ANA ČARAPIĆ

Srpska napredna stranka

Ana Čarapić rođena je 1985. godine. u Kuršumliji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

21.septembra 2017. po prvi put joj je potvrđen poslanički mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 65
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 19 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada neka država ima situaciju koju smo mi imali do 2012. godine, a to je BDP od minus 3,1%, rekordno visoku stopu nezaposlenosti od 27%, ogroman višak zaposlenih u javnom sektoru i uništenu privredu, jedino što je moglo da se uradi u takvim okolnostima jesu mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjivanje javne potrošnje kako bi se smanjio deficit i ogroman javni dug koji smo nasledili od prethodnog režima.

Fiskalnu konsolidaciju smo uspešno sproveli i danas imamo stabilizovane javne finansije. Danas, umesto deficita u budžetu koji smo imali za vreme DOS režima, imamo suficit u budžetu tri godine za redom.

Umesto BDP-a od minus 3,1% imamo rast BDP-a od 4,5%. Dakle, danas smo u situaciji da možemo da govorimo o realizaciji infrastrukturnih projekata.

Danas je srpska ekonomija toliko ojačala da smo u situaciji da raspravljamo o posebnom zakonu u kome su definisani posebni uslovi za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Osim što je zakon u funkciji jačanja sistema nacionalne bezbednosti, cilj zakona je jačanje sektora građevinarstva. Zakonom je precizirano da će se u izgradnji stanova angažovati isključivo domaći privredni subjekti.

Dakle, sa jedne strane stambeno zbrinjavamo ljude koji rade najteži posao u našoj državi, ljude koji brane pravo našega naroda na slobodu i koji brinu o našoj bezbednosti, dok sa druge strane, angažovanjem velikog broja privrednih subjekata, utičemo na rast BDP-a, utičemo na rast životnog standarda, onih ljudi koji će biti angažovani na realizaciji ovakvih projekata i utičemo, uostalom, na privredni razvoj u Republici Srbiji.

Upravo najveći rast broja zaposlenih u prvom kvartalu 2019. godine smo imali u odnosu na prvi kvartal 2018. godine u sektoru prerađivačke industrije i u sektoru građevinarstva. I to je, čini mi se, ukupno oko 32.500 naših građana je više zaposleno ove godine nego prethodne u ova dva sektora koja sam navela.

Do 2012. godine imali smo rast broja zaposlenih samo u javnom sektoru, a plate i taj višak zaposlenih u javnom sektoru i svi ostali koji su tada radili u javnom sektoru, plate su se isplaćivale od veoma skupih kredita koje smo uzimali u inostranstvu.

Danas imamo ekonomiju zasnovanu na zdravim osnovama. Danas nam više ljudi radi u privatnom sektoru, nego u javnom, što je i bio cilj Vlade Republike Srbije, a to je zato što se smanjio jaz u visini zarade između privatnog i javnog sektora.

Kada je u pitanju izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, bitno je da se ovim izmenama i dopunama zakona predviđa veći broj lica koji će ostvariti pravo na stambeno zbrinjavanje, a to su borci, članovi njihovih porodica i vojni invalidi. Dakle, izgradnja stanova u ove svrhe, znači za pripadnike snaga bezbednosti, je bila gotovo nezamisliva do 2012. godine, a danas imamo situaciju da smo od 8. februara počeli sa izgradnjom stanova u dva grada, a to su Niš i Vranje. Od 22. aprila smo počeli sa izgradnjom u Kragujevcu i Kraljevu, dok se krajem avgusta očekuje izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, a od oktobra i u Beogradu.

Najbitnije je da se planira da se ovaj projekat proširi i na profesore i lekare, što je zaista dobro.

Dakle, Srbija je danas ekonomski jaka. Možemo da se pohvalimo i sa time da je u toku realizacija infrastrukturnih projekata u ukupnoj vrednosti od 14,5 milijardi evra. Važni partneri su nam Kina, koja učestvuje sa pet milijardi evra u izgradnji putne infrastrukture. Tu je i Rusija, koja učestvuje u izgradnji dispečerskog centra i na rekonstrukciji barske pruge i tu su mnogi drugi inostrani partneri koji u Srbiji vide ozbiljnog i sigurnog partnera.

Poštovana ministarko Mihajlović, ne samo da ste u saradnji sa svim članovima Vlade uspeli da u periodu od 2014. godine do 2018. godine izgradite ukupno 446 kilometara novog auto-puta i da je u toku izgradnja 103 kilometra, već vi uporedo radite na rekonstrukciji postojećih puteva. Nedavno ste u kampu Koridora Srbija u Beloj Palanci održali sastanak sa predstavnicima opština Topličkog okruga i tom prilikom ste najavili da će upravo u Prokuplju, Žitorađi, Blacu i Kuršumliji, odakle ja dolazim, biti uloženo oko 2,6 milijardi dinara za izgradnju putne infrastrukture, što je dobro ne samo za razvoj čitave Toplice, već je dobro za celu Srbiju.

Kada jedna država ima dobre puteve, eto nama novih turista, eto nama novih investitora.

Dok ovi propali političari iz Saveza za Srbiju na najbrutalniji način vređaju žene koje razmišljaju drugačije nego oni, predsednik Srbije, vi, svi članovi Vlade, svakog dana uradite nešto dobro za Srbiju i za građane Srbije.

Naravno, poslanička grupa SNS podržaće i ove zakone i sporazume i sve ono što je u interesu građana Srbije. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Ja se ne slažem sa prethodnim govornikom da se ovim članom propisuje da trgovci neće moći sami da određuju kad će im biti roba na rasprodaji. Naprotiv, ovim članom se samo propisuje da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe. Dakle, sprečava se mogućnost od strane trgovaca da varaju nas kupce određene robe.

U članu zakona jasno stoji da će roba moći da bude na rasprodaji samo u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca, prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe. Dakle, roba neće moći više da bude ponovo vraćena u rafove ako je propisana rasprodaja. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Zakonom je precizno definisano šta je rasprodaja, šta su sezonska sniženja a šta je akcijska prodaja.

Dakle, ovo o čemu je prethodnik govornik govorio u pitanju su sezonska sniženja, nije u pitanju rasprodaja. Ovde se mešaju pojmovi, šta je rasprodaja a šta sezonsko sniženje. Rasprodaja je jedno, sezonska sniženja su drugo, a akcijske prodaje su treće. I to je precizno definisano zakonom.

Kada su u pitanju sezonska sniženja, zakonom je jasno definisano da oni mogu biti propisani dva puta u toku godine. Dakle, imamo letnje i zimsko sezonsko sniženje zimske odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula, a zimsko u razdoblju od 25. decembra do 10. januara. To se upravo radi u svim razvijenim zemljama sveta. Da li će određene količine ostati u rafovima ili ne, to je stvar kupovne moći. To je dobro zato što je u Srbiji visoka kupovna moć i što se brzo rasproda takva roba za koju je raspisano sezonsko sniženje. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 94000.00 RSD 21.09.2017 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 11:16