ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Prvi put joj je potvrđen poslanički mandat 21.septembra 2017. godine.

Na izborima 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat, kada se našla na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što smo čuli na početku današnje rasprave od strane predsednika Komisije za hartije od vrednosti i od strane predsednika Upravnog odbora RATEL-a, ali i u toku rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu.

Imajući u vidu da sam član Komisije za republički budžet za kontrolu trošenja i javnih sredstava, u toku današnje rasprave osvrnuću se na finansijske plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu.

Ono što je dobro i što treba pohvaliti jeste da Komisija za hartije od vrednosti u finansijskom planu planira prihode za 2021. godinu u ukupnom iznosu od 127,1 milion dinara što je čak za 7% više u odnosu na 2020. godinu. Razlog planiranih većih prihoda za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu jesu prevashodno novo usvojeni zakoni, koji su inicirani od strane Ministarstva finansija i to je Zakon o alterantivnim investicionim fondovima, Zakonom o zatvorenim investicionim fondovima i Zakon o reviziji.

Svi ovi zakoni stupili su na snagu tokom 2020. godine i ne samo da su omogućili da Komisija za hartije od vrednosti planira veće prihode za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu, već je Komisija i tokom 2020. godine upravo zahvaljujući ovim zakonima postigla, odnosno ostvarila veće prihode u odnosu na inicijalni plan.

Jako je važno takođe napomenuti da ćemo do trećeg kvartala 2021. godine imati potpuno novi zakon o tržištu kapitala koji će omogućiti da Komisija i tokom 2021. godine ostvari veće prihode u odnosu na planirane u odnosu na finansijski plan o kome danas raspravljamo.

Novi zakon o tržištu kapitala u potpunosti će biti usaglašen sa zakonskom regulativom EU i to je zapravo od višestruke koristi za Srbiju.

S jedne strane, strani investitori ulagaće svoja sredstva u naše domaće hartije od vrednosti. A sa druge strane, imaćemo veći prihod u budžet po osnovu poreza i na kapitalnu dobit, po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu drugih vrsta poreza. Dakle, zakon koji se najavljuje, koji će sigurna sam biti usvojen do trećeg kvartala 2021. godine omogućiće zapravo razvoj tržišta kapitala.

Srbija se može pohvaliti činjenicom da ima najstariju berzu u Evropi, reč je o beogradskoj berzi i naša beogradska berza osnovana je davne 1894. godine i važila je za najbolje organizovanu privrednu ustanovu.

Nažalost, decenijama unazad niko se nije bavio razvojem tržišta kapitala, bili su zapravo, neki pokušaji u periodu od 2003. do 2010. godine, ali naravno bezuspešni, svi znamo da je period do 2012. godine karakterističan za pljačkaške privatizacije i domaći i strani investitori svoja sredstva ulažu u jake i stabilne kompanije do 2012. godine imali smo kompanije koje su poslovale na rubu egzistencije poslovale su sa gubitkom, bile su u stečaju, tako da se nikako nije moglo očekivati da će bilo koji investitor da ulaže svoja sredstva u hartije od vrednosti takvih kompanija, što znači da se tržište kapitala nije ni razvijalo.

Danas nakon osam godina, se stanje u privredi se drastično promenilo, naravno, na bolje imamo privatan sektor koji je stabilan i rentabilan. O tome svedoči činjenica da smo tokom 2020. godine imali veći priliv u budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

Država je ekonomskim paketom podrške u vrednosti od šest milijardi evra, u potpunosti zaštitila privatan sektor i to prevashodno, mislim na mere ekonomske podrške u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, u vidu isplate čak pet minimalaca za zaposlene u mikro malim i srednjim preduzećima, itd. kroz garantne šeme, naravno.

Država je, znači, zaštitila privatan sektor i nastavlja dalje tako da ćemo kako je najavio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić za nedelju ili dve, odnosno do Sretenja imati još jedan ekonomski paket podrške privredi u vrednosti od 2,5 milijarde evra.

Dakle, ukupno Srbija je osam i po milijarde evra obezbedila kako bi osnažila privatan sektor da lakše prebrodi krizu.

Molim vas, koja zemlja u regionu i Evropi može da se pohvali tako obimnim i sveobuhvatnim paketom podrške, meni nije poznato da je jedna zemlja u okruženju tako nešto radila kako bi pomogla privredi.

Takođe, Srbija je među prvim zemljama u svetu usvojila Zakon o digitalnoj imovini i to je omogućilo da Komisiji za hartije od vrednosti da planiram u nekoj budućnosti veće prihode. Dakle, omogućiće Komisiji za hartije od vrednosti da ostvaruju veće prihode u narednom periodu, među prvima u svetu uredili smo trgovinu bitkoinima i to kako bi išli u korak sa inovacijama.

Prošle nedelje, tačnije, 21. januara u Vladi Srbije ministar finansija Siniša Mali i američki ambasador Entoni Godfri potpisali su međudržavni sporazum o podsticanju ulaganja i ovaj međudržavni sporazum je najbolji dokaz koliko američka administracija poštuje sve ono što je Republika Srbija uradila kada su u pitanju ekonomske reforme. Pa da li su oni pre nas, koji su vodili državu, mogli su zapravo, da sanjaju da će u Srbiji biti otvorena Američka razvojna agencija koja pokriva čitav region. I ovo nije sve.

Mi smo ostvarili ogromne rezultate kada je u pitanju međunarodno tržište kapitala, Srbija je nakon sedam godina pauze 2019. godine u junu mesecu, izašla na londonsku berzu i ostvarila istorijski ekonomski rezultat. Emitovali smo naše srpske obveznice sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6%, i ovako niska kamatna stopa je rezultat ogromnog interesovanja stranih investitora za našim državnim obveznicama i to zapravo zbog makroekonomske stabilnosti koju Srbija ima.

I u 2020. godini ostvarili smo takođe istorijske ekonomske rezultate i ovo govorim iz razloga zato što smo mi skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 7% i 8% zamenili jeftinim kreditima i ostvarili ogromne uštede u budžet, samo dakle, po osnovu kamatnih stopa, i te uštede se mere u desetinama milionima evra.

Srbija je do 2012. godine bila poslednja u Evropi kada je u pitanju privredni rast, sada smo prvi u Evropi, Srbija je nestala kao tranzitna zemlja, a sada imamo najbolje puteve u regionu, koje nastavljamo da gradimo i u 2021. godini.

Kada je u pitanju i sistem zdravstvene zaštite 2012. godine bili smo poslednji u Evropi sada smo čak ispred 14 zemalja članica EU.

Do 2012. godine strani investitori su zaobilazili Republiku Srbiju, a sada smo apsolutni rekorderi i lideri u regionu i u Evropi po privlačenju stranih investitora i to je odgovorna politika koju vodi SNS i naravno, poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici na dnevnom redu danas imamo pet predloga zakona. Ovaj set od pet predloga zakona prati Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, a to su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona koji se odnosi na davanje garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke a.d. Beograd“ po zaduženju Javnog preduzeća Skijališta Srbije po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman i na kraju imamo odluku o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopuna Finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu.

Poštovana ministarka, u toku jučerašnje i današnje rasprave pažljivo sam slušala svoje kolege narodne poslanike i ono što mogu da primetim je da je u poslednjih par godina zaista, ogromno zadovoljstvo nas poslanika vladajuće većine da diskutujemo o budžetu za narednu godinu.

Pre svega, izabrali smo odgovorne ministre, izabrali smo odgovornu predsednicu Vlade, građani Srbije su izabrali najodgovornijeg predsednika države u istoriji Srbije i u skladu sa tim na dnevnom redu imamo, najblaže rečeno, odlične predloge zakona.

Od kako je SNS na čelu države ne samo da se poštuje budžetski kalendar, već mogu slobodno da kažem da mi budžet za svaku narednu godinu usvajamo gotovo pre roka.

Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje 20. novembra. Isti je slučaj i sa predlozima zakona o budžetima za prethodne godine. Osim što se poštuje budžetski kalendar mi i za narednu godinu imamo razvoji budžet, kao i za prethodne godine, a to znači da je naš budžet, sa jedne strane usmeren na rast životnog standarda svih građana, kroz povećanje penzija i plata, a sa druge strane nastavljamo i u 2021. godini da obaramo rekorde, kada su u pitanju javna ulaganja.

Setimo se samo da kada je Dragan Đilas bio na čelu Srbije, da kada je Dragan Đilas vodio i upravljao javnim finansijama ne samo da se kasnilo sa usvajanjem budžeta za narednu godinu, već smo Predlog zakona o budžetu za svaku narednu godinu usvajali gotovo poslednjih dana decembra.

Za vreme Dragana Đilasa mogli smo samo da sanjamo o Predlogu zakona o završnom računu, zato što nikom nije padalo na pamet da informiše građane gde se troši državni novac, odnosno novac građana Srbije. Tadašnji budžeti su se svodili ni manje ni više nego na zaduživanja. Oni su se zaduživali kako bi finansirali penzije i plate i kako bi servisirali dugove javnih preduzeća.

Članovi SNS ne samo da čine sve što je u najboljim interesima građana Srbije, već građane Srbije na transparentan način informišu gde je utrošen novac građana Srbije i zato danas po prvi put nakon 18 godina, paralelno raspravljamo o završnom računu za 2019. godinu i o Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, građani mogu da prate šta smo realizovali, šta smo uradili u prethodnom periodu i da vide kakvi su nam planovi za budući period.

Takođe, građani mogu da vide kakvo nam je stanje u državnoj kasi, a predlog zakona o završnom računu za 2019. godinu upravo govori da nam je stanje u državnoj kasi odlično zato što smo u 2019. godini četvrtu godinu za redom ostvarili suficit u budžetu, i to u iznosu od 30 milijardi 178 miliona dinara.

Činjenica je da je danas sve mnogo bolje nego pre 7,5 godina i zato razumem ogromnu dozu nervoze i kod Dragana Đilasa i kod njegove tzv. elite.

Oni su, po svemu sudeći, još uvek u 2012. godini i nikako ne žele da primete da je ovo 2020. godina i da su se okolnosti u Srbiji drastično promenile.

Do 2012. godine državna kasa, kasa grada Beograda pripadala je samo Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, međutim, građani su 2012. godine rekli stop mafiji, stop kriminalu i državna kasa, kasa grada Beograda je vraćena građanima Srbije zato što upravo građanima i pripada.

Razlika između vremena kada je Dragan Đilas bio na vlasti i vremena Aleksandra Vučića je najblaže rečeno ogromna.

U vreme Dragana Đilasa je preko 600 miliona evra državnog novca završilo na računima Đilasovih preduzeća, dok u vreme Aleksandra Vučića i SNS preko 600 miliona evra državnog novca isplaćeno je građanima Srbije, i to svakom punoletnom građaninu po 100 evra.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, samo su njegov brat Gojko i Dragan Đilas kupovali stanove za sebe, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS gradi se preko 360 stanova za porodice u Kraljevu čiji su stanovi oštećeni 2010. godine u zemljotresu.

Takođe se gradi na stotine stanova za pripadnike snaga bezbednosti, dok je Dragan Đilas topio oružje naših očeva i dedova. Dakle, otopljeno je preko 30.000 komada oružja u Železari Smederevo, Aleksandar Vučić i SNS opremaju vojsku najsavremenijom opremom, a u Železari Smederevo dolaskom kineskog investitora 2016. godine sada radi preko 4.500 ljudi i Železara Smederevo uspešno posluje.

Za vreme Dragana Đilasa samo su oboleli od dve retke bolesti mogli da se leče u inostranstvu o trošku budžeta Republike Srbije, a dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS od čak 22 retke bolesti.

Godine 2015. kada je Aleksandar Vučić bio premijer prvi put nakon 20 godina ćutanja krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na 2.000 ubijenih i preko 220.000 proteranih Srba sa teritorije Republike Srpske krajine u vojnoj operaciji „Oluja“.

Takođe krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja.

Da ne govorim o kulturi. Dok je Dragan Đilas zatvarao muzeje po Srbiji, Aleksandar Vučić i SNS su obnovili Narodni muzej u Beograd, otvorili su Muzej iluzija, u Srbiji je otvoreno i obnovljeno na desetine muzeja.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, kada je reč o broju snimljenih filmova i serija, dakle za vreme Dragana Đilasa snimljeno je oko pedesetak serija, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS blizu 90, što je duplo više.

Da ne govorim o obnovljenoj tvrđavi u Golupcu, da ne govorim o završenom Hramu Svetog Save. Nakon skoro 100 godina čekanja mi smo dobili završen Hram Svetog Save.

Dakle, svima nam je i više nego jasno kakav je Dragan Đilas i zašto su ga građani oterali u političku prošlost.

Poštovana ministarka, osim što ste u ovoj godini izdvojili 12,7% BDP-a za ekonomski paket podrške privredi, vi i u narednoj godini nastavljate da sprovodite mere podizanja životnog standarda svih građana u Srbiji, i to kroz povećanja penzija i plata. Nastavljate sa realizacijom infrastrukturnih projekata i za 2021. godinu ste predvideli čak 330 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata i za kapitalna ulaganja.

Kada je u pitanju sektor saobraćaja, najviše sredstava opredeljeno je za izgradnju brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, opredeljena su sredstva za rekonstrukciju pruga Niš-Dimitrovgrad, Subotica-Segedin, nastavlja se sa izgradnjom Moravskog koridora, sa izgradnjom Koridora 11, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, i tako dalje.

U 2021. godini opredeljena su sredstva i za početak izgradnje auto-puta E-70, odnosno auto-puta od Niša do Merdara u dužini od 77 kilometara, i ovaj auto-put je toliko značajan zato što će predstavljati motor razvoja za čitav Toplički okrug.

Što se tiče Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, kapitalna ulaganja su se više nego udesetostručila, odnosno porasla su sa 4,2 milijarde dinara u 2014. godini, na čak 49 milijardi dinara u 2020. godini.

U 2021. godini se predviđaju ulaganja za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u preko 60 jedinica lokalnih samouprava.

U 2021. godini, nastavljamo sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih domova zdravlja, sa izgradnjom kliničkih centara itd.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu, izmenama i dopunama je predviđeno povećanje plata i penzija.

Dakle, od 1. januara, krećemo sa povećanjem plata zaposlenih u zdravstvu i to za 5%. Takođe, u 2021. godini, opredeljena su sredstva za povećanje zarada svih zaposlenih u javnom sektoru i to 3,5% počev od 1. januara, odnosno od decembarske plate, a još dodatnih 1,5% očekuje rast zarada zaposlenih u javnom sektoru od martovske plate, odnosno od 1. aprila. Takođe, ide se i sa povećanjem zarada za pripadnike Ministarstva odbrane i to u iznosu od 10%, počev od martovske plate.

Dakle, država brine za ljude koji rade najodgovorniji posao u našoj državi, odnosno za ljude koji brane pravo našeg naroda na slobodu i za ljude koji nas čuvaju.

Kada su pitanju naši najstariji sugrađani, od 1. januara imaćemo uvećane penzije za 5,9% i to nije sve. Osim jednokratne novčane pomoći koju su penzioneri dobili u aprilu mesecu u iznosu od 4.000 dinara, naši najstariji sugrađani, dakle, milion i 717 hiljada penzionera očekuje još jedna isplata jednokratne novčane pomoći i to za desetak dana.

Ono što želim da kažem, da smo mi obezbedili sredstva za isplatu ove jednokratne novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara, zato što u Fondu PIO je premašen priliv po osnovu doprinosa i to za iznos od 10,6 milijardi dinara. Dakle, isplatu jednokratne novčane pomoći vršimo iz realnih izvora, zato što imamo veći priliv po osnovu doprinosa u Fondu PIO i to za čak, kao što sam rekla, već 10,6 milijardi dinara.

Kada je u pitanju privatni sektor, mi podjednako brinemo i o privatnom sektoru. Ono što želim da kažem, da su plate, odnosno zarade u privatnom sektoru od 2012. do 2020. godine, povećane za čak 42%, dok su zarade u javnom sektoru povećane drastično manje nego u privatnom sektoru i to za 28%.

Upravo, cilj Vlade Republike Srbije je da smanji jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora, kako bi stimulisali naše građane da traže zaposlenje u privatnom sektoru, zato što mi hoćemo realnu ekonomiju, a upravo i sve činimo da taj cilj i realizujemo.

Ono što, takođe, želim da kažem da je minimalna zarada drastično povećana, odnosno duplirana je u odnosu na period iz 2012. godine. Godine 2012. minimalna zarada je iznosila 15.000 dinara, a 2021. godine, iznosiće čak 32.000 dinara. Sasvim sam sigurna da bi ovo povećanje bilo još veće da nismo imali ovu situaciju sa kovidom u 2020. godini.

U narednoj godini, takođe, nastavljamo da sprovodimo mere rasterećenja privrede i neoporezivi deo zarade povećaćemo sa 16.300 dinara na 18.300 dinara, zato što upravo država na ovaj način želi da ostavi privrednicima slobodna novčana sredstava kako bi privrednici mogli da povećaju zarade svojih zaposlenih ili da investiraju ta sredstva i na taj način otvore nova radna mesta.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđena je relaksacija mera ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru koja je uvedena 2013. godine. Dakle, korisnici javnih sredstava imaće određenu slobodu pri zapošljavanju ali uz poštovanje odgovornog i disciplinovanog sprovođenja kadrovske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, pre svega želim da istaknem da je u 2020. godini, bez obzira na situaciju sa kovidom, javni dug ostao pod kontrolom, javni dug se minimalno povećao jer treba da imamo zapravo u vidu da je država izdvojila čak 12,7% BDP za ekonomski paket podrške privredi.

Ono što je dobro jeste da nam je javni dug sada 57% BDP. To je čak 3% ispod nivoa Mastrihta. U poređenju sa drugim zemljama Srbija i te kako dobro stoji kada su u pitanju javne finansije.

Država je uspela i da uštedi sredstva, tako da će za 72.500 koji rade u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim agencijama, rent a kar agencijama, do kraja godine biti isplaćena još jedna minimalna zarada, a pri tom neće biti ugrožena fiskalna stabilnost.

Predlog zakona o javnom dugu precizno definiše hedžing, a hedžing predstavlja instrument zaštite od finansijskog rizika. Ovo, zapravo, znači da će Ministarstvo finansija i u narednom periodu nastaviti da sprovodi zamenu skupog i skupih kredita prethodne vlasti, odnosno Dragana Đilasa sa kamatnim stopama od 7% i 8% u jeftine kredite sa kamatnim stopama oko 2%. Na ovaj način država je i u prethodnom periodu ostvarila ogromnu uštedu, a i u narednom periodu uštedećemo novac po ovom osnovu.

Srbija je prošle godine u junu i novembru mesecu ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem dugoročnih evroobvrznica sa rekordno niskim kamatnim stopama. Niske kamatne stope smo ostvarili zato što je postojalo ogromno interesovanje stranih investitora za naše državne evroobveznice, a ovoliko interesovanje stranih investitora je upravo zato što je u Srbiji postignuta i monetarna i fiskalna stabilnost.

Sa ovom praksom se nastavilo i 2020. godine, tako da je 23. novembra 2020. godine, Republika Srbija po drugi put u 2020. godini, izašla na Londonsku berzu gde smo emitovali obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12%, kako bi otplatili najskuplju obveznicu iz 2011. godine, koja je emitovana po kamatnoj stopi od 7,25%. Da je prethodna vlast emitovala obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12% mi bi ostvarili uštede od preko pola milijarde evra i zamislite šta vi sve moglo u Srbiji da se uradi sa tim novcem. Sadašnja vlast, odnosno Srpska napredna stranka, ne povećava javni dug, već otplaćuje dug prethodne vlasti i obveznice koje je emitovala prethodna vlast. Mi smanjujemo nivo javnog duga.

Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se pod povoljnim uslovima i to za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Kao što možemo da zaključimo iz svega što smo čuli u toku današnje i jučerašnje rasprave, građani Srbije danas imaju jaku i stabilnu ekonomiju koja je apsolutno otporna na sve eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a upravo to je suština svih predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Zato će Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati sve predloge zakona. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja iskoristiću priliku da izrazim duboku bol i tugu povodom smrti patrijarha srpskog gospodina Irineja. O njegovom doprinosu i značaju za očuvanje jedinstva srpskog naroda i očuvanje Srpske pravoslavne crkve pisaće istorija.

Ono što ja mogu da kažem je, kao neko ko dolazi iz Toplice, kao neko ko dolazi iz Kuršumlije, da smo upravo zahvaljujući njegovom blagoslovu i zalaganju, nakon više od 40 godina borbe i čekanja, u 2020. godini dobili potpuno obnovljen manastir Svetog Nikole. Inače, manastir Sveti Nikola u Kuršumliji je prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje i zahvaljujući patrijarhu mi smo uspeli da obnovimo manastir koji je izgrađen pre osam i po vekova.

Patrijarh sprski gospodin Irinej večno će živeti u našim mislima i srcima. Neka mu je večna slava i hvala.

S obzirom da je ovo moje prvo izlaganje u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, iskoristiću priliku da svim svojim kolegama čestitam imenovanja i da im poželim uspešan rad.

Kada smo kod današnjeg dnevnog reda, mogli smo da čujemo u uvodnom obraćanju od strane ministra, a i u toku dosadašnje rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona. U pitanju su izmene i dopune postojećih zakona, i to: Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o porezima na imovinu, Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi.

U biti predloženih izmena i dopuna zakona jeste zaštita finansijskog interesa Republike Srbije, sa jedne strane, dok sa druge strane nastavljamo sa sprovođenjem mera digitalizacije koje za cilj imaju kako pojednostavljenje, tako i snižavanje obavljanja pojedinih poslova, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

Pre nego što se osvrnem na predložene izmene i dopune zakona, iskoristiću priliku da vam čestitam, ministre, na svemu onom što ste uradili u suzbijanju posledica izazvanih virusom Kovid-19.

Na početku same epidemije izašli ste sa ekonomskim paketom podrške, koji je tako dobro skrojen da danas kada pogledamo makroekonomske pokazatelje stičemo utisak da u Srbiji uopšte nema kovida. Ovde prvenstveno mislim na privredni rast. I ove godine stopa privrednog rasta je nadmašila sva očekivanja. Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije predviđaju da ćemo godinu završiti sa stopom privrednog rasta od minus 1%, MMF predviđa da ćemo imati minus 1,5% i to je najbolji rezultat u Evropi, imajući u vidu da je prosek razvijenih zemalja zapadne Evrope minus 7,8%. Čak je i evropski komesar za proširenje Evropske unije Oliver Varhej izjavio da je srpska privreda najmanje pogođena kovidom, zahvaljujući isključivo sveobuhvatnom paketu ekonomske podrške privredi. Takođe je izjavio da je Srbija najbolja u regionu i da se bolje nosi sa posledicama izazvane Kovidom-19 nego bilo koja druga država. Dakle, priznanja Vladi Republike Srbije stižu sa svih strana, i to od izuzetno kompetentnih ljudi i od izuzetno važnih kako evropskih, tako i međunarodnih institucija.

Takođe, sedmu godinu zaredom uspevamo da održimo nisku i stabilnu stopu inflacije koja se kreće oko 1,5%. Da smo očuvali monetarnu stabilnost, o tome najbolje svedoči devizni kurs. Mi danas imamo jak i stabilan srpski dinar.

Kada je u pitanju javni dug, prema najnovijim podacima, stopa javnog duga je nešto ispod 57% i to je zaista odličan rezultat zato što je 3% ispod nivoa Mastrihta1, a kada uporedimo naš javni dug sa razvijenim zemljama tek tada vidimo koliko smo ostvarili dobar rezultat, zato što stopa javnog duga najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope premašuje čak 100% bruto društveni proizvod.

Razlike između nas i razvijenih zemalja zapadne Evrope je u tome što se Srbija sama, sopstvenim sredstvima bori sa suzbijanjem posledica izazvanih ovim virusom, dok zapadnoevropske zemlje imaju pristup evropskim fondovima.

Fascinantno je da smo i u uslovima krize premašili izdvajanja za javna ulaganja, i to za čak preko 27 milijardi dinara. Ovde prvenstveno mislim na izgradnju novih puteva, pruga, na rehabilitaciju postojećih puteva i pruga. Do kraja godine imaćemo dve potpuno nove kovid bolnice, i to u Kruševcu i Batajnici, zatim i u 2020. godini smo mnogo uradili na izgradnji najsavremenijeg kliničkog centra u ovom delu Evrope, u pitanju je Klinički centar Srbije.

Ovo je zaista interesantno nama ekonomistima zato što u uslovima krize ono prvo što urade pojedine države jeste da smanje budžet za javna ulaganja. To se u Srbiji nije dogodilo, zato što Srbiju vode odgovorni ljudi čiji je interes građana iznad ličnog interesa.

Ono što je jako interesantno je, poštovani ministre, da ste ekonomskim paketom podrške u potpunosti izbegli crni scenario koji bi inače zadesio našu privredu, kao što je zadesio privrede velikog broja zemalja u svetu. Crni scenario je zadesio našu privredu 2000-ih godina, 2010. godine, pa da kažem i 2011. godine, kada su neki neodgovorni ljudi vodili našu zemlju i privreda i ekonomija ne samo da nam je bila crna, nego crnje od toga nije moglo biti. Dakle, u uslovima epidemije država je sav rizik preuzela na sebe i ne samo da smo uspeli da sačuvamo postojeća radna mesta, nego smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti i ona se danas kreće na rekordno niskom nivou.

Kada je SNS preuzela vlast, stopa nezaposlenosti iznosila je 27%, pre izbijanja epidemije nešto ispod 9,5%, a za prvih šest meseci 2020. godine 7,3%, što je zaista fascinantan rezultat.

Ništa ovo ne bi postigli da prethodnih sedam i po godina nismo vodili odgovornu politiku, da nismo četiri godine za redom imali suficit u budžetu počev od 2015. pa do 2019. godine imali bi suficit u budžetu i ove godine da se nije desila ova situacija sa kovidom. Takođe, ne bi ovo postigli da 2014. godine nismo krenuli sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije, dakle, mislim na uštede u javnom sektoru. Čak mislim da bi stanje u državnoj kasi danas bilo mnogo bolje da 2014. godine nismo imali katastrofalne poplave gde je procenjena šteta na 14 milijardi evra. Ali, bez obzira na sve to makroekonomski pokazatelji i te kako su nam u ovom trenutku dobri, mogu slobodno da kažem najbolji u Evropi.

Kako nam privreda stoji najbolje govori o tome priliv budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Dakle priliv u budžet je premašio sva očekivanja što se tiče dobiti pravnih lica i čak 40% privrednika se nije prijavilo za meru ekonomske podrške koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreskih obaveza, što znači da nam je privatni sektor uspeo da održi likvidnost i u ovim teškim i kriznim vremenima.

Neverovatno je poštovani ministre koliko su se promenile teme u Srbiji. Za vreme izbijanja epidemije, za vreme vanrednog stanja i nakon toga u komunikaciji sa građanima sam stekla utisak da je najveći problem građana da li će moći 2020. godine da letuju ili zimuju van zemlje ili neće, da li će granice biti otvorene ili ne, kako bi mogli da letuju ili zimuju?

Ne tako davno pre desetak godina najveći problem mojih roditelja, komšija, prijatelja, rođaka je bio kako da prežive, kako da prehrane porodice, kako da plate račune, zato što nam je ogroman broj ljudi bio bez posla i bez ikakvih primanja. Danas najveći problem građana je da li će moći da letuju ili zimuju van zemlje ili ne.

Takođe fascinantno mi je da je cena stanova u Srbiji dostigla vrednost skoro 10.000 evra. Tražnja za takvim stanovima je na izuzetno zavidnom nivou. Kupci su uglavnom naši građani. Reč je o sportistima, reč je o zaposlenima IT sektoru, zatim o estradnim ličnostima, o ljudima koji se bave hotelijerstvom i ugostiteljstvom, a do pre par godina jedva da je cena nekretnina u Srbiji dostizala vrednost do 1.500 evra i to na najluksuznijim lokacijama. Zašto pominjem ovu činjenicu? Upravo iz razloga, zato što je cena nekretnina u jednoj državi najbolji indikator životnog standarda stanovništva u datoj državi.

Upravo sve ove činjenice o kojima sam govorila su razlog ogromne mržnje i netrpeljivosti naših političkih protivnika prema nama. Ovo je razlog zašto se na dnevnoj osnovi upućuju pogrdni nadimci i predsednici Vlade i predsedniku države. Zašto se svakodnevno predsedniku države crta meta na čelu? Pa, politički protivnik oprostiće sve, ali uspeh neće oprostiti nikada.

Razlika između SNS i naših prethodnika i naših politički protivnika je u tome što je politika SNS zasnovana na tome da svi građani u Srbiji danas žive bolje nego juče, a sutra bolje nego danas, dok je politika naših političkih protivnika i prethodnika da svi građani žive gore, kako bi Dragan Đilas i njegova samoprozvana elita živela bolje. E, pa takav scenario u Srbiji se više nikada neće ponoviti.

Vas poštovani ministre i sve članove Vlade ne sprečava ni ova kriza da razmišljate o rastu životnog standarda svih građana, tako ste u aprilu mesecu trajno povećali zarade svih zaposlenih u zdravstvu za 10%, budžetom za 2021. godinu opredelili ste sredstva za novo povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu za čak 5%. To je ogroman procenat s obzirom na epidemiološku situaciju.

Takođe ste opredelili sredstva za povećanje zarade svih zaposlenih u javnom sektoru počev od 1. januara po stopi od 3,5% dodatnih 1,5% očekuje zaposlene u javnom sektoru od 1. aprila. Takođe, od 1. januara ide se sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli, po stopi od 5,9%. Imamo i povećanje minimalne cene rada, takođe od 1. januara, po stopi od 6,6%. To su sve pokazatelji rasta životnog standarda i značajni indikatori stanja u državnoj kasi, a po svemu sudeći stanje u državnoj kasi nam je izuzetno dobro.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predložene izmene i dopune zakona sa jedne strane imaju za cilj zaštitu finansijskih interesa Republike Srbije dok sa druge strane idemo dalje sa sprovođenjem mere digitalizacije, odnosno sa poboljšanjem elektronske komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika.

Sa druge strane zakonsko rešenje uključuje otvorene investicione fondove i alternativne investicione fonde u poreski sistem. Imajući u vidu da ovi fondovi nemaju status pravnog lica a podležu registraciji poreske obaveze u njihovo ime i za njihov račun regulisaće društva za upravljanje ovih fondova. Na taj način doći će do povećanja sigurnosti investitora i doći će do razvoja tržišta kapitala.

Zakonska rešenja sa jedne strane propisuje povećanje poreske discipline dok sa druge strane nudi poreskim obveznicima odlaganje plaćanja poreske obaveze kada za to postoje uslovi, zatim izmirenje poreske obaveze na rate. Zatim za poreske dužnike čiji je dug iznad 50 miliona dinara nudi se mogućnost da svoju poresku obavezu izmiruju davanjem određene nepokretnosti, kada za to postoji interes Republike Srbije. Dakle, zakonsko rešenje nudi određene pogodnosti za poreske obveznike.

Kada je u pitanju Druga tačka dnevnog reda, reč je o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, suština predloženih izmena i dopuna jeste usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti državnih organa. Inače, praksa je da svake godine donosimo ovakav zakon.

Kada je reč o trećoj tački dnevnog reda u pitanju su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Novina predloženih izmena i dopuna zakona je kao što smo mogli i da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, prenošenje nadležnosti sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave kada je u pitanju utvrđivanje kontrole i naplata poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na poklon i na nasleđe i to počev od 1. januara 2022. godine. Sa jedne strane jedinice lokalne samouprave imaće veće prihode po osnovu ovih poreza dok sa druge strane poreska uprava moći će efikasnije da obavlja svoje osnovne funkcije zato što se smanjuje nadležnost poreske uprave kada je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava kada je u pitanju porez na poklon i nasleđe.

Predložene izmene i dopune predviđaju takođe da su i otvorene investiciono fondovi i alternativni investicioni fondovi poreski obveznici poreza na imovinu. Takođe zakonsko rešenje grupiše pomoćne objekte zajedno sa garažama, detaljnije i preciznije reguliše ko sve ima prava na poresko oslobođenje i tako dalje.

Četvrta tačka dnevnog reda tiče se Carinskog zakona. Kao što smo čuli od kolege u prethodnom izlaganju, mi smo Carinski zakon usvojili potpuno nov, dakle 2018. godine. Sa primenom se krenulo 17. juna 2019. godine.

Naš Carinski zakon u potpunosti je usaglašen sa Carinskim zakonom EU i na taj način ispunili smo našu obavezu iz pregovaračkog Poglavlja 29, a tiče se carinske unije.

Ovaj zakon, koji je na snazi, je dobar zato što prati savremeni trend globalizacije i ubrzava protok robe kroz našu zemlju. Kada je reč o izmenama i dopunama zakona, one su više terminološke prirode, nego suštinske.

I, na kraju, imamo i izmene i dopune Zakona o carinskoj službi. Izmene i dopune su više tehničke prirode nego suštinske. Do sada smo imali situaciju da samo rukovodilac organizacione jedinice, odnosno carinske ispostave ima ovlašćenja za podnošenje zahteva za pokretanje carinskog prekršajnog postupka. Od sada će to ovlašćenje imati i službenik zaposlen u carinskoj ispostavi kada je rukovodilac odsutan, ali samo pod uslovom da carinski službenik poseduje određena znanja i kvalifikacije i da ga posebnim ovlašćenjem za obavljanje navedenog posla ovlasti upravnik carinarnice.

Dakle, zakonska rešenja koja su na dnevnom redu i te kako su dobra i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće sve izmene i dopune zakona.

Još jednom, poštovani ministre, čestitam vam na svemu dobrom što ste uradili u ovoj kriznoj i izuzetno teškoj godini po ekonomiji. Još jednom ste nam pokazali koliko je Srbija danas jaka i snažna, suverena i nezavisna. Pokazali ste nam da se Srbija danas sama, bez ičije pomoći može izboriti sa svim nedaćama koje je zadese, a da pri tom ponese titulu najvećeg pobednika u Evropi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 21.06.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -