ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

21.septembra 2017. po prvi put joj je potvrđen poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 07.06.2019, 13:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 81
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 5 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 12 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, već treću nedelju za redom raspravljamo o predlozima zakona koji će doprineti rastu životnog standarda i otvaranju novih radnih mesta sa jedne strane, dok sa druge strane, doprineće privrednom rastu i razvoju.

U četvrtak smo izglasali Predlog zakona o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i odmah smo krenuli sa raspravom o novim predlozima zakona koji će zajedno sa usvojenim budžetom dati pune rezultate kada je u pitanju privredni rast i razvoj.

Prva četiri predloga zakona o kojima danas raspravljamo tiču se redefinisanja zakonskih rokova, vezano za početak primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru, dok Zakon o agencijskom zapošljavanju ima za cilj zaštitu prava agencijskih radnika. Dakle, zakon predviđa izjednačavanje prava agencijskih radnika sa radnicima kod poslodavca korisnika, odnosno kod poslodavca koji za potrebe svog posla, osim redovnih zaposlenih, angažuje i agencijske radnike.

Nakon usvajanja i stupanja zakona na snagu, agencijski radnici imaće prava na godišnji odmor i regres, imaće prava na bolovanje, pravo na naknadu usled privremene sprečenosti za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa, a to su pravo na podizanje stambenih, potrošačkih i drugih kredita itd. Takođe, Predlog zakona će doprineti apsolutnoj materijalnoj zaštiti agencijskih radnika usled povrede na radu.

Predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu, da država brine o svakom građaninu Srbije. Zašto ranije nismo imali predloge zakona koji štite radnike? Do 2012. godine u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikoga se nije ticalo da raspravlja o predlozima zakona koji štite prava radnika, a ljudi su pristajali da rade i za 15 hiljada dinara, koliko je tada minimalac iznosio, samo da bi prehranili svoju porodicu.

Godina 2019. je godina rada i godina izgradnje. Prvi put nakon 24 godine imamo stopu nezaposlenosti koja je jednocifrena. Možemo se pohvaliti sa tim da nam je stopa nezaposlenosti niža i od zemalja u okruženju i od zemalja članica EU. Srbija ima nižu stopu nezaposlenosti od Crne Gore za oko 5%, duplo nižu stopu nezaposlenosti od BiH, više nego duplo nižu stopu nezaposlenosti od Severne Makedonije, zatim nižu stopu nezaposlenosti ima Srbija i od Španije i od Grčke koje su zemlje članica EU.

Posebno me raduje činjenica da sektori u kojima imamo rast zaposlenosti su trgovina na veliko i malo, građevina, IT sektor i usluge. Rast zaposlenosti u trgovini na veliko i malo svedoči da je u Srbiji došlo do porasta životnog standarda, da je došlo do porasta kupovne moći građana. Rast zaposlenosti u sektoru građevine svedoči da država intenzivno realizuje infrastrukturne projekte i da angažuje naša domaća građevinska preduzeća. Rast zaposlenosti u IT sektoru svedoči da se Srbija intenzivno razvija i digitalizuje, a kada je u pitanju rast zaposlenosti u sektoru usluga, po mom mišljenju, to je najveći dokaz da je došlo do porasta životnog standarda u Srbiji zato što, kada imate razvijen tercijalni sektor, to govori kakav vam je stepen razvoja u Srbiji, a u ovom momentu Srbija se nalazi na dobrom putu, ka visokoj stopi privrednog razvoja. Ukoliko se nastavi ovim tempom, a sigurno da hoće, sasvim su nam realne šanse da uskoro dostignemo stopu nezaposlenosti EU, koja iznosi 6,3%.

Vlada Republike Srbije odgovorno brine o novcu građana Srbije. Svaki dinar uplaćenog poreza, doprinosa, putarine, građanima Srbije država vraća kroz izgradnju infrastrukture, kroz izgradnju auto-puteva, izgradnju lokalnih puteva do najudaljenijih ruralnih područja, kroz izgradnju škola, vrtića, zdravstvenih ustanova itd.

Slika Srbije se drastično promenila 2019. godine u odnosu na 2012. godinu. Teme u Srbiji su se promenile. Godine 2012. glavna okupacija nam je bila kako da izvučemo državu od eventualnog bankrota, dok 2019. godine mi govorimo o digitalizaciji, mi govorimo o rekordnom izvozu informacionih tehnologija, mi govorimo o najvećoj stopi privrednog rasta u Evropi.

Poređanja radi, za prvih osam meseci u 2019. godini izvoz informacionih tehnologija je veći od cele 2017. godine, da ne pominjemo 2010, 2011, 2012. godinu kada IT sektor maltene nije ni postojao u Srbiji.

Za razliku od ovih bojkotaša, koji se bave izmišljanjem lažnih afera, kao što je afera „Krušik“, doktorat, „Jovanjica“ i mnoge druge, članovi Vlade Republike Srbije odgovorno rade i predsednik države zajedno sa članovima Vlade svakog dana uradi nešto dobro za građane i za Srbiju.

Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su uništili preko 33 komada oružja i vojnih oruđa? Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su tu fabriku, kao i mnoge druge u državi do 2012. godine doveli do samog gašenja?

Godine 2013. u „Krušiku“ je radilo 1.264 ljudi. Godine 2018. 3.231, dok je prihod povećan za 6%. To je ono čime se bavi SNS – zapošljavanjem ljudi, izgradnjom infrastrukture, a ne svakodnevnim lažima i izmišljotinama.

Koliko nemaju dokaza za svoje izmišljotine svedoči činjenica da sada, nakon 10 godina, proveravaju svoje saborce – Vuka Jeremića, Borisa Tadića i mnoge druge iz te lažne elite koji su upravo držali predavanja na tom „Megatrendu“ za koji su se sada uhvatili. Sad želim da pitam ove iz Đilasovog saveta – kako je „Megatrend“ bio dobar univerzitet kada su predavanja na njemu držali Boris Tadić i Vuk Jeremić, a diplome iz tog perioda ne valjaju? Očigledno da Vuk Jeremić i Boris Tadić nisu bili dobri predavači. Zaista ne razumem.

Građane Srbije ne zanima ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić, ni Dragan Đilas, i to su građani pokazali na izborima 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine. Građane Srbije zanima da rade i da žive od svog rada, a to im upravo omogućava SNS.

Zaista ne znam kakvu poruku žele da pošalju ovi iz Saveza za Srbiju, crtajući metu na grudima predsedniku države koji je ujedno i sin, i otac, i brat, i suprug? Na taj način prete svima nama koji drugačije razmišljamo nego iz Saveza za Srbiju, koji se borimo za državu i za svoj narod. Uperiti pušku u predsednika Republike u državi gde je 2003. godine ubijen premijer je zaista za svaku osudu.

Ovi iz Saveza za Srbiju nikako da shvate da ovo nije 2000. godina i da se u Srbiji na vlast ne može doći nasilnim putem. Ovo nije ni 2003, 2004, 2007, 2008, 2009. godine kada su najviše pljačkali državu i narod. Ovo je 2019. godina. Okolnosti u Srbiji su se drastično promenile. Srbija je danas bolje mesto za život i zato će poslanička grupa SNS podržati sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i reč je o razvojnom budžetu, kao što smo imali prilike da čujemo u jučerašnjoj raspravi od strane predsednice Vlade i od strane ministra finansija, ali i od strane kolega poslanika.

Zašto je važno naglasiti da danas raspravljamo o razvojnom budžetu? Zato kada su neki drugi vladali Srbijom u predizbornim godinama njihove Vlade predlagale su predizborne budžete, a njihovi poslanici su takve budžete usvajali bez obzira što je budžet vođen isključivo politički interesima štetan i za građane i za privredu.

Ogromna je razlika između budžeta u izbornim godinama prethodne vlasti i budžeta o kom mi danas raspravljamo. Prethodna vlast je po svaku cenu u predizbornim godinama i u izbornim godinama podizala i plate i penzije i ta povećanja su finansirali iz skupih kredita sa kamatnim stopama od 7% i 8% i dan danas država i građani Srbije vraćaju, isplaćuju hirove prethodne vlasti.

U našem budžetu za 2020. godinu jeste projektovano povećanje penzija i plata ali isključivo zahvaljujući suficitu koji smo ostvarili u prvih devet meseci 2019. godine u iznosu od preko 60 milijardi dinara. Ogromna je razlika kada povećanje plata i penzija isplaćujete iz skupih kredita i time opteretite naredne generacije, kao što je to činila prethodna vlast i kad povećanje penzija i plata isplaćujete iz ušteda koje država ostvarila odgovornom politikom.

U 2019. godini nismo imali izbore, a budžet za 2019. godinu je takođe bio razvojni i zahvaljujući takvom budžetu ostvarili smo ogromne rezultate u 2019. godini.

U prvih šest meseci, samo u prvih šest meseci smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti za oko 4% u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu i to nisu konačni rezultati. Međutim, i stopa nezaposlenosti od 10,3%, koja se odnosi na drugi kvartal 2019. godine, je najniža stopa nezaposlenosti od kako se meri nezaposlenost u Srbiji, odnosno od 1995. godine. Tek kada Republički zavod za statistiku bude objavio podatke za treći, četvrti kvartal, imaćemo pravu sliku o stopi nezaposlenosti, a realna su očekivanja Vlade Republike Srbije da će ona biti jednocifrena.

Posebno me raduje činjenica što je budžet za 2020. godinu usmeren sa jedne strane na rast životnog standarda, a sa druge strane na privredni rast i razvoj.

Kada je u pitanju rast životnog standarda budžetom za 2020. godinu obuhvaćene su sve tri kategorije stanovništva, a to su zaposleni u javnom sektoru, zaposleni u privatnom sektoru i penzioneri.

Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru već od novembar krećemo sa većim platama. Kada je reč o zaposlenima u privatnom sektoru od 1. januara imaćemo povećanje minimalne cene rada sa dosadašnjim 27.022 dinara na 30.022 dinara i to je najveće povećanje ikada. To nije sve. Država merama rasterećenja privrede i to smanjenjem stope po osnovu doprinosa PIO fondu za jedan procenat i povećanjem neoporezivog dela zarade za hiljadu dinara država ostavlja privredi čak 13,1 milijardu dinara slobodnih novčanih sredstava koji će privrednici moći da iskoriste ili za povećanja plata postojećih radnika ili za zapošljavanje novih radnika ili za investiranje.

Kada su u pitanju naši najstariji sugrađani, odnosno milion i 700 hiljada naših penzionera kao što smo čuli od strane kolega budžetom za 2020. godinu projektovano je povećanje penzija po stopi od 5,4% i to po švajcarskom modelu. Zašto često ističemo švajcarski model? Zato što je Vlada prihvatila švajcarski model isključivo iz razloga zato što on podrazumeva da se svake godine vrši usklađivanje penzija u skladu sa stopom inflacije i sa stopom rasta zarade u privredi u odnosu 50 prema 50, što je ujedno i najrealnije. Mnoge države su prihvatile švajcarski model zato što se on pokazao kao izuzetno dobar.

Napomenula sam da je budžet za 2020. godinu usmeren i ka privrednom rastu i razvoju. I u 2020. godini nastavljamo sa izgradnjom infrastrukture, započinjemo novi investicioni ciklus. Već u narednim danima kreće se sa izgradnjom Moravskog koridora. U 2020. godini počinjemo, odnosno krećemo sa izgradnjom i Fruškogorskog koridora i sa izgradnjom autoputa prema BiH, prema Republici Srpskoj i sa izgradnjom autoputa E 80, odnosno sa izgradnjom autoputa „Mira“ deonica Niš-Merdare, sa izgradnjom brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica itd.

Dakle, uspeli smo do sada da izgradimo preko 320 kilometara autoputa, da rehabilitujemo na stotine kilometara postojećih puteva, da rehabilitujemo železničku infrastrukturu, a prethodna vlast za 12 godina nije uspela da izgradi nijedan jedini kilometar autoputa.

Upravo izgradnja putne infrastrukture, napredak na „Duing biznis listi“ Svetske banke za četiri pozicije, uspešno sprovođenje mera digitalizacije, usvajanja modela duelnog obrazovanja, rekordno niska stopa inflacije su razlozi dolaska stranih investitora u Republiku Srbiju, a ne samo subvencije za zapošljavanje, kako to često ističu poslanici opozicije.

Zaista smatra da su subvencije za zapošljavanje stranim investitorima na poslednjem mestu. Mnogo su im važniji ovi razlozi koje sam upravo navela.

Takođe želim da istaknem da su stubovi razvoja svake države ulaganje u obrazovanje, ulaganje u naučno-istraživački razvoj, ulaganje u zdravstveni sistem, ulaganje u očuvanje životne sredine.

Sa tim u vezi, upravo budžetom za 2020. godinu predviđena su veća ulaganja u sve ove oblasti koje sam upravo navela. Od strane kolega smo u jučerašnjoj raspravi čuli da je za zdravstveni sistem u 2020. godini namenjeno čak 73,3% više sredstava nego u 2019. godini. Kada je u pitanju ulaganje u naučno-istraživački rad u 2020. godini biće završen naučno-tehnološki park i u Nišu i u Novom Sadu, zatim će biti završen „Dejta centar“ u Kragujevcu itd.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, u 2020. godini imamo čak 8,6% više opredeljenih sredstava Zelenom fondu nego u 2019. godini.

Dakle, o svemu se mislilo kada je planiran budžet za 2020. godinu.

Takođe je važno reći da su pokretači privrednog rasta - rast lične potrošnje, ulaganja u infrastrukturu i priliv stranih direktnih investicija. Povećanje plata i penzija za rezultat ima rast lične potrošnje i tražnje. Kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu da intenzivno ulažemo u infrastrukturu svedok nam je stopa privrednog rasta od 4,7% u trećem kvartalu 2019. godine i prema rezultatima Evrostata drugi smo u Evropi odmah iza Mađarske.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, mnoge međunarodne institucije kažu da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija. Dakle, uspeli smo u svemu.

Ogroman je uspeh, znate, kada je jedina zamerka na budžet za 2020. godinu i od strane Fiskalnog saveta i od strane kolega iz opozicije, povećanje plata i penzija i to naravno iz realnih izvora finansiranja.

Ovakav razvojni budžet pokazuje zašto su se mnogi iz Saveza za Srbiju bolesno radovali zdravstvenim problemima predsednika države. Znate, kada imate ovakve rezultate rada i kada imate ovakav razvojni budžet, ni viša sila ne može pomoći ovim bojkotašima da dođu na vlast.

Poštovani ministre, želim vam uspešan rad i u 2020. godini. Poslanička grupa SNS sa velikim zadovoljstvom glasaće za usvajanje Predloga zakona o budžetu za 2020. godinu. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prošle godine u junu mesecu, tačnije 15. juna 2018. godine, izabrali smo guvernera i viceguvernere NBS. Da smo napravili odličan izbor svedoče rezultati rada NBS u protekloj godini.

Gospođa Tabaković je reizabrana 2018. godine isključivo iz razloga što je u periodu od 6. avgusta 2012. godine do 15. juna 2018. godine svojim radom i načinom rukovođenja jednom od najvažnijih institucija u državi postigla ogromne rezultate i omogućila da se slika Srbije u potpunosti promeni u svetu kada je finansijska stabilnost u pitanju.

Mi danas imamo ekonomski jaku i finansijski stabilnu državu koja je privlačna za strana ulaganja. Nama ekonomistima, ali i svim poslanicima vladajuće većine zaista je lako i čast nam je da govorimo o rezultatima rada NBS. Zaista imamo čime da se pohvalimo, a da građani Srbije savršeno razumeju o čemu govorimo zato što upravo rezultati rada NBS olakšavaju svakodnevni život svih nas građana.

Posao NBS jeste uspostavljanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u celini. Upravo dolaskom gospođe Tabaković na čelo NBS građanima je postalo savršeno jasno šta znači cenovna stabilnost i stabilnost domaće valute u planiranju budućnosti i u donošenju važnih životnih odluka.

Na čelu NBS do 2012. godine su bili neki neodgovorni ljudi, poput Dejana Šoškića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića i drugih, koji su pokazali kako ne treba da se upravlja jednom ovako važnom institucijom i kako ne treba da se vodi monetarna politika. Upravo do 2012. godine stopa inflacije se kretala i 13%, a da ne govorimo o ogromnim fluktuacijama deviznog kursa. Stopa inflacije od 11, 12 i 13% na godišnjem nivou je rezultat neodgovorne politike prethodne vlasti. Prethodna vlast je podizala skupe kredite u inostranstvu kako bi isplaćivala penzije i plate, u nedostatku proizvodnje. Svaki rast tražnje se prelivao na rast cena. Dakle, povećanje penzija i plata iz nerealnih izvora finansiranja samo je guralo inflaciju napred, a građani u Srbiji su živeli sve teže i teže.

Kada uporedimo srednji kurs dinara na dan 31.12.2004. godine koji je iznosio 78,89 dinara za jedan evro sa srednjim kursom dinara na dan 6.8.2012. godine koji je iznosio 118,57 dinara za jedan evro, jasno je da je u periodu od sedam i po godina dinar oslabio prema evru za čak preko 40 dinara. Kada je gospođa Tabaković preuzela funkciju guvernera NBS srednji kurs je iznosio 118,57 dinara za jedan evro. Danas, nakon više od sedam godina, nakon sedam i po godina, ne da nije došlo do devalvacije domaće valute, odnosno do slabljenja dinara, već je dinar ojačao prema evru za 1,1 dinar. O čemu mi govorimo? Devizni kurs je nikad stabilniji nego danas, a dinar nikada jači.

Sada se javljaju neki ekonomski stručnjaci koji kažu da treba ići na devalvaciju domaće valute, da treba oslabiti našu domaću valutu, naš dinar, kako bi se podstakao izvoz, kako bi se podstakla proizvodnja. Prvo, ne znam gde su ti ekonomski stručnjaci bili do 2012. godine, a drugo, ni ja niti bilo ko od nas ovde prisutnih nije primetio da je prethodna vlast devalvacijom dinara, odnosno slabljenjem vrednosti domaće valute podsticala izvoz, podsticala širenje obima proizvodnje i zapošljavanje. Naprotiv, upravo do 2012. godine imali smo najveći broj zatvorenih, ali ipak opljačkanih fabrika i najveći broj otpuštenih radnika, da ne govorimo o njihovim intervencijama na deviznom tržištu. Oni su nenamenski trošili devizne rezerve i intervenisali su na deviznom tržištu samo ukoliko uspeju da prodaju neko javno preduzeće strancu ispod cene. Nakon takvih njihovih intervencija usledila bi kratkoročna revalvacija, zatim još veća devalvacija domaće valute i tako u krug do potpunog slabljenja našeg dinara.

Privrednici su poslovali do 2012. godine u totalnom haosu, u nepredvidivim uslovima, gde bukvalno nisu mogli da odlučuju danas za sutra, već isključivo danas za danas, a da ne govorimo o planiranju i donošenju odluka na duži rok. To je bilo gotovo nezamislivo.

Danas imamo domaću valutu koja je stabilna i situaciju gde slobodno mogu reći da je devizni kurs potpuno neutralan kada se donose investicione odluke. Danas niko ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika jednostavno više nema.

Kada je u pitanju jaka domaća valuta, ona nikako ne može biti loša ni za privredu ni po građane Srbije, građani imaju veći životni standard zato što dinar danas više vredi nego pre sedam godina. Kada su privrednici u pitanju, ukoliko sirovinu i repromaterijal nabavljaju u inostranstvu, ostvaruju uštede zato što kupuju sirovine i repromaterijal po povoljnijem deviznom kursu, a ukoliko privrednici sirovine i repromaterijal nabavljaju na domaćem tržištu, a izvoze gotove proizvode u inostranstvo, ostvaruju prihod koji se zove povraćaj PDV.

Sa druge strane, država stimuliše privrednike povoljnim kreditima da ulažu u savremene tehnologije i tako država utiče na rast produktivnosti proizvodnje, a samim tim i na smanjenje troškova, što za krajnji rezultat ima ili veće marže kod privrednika ili smanjenje cena gotovih proizvoda. Tako da hipoteze pojedinih ekonomskih analitičara i stručnjaka da treba ići na devalvaciju domaće valute kako bi se podstakao izvoz nikako ne piju vodu.

Građani su platili izuzetno visoku cenu neodgovorne politike i Radovana Jelašića i Dejana Šoškića i Mlađana Dinkića i ostalih, a to smo najbolje videli na primeru prezaduženih građana po osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Taj problem je uspela da reši naša vlast predvođena Aleksandrom Vučićem tako što je omogućila građanima da te skupe kredite konvertuje u evro uz otpis 38% preostalog duga.

U avgustu 2015. godine usvojena je strategija za rešavanje problematičnih kredita gde se poslovne banke podstiču na rešavanje takvih kredita kroz smanjenje obaveznih rezervi i drugih mera koje sprovodi NBS. Postignuti su fantastični rezultati i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je drastično smanjeno. Godine 2012. godine učešće problematičnih kredita u ukupnim je bilo 18,63%, 2018. godine 5,7% i to sa tendencijom daljeg smanjenja i potpunog iskorenjivanja problematičnih kredita u ukupnim kreditima.

Kakva je situacija danas u Srbiji i da li strani investitori imaju poverenja da ulažu kod nas, najbolje se može videti na primeru od prošle nedelje.

Naime, 5. novembra Republika Srbija je ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem desetogodišnje evro-obveznice u iznosu od 550 miliona evra, i to po kamatnoj stopi od samo 1,25%.

Ovako niska kamatna stopa rezultat je ogromnog interesovanja stranih banaka, osiguravajućih kompanija, inostranih investicionih fondova za naše, državne obveznice, i to isključivo zbog finansijske stabilnosti koju mi danas imamo u Republici Srbiji.

Pre samo sedam godina emitovale su se hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu po kamatnoj stopi od 12,99%. Na ovaj način Srbija je drugi put ove godine, prvi put u junu, drugi put u novembru, na Londonskoj berzi uspela da zameni deo skupog kredita u dolarima znatno jeftinijim kreditima u evrima. Koristi od ovakvih transakcija imaju zapravo svi u Srbiji, i građani i država i privreda, zato što su nam troškovi finansiranja danas najniži. Mnogo su nam niži troškovi finansiranja nego pre sedam godina.

Građani Srbije danas imaju monetarno i fiskalno jaku i stabilnu državu. Premija rizika je danas deset puta manja nego pre sedam godina, a to znači da svaki privredni subjekat, svaka firma u Srbiji danas deset puta više vredi nego pre sedam godina.

Kreditni rejting Srbije od strane FIČ-a ocenjen je ocenom BB plus, dakle višom ocenom nego prošle godine, i to sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Šta ova ocena zapravo znači? Znači da smo smanjili javni dug i da nam je danas javni dug blizu 50% BDP-a, a pre sedam godina javni dug je iznosio, odnosno išao je i do 76% BDP-a, što znači da smo poboljšali valutnu strukturu javnog duga i to pomoću prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine u ukupnom iznosu preko 1,5 milijarde evra. Znači da imamo nisku stopu inflacije. Naša stopa inflacije u avgustu mesecu je iznosila 1,3%. Na godišnjem nivou ona iznosi 2,2%, a stopa inflacije prethodnog režima se kretala i do 13%, kao što sam već navela.

Takođe, imamo nisku referentnu kamatnu stopu koja danas iznosi 2,5%, a 2012. godine je iznosila 11,25%. Devizne rezerve Srbije nastavile su sa rastom i u avgustu mesecu devizne rezerve su nam bile 13,1 milijardu evra, a 2012. godine 6,3 milijarde evra. Dakle, uspeli smo više nego da udvostručimo devizne rezerve.

Imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija i apsolutni smo lider u regionu. Uspeli smo da više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti. Suficit budžeta opšte države i u 2017. i u 2018. godini iznosio je 0,9% BDP-a, a 2012. godine imali smo deficit od 6,3% BDP-a.

Dakle, rezultati koji su ostvareni odgovornom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i merama fiskalne konsolidacije su zaista za svaku pohvalu.

Kao ponosan građanin Srbije želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Tabaković i njenom timu na uspostavljanju potpuno sigurnog elektronskog bankarstva u Srbiji. Znate, kada su nam profesori 2005, 2006, 2007. i 2008. godine držali predavanja na ekonomskom fakultetu i govorili nam o elektronskoj trgovini i elektronskom bankarstvu, nama studentima su to bile najteže lekcije iz ekonomske literature, zato što smo trebali da naučimo nešto što više podseća na dečiju maštu nego na realnost u Srbiji, bez obzira što je i elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo uveliko bilo u primeni i u Americi i u zemljama zapadne Evrope.

Danas, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući članovi Vlade, Narodnoj banci Srbije, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, e-uprava, su postali sastavni deo života svih nas građana. Više niko od nas ne mora da čeka u dugim redovima na šalterima i da gubi svoje dragoceno vreme. Razlog tome jesu softverske aplikacije koje nas u potpunosti štite prilikom korišćenja i platnih i kreditnih kartica.

U 2018. godini više od milion i 800 hiljada građana je kupovalo preko interneta. U 2019. godini svakako će ta cifra biti premašena. Takođe, primenom objedinjene naplate i uvođenjem objedinjene naplate od januara 2014. godine i ove godine smo uspeli da ostvarimo više prihoda u budžet od planiranog i to nam je upravo omogućilo da, počev od ovog meseca, od novembra, imamo povećane i plate i penzije.

Dok je politika prethodne vlasti praćena brojnim aferama, ova vlast ima samo rezultate na kojima mogu da nam pozavide brojne razvijene zemlje. Setimo se samo kako su nam uništili Službu društvenog knjigovodstva, koja je osnovana davne 1962. godine. Imali smo najbolje organizovanu službu koja je kontrolisala platni promet i koja je štitila i građane i državu. Građane je štitila tako što je kontrolisala poslodavce u naplati doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Dakle, SDK vodila je računa da li su građani zdravstveno osigurani, da li imaju overene zdravstvene knjižice, a sa druge strane vodila je računa da li će građani Srbije nakon odlaska u penziju ostvariti iznos penzije u skladu sa primanjima iz radnog odnosa.

Međutim, prethodnom režimu se nije dopadalo da ih bilo ko kontroliše i Službu su, kao što rekoh, 31. 12. 2002. godine na ponižavajući način ugasili. Od tog momenta, u našu državu, u Republici Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, gde na jednoj strani imamo pojedince koji su se maksimalno bogatili, bahatili, a na drugoj strani imamo masu otpuštenih radnika i građana u Srbiji, koji su ostali na ulici, bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez osnovnih uslova za život.

Setimo se slučaja Nacionalne štedionice koja je osnovana decembra 2001. godine, pod čudnim okolnostima. Naziv - Nacionalna, dodeljen je mimo zakona, kako bi se stekao utisak da je reč o državnoj instituciji, bez obzira što su osnivači Nacionalne štedionice bili 13 privatnih pravnih lica. Tek novembra 2003. godine država je učešćem u sekundarnoj prodaji akcija, kupovinom 21 akcije od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, stekla čak nešto oko 13% udela u vlasništvu Nacionalne štedionice. Ali, to nikako nije sprečilo prethodni režim da dodeli na korišćenje protivpravno, suprotno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Nacionalnoj štedionici potpuno opremljene prostorije, potpuno besplatno, tada već uništenog SDK, odnosno Službe društvenog knjigovodstva.

Zbog takvih afera i takvih neodgovornih odluka narod je ostao bez posla a državi je pretio bankrot.

Znate, 20 minuta mi je jako malo da iznesem sve ono dobro što je Vlada Republike Srbije i Narodna banka učinila za građane i Srbiju u prethodnih sedam godina, ali 20 minuta mi je takođe jako malo da iznesem sve afere prethodne vlasti. Evo i danas, u nedostatku političkog programa, žele da izazovu nestabilnost kako bi se dočepali pune državne kase. Ovi iz Saveza sa Srbiju da misle o građanima u Srbiji ne bi vređali žene, ne bi pozivali na linč i vešanje, ne bi onemogućavali građane da obavljaju svoj posao, ne bi lomili saobraćajne znake u Srbiji. Jednostavno, ne bi trošili novac građana Srbije tako što bojkotuju rad parlamenta, a ne bojkotuju državnu kasu i ne bojkotuju plate i putovanja. Na taj način vređaju sve one koji podržavaju SNS, dakle, vređaju ogroman broj građana u Srbiji, a želeli bi da vladaju tim istim građanima. Pa, znate nije zabeležen slučaj u svetu da deo opozicije traži odlaganje redovnih izbora kako bi se pripremili da na te iste izbore i izađu. Mogu oni da traže šta god hoće građani Srbije ih jednostavno ne žele.

Ono što građani Srbije žele i u narednom periodu jeste ekonomiju koja je apsolutno otporna na eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a to im upravo omogućava SNS.

Hvala timu NBS što odgovorno brine o novcu svih nas građana. Za NBS se često kaže da je bankar države, a naša Narodna banka predvođena gospođom Tabaković je i te kako dobar bankar. O tome svedoče rezultati o kojima sam govorila.

Poslanička grupa SNS podržaće reizbor gospodina Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS, zato što samo timskim radom, na čelu sa gospođom Tabaković, Narodna banka će nastaviti da obara sve rekorde po pitanju finansijske stabilnosti i u narednom periodu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -