zaštiti poslovne tajne do kraja drugog kvartala ove godine.

Mi svi jako dobro znamo da od dolaska Srpske napredne stranke na vlast Republika Srbija je postala ozbiljna država. Vlada Republike Srbije poštuje sve rokove i obaveze koje ima i prema građanima i prema privredi, ali i obaveze koje proističu iz međunarodnih ugovora. S tim u vezi, usvajanjem potpuno novog zakona o zaštiti poslovne tajne mi ćemo ispoštovati našu obavezu koja proističe iz pregovora za pristupanje EU.

Osim što zakon precizno definiše pojam poslovne tajne, zakonskim rešenjem je regulisano pitanje zakonitog i nezakonitog raspolaganja poslovnom tajnom.

Ukoliko novinar istraživač objavi neku informaciju koja je u skladu sa pravom građana na obaveštenost ne smatra se povredom poslovne tajne.

Takođe, ukoliko sindikalni predstavnik prilikom zastupanja prava radnika kod poslodavca sazna poslovnu tajnu i to se ne smatra povredom poslovne tajne, s tim što sindikalni predstavnik ima obavezu da se ponaša u skladu sa kolektivnim ugovorom i ne sme da saopštava poslovnu tajnu koju je saznao trećim licima.

Novina zakona je da će poslovnom tajnom biti zaštićene informacije kao što su proizvodni proces, kao što su spiskovi klijenata, dobavljača, reklamne strategije. O tome su detaljno govorile moje kolege, kolega Milićević i koleginica Jevtić.

Ono što ja želim da vam kažem jeste da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora imati komercijalnu vrednost. Ona mora donositi nekakav prihod poslodavcu u budućem periodu.

U skladu sa zakonom, poslodavac je u obavezi da zaštiti poslovnu tajnu i to usvajanjem adekvatnog priručnika o zaštiti poslovne tajne, zatim da određena dokumenta označi kao poslovna tajna, da ograniči pristup poslovnoj tajni i to do sada nije bio slučaj.

Ono što je jako važno, a predstavlja novinu zakona je da se držaocu poslovne tajne pruža mogućnost da se tužbom izjasni da se određena informacija objavi u sredstvima javnog informisanja i to o trošku tuženog i to do sada nije bio slučaj. To je, dakle, prednost ovog zakonskog rešenja iz razloga što će se odvratiti budući počinioci, ali i probudiće se svest kod šire javnosti o značaju poslovne tajne.

Ono što smatram da je najvažnije kod Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne to je što će ovo zakonsko rešenje doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije, sa jedne strane, a sa druge strane stimulativno će delovati kako na domaće, tako i na strane investicije upravo da ulažu u oblast naučno-istraživačke delatnosti.

Ono što mogu da kažem jeste da je Vlada Republike Srbije od 2014. godine pa na ovamo preuzela zaista niz mera i aktivnosti na suzbijanju i sive ekonomije, ali i nelojalne konkurencije. Ovde prvenstveno mislim na mere digitalizacije koje se aktivno sprovode od 2014. godine, pa na ovamo.

Kada je reč o stranim investicijama, Srbija je apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih investicija i od svih investicija, mislim na strane, koje se sliju u zemljama Zapadnog Balkana, čak 65% završi u Republici Srbiji. A, šta to zapravo znači za našu zemlju? Znači da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava, znači da nam je bezbednost na visokom nivou, znači da imamo razvijenu infrastrukturu, da raspolažemo stručnim i kvalitetnim kadrovima, zato što su to upravo činioci koji privlače strane investitore, a Srbija prednjači u Zapadnom Balkanu u odnosu na sve ostale zemlje.

Za Aleksandra Vučića i SNS privlačenje stranih investitora i strane investicije koje se realizuju znači rast bruto domaćeg proizvoda, znače otvaranje novih radnih mesta, rast životnog standarda, svih građana naše države, a za prethodnu vlast priliv stranih investicija je značio prodaju državne imovine ispod cene, pri čemu je sav novac od takvih investicija, da nazovemo investicije, završavao na računima političara iz prethodnog režima.

Za razliku od njih, samo je Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko godinama otvorio preko 230 fabrika i upravo te fabrike su nam omogućile viši životni standard i rast BDP. Sve fabrike koje su otvorene u poslednjih nekoliko godina uglavnom su izvozno orijentisane, a o tome smo najbolje mogli da se uverimo prilikom posete Aleksandra Vučića Češkoj Republici, kada je iznet podatak o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom i ne samo da je udvostručena trgovinska razmena između Češke i Srbije, već Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni sa Češkom.

Najveći izvoznici u Češkoj su nam obrenovačka „Meita“, šabački „Jazaki“, Smederevska železara, „Habis“, zatim niški „Džonson elektrik“ i to su kompanije koje je SNS izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra. Ovo su zaista odlični rezultati, zato što izvoz znači rast, znači snagu jedne države.

Govorila sam, dakle, samo o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom, a da nisam pomenula ni Nemačku, koja je jedan od naših najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera, nisam pomenula ni Rusiju, ni Kinu, ni ostale države. Ono što mogu da vam kažem da su naše investicije, kako domaće, tako i strane, geografski rasprostranjene po čitavoj državi i upravo to nam je omogućilo da se u prvoj polovini prošle godine, tačnije u junu mesecu vratimo na pretkrizni nivo kada je u pitanju robni izvoz, kada je u pitanju industrijska proizvodnja.

Što se tiče BDP, mi smo se u prvom tromesečju ove godine vratili na pretkrizni nivo i to su zaista odlični rezultati.

U uslovima krize, ekonomskim merama u vrednosti od preko osam milijardi evra, snažnim prilivom investicija, ogromnim ulaganjima u realizaciji infrastrukturnih projekata, uspeli ne samo da očuvamo postojeće proizvodne kapacitete, već smo otvorili i nove. I upravo to nam je omogućilo da u prvom tromesečju ove godine ostvarimo rast robnog izvoza od čak 16,6%.

U prvom tromesečju 2021. godine Srbija je ostvarila suficit na računu platnog bilansa, što se nikada nije dogodilo, a vrednost suficita nam je 160 miliona evra. To je za čak milijardu i 100 miliona evra više nego u prvom tromesečju prethodne godine.

To su zaista odlični rezultati. Kada pogledamo ostale države, nažalost, koje se suočavaju sa ogromnim gubicima i proizvodnih i uslužnih kapaciteta i sa ogromnim gubitkom radnih mesta, Srbija zaista prednjači u svemu što smo ostvarili tokom 2020. godine i što ćemo ostvariti čak štaviše i krajem ove godine.

Ono što želim da kažem, zbog svih tobož dušebrižnika koji se brinu o javnom dugu Srbije, da nam je javni dug pod kontrolom. I Srbija je u uslovima krize tokom 2020. godine imala najmanje povećanje javnog duga.

Da bih bila potpuno jasna, izneću podatak da smo tokom 2020. godine uvećali javni dug za samo 5,4%. Zašto kažem samo? Pa, zato što najrazvijenije zemlje Evrope imale su uvećanje javnog duga od preko 20% u odnosu na BDP tokom 2020. godine. Ovde mislim na Francusku, Italiju, Španiju, Kipar, Grčku, takođe i zemlje iz našeg najbližeg okruženja, kao što je Mađarska, Slovenija, Hrvatska, imale su uvećanje javnog duga od preko 15%.

Zaista mi je kao ekonomisti degutantno da slušam da nam neki političari i ekonomisti iz prethodnog režima govore o javnom dugu. U vreme njihove vlasti javni dug je dostizao vrednost i do 78% BDP, a ono što je najgore od svega, ni jedan jedini dinar iz kredita nisu uložili u realizaciju infrastrukturnih projekata, kako bi stvorili uslove da te iste dugove i vraćaju. Sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo i na taj način su nas gurali u začarani krug, gde smo 2020. godinu dočekali, u takvoj situaciji smo bili da nam je pretio bankrot.

Danas nam o javnom dugu govore političari u čije vreme je vrednost BDP iznosila, dakle, BDP je bio niži od 32 milijarde evra. Mi smo u uslovima krize izazvane korona virusom, u uslovima kada smo imali 2014. godine katastrofalne poplave, u uslovima kada smo 2012. godine zatekli katastrofalnu situaciju u državnoj kasi, uspeli da povećamo BDP za čak 55% i naš BDP danas premašuje vrednost od preko 50 milijardi evra. To su zaista odlični rezultati.

Takođe mi je degutantno da slušam da nam drže predavanje neki ekonomisti i političari koji su imali dok su vladali ovom državom stopu inflacije preko 15%. Mi smo u uslovima krize uspeli da održimo nisku stopu inflacije i ona je tokom 2020. godine iznosila 1,2%. To su zaista odlični rezultati, jer mi smo na taj način sačuvali makroekonomsku stabilnost i sačuvali smo realnu vrednost dohotka građana.

Kada smo kod dohotka građana, izneću podatak koji je objavljen pre dva dana, a to je da smo u martu mesecu ostvarili prosečnu zaradu u Srbiji od 555 evra. Setimo se samo 2012. godine prosečna zarada je iznosila 330 evra. To je odgovorna politika Vlade Republike Srbije i SNS.

Ono što smatram jako bitno za građane Srbije je da ćemo godinu završiti sa većim privrednim rastom od 6%, inače, 6% je projektovana stopa privrednog rasta, ukoliko nastavimo i sa realizacijom infrastrutkurnih projekata, a nema razloga da ne nastavimo i ukoliko nastavimo da privlačimo i u budućem periodu strane investitore, a nema razloga da ne privlačimo, nema apsolutno nikakvih razloga.

Kako bi premašili projektovan rast od 6%, neophodno je da u narednom period nastavimo sa procesom vakcinacije, da bi se u najkraćem mogućem roku oporavili i u uslužnim delatnostima.

Jedan od najvećih uspeha Vlade Republike Srbije i NBS smatram da su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sproveli i koje sprovodimo i tokom ove godine, zato što su upravo ekonomske mere bile pravovremene, dobro skrojene, sveobuhvatne i zahvaljujući njima, mi smo stvorili takav privredni ambijent da nam je privreda ostvarila veću dobit tokom 2020. godine u odnosu na 2019. godinu za čak 433,6 milijardi dinara. To su zaista odlični rezultati koje smo ostvarili.

Zahvaljujući tim rezultatima, mi smo stvorili uslove da do sada imamo najveće izdvajanje BDP-a za realizaciju infrastrukturnih projekata, čak 7% BDP opredeljeno je u 2021. godini za realizaciju infrastrukturnih projekata.

U poslednje vreme zaista slušamo gomilu, da kažem slobodno, gluposti od pojedinih ekonomista i političara. Sa jedne strane govore nam da ne treba da povećavamo zarade u javnom sektoru, kako ne bi opteretili budžet Republike, a sa druge strane kažu nam da nam stručni kadrovi odlaze iz javnog sektora zbog niskih plata.

Smatram da to nema nikakve veze sa realnošću. Prvo, svako povećanje zarada, bilo da su u pitanju zarade u privatnom ili u javnom sektoru, se multipliciraju, i to se vraća u budžet Republike kroz poreze i doprinose i upravo zahvaljujući stvaranju dobrog privrednog ambijenta mi smo ojačali naš privatan sektor i omogućili smo u periodu od 2015. godine da nam se u privatnom sektoru povećaju zarade za čak 42,9%, dok je to povećanje u javnom sektoru bilo znatno manje - 28,4%. Uspeli smo da smanjimo jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora i mnogo više građana nam se danas zapošljava u privatnom sektoru, što i jeste cilj Vlade Republike Srbije.

Za SNS uspeh su priznanja koja nam stižu od svih međunarodnih institucija za ekonomske rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu. Za nas je uspeh stotine kilometara autoputeva koje smo izgradili u prethodnom periodu. Za SNS je uspeh kada predsednik Republike otvori fabriku u Priboju i tom prilikom pita radnika - koliko vas radi u kući i dobije odgovor - radimo svi. Setimo se samo kakva je situacija bila pre par godina gde nam više od trećine radno sposobnog stanovništva nije radilo i gde smo imali masu porodica gde nijedan član u kući nije radio. Danas gotovo da ne postoji ni grad, ni opština u Srbiji gde nešto nije urađeno ili izgrađeno.

Upravo moja opština, opština Kuršumlija, zbog loše političke prethodne vlasti, svrstana je u kategoriju devastiranih područja, a samo u poslednje dve godine dobili smo i fabriku namenske industrije, dobili smo i domaćeg investitora u Kuršumlijskoj banji i Kuršumlijska banja će, nakon 17 godina propadanja, krajem ove godine ugostiti prve turiste. To su zaista odlični rezultati.

O ovom što se danas dešava u Srbiji pisaće istorija, učiće se u školama i na fakultetima kao primer dobre prakse. Upravo sve ovo, o čemu sam govorila, upravo zbog ovog poslanička grupa Aleksandar Vulić – Za našu decu podržaće Predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 21.06.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -