ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

21.septembra 2017. po prvi put joj je potvrđen poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 07.06.2019, 13:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 8 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli od strane izvestioca Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, od gospođe Aleksandre Tomić, na dnevnom redu su danas finansijski planovi nezavisnih i samostalnih organizacija koje za poslove u svojoj nadležnosti odgovaraju Narodnoj skupštini.

Dakle, reč je o finansijskim planovima Komisije za hartije od vrednosti, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije i imamo jedan rebalans Finansijskog plana. Reč je o Finansijskom planu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Rebalans se odnosi na promenu strukture rashoda bez promene u ukupnim prihodima i rashodima, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Imajući u vidu da je na dnevnom redu danas finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, iskoristiću par minuta da posvetim tržištu kapitala.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu finansija na jučerašnjem potpisivanju Sporazuma sa Evroklir grupom. To znači da će se srpske hartije od vrednosti od oktobra 2020. godine naći rame uz rame sa hartijama od vrednosti razvijenih zemalja.

Dakle, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije u potpunosti su posvećeni razvoju tržišta kapitala. U 2019. godini mi, poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo čak 180 zakona, pri čemu je 76 zakona upravo iz oblasti finansija. Pre dve nedelje usvojili smo izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala i te izmene i dopune zakona su minimalne, ali daće maksimalne rezultate kada je u pitanju razvoj tržišta kapitala, s jedne strane, kada je u pitanju priliv stranih investicija, s druge strane. Na kraju, te izmene i dopune zakona od pre dve nedelje rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja evroobveznica.

Zašto uopšte pominjem zakone koje smo usvojili iz oblasti finansija i zašto su nam oni toliko važni? S jedne strane, uspeli smo da ostvarimo ogromne rezultate kada su u pitanju javne finansije, a to zapravo znači da se poboljšao kvalitet života i životni standard svih građana.

Sve međunarodne institucije i Svetska banka i MMF i Evropska komisija i međunarodne kreditne rejting agencije kažu da je Srbija danas finansijski stabilna i jaka i naravno sa pozitivnim izgledima u budućem periodu.

Izneću par dobrih primera koji idu u prilog tvrdnjama svih međunarodnih institucija kada je reč o finansijskoj stabilnosti Republike Srbije. Maločas sam napomenula da u 2019. godini da smo mi poslanici usvojili ogroman broj zakona iz oblasti finansija i upravo početkom oktobra usvojili smo Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Upravo, ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlje 4 koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala i uspeli smo da otvorimo čak šest poglavlja od ukupno osam koliko ih ima kada su u pitanju finansije.

To sve ne bi bilo moguće da nismo sproveli teške reforme i da nismo stabilizovali javne finansije. Naša država je po svim parametrima premašila sva očekivanja međunarodnih institucija i kada je reč o Svetskoj banci i kada je reč o Evropskoj komisiji.

Izneću jedan dobar primer. Svetska banka je Srbiji prognozirala rast u 2019. godini od 3,5%, ne da nismo ostvarili očekivanja Svetske banke, već smo mi i premašili očekivanja Svetske banke i stopa privrednog rasta u 2019. godini iznosi 4,2% BDP i među prvima smo u Evropi po stopi privrednog rasta. Sigurna sam da bi ovaj rezultat bio još bolji da Priština nije uvela takse na srpsku robu od 100% ili da je barem u toku 2019. godine ukinula takse.

Ono što želim da kažem je da je nekim građanima, pogotovo ovim iz Đilasovog saveza zvuči da je lako ostvariti stopu privrednog rasta od 4,2% u 2018. ili 4,4% u 2019. godini, ali to zaista nije tako. To znači da smo ponovili rezultat iz 2018. godine koji je bio rekordan i da smo uspeli da povećamo vrednost BDP za 4,2% u 2019. godini.

Kada to prenesemo na običnog građanina, to znači da smo uspeli u 2019. godini da kupimo sve ono što smo kupili u 2018. godini i priuštili smo sebi nešto dodatno. Jednostavno, privredni rast koji imamo svake godine i koji obara sve rekorde pokazatelj je boljeg i kvalitetnijeg života svih građana.

Kada je reč o javnom dugu, on danas iznosi 48,2% BDP, što je zaista, za svaku pohvalu i neko će reći - da, ali vi se i dalje zadužujete. Da, zadužujemo se, ali naši krediti su razvojni.

Do pre dve nedelje smo usvojili sporazume i ugovore koje smo potpisali sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i ti krediti su namenjeni za izgradnju Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“, za nabavku 18 vozova, za modernizaciju poljoprivrede. Dakle, reč je o veoma važnim infrastrukturnim projektima.

Naši krediti su izuzetno povoljni sa kamatnim stopama od 0,18 do 0,68%. Svi uslovi iz kredita su potpuno transparentni i mogu se videti na sajtu Narodne skupštine, za razliku od prethodne vlasti, koji su sve krili od nas. Da smo mogli da vidimo pod kakvim nas uslovima zadužuju, nikad prethodna vlast ne bi dočekala 2012. godinu.

Recimo, kada nas je prethodna vlast zaduživala, nismo imali pojma da plate i penzije primamo iz kredita i da ćemo i mi i naša deca otplaćivati te plate i penzije. Dakle, sadašnja vlast plate u javnom sektoru i dotacije za penzije Fondu PIO, koje su sada drastično manje nego do 2012. godine isplaćuje iz redovnih budžetskih prihoda, što je u skladu sa domaćinskim ponašanjem prema državnoj kasi, dok su „đilasovci“ plate isplaćivali iz skupih kredita po kamatnim stopama od 7 i 8% i tako su nas doveli malte ne do bankrota.

To im nije bilo malo, pa sada taj Dragan Đilas kaže da ukoliko on dođe na vlast, da će isplaćivati plate lekarima 1000 evra. Kako će isplaćivati plate lekarima? Tako što će stopirati izgradnju Moravskog koridora i ta sredstva iz kredita za izgradnju Moravskog koridora preusmeriće na isplatu plate lekarima.

Prvo, usluge i materijal ugrađen u bilo koji infrastrukturni projekat se isplaćuje jednokratno, dok plate i lekarima i medicinskim sestrama i svim zaposlenima u javnom sektoru treba isplaćivati svakog meseca, svake godine.

Sada se ja pitam, kako će kad potroše ta sredstva iz kredita namenjenih za izgradnju Moravskog koridora, isplaćivati plate lekarima? On je na taj način pokazao da njemu nisu važni građani koji žive u tom delu Srbije, a ima ih preko pola miliona. Njemu nisu važne ni 21.000 kompanija koje posluju u tom delu Srbije. Ova priča mu nije baš najbolje prošla, pa taj Dragan Đilas kaže da će obećane plate lekarima, ukoliko on dođe na vlast, a to će hvala Bogu biti nikad, isplaćivati preraspodelom plata državnih sekretara, izvršnih direktora, lekarima i medicinskim sestrama.

Prvo, u sistemu ima oko 50 i 60 državnih sekretara. Isto toliko izvršnih direktora, a zdravstvenih radnika trenutno ima preko 100 hiljada. Kako je to Đilas smislio, samo on zna. Možda su u njegovo vreme državni sekretari primali plate tri, četiri i pet puta više nego lekari. Ovo je 2020. godina, na čelu države su neki odgovorni ljudi i sada imamo situaciju gde su potpuno izjednačene plate lekara i plate državnih sekretara i naravno izvršnih direktora.

Nedavno smo imali priliku da vidimo, ministar Lončar je pokazao platni listić iz novembra 2009. godine i to gde se vidi plata medicinske sestre i na tom listiću stoji da je plata medicinske sestre u novembru 2009. godine, dakle pre 10 godina, iznosila 31.759 dinara, a u novembru 2019. godine plata medicinske sestre je iznosila 59.377 dinara.

Plata lekara specijaliste sa svim dežurstvima je u novembru 2009. godine iznosila 78.547 dinara, dok u novembru 2019. godine 150.896 dinara. Sada će neko reći da novac ne vredi isto danas i 2009. godine, ali to zaista nije tako. Prvo, stopa inflacije nikada niža i ona se kreće oko 2% na godišnjem nivou, dok je u Đilasovo vreme stopa inflacije išla i do 13%, devizni kurs je već duži vremenski period stabilan i kreće se oko 117,5 dinara za jedan evro.

Sada kada te plate lekara iz novembra 2009. godine preračunamo po srednjem kursu na dan 30. novembar 2009. godine, dobijamo da je lekar specijalista, sa dežurstvima, u novembru 2009. godine primao 828 evra, a kada uzmemo kurs za 30. novembar 2019. godine i kada preračunamo platu lekara, dobijemo da je lekar u novembru 2019. godine primio platu od 1.283 evra. To znači da su plate lekara specijalista sada 455 evra veće nego u Đilasovo vreme.

Očigledno da Đilasu ova matematika do 1000 evra ne ide baš najbolje, ali ona matematika do 620 miliona evra mu ide savršeno.

Kada je reč o samom tržištu kapitala, ono što je odgovorna politika sadašnje vlasti uspela, jeste da skupe kredite prethodne vlasti zameni jeftinim kreditima. Dakle, kredite sa kamatnim stopama od 7,4% uspeli smo da zamenimo kreditima sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6% i na taj način ostvarili smo ogromne uštede u budžetu.

Sadašnja vlast je samo po osnovu nepovoljnih kredita i po osnovu neodgovorne politike prethodne vlasti isplatila, dakle, samo na ime kamata, preko sedam milijardi evra. Da nismo isplatili te kamate, mi bi danas imali javni dug u iznosu od 35% BDP-a. Dakle, samo po osnovu i kad odbijemo kamate skupih kredita prethodne vlasti, dakle, u tih 35% sadržana je glavnica.

Još jedan fantastičan uspeh Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije ostvaren je 29. januara, dakle, pre dve nedelje, emitovanjem državnih obveznica sa rokom dospeća do 20 godina.

Dakle, do 29. januara naša država je emitovala evroobveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina od 29. januara sa rokom dospeća do 20 godina.

Ono što je posebno interesantno, da je tražnja nadmašila ponudu. Da se razumemo, niko ne može naterati nijednog investitora da ulaže u rizične projekte, investitori ulažu tamo gde je stabilnost i predvidljivost na visokom nivou, a to je upravo slučaj sa našim hartijama od vrednosti.

Kada je reč o Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, pre svega, želim da kažem da je Komisija u obvezi da finansijski plan za narednu godinu donese do 30. novembra. Komisija je to i učinila, ispoštovala je rok i Finansijski plan za 2020. godinu dostavila je Narodnoj skupštini na razmatranje 29. novembra.

Takođe, ono što smatram da je bitno za građane Srbije da kažem, da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora finansiranja, što je u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i što je u skladu sa Statutom Komisije za hartije od vrednosti.

Ukoliko u toku poslovne godine Komisija ostvari višak prihoda nad rashodima, taj višak uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ukoliko su pak rashodi veći od prihoda, ta razlika se namiruje iz sopstvene rezerve Komisije za hartije od vrednosti. Ukoliko sopstvena rezerva nije dovoljna, razlika se namiruje iz budžeta, ali to se do sada nikada nije dešavalo.

Ono što je pohvalno je da je Komisija u saradnji sa Ministarstvom finansija usvojila Pravilnik o tarifi Komisije za hartije od vrednosti. Pravilnik je stupio na snagu 1. januara ove godine i upravo usvajanje ovog pravilnika rezultiralo je planiranju većih prihoda za 2020. godinu i to u iznosu od 19,24%.

Kada su u pitanju planirani rashodi, ono što mogu da primetim da su za 2020. godinu planirane veće zarade za zaposlene u Komisiji, što je u skladu sa ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju zarada. Dakle, zarade zaposlenih koje su planirane za 2020. godinu su veće, a masa troškova po osnovu zarada i naknada zarada je ostala na istom nivou kao u 2019. godini.

Razlog tome je što dolazi do kadrovskih promena u Komisiji. U 2020. godini počeće da rade neki mlađi ljudi, sa manjim minulim radom, dok će stariji radnici sa većim minulim radom otići u penziju.

Komisija, inače, broji 38 zaposlenih, što je za dva zaposlena više nego u 2018. godini.

Za 2020. godinu u svom finansijskom planu Komisija je opredelila i planira 11,3 miliona dinara za nabavku računarske opreme, što je zaista za svaku pohvalu, imajući u vidu da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora.

Kada je reč o Finansijskom planu Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, reč je o potpuno nezavisnoj i samostalnoj instituciji, koja broji ukupno 80 zaposlenih. Ovde se, takođe, radi o instituciji koja se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno prihoda koje regulator ostvaruje prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti. To su naknade koje pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge. Dakle, to su TV naknade, radio naknade, kablovske naknade itd.

Smatram da je važno napomenuti da je Regulatorno telo za elektronske medije u periodu od 2007. godine do 2018. godine uplatilo u budžet Republike 1.328.551.794 dinara.

Ono što takođe mogu da primetim jeste da je po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca regulator uštedeo čak 1.300.000 dinara i te uštede preusmerene su na veće zarade zaposlenih po stopi od 8%, što je u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije.

Dakle, vidimo da mere rasterećenja privrede i poslodavaca donose ogromne rezultate kada je u pitanju rast zarada zaposlenih, odnosno kada je u pitanju životni standard građana.

Kada je reč o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu, reč je samo o promeni strukture troškova, odnosno rekvalifikaciji sa jednog konta na drugi. Ono što je bitno je da je Agencija u 2019. godini ostvarila uštede po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u ukupnom iznosu od 978.815 dinara. Agencija je deo ušteđenih sredstava preusmerila na veće zarade, a preostali iznos od ušteđenih sredstava na sopstvene rezerve za nepredviđene izdatke.

Kada je reč o Finansijskom planu Agencije za energetiku za 2020. godinu, ono što treba pohvaliti da su troškovi ostali na istom nivou kao u 2019. godini. Jedino se predviđaju veći troškovi neproizvodnih usluga koji proizilaze iz obaveze Agencije da uplati 136.000 evra po osnovu sporazuma koji je postignut između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Reč je o IPA projektu u ukupnoj vrednosti od 1.500.000 evra, gde je Agencija za energetiku krajnji korisnik.

Inače, Agencija je u 2018. godini uplatila 60.000 evra, preostalih 76.000 evra uplatiće u 2020. godini.

Kada je Agencija za energetiku u pitanju, takođe se finansira iz sopstvenih izvora i do sada je uplatila u budžet Republike Srbije 67.154.000 dinara.

Dok se Đilasova družina sada bavi kalkulisanjem da li izaći na izbore u Šapcu ili ne, da li izaći na izbore u Paraćinu ili ne i dok osuđuju svoju do juče stranačku drugaricu Gordanu Čomić, koja se na potpuno demokratski način izborila za bolji položaj žena u Srbiji, mi poslanici ovde u Skupštini radimo i borimo se svakog dana za bolji životni standard svih građana. Oni svakog dana otimaju građanima novac tako što ne dolaze na posao, a primaju plate, dok sa druge strane se služe lažnim obećanjima i na taj način vređaju inteligenciju svih nas.

Politika SNS je rad i rezultati rada, kao i svakodnevna borba za bolje sutra svih građana.

Poslanička grupa SNS podržaće sve finansijske planove na dnevnom redu. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 31.01.2020.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom smo kraju rasprave o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.

Pre svega, svaki popis stanovništva prati odgovarajuća zakonska regulativa. Imajući u vidu da je Republika Srbija jedna od 193 zemalja članica UN, preuzeli smo obavezu iz Rezolucije broj 10 iz 2015. godine, da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovedemo bar jedan popis stanovništva. Mi smo se, naravno, opredelili za 2021. godinu.

Novina zakona je način prikupljanja podataka. Imajući u vidu da je u toku četvrta industrijska revolucija, sasvim je logično da zakon propisuje da se podaci unose direktno u prenosive računare, odnosno u laptopove. Koristi od takvog načina unosa podataka su višestruke. Prvo, nećemo morati da štampamo sve one upitnike, kako je praksa bila u prethodnim popisnim godinama, zato što se u Srbiji intenzivno sprovode mere digitalizacije i upravo zbog mere digitalizacije, mi smo uspeli da od 2017. godine uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo 10.500 stabala, što je u skladu sa merama zaštite životne sredine.

Druga korist je ušteda u vremenu. Dakle, preskače se faza unosa podataka u bazu podataka. Na taj način mnogo ćemo brže zapravo doći do konačnih rezultata popisa. U prethodnim popisnim godinama, u 2001, odnosno u 2002, u 2011. godini čekalo se čak 13 meseci na konačne rezultate. Zakon propisuje da ćemo prve konačne rezultate imati nakon šest meseci završenog popisa. Predsedniku Republike, članovima Vlade i te kako su bitni precizni podaci i demografska slika Srbije. Niko pre SNS se nije bavio ni demografskom slikom, niti se bavio rađanjem, starenjem, niti iseljavanjem stanovništva.

Ono što je dokaz da se odgovorno i ozbiljno bavimo demografskom slikom Srbije su upravo mere populacione politike, upravo ulaganja u mlade ljude. Izneću i jedan podatak. U 2012. godini je bilo opredeljeno 26 milijardi dinara za mere populacione politike, a u 2020. godini čak 68 milijardi dinara, što je dva i po puta više. Takođe, opredelili smo preko 700 miliona evra za ulaganje u mlade ljude, a preko 200 miliona evra za vantelesnu oplodnju. To je do sada već dalo rezultate. U 2019. godini smo imali čak 614 više rođenih beba nego u 2018. godini. Naravno da nismo zadovoljni, ali i dalje intenzivno radimo i sprovodimo mere populacione politike kako bi se demografska slika u Srbiji poboljšala.

Mi nikada nećemo dozvoliti da se ponovi situacija iz 2001. godine i situacija iz 2011. godine, kada prethodna vlast nije imala finansijska sredstva da sprovede popis. To se nikada više neće ponoviti. Zbog nedostataka finansijskih sredstava upravo u 2001. godini se kasnilo čak godinu dana sa popisom, a u 2011. godini šest meseci. Sada nam ti isti nude nekakve plate za doktore od 1000 evra. Dragan Đilas kaže da ako on i kada on dođe na vlast, a to će biti nikada, da će doktori imati platu od 1000 evra. Taj Dragan Đilas zaboravlja da su doktori u njegovo vreme primali plate manje nego što sada imaju medicinske sestre.

Zamislite, on kaže da će plate za doktore isplaćivati ako stopiraju izgradnju Moravskog koridora. Pa, valjda se plate za zaposlene u javnom sektoru isplaćuju iz redovnih budžetskih prihoda, a krediti se koriste za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata, jer iz infrastrukturnih projekata mi možemo i naredne generacije će moći da vraćaju te kredite. Naravno, to njima nije važno. Te plate od 1000 evra mene podsećaju na one Dinkićeve besplatne akcije od 1000 evra. Oni kada god se približe izbori nude građanima 1000 evra, a kada izbori prođu građanima ništa, a njima milioni u džepovima. Naravno, i Đilas i svi oni iz Saveza za Srbiju su prošlost, a SNS i mladi ljudi su budućnost Srbije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Uvaženi ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo imali priliku da čujemo od gospodina Arsića šta je sve ono dobro što je Narodna banka uradila i za privredu i za građane u Srbiji i kada je reč o stabilnosti dinara, i kada je reč o deviznim rezervama, i kada je reč o stopi inflacije, i o referentnim kamatnim stopama itd. Sasvim sam sigurna da će se lik gospođe Tabaković naći na nekoj od narednih novčanica koje će se štampati za naredne generacije u znak zahvalnosti za sav doprinos srpskom bankarstvu.

Imajući u vidu da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, ono što želim da kažem je da je naša država postigla istorijski uspeh u 2019. godini. Naime, 5. novembra su emitovane desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala po kamatnoj stopi od 1,25%. Ovako niska kamatna stopa je rezultat velikog interesovanja stranih investicionih fondova, osiguravajućih kompanija, stranih banaka upravo za naše državne hartije od vrednosti, za naše državne obveznice, zato što smo mi postigli makroekonomsku stabilnost.

Takođe, i juče smo ostvarili istorijski uspeh, juče smo oborili rekord i emitovali smo državne evroobveznice sa rokom dospeća od 20 godina i sa stopom prinosa od 3,5% ili sa kamatnom stopom od 3,5% u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra.

Inače, do sada smo emitovali državne obveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina, a juče sa ročnošću od 20 godina. Ovo je ogroman uspeh i sve pohvale resornom ministarstvu i, naravno, Narodnoj banci Srbije.

Inače, u prethodnoj godini odgovornom politikom uspeli smo da smanjimo javni dug i javni dug koji se pre par godina kretao do 76% BDP smanjili smo na 50,2% BDP i sve međunarodne kreditne rejting agencije kažu da nam se kreditni rejting poveća i da je kreditni rejting Srbije pozitivan. Dakle, uspeli smo da smanjimo kreditni rizik Srbije.

Kada je reč o zaduživanju prethodne vlasti, oni su se zaduživali po kamatnim stopama od 7% i 8% i to za finansiranje, odnosno za isplatu penzija i plata i za servisiranje dugova javnih preduzeća. Dakle, oni su se zaduživali za potrošnju, a mi kada se zadužujemo, zadužujemo se za finansiranje i za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, obezbeđuje uslove iz čega ćemo moći mi i naredne generacije da vratimo te kredite.

Da se prethodna vlast nije zaduživala pod ovako nepovoljnim uslovima, mi bi sada imali nivo javnog duga od 35% BDP-a. Verovatno se pitate kako je to moguće? Pa, ako imamo u vidu da je vrednost javnog duga u ovom momentu 23 milijarde evra i ako uzmemo u obzir da je sadašnja vlast samo po osnovu kamata prethodne vlasti, po osnovu skupih kredita i Šoškića i Đilasa i Jelašića i Dinkića, isplatila sedam milijardi evra, dakle, samo po osnovu kamata i kada od tih 23 milijardi evra javnog duga oduzmemo tih sedam milijardi evra, dobijemo vrednost od 16 milijardi evra javnog duga. U tih 16 milijardi evra je sadržan dug prethodne vlasti. Dakle, glavnica bez kamate.

Kada 16 milijardi evra podelimo sa BDP, koji je u 2019. godini iznosio 46 milijardi evra, mi dobijemo procentualno učešće javnog duga od 35%. Dakle, samo bez kamata na te skupe kredite po osnovu kojih nas je zaduživala prethodna vlast.

Dakle, u daleko boljoj situaciji bi bili da se prethodna vlast nije zaduživala za potrošnju i da nije tako neodgovorno trošila novac. Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se po osnovu povoljnih kredita, sa kamatnim stopama oko 0,5% i to je sve transparentno. Ugovori o zajmu mogu da se vide na sajtu Narodne skupštine, i vidi se kolika je kamata i rok dospeća i svi uslovi iz kredita, dakle, ništa ne krijemo, naprotiv, imamo sa čim da se pohvalimo.

Mi, zapravo zbog povoljnog kreditnog rejtinga naše države imamo povoljne uslove kod međunarodnih institucija, kada je u pitanju kreditiranje za realizaciju naših infrastrukturnih projekata.

Sad se neko pita zašto se mi uopšte zadužujemo? Pa, i porodice i svaki građanin u Srbiji kada želi da kupi stan, automobil, vikendicu, apartman, uzima neki kredit i poslovna banka propisuje odgovarajuće uslove, pa taj građanin isplati neko procentualno učešće. Kada sve to prenesemo na državu, država za realizaciju infrastrukturnih projekata, za izgradnju putne infrastrukture, za izgradnju zdravstvenih centara, itd, se zadužuje za to procentualno učešće koji građani plaćaju. Država obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, a ostatak za realizaciju, izgradnju nekog puta ili tako, isplaćuje se iz zajma, i to još jednom naglašavam pod izuzetno povoljnim uslovima.

Sve ovo o čemu sam govorila, da ne pominjem sve one realizovane infrastrukturne projekte o kojima su govorile moje kolege i ministri u prethodnim danima, je rezultat odgovorne politike sadašnje vlasti. Đilasovci neka nastave da se svađaju ko će na izbore, a ko ne, neka nastave da vređaju i da prete , neka nastavljaju da izmišljaju svakodnevne afere, a SNS nastaviće da se bori i da obara sve rekorde, i kada je u pitanju makroekonomska stabilnost i kada je u pitanju privredni rast i razvoj. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -