ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

21.septembra 2017. po prvi put joj je potvrđen poslanički mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 13 dana i 2 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije iz 2018. godine važno je istaći da je Republika Srbija maksimalno posvećena suzbijanju korupcije. Borba protiv korupcije, suzbijanje i iskorenjivanje korupcije je preduslov za zdravu ekonomiju, za tržišnu privredu i kontinuirani priliv stranih i domaćih investicija.

O tome koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoče i mere digitalizacije koje se intenzivno sprovode od 2014. godine. Podsetiću građane Srbije da je upravo od 1. januara 2014. godine u primeni objedinjena naplata koja je omogućila našoj zemlji da ostvarimo fantastične rezultate u naplati poreza i doprinosa, stabilizaciji javnih finansija i naravno suzbijanju korupcije u tom delu. Zahvaljujući objedinjenoj naplati, u Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu se navodi da upravo u prvom kvartalu, dakle, samo u prvom kvartalu je podneto blizu milion i 600 poreskih prijava elektronskim putem, što su zaista odlični rezultati.

Koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoči i Izveštaj antikorupcijskog tela Saveta Evrope, tj. GREKO-a, koji je objavljen 2. aprila 2019. godine, a o čemu su kolege više puta govorile. Naime, Srbija je cenjena globalno zadovoljavajućom ocenom po pitanju korupcije i od 13 preporuka ispunili smo 10, a u 2019. godini smo ispunili još dve, odnosno usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije 21. maja 2019. godine, a krajem 2018. godine i Zakon o lobiranju, o čemu su govorile moje kolege. Takođe, kolege su govorile da je skupštinski Odbor za finansije izglasao, a Ministarstvo finansija odobrilo dodatno zapošljavanje u Agenciji za borbu protiv korupcije, što će doprineti da Agencija još bolje i efikasnije obavlja ovlašćenja koja su u njenoj nadležnosti.

Imali smo priliku danas da čujemo da je budžet Agencije za 2019. godinu za 18.640.000 veći u odnosu na prethodnu, što je zaista za svaku pohvalu i što svedoči da je zaista Vlada maksimalno posvećena suzbijanju korupcije.

Ali, kako je izgledalo suzbijanje korupcije u režimu DOS-a, to možemo najbolje videti na primeru Službe društvenog knjigovodstva. Naime, Služba društvenog knjigovodstva je osnovana davne 1962. godine u SFRJ i to je bila služba koja je najefikasnije bila organizovana, koja je obavljala funkciju državnog knjigovođe, evidentičara i kontrolora. Preživela je sankcije, Služba društvenog knjigovodstva preživela je ratove, preživela je kada je sve u državi bilo u krizi, ali nije preživela dosovski režim, zato što im Služba društvenog knjigovodstva nije odgovarala.

Služba je štitila građane tako što je kontrolisala da li su građani penziono i zdravstveno osigurani. Sa druge strane, pratila je priliv u budžet po osnovu poreza kako bi država mogla nesmetano da obavlja svoju funkciju, odnosno kako bi mogla nesmetano da se finansiraju delatnosti koji su od opšteg interesa i za narod i za državu.

Ceo svet se divio i čudio kako smo uspeli da organizujemo i sačuvamo tako efikasnu instituciju i tako efikasan mehanizam kontrole plaćanja informisanja. Ali, ali i bezbroj ali, dosovskom režimu se nikako nije dopadalo da ih neko kontroliše, da nekog kontroliše plaćanja i uopšte platni promet u našoj državi. Zato je Služba društvenog knjigovodstva ugašena 31. decembra 2002. godine i to na ponižavajući način uz prisustvo pripadnika jedinica policije koju su navodno pomogli zaposlenima da napuste svoja radna mesta.

U prostorijama Službe društvenog knjigovodstva nastavila je da posluje čuvena i famozna Nacionalna štedionica i to pod čudnim okolnostima. Inače, gašenje Službe društvenog knjigovodstva 2002. godine od strane dosovskog režima je bio preduslov, odnosno glavni uzrok bujanja korupcije u našoj državi. Od tog trenutka, dakle od 1. januara 2003. godine, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija kreće putem pljačkaške privatizacije, odnosno kreće da se sprovode pljačkaške privatizacije, državne imovine i naša država kreće putem propasti. Tokove novca nije beležila Služba društvenog knjigovodstva zato što službe nije bilo. Tako je prema podacima međunarodnih organizacija iz Republike Srbije iznešeno preko 51 milijarde američkih dolara državnog novca i to ni manje ni više nego na računima na Britanskim Devičanskim ostrvima preko ofšor kompanija. Tako su fabrike gašene, korupcija je bujala, radnici su ostajali bez posla na ulici, a pojedinci su se bogatili i bahatili.

Zbog socijalnog mira i jeftinih političkih poena prethodni režim je uzimao preskupe kredite, kako bi isplaćivali penzije i plate zaposlenima u javnim preduzećima. Tako je država ušla u vrtlog propasti, dugova i siromaštva. Pretio nam je bankrot. Tek su se 2012. godine dosetili da treba organizovati nekakvu instituciju koja će pratiti platni promet, ali bilo je kasno. Te 2012. godine građani su rekli - „ne“ dosovskom režimu i oterali su ih u prošlost. Narod je rekao da im više ništa ne veruje. Pa, njihov savet Vlade za borbu protiv korupcije sačinjavao je izveštaj, odnosno pokojna gospođa Verica Barać u kojima se iznosi uništavanje srpske industrije, privrede, celokupne ekonomije.

I da se razumemo, ekonomija nikako ne može biti loša, mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a dosovski režim je bio loš. Činjenice svedoče o tome. Uništavanje šećerne industrije je školski primer lopovluka i manifetluka DOS-a. Srbija je 2003. godine prokockala šansu koju je dobila od EU da podigne i šećernu industriju stavi na noge. Da su to uradili bilo bi u čitavom lancu proizvodnje šećera zaposleno preko pola miliona ljudi. Međutim njih građani nisu interesovali i dosetili su se veoma mudro da uvoze šećer od okolnih zemalja po subvencionisanim cenama, a da ih izvoze EU po preferencijalnim cenama. Međutim EU je videla da proizvodnje u Srbiji nema, proizvodnje šećera, a šećera koliko god hoćeš i naravno uvela je sankcije Srbiji na uvoz šećera iz Republike Srbije. Tadašnja vlast, naravno u dogovoru sa Upravom carine pravdala se kako zaboga carina nije dobro radila svoj posao, a Uprava carina za ti nikada nije ni odgovarala. To je samo jedan od primera u nizu kako su uništili celu srpsku ekonomiju.

Mi ne želimo da se više nikada vrati to vreme. To ne želimo ni mi, ni građani Srbije, što su u više navrata i rekli, pokazali na izborima, zato danas i Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić čine sve da građani Srbije žive bolje, a o tome svedoče na stotine novih fabrika i na stotine hiljada novih radnih mesta.

Poštovani članovi Komisije za borbu protiv korupcije, poštovani gospodine Sikimiću, samo vi odgovorno nastavite da obavljate svoj posao, ja i moje kolege iz poslaniče grupe SNS ne bojimo se ni korupcije, niti zakona i zato ćemo nastaviti da pratimo i podržavamo vaš rad i u narednom periodu. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 28.06.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da svi zakoni, o kojima cele nedelje raspravljamo, tiču se isključivo privrednog rasta i održivog privrednog razvoja. Danas raspravljamo o razvojnim zakonima zato što imamo članove Vlade i predsednika Republike koji su odgovornom politikom uspeli da za samo sedam godina stabilizuju javne finansije. Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama koje su rezultat teških reformi, mi danas realizujemo projekte kapitalnih investicija, i to iz realnih izvora finansiranja. Zašto iz realnih? Zato što imamo rast BDP i suficit u budžetu treću godinu zaredom.

Pre samo dva dana, svi mi smo bili u situaciji da čujemo, ali i da vidimo na karti Srbiji, koju je dostavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da je u Srbiji od 2014. do 2018. godine izgrađeno 445,9 kilometra auto-puta i da je u toku izgradnja 102,7 kilometra. Dakle, ukupno 548,6 kilometra.

Molim vas, koja Vlada do sada je to uspela u savremenoj srpskoj istoriji. Najviše puteva je sada izgrađeno. Više nego 1965. godine. To je sve izgrađeno uprkos svemu što smo imali, uprkos svim problemima.

Setimo se samo da smo 2014. godine imali katastrofalne elementarne nepogode, poplave koje su nanele ogromnu štetu i privredi, i poljoprivredi, i građanima. Procenjena šteta je tada bila preko jedne milijarde evra. To smo sve sanirali i uspeli da građanima omogućimo veći životni standard.

Osim poplava 2014. godine, 2012. godine smo zatekli praznu državnu kasu. Podsetiću građane i sve prisutne da je zemlja 2012. godine bila bukvalno na ivici bankrotstva.

Međutim, ništa nas ne treba čuditi od ovih uličara iz Saveza za Srbiju, čija je jedina politika obmanjivanje javnosti preko medija, a kojima gazduju Dragan Đilas i Dragan Šolak. Njihova politika jesu zatvorene fabrike. Politika ovih iz Saveza za Srbiju su nezaposleni ljudi na ulicama, inflacija od 13%, 70% javni dug. Njihova politika je rijaliti programi, poljski toaleti u školama koje smo zatekli 2012. godine, zatvoreni muzeji, samoproglašena nezavisnost Kosova 2008. godine itd. Čitav dan bi mi bio potreban da nabrojim sve ono što su nam loše uradili. Ipak ne treba gubiti vreme za nešto što su građani rekli da ne vredi, da ne valja. Građani su ovima iz Saveza za Srbiju rekli da su prošlost.

Ono što je realnost, što je budućnost Srbije, a rezultat je odgovorne politike SNS je svakako rast BDP od 3,6% u ovoj godini, a podsetiću građane da je rast BDP u prethodnoj godini iznosio 4,5%, što je bio najveći u Evropi. Zatim, imamo suficit u budžetu treću godinu za red, na stotine hiljada novih radnih mesta, na stotine fabrika itd. To je sve uslov da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Dakle, uspeli smo da izgradimo 446 kilometra auto-puta, a da pri tom od 2009. godine ne povećavamo naknade za korišćenje tih istih puteva, i to zato što nismo želeli da opteretimo ni građane, ni privredu, jer ih je prethodni režim opljačkao.

Tek sada kada smo građanima i privredi obezbedili viši životni standard i pružili modernu infrastrukturu, ali takođe smo obezbedili tranzit kroz našu zemlju za oko 20 miliona vozila, tek sada smo rešili da povećamo naknade za korišćenje istih tih puteva. Ovo je zaista odgovorna politika izvršne vlasti.

Danas se u Srbiji radi i gradi, a da bi se urađeno i izgrađeno održavalo, sasvim je opravdano da mi građani, a i privreda damo svoj doprinos u tome da bi očuvali javna dobra kako bi naša deca magla da ih koriste. Zaista je bilo žalosno kada se tih godina od 2000. do 2012. godine ništa nije radilo.

Verovatno će sada ovi pametnjakovići koji ne dolaze u salu, a za to primaju platu, umesto da su prisutni u plenumu, oni drže neke konferencije po holu Narodne skupštine i verovatno će na nekoj tih konferencija reći kako mi podižemo cenu putarine, kako to nije dobro itd, a ja želim da ih pitam - zašto nisu komentarisali Šolaka i povećanje cena usluga kablovskog operatera SBB za 100 dinara prošle godine?

To je ništa. Pokušaće da predstave da je to strašno kada povećate cenu putarine za 60 ili 70 dinara, a mi pri tom taj novac ponovo vraćamo i građanima i privredi, a kada njihov Šolak poveća naknadu građanima za uslugu kablovskog operatera od 8%, pravdajući se da je to zbog inflacije, zbog koje inflacije, pa imamo nikad nižu stopu inflacije. Ona je prošle godine iznosila 2,2%, bila je najniža u Evropi, pa o čemu pričamo mi.

Pa, građani Srbije treba da znaju da je na godišnjem nivou od 800.000 korisnika, taj Šolak ukupno prihoduje preko jedne milijarde dinara. Građani i privrednici plaćaju putarinu samo ukoliko koriste autoput, a naknade SBB plaćaju svakog meseca i gledali TV ili ne. Kako god, neka pričaju šta im je volja i onako to niko niti sluša, niti gleda, bitno je napomenuti da Republika Srbija ima najnižu cenu putarine po pređenom kilometru u Evropi.

Pri tom je u Srbiji izgrađeno i obnovljeno najviše puteva i autoputeva nego bilo u kojoj evropskoj zemlji. Pa i svoj automobil ako želimo da koristimo moramo da ga održavamo i imamo nekakve troškove, pa i kuću svoju moramo da održavamo to iziskuje troškove. Pa, svako privredno društvo ima redovne troškove tekućeg održavanja. Takva je situacije i sa javnim dobrima, da bi nešto koristili moramo to i da platimo. Povećanje cene putarine je sasvim ekonomski opravdano zato što smo izgradili više nego bilo koja Vlada do sada, ponavljam još jednom.

Gospodine ministre finansija i svi članovi Vlade, samo vi nastavite da odgovorno radite i gradite, građani će to umeti da cene i nagradiće vas na izborima, a poslanička grupa SNS nastaviće da prati i podržava vaš radi. Podržaćemo sve zakone koji su na dnevnom redu i sve ostale dobre zakone koji dođu u Skupštinu na raspravu. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedniče i članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, uvažene kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja najpre želim da istaknem da mi poslanici vladajuće većine zaista imamo lak zadatak kada se nađemo u ulozi ovlašćenih predstavnika svoje poslaničke grupe u obrazlaganju bilo kog zakona, međunarodnog ugovora ili sporazuma koji predlaže Vlada ili izveštaja samostalnih i nezavisnih organizacija, koje za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, zato što ne samo da je jednostavno, već je i čast obrazlagati kvalitetne zakone koji doprinose unapređenju kvaliteta života svih građana Srbije, koji obezbeđuju kvalitetan pravni okvir za sprovođenje strategija i mera ubrzanog privrednog rasta i održivog privrednog razvoja.

Sa druge strane, kada su u pitanju izveštaji i samostalnih i nezavisnih organizacija koje vrše javna ovlašćenja i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, uglavnom su u pitanju sadržajna dokumenta na čijim stranicama je prikazan iscrpan rad, koji je u skladu sa misijom i vizijom date organizacije.

Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, o kome danas raspravljamo, na svojim stranicama sadrži brojne aktivnosti koje se tiču obezbeđivanja uslova za ekonomski rast i razvoj, otvaranju novih radnih mesta, rastu BDP, odnosno aktivnosti koje za krajnji rezultat imaju viši životni standard svih građana Republike Srbije.

Dakle, u pitanju je Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije iz 2018. godine, pre svega u ime poslaničke grupe SNS, želim da čestitam i vama predsedniče i članovima Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i svim zaposlenima u Komisiji na uspešnom radu, upravo izveštaj o kome danas raspravljamo i koji je na dnevnom redu je pohvaljen od strane Evropske komisije, izuzetno visokom ocenom i to u nedavno objavljenom izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

Visoko se ocenjuje usklađenost zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU, ali i sprovođenje aktivnosti i delovanje Komisije u oblasti zaštite konkurencije po ugledu na zemlje evrozone.

Takođe, Evropska komisija konstatuje napredak naše srpske Komisije za zaštitu konkurencije po pitanju broja otkrivenih slučaja povrede konkurencije, u broju sektorskih analiza, kao i širenje politike na promociji konkurencije. To za nas građane Srbije znači ekonomski napredak i boljitak u svim sferama naših života.

Zbog građana Srbije želim da istaknem da je Komisija za zaštitu konkurencije u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije osnovana 2005. godine. Sa radom je počela aprila 2006. godine. Međutim, bez obzira što je jedna od najmlađih institucija koja se bavi zaštitom konkurencije u svetu, mogu slobodno reći da je pune efekte svog rada ostvarila tek u poslednjih pet godina.

Zašto? Zato što u periodu od 2000. do 2012. godine ne da nije imalo konkurencije, nego nije imalo ni monopola. Samo 2004. godine do 2008. godine prethodni režim je zatvorio preko 2000 fabrika i otpustio preko 400 hiljada radnika, pa nikako nije moglo biti reči ni o monopolu ni o konkurenciji ni o povredi konkurencije.

Bivši režim nije interesovala nijedna privredna grana, ni poljoprivreda, ni turizam, ni trgovina, ali industrija ih je jako interesovala, i to u pogledu slabljenja industrije i sprovođenja pljačkaških privatizacija, kako bi punili sopstvene džepove. Izuzetno ih je interesovalo sticanje monopola ili bar uspostavljanje dominantnog položaja nad medijima u Srbiji.

To smo odlično videli na primeru Dragana Šolaka. Ja zaista, kao diplomirani ekonomista, nikako ne mogu da shvatim da 55% tržišnog učešća koje ima Šolakov SBB nije ni monopol, ni dominantan položaj na tržištu, a 15% tržišnog učešća koje ima Telekom kao kablovski operater je monopol. Da li vi to nama možete kao građanima Srbije da objasnite taj fenomen, da 55% tržišnog učešća nije dominantan položaj, a 15% jeste?

Dok su vladali do 2012. godine, hteli su po svaku cenu da oslabe i da unište Telekom, koji je državno i koji je javno preduzeće koje u tom momentu zapošljavalo preko 13 hiljada radnika, ne bi li stvorili uslove da upravo Telekom kupi Dragan Šolak.

Da se to desilo, Šolak i Dragan Đilas bi imali apsolutni monopol nad medijima u Srbiji, što nikako nije dobro, a njima je to bio cilj. Cilj im je bila ucenjivačka politika prema vlastima za pribavljanje sopstvene koristi po kojoj su poznati svuda u regionu. Sve zemlje u regionu u kojima posluje Dragan Šolak, ima svoje firme, su okarakterisali Dragana Šolaka kao tajkuna, što on zaista i jeste.

To je ta sloboda medija u režiji predstavnika Saveza za Srbiju. Njihov najveći i jedini problem je što nikako ne mogu da sruše i unište našeg predsednika Aleksandra Vučića, uprkos svim lažima i neistinama koje plasiraju preko svojih medija. Prvo, Šolakov N1 nema nikakvu gledanost po svim analizama, bez obzira što zauzima prvo mesto na listi kanala Šolakovog SBB-a, a drugo, Aleksandar Vučić se ne boji nikoga, prvenstveno tajkuna kakav je Dragan Đilas, Dragan Šolak, zatim, Vuk Jeremić, zato što je doveo više investitora u Srbiju nego bilo koji predsednik do sada i zato što se bori za interese naše države kao lav. Tako da, ovima iz Saveza za Srbiju želim mnogo više sreće u osmišljanju kreativnijih laži u narednom periodu, pošto im je to očigledno jedini zadatak.

Ono što je za građane bitno da je u poslednjih šest godina samo u nemačkim kompanijama zaposleno, dakle, samo u poslednjih šest godina, preko 50 hiljada radnika, dakle, reč je o nemačkim kompanijama koje posluju na teritoriji Republike Srbije, ali nikako ne smemo da zaboravimo ni austrijske, francuske, holandske, italijanske, slovenačke, kineske, turske i mnoge druge kompanije koje dolaze iz svih delova sveta, a koje u našoj državi vide sigurnog poslovnog partnera.

U samom Izveštaju Komisije vidi se gde je Srbija danas i koliko je Srbija danas napredovala. Najviše zahteva, odnosno podnosilaca zahteva, kada su u pitanju koncentracije, upravo dolaze od privrednih društava iz zemalja Nemačke, SAD, Austrije, Holandije, Francuske, što govori da upravo kompanije iz ovih zemalja investiraju u naša preduzeća i proizvodne pogone i to upravo u preduzeća i proizvodne pogone koje je prethodni režim uništio i opljačkao.

Takođe, u izveštaju iz priloženog tabelarnog prikaza se jasno vidi da u periodu od 2014. godine do 2018. godine najveći broj zahteva Komisiji je upućeno upravo u 2018. godini. To potvrđuje da je najveći priliv stranih direktnih investicija upravo ostvaren u 2018. godini. U najvećem broju slučajeva Komisija je konstatovala da nije došlo do povrede konkurencije, a to nam govori da Komisija za zaštitu konkurencije uporedo radi na buđenju svesti kako pravnih, tako i fizičkih lica, na značaju tržišne privrede i na značaj konkurencije.

U konačnom, privreda Srbije dobija privredna društva koji rade na svojoj efikasnosti i produktivnosti, a to za nas potrošače znači da ćemo imati kvalitetne proizvode i kvalitetne usluge po nižim cenama. Dakle, zdrava konkurencija i ekonomija donose zaista ogromne koristi i privredi i građanima.

Takođe, u svom izlaganju želim da upoznam građane Srbije da se Komisija za zaštitu konkurencije finansira isključivo iz sopstvenih izvora finansiranja, što je apsolutno u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a to su takse koje se plaćaju u skladu sa zakonom, zatim, to su različite donacije, prihodi od prodaje publikacija i drugo. Želim da pohvalim Komisiju zato što je do sada uspela da u budžet Republike Srbije uplati blizu jedne milijarde dinara, što je zaista za svaku pohvalu i čestitam vam na tome.

U posmatranom Izveštaju jasno se vidi da u 2018. godini ste zaista puno radili na jačanju institucionalnog i administrativnog kapaciteta Komisije. Posebno je interesantna činjenica, ja ću da je istaknem, da naša Komisija za zaštitu konkurencije ima za 20 do 40% manji broj zaposlenih u poređenju na ostala tela u zemljama u regionu i u Evropi koji se bave zaštitom konkurencije, a to znači da imamo kvalitetne i stručne kadrove koji su zaposleni i koji rade u samoj Komisiji.

Bitno je napomenuti da je Komisija za zaštitu konkurencije ostvarila odličnu međunarodnu saradnju sa međunarodnim institucijama i u 2018. godini Komisija je učestvovala i na brojnim seminarima i konferencijama u organizaciji UN za trgovinu i razvoj, zatim, Međunarodnoj mreži za konkurenciju, Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske trgovinske organizacije itd. Komisija je u 2018. godini ostvarila saradnju sa čak 12 tela iz oblasti zaštite konkurencije i potpisala Memorandum o saradnji sa Turskom, a vi ste najavili da će uskoro biti potpisan memorandum o saradnji sa Kinom, što ćemo, naravno, videti u izveštaju za 2019. godinu, dakle, naredne godine.

U poslednjih par godina sve je veće interesovanje medija za rad Komisije i rezultate rada same Komisije, što je zaista dobro. U tom pogledu, u Izveštaju se navodi da je u 2018. godini ostvareno preko 1300 objava što u internet, što u štampanim, što u TV medijima, osam stručnih publikacija, po osnovu kojih ste ostvarili prihod, a to sam malopre iznela. Izneto je posebno važno u pogledu buđenja svesti ljudi i interesovanja kako fizičkih, tako i pravnih lica, ali i medija za vaš rad, ali i na značaju uspostavljanja tržišne privrede.

Komisija za zaštitu konkurencije ima uspešnu saradnju i sa regulatornim telima, sa predstavnicima izvršne vlasti, sa obrazovnim i naučnim institucijama. U prilog tome ide sve intenzivnije učestvovanje Komisije u davanju mišljenja na nacrte zakona koji mogu biti od značaja za stanje konkurencije na tržištu i krajnji cilj je stvaranje povoljnog privrednog ambijenta za privlačenje još većeg broja kako stranih, tako i domaćih investitora. Domaće investitore nikako ne smemo zaboraviti.

Da Komisija za zaštitu konkurencije zaista predstavlja samostalnu i nezavisnu organizaciju svedoče podaci iz izveštaja, gde se jasno vidi da prilikom postupanja ili samostalno ili po zahtevu fizičkih i pravnih lica nisu pošteđena ni javna, ni privatna preduzeća. Znači, svi podležu kontroli. Ukoliko pogledamo predmete okončane u upravnom postupku, sasvim je jasno da u našoj državi danas imamo apsolutnu vladavinu prava.

Prosto rečeno, od zakona u Srbiji danas više niko ne može da pobegne. A, mi zaista svi treba, zahvaljujući apsolutnoj vladavini prava koja je uspostavljena u Republici Srbiji, treba da se zahvalimo našem predsedniku Aleksandru Vučiću, zato što je njegova misija i predizborno obećanje 2012. godine upravo bilo uspostavljanje apsolutne vladavine prava.

Takođe, kada pogledamo izveštaj, videćemo da na strani 31. imamo prikaz predmeta okončanih u upravnom postupku, dok na stranama od 31. do 36. imamo spisak pravnih lica kojima su po osnovu povrede konkurencije, bilo da su u pitanju zloupotreba dominantnog položaja ili restriktivni sporazumi, rešenjima izrečene adekvatne mere, u tom spisku se nalaze: i preduzeće "Auto Čačak" d.o.o. Konjevići, nalaze se i JP EPS distribucija d.o.o. Beograd i "Filip Moris" a.d. Niš i Advokatska komora Srbije i mnoga druga.

Dakle, u Srbiji danas vlada zakon, rad, red i struka. Upravo zbog takvog načina rada gotovo svih institucija Republika Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. U poslednjih pet, šest godina otvorili smo na stotine, hiljade novih radnih mesta. Možemo da se pohvalimo da smo apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih direktnih investicija. Pa, samo u 2018. godini imamo priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 3,5 milijarde evra, što je za svaku pohvalu, a takođe, u prvih pet meseci u 2019. godini imamo rast po osnovu priliva stranih direktnih investicija za čak 17% u odnosu na posmatrani period

Zatim, tu su na stotine kilometara novoizgrađenih autoputeva i pruga, na 1.000 kilometara izgrađenih i obnovljenih puteva, već petu godinu za redom imamo suficit u budžetu. Takođe, moram da istaknem da je ministar finansija, prilikom otvaranja nove fabrike „Meita“ u Obrenovcu u kojoj će raditi preko 3.000 ljudi, najavio povećanje minimalne cene rada za septembar mesec i, takođe, za kraj godine najavio da će doći do povećanja i penzija i plata u javnom sektoru i, što je najbitnije, povećanja će da se isplaćuju iz realnih izvora finansiranja zato što ima rast BDP-a.

Od strane međunarodnih agencija, institucija procenjuje se da ćemo i u 2019. godini imati rast BDP oko 3%, kreditni rejting agencije Srbiju sa visokim ocenama uz pozitivne izglede, što je odraz kontinuiranog smanjenja javnog duga i to setimo se sa 77%, koliko je on iznosio 2014. godini, na nešto blizu 50% BDP, što je takođe za svaku pohvalu. Danas nema grada i opštine u Srbiji da nešto nije urađeno, da li je u pitanju izgradnja nove bolnice, škole, vrtića, fabrike, puta, kanalizacione mreže ili bilo šta drugo što doprinosi boljem kvalitetu života građana u Srbiji.

Dakle, za razliku od onih iz Saveza za Srbiju koji na najprljaviji način žele da se dočepaju pune državne kase, a gde su pri tom ostavili jad i pustoš nakon svoje vladavine od 12 godina, naše institucije, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, koga ti besramnici nazivaju Hitlerom, neumorno rade i Srbija je danas poštovana u svim međunarodnim institucijama, Srbija je povratila ugled u regionu i svetu i Srbija je, zahvaljujući upravo Aleksandru Vučiću, danas siguran partner za sve one države koje imaju ozbiljne namere da ulažu i da ostvaruju bilo kakvu drugu saradnju sa nama.

To građani Srbije vide i te kako osećaju po svom kućnom budžetu koji je danas zaista neuporedivo bolji nego što je bio u periodu do 2012. godine. Zato na svim izborima građani nagrađuju rad i ispunjena obećanja Aleksandra Vučića i SNS. Imali smo priliku da vidimo u nedelju, 16. juna, na izborima koji su održani u Majuru kod Šapca da su građani Srbije rekli da šest puta više veruju SNS i da je SNS šest puta bolja od ovih iz Saveza za Srbiju. To je nama naprednjacima vetar u leđa da u narednom periodu radimo još bolje i još više za sve građane Srbije.

Ovu priliku ću takođe iskoristiti da čestitam predsedniku i članovima Saveta Komisije, svim zaposlenima u Komisiji, što su svojim radom upravo doprineli da Republika Srbija postane regionalni centar za zapadni Balkan kada je u pitanju zaštita konkurencije i nikako ne smemo zaboraviti da postoje dve zemlje zapadnog Balkana koje su članice EU, a to su Slovenija i Hrvatska. Želim vam puno uspeha u daljem radu. Samo tržišna privreda i njeno efikasno funkcionisanje doprinosi političkoj i ekonomskoj stabilnosti jedne zemlje, a to za građane znači ekonomski napredak i prosperitet i svakako veći životni standard.

Poslanička grupa SNS nastaviće da prati i da podržava vaš rad i u narednom periodu i, naravno, glasaćemo za usvajanje vašeg Izveštaja o radu iz 2018. godine. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 11:16