ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Prvi put joj je potvrđen poslanički mandat 21.septembra 2017. godine.

Na izborima 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat, kada se našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 12 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, kao, što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i tokom današnje rasprave od strane kolega narodnih poslanika, tema današnje rasprave jeste set koji se sastoji od četiri predloga zakona iz oblasti finansija.

U pitanju su dva potpuno nova zakona, i to Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, i imamo dva predloga zakona, gde imamo izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja u cilju njihovog unapređivanja, a to je Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.

Mogu slobodno da kažem da su sva četiri predloga zakona jako dobra. Primena zakona u praksi omogući će unapređenje poslovanja, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. U toku svog izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Pre svega, podsetiću vas da je u decembru mesecu, predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić najavila zakona o elektronskom fakturisanju, kao deo plana Vlade Republike Srbije za 2021. godinu. Svi mi jako dobro znamo kada predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić ili predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić nešto obećaju, oni to i ispune u najkraćem mogućem roku. Samo nakon četiri meseca od najave Zakona o elektronskom fakturisanju, mi smo praktično na korak od njegovog usvajanja.

Zašto je zapravo ovaj zakon važan za građane i za privredu? Svi mi za vreme trajanja epidemije postali smo i te kako svesni koliko je značajna digitalizacija i elektronska uprava. U uslovima kada nam je bilo ograničeno kretanje i to sa jednim jedinim ciljem, kako bi sačuvali sopstvene živote i živote ljudi oko nas, sve smo praktično mogli da obavljamo od kuće zahvaljujući upravo digitalizaciji i zahvaljujući upravo elektronskoj upravi.

Ovde prvenstveno mislim na e-recept, gde građani nemaju obavezu plaćanja participacije prilikom izdavanja recepta, nemaju obavezu da odlaze u nadležne domove zdravlja po recept za redovnu terapiju, već se danas sve obavlja automatski. Takođe, mislim i na e-vrtić, gde roditelji za prijavu svoje dece, upis u vrtiće ne moraju da odlaze u ustanovu, već sve obavljaju onlajn, dakle od kuće. Takođe, mislim i na servis e-beba, gde roditeljima bukvalno potrebno 15 minuta od rođenja deteta kako bi upisali svoje dete u matičnu knjigu rođenih, prijavili za socijalno i zdravstveno osiguranje, pri čemu rešenje o roditeljskom dodatku i zdravstvena knjižica praktično stižu na kućnu adresu.

Takođe, tokom trajanja epidemije građani su mogli da zakažu termin za PCR testiranje, mogu to i sada zato što još uvek traje epidemija, je li tako, mogu da zakažu termin za PCR testiranje preko portala e-uprave, da se opredele za željenu vakcinu. Takođe, preko portala e-uprave građani se prijavljuju za isplatu jednokratne novčane pomoći, 100 evra prošle godine, dodatnih 60 evra ove godine, građani će moći preko portala e-uprave da se prijave za dodatnih 60 evra, počev od 28. aprila, pa sve do 15. maja.

Mislim da nama je svima jasno šta zapravo znači digitalizacija i šta zapravo znači elektronska uprava. Štedi nam vreme i novac, čuva nam zdravlje i životnu sredinu.

Procene su da od dolaska SNS na vlast, odnosno od sprovođenja mera digitalizacije u Srbiji je ušteđeno preko 180 miliona listova papira. Zamislite koliko je to stabala drveća. Upravo Predlog zakona o elektronskom fakturisanju doprineće uštede u vremenu, u novcu, ali i omogućiće smanjenje emisije štetnih gasova, prvenstveno mislim na ugljen-dioksid.

Da bi građani imali predstavu o obimu uštede, izneću jedan primer. Pretpostavlja se da se u Evropi godišnje izda preko 13 milijardi faktura. To je preko 12 miliona stabala drveća. Zamislite o kakvim uštedama se radi.

Osim što smo rebalansom budžeta za 2021. godinu opredelili tri puta više novca za rešavanje ekoloških problema, dakle, za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, Vlada i kroz druga zakonska rešenja brine o očuvanju životne sredine, a to je jedini i pravi put ka održivom razvoju.

Dok je prethodna vlast gasila najbolje organizovane institucije u državi i to sa jednim jedinim razlogom, kako niko ne bi mogao da kontroliše krađe, ovde mislim na Službu društvenog knjigovodstva koja je na svirep način ugašena 2001. godine, i od tada u Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, a novac građana Srbije, prvenstveno mislim na doprinose, na zarade i na porez, umesto da je završavao na račune Fonda PIO ili Fonda za zdravstveno osiguranje, taj novac je završio na privatne račune u Švajcarskoj, Luksemburgu, Mauricijusu ili ko zna gde već.

Međutim, dolaskom SNS na vlast i dolaskom Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade uspostavljena je kontrola nad obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade, i to uspostavljanjem sistema objedinjene naplate, tako da su radnici u potpunosti zaštićeni, a Poreska uprava, Fond PIO, Fond za zdravstveno osiguranje beleže ogroman porast prihoda po osnovu poreza i doprinosa.

I nije samo to uzrok i rezultat porasta prihoda na račune fonda PIO i Fonda za zdravstveno osiguranje, već ogroman broj fabrika koje je upravo Aleksandar Vučić otvorio. Samo Aleksandar Vučić je otvorio preko 230 fabrika, a u Srbiji je od 2015. godine pa do danas otvoreno preko 400.000 novih radnih mesta. Dakle, Srbija nije više neuređena i lopovska država kakva je bila do 2012. godine.

Ono što ću reći kada je reč o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju je da ne postoji bolji način za suzbijanje sive ekonomije od digitalizacije, ne postoji bolji način za kontrolu naplate poreza od digitalizacije, takođe ne postoji bolji način za privlačenje kako domaćih, tako i stranih investitora od pravne sigurnosti. Upravo sve ovo o čemu sam govorila sadržano je u Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju. Takođe, Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju deo je Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i primena zakona u praksi omogućiće bolju naplatu poreskih prihoda, kao i smanjenje rizika od poreske evazije.

Koliko smo u korak sa najboljima u Evropi najbolje pokazuje podatak da je samo 12 zemalja članica Evropske unije, od ukupno 28, usvojila potpuno novi zakon o elektronskom fakturisanju. Srbija će štaviše sutra imati potpuno novi zakon iz ove oblasti.

Dok smo za vreme Tadića, Đilasa, Jeremića bili među poslednjima u Evropi, bili smo najgori i u Evropi i u svetu, danas smo po svim ekonomskim parametrima među prvima i u Evropi i u svetu.

Iz razloga što svaki zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije omogućava bolji i kvalitetniji život svih građana naše zemlje, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, finansijski zakoni o kojima ove nedelje raspravljamo i o kojima ćemo raspravljati i tokom naredne nedelje jako su važni kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu.

Jedan set finansijskih zakona usmeren je na ekonomsku podršku građanima i privredi u cilju što bezbolnijeg i efikasnijeg prevazilaženja posledica krize, dok drugi set finansijskih zakona usmeren je na suzbijanje sive ekonomije, na efikasniju naplatu poreza i naravno na nastavak sprovođenja mera digitalizacije.

Pre nego što se osvrnem na Predlog zakona o izmenama Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu podsetiću još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije od početka izbijanja epidemije usvojila čak tri ekonomska paketa podrške građanima i privredi u ukupnoj vrednosti od preko osma milijardi evra, što predstavlja 17,2% BDP Republike Srbije.

Dakle, država je sav teret krize preuzela na sebe kako bi se prevazišle negativne posledice. U martu prošle godine kada je izbila epidemija trebalo je ostati hladne glave i u najkraćem mogućem roku osmisliti ekonomski paket mera. Ono sa čime može da se pohvali Srbija jeste da po obimu ekonomskih mera smo ostvarili najveći uspeh u Evropi, odnosno naše ekonomske mere su najsveobuhvatnije i najobimnije, imajući u vidu veličinu naše ekonomije.

Ono što se često zaboravlja kada se pominju ekonomske mere jeste njihova pravovremenost, da Vlada Republike Srbije nije marljivo radila u prethodnih osam godina suočili bi se sa trajnim gubitkom kako dela proizvodnih kapaciteta tako i dela uslužnih kapaciteta i imali bi ogromne posledice na tržištu radne snage.

Imajući u vidu brzinu kojom se pandemija prelivala na globalnu ekonomiju neka predviđanja su da bi u Srbiji tokom 2020. godine bio zabeležen pad od čak 6% i da bi nam bilo potrebno čak dve do tri godine da se vratimo na predkrizni nivo. Naravno, to se nije dogodilo zato što smo na vreme reagovali, usvojili smo prvi paket ekonomskih mera u aprilu prošle godine, drugi paket tokom 2020. godine i evo treći paket 15. aprila ove godine, dakle, u petak i to zahvaljujući što smo odgovorno radili u prethodnom periodu. Dakle, sproveli smo ekonomske reforme, ostvarili smo suficit u budžetu i to četiri godine za redom, sproveli smo mere fiskalne konsolidacije i to nam je sve dalo prostora da spremno dočekamo krizu.

Zahvaljujući ekonomskim merama mi smo uspeli da se u pojedinim ključnim oblastima već u avgustu i septembru mesecu vratimo na predkrizni nivo, što je zaista odličan rezultat, ovde prvenstveno mislim na robni izvoz, na trgovinu na malo, na industrijsku proizvodnju i slično.

Koliko danas dobro stojimo najbolje svedoči podatak da smo u 2020. godini zabeležili najmanji pad u Evropi. Što se tiče 2021. godine naša predviđanja kažu da ćemo završiti godinu sa prirodnim rastom od čak 6%. Neki ekonomski stručnjaci kažu da su nam prognoze isuviše optimistične, sa tim se ne bih složila zato što su nam prognoze bazirane na realnih pretpostavkama. Dakle, polazim od toga da će rast u evro zoni biti pet procenata. Polazim od toga da ćemo i u 2021. godini sačuvati monetarnu, fiskalnu i finansijsku stabilnost, što će da podstakne priliv stranih investicija i tokom 2021. godine. Polazimo od toga da ćemo u 2021. godini imati rekordne kapitalne investicije. Rebalansom budžeta za 2021. godinu predviđeno je čak 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, investiciona i lična potrošnja poguraće privredni rast i omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od čak 6%.

Koliko je naša ekonomija zapravo otporna i jaka pokazuje i podatak da smo u prvom naletu krize, dakle, za period od januara do oktobra 2020. godine zabeležili pad robnog izvoza od samo pet procenata i to u uslovima kada je ekonomski pad u evrozoni iznosio čak sedam procenata, dok 2009. godine nakon izbijanja globalne ekonomske krize, mi smo imali pad robnog izvoza od čak 19% dok je ekonomski pad u evrozoni bio duplo manji nego tokom 2020. godine.

Ono što takođe želim da istaknem da je sav novac za sprovođenje trećeg ekonomskog paketa podrške, dakle svih 57 milijarde dinara obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Dakle, sami smo zaradili taj novac.

Mi se zadužujemo, ali za razliku od prethodne vlasti naši krediti su razvojni. Prethodna vlast se zaduživala pod nepovoljnim uslovima, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i na domaćem finansijskom tržištu, i sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo. Mi to ne radimo. Mi kada se i zadužujemo sredstva iz kredita koristimo isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ono što mogu da vam kažem, a što je ministar na početku današnje rasprave rekao, je da se u ovom momentu u Srbiji gradi čak četiri auto-puta, u maju mesecu krećemo sa izgradnjom petog auto-puta, a krajem godine bićemo u situaciji da se u Srbiji gradi čak osam auto-puteva istovremeno.

Jedan od njih je svakako i auto-put Niš – Pločnik – Merdare koji će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, promeniće sliku Kuršumlije, odakle dolazim.

Takođe, rebalansom budžeta opredeljena su ogromna sredstva, ogroman novac za rešavanje ekoloških problema.

Dakle, tri puta više novca smo obezbedili rebalansom i predvideli rebalansom budžeta u odnosu na inicijalni budžet, kada su u pitanju ekološki infrastrukturni projekti, odnosno za rešavanje ekoloških problema kao što već rekoh.

Takođe, izdvojili smo dodatnih 5,5 milijardi dinara kako bi dodatno pomogli našim poljoprivrednicima. Tu su ogromna sredstva za nastavak ulaganja u zdravstveni sistem i upravo ogromna ulaganja u zdravstveni sistem u prethodnom periodu omogućila su nam da postanemo apsolutni rekorderi kada je imunizacija u pitanju.

Zašto svi spominjemo i naglašavamo važnost infrastrukturnih projekata? Zato što svaki dinar uložen u infrastrukturu podstiče ekonomski rast, zapošljava našu privredu, otvara radna mesta, jednostavno povećava prihode državi.

Upravo realizacija infrastrukturnih projekata omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od 6%, a to će rezultirati da javni dug do kraja godine ne pređe 60%, odnosno godinu ćemo završiti sa javnim dugom ispod 60%, što je ispod nivoa Mastrikta za razliku od mnogih razvijenih zemalja koje već sada imaju trocifrene stope javnog duga.

Molim vas, koja zemlja u svetu se može pohvaliti sa ovako obimnim paketom ekonomskih mera?

Da li je iko od nas mogao da zamisli 2012. godine da će država biti u stanju, da isplati čak šest puta po 600 evra po autobusu svim prevoznicima, ili da će država svim punoletnim građanima isplatiti po 160 evra, i to 100 evra tokom 2020. godine, dodatnih 60 evra tokom ove godine?

Da li je iko od nas mogao da zamisli da će država pomoći svim licima koja se nalaze na evidenciji NSZ sa dodatnih 60 evra? Dakle, sva lica koja su nezaposlena primiće ukupno 220 evra?

Da li je iko od nas mogao da zamisli pre osam godina da će država biti u stanju da isplati svim Srbima na KiM 100 evra, a nezaposlenim Srbima po 200 evra? Niko od nas tako nešto nije mogao da zamisli 2012. godine, zato što smo tada živeli u državi kojoj je pretio bankrot.

Kako danas stojimo, svedoči podatak da je u februaru ove godine zabeležen rast broja zaposlenih za čak 59.000 ljudi, pri čemu 58.000 ljudi više je zaposleno u februaru ove godine u odnosu na prethodnu godinu u privatnom sektoru, dok samo 1.000 ljudi u javnom sektoru.

Zašto kažem samo? Zato što nam se mnogo više građana zapošljava u privatnom sektoru, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije, da gradimo zdrav sistem, da gradimo privredu na zdravim osnovama.

Takođe, ono što smo uspeli u uslovima krize, dakle tokom 2020 godine, je da povećamo nivo neto zarade, i to za čak 9,4%. Povećali smo i penzije tokom 2020. godine. U uslovima krize gradili smo i puteve, pruge, mostove, bolnice, škole, domove zdravlja, kovid bolnice, itd.

Poštovani ministre, i vama i svim članovima Vlada čestitam na svemu što ste učinili da mi građani Srbije ne osetimo posledice krize.

Svi finansijski zakoni su zaista odlični i direktno utiču na rast životnog standarda svih građana u Republici Srbiji.

Zato će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve zakone na dnevnom redu. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što smo čuli na početku današnje rasprave od strane predsednika Komisije za hartije od vrednosti i od strane predsednika Upravnog odbora RATEL-a, ali i u toku rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu.

Imajući u vidu da sam član Komisije za republički budžet za kontrolu trošenja i javnih sredstava, u toku današnje rasprave osvrnuću se na finansijske plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu.

Ono što je dobro i što treba pohvaliti jeste da Komisija za hartije od vrednosti u finansijskom planu planira prihode za 2021. godinu u ukupnom iznosu od 127,1 milion dinara što je čak za 7% više u odnosu na 2020. godinu. Razlog planiranih većih prihoda za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu jesu prevashodno novo usvojeni zakoni, koji su inicirani od strane Ministarstva finansija i to je Zakon o alterantivnim investicionim fondovima, Zakonom o zatvorenim investicionim fondovima i Zakon o reviziji.

Svi ovi zakoni stupili su na snagu tokom 2020. godine i ne samo da su omogućili da Komisija za hartije od vrednosti planira veće prihode za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu, već je Komisija i tokom 2020. godine upravo zahvaljujući ovim zakonima postigla, odnosno ostvarila veće prihode u odnosu na inicijalni plan.

Jako je važno takođe napomenuti da ćemo do trećeg kvartala 2021. godine imati potpuno novi zakon o tržištu kapitala koji će omogućiti da Komisija i tokom 2021. godine ostvari veće prihode u odnosu na planirane u odnosu na finansijski plan o kome danas raspravljamo.

Novi zakon o tržištu kapitala u potpunosti će biti usaglašen sa zakonskom regulativom EU i to je zapravo od višestruke koristi za Srbiju.

S jedne strane, strani investitori ulagaće svoja sredstva u naše domaće hartije od vrednosti. A sa druge strane, imaćemo veći prihod u budžet po osnovu poreza i na kapitalnu dobit, po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu drugih vrsta poreza. Dakle, zakon koji se najavljuje, koji će sigurna sam biti usvojen do trećeg kvartala 2021. godine omogućiće zapravo razvoj tržišta kapitala.

Srbija se može pohvaliti činjenicom da ima najstariju berzu u Evropi, reč je o beogradskoj berzi i naša beogradska berza osnovana je davne 1894. godine i važila je za najbolje organizovanu privrednu ustanovu.

Nažalost, decenijama unazad niko se nije bavio razvojem tržišta kapitala, bili su zapravo, neki pokušaji u periodu od 2003. do 2010. godine, ali naravno bezuspešni, svi znamo da je period do 2012. godine karakterističan za pljačkaške privatizacije i domaći i strani investitori svoja sredstva ulažu u jake i stabilne kompanije do 2012. godine imali smo kompanije koje su poslovale na rubu egzistencije poslovale su sa gubitkom, bile su u stečaju, tako da se nikako nije moglo očekivati da će bilo koji investitor da ulaže svoja sredstva u hartije od vrednosti takvih kompanija, što znači da se tržište kapitala nije ni razvijalo.

Danas nakon osam godina, se stanje u privredi se drastično promenilo, naravno, na bolje imamo privatan sektor koji je stabilan i rentabilan. O tome svedoči činjenica da smo tokom 2020. godine imali veći priliv u budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

Država je ekonomskim paketom podrške u vrednosti od šest milijardi evra, u potpunosti zaštitila privatan sektor i to prevashodno, mislim na mere ekonomske podrške u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, u vidu isplate čak pet minimalaca za zaposlene u mikro malim i srednjim preduzećima, itd. kroz garantne šeme, naravno.

Država je, znači, zaštitila privatan sektor i nastavlja dalje tako da ćemo kako je najavio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić za nedelju ili dve, odnosno do Sretenja imati još jedan ekonomski paket podrške privredi u vrednosti od 2,5 milijarde evra.

Dakle, ukupno Srbija je osam i po milijarde evra obezbedila kako bi osnažila privatan sektor da lakše prebrodi krizu.

Molim vas, koja zemlja u regionu i Evropi može da se pohvali tako obimnim i sveobuhvatnim paketom podrške, meni nije poznato da je jedna zemlja u okruženju tako nešto radila kako bi pomogla privredi.

Takođe, Srbija je među prvim zemljama u svetu usvojila Zakon o digitalnoj imovini i to je omogućilo da Komisiji za hartije od vrednosti da planiram u nekoj budućnosti veće prihode. Dakle, omogućiće Komisiji za hartije od vrednosti da ostvaruju veće prihode u narednom periodu, među prvima u svetu uredili smo trgovinu bitkoinima i to kako bi išli u korak sa inovacijama.

Prošle nedelje, tačnije, 21. januara u Vladi Srbije ministar finansija Siniša Mali i američki ambasador Entoni Godfri potpisali su međudržavni sporazum o podsticanju ulaganja i ovaj međudržavni sporazum je najbolji dokaz koliko američka administracija poštuje sve ono što je Republika Srbija uradila kada su u pitanju ekonomske reforme. Pa da li su oni pre nas, koji su vodili državu, mogli su zapravo, da sanjaju da će u Srbiji biti otvorena Američka razvojna agencija koja pokriva čitav region. I ovo nije sve.

Mi smo ostvarili ogromne rezultate kada je u pitanju međunarodno tržište kapitala, Srbija je nakon sedam godina pauze 2019. godine u junu mesecu, izašla na londonsku berzu i ostvarila istorijski ekonomski rezultat. Emitovali smo naše srpske obveznice sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6%, i ovako niska kamatna stopa je rezultat ogromnog interesovanja stranih investitora za našim državnim obveznicama i to zapravo zbog makroekonomske stabilnosti koju Srbija ima.

I u 2020. godini ostvarili smo takođe istorijske ekonomske rezultate i ovo govorim iz razloga zato što smo mi skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 7% i 8% zamenili jeftinim kreditima i ostvarili ogromne uštede u budžet, samo dakle, po osnovu kamatnih stopa, i te uštede se mere u desetinama milionima evra.

Srbija je do 2012. godine bila poslednja u Evropi kada je u pitanju privredni rast, sada smo prvi u Evropi, Srbija je nestala kao tranzitna zemlja, a sada imamo najbolje puteve u regionu, koje nastavljamo da gradimo i u 2021. godini.

Kada je u pitanju i sistem zdravstvene zaštite 2012. godine bili smo poslednji u Evropi sada smo čak ispred 14 zemalja članica EU.

Do 2012. godine strani investitori su zaobilazili Republiku Srbiju, a sada smo apsolutni rekorderi i lideri u regionu i u Evropi po privlačenju stranih investitora i to je odgovorna politika koju vodi SNS i naravno, poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 21.06.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -