Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ana Čarapić

Ana Čarapić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, tema današnje rasprave je Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne.

Uvažena ministarka je na početku današnje rasprave detaljno obrazložila Predlog zakona o kom danas raspravljamo. Takođe, imali smo priliku i od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da čujemo sve prednosti Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne.

Ono što želim da kažem na samom početku svoga izlaganja jeste da je Republika Srbija na evropskom putu. U skladu sa tim, obavezali smo se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da svoje zakonodavstvo iz oblasti zaštite intelektualne svojine usaglasimo sa pravnim tekovinama EU.

Podsetiću sve građane i kolege narodne poslanike da smo 20. juna 2017. godine otvorili Poglavlje 7. Na snazi je trenutno i Zakon o zaštiti poslovne tajne, ali važeći zakon nije usaglašen sa Direktivom EU iz 2016. godine.

Takođe, važeći zakon ne štiti na adekvatan način investitore i destimulativno deluje na investicije, posebno kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost i iz tih razloga je neophodno usvajanje potpuno novog zakona iz ove oblasti.

Strategijom razvoja intelektualne svojine predviđeno je, dakle, ovde govorimo o Strategiji za period od 2018. do 2022. godine, da usvojimo potpuno novi zakon o zaštiti poslovne tajne do kraja drugog kvartala ove godine.

Mi svi jako dobro znamo da od dolaska Srpske napredne stranke na vlast Republika Srbija je postala ozbiljna država. Vlada Republike Srbije poštuje sve rokove i obaveze koje ima i prema građanima i prema privredi, ali i obaveze koje proističu iz međunarodnih ugovora. S tim u vezi, usvajanjem potpuno novog zakona o zaštiti poslovne tajne mi ćemo ispoštovati našu obavezu koja proističe iz pregovora za pristupanje EU.

Osim što zakon precizno definiše pojam poslovne tajne, zakonskim rešenjem je regulisano pitanje zakonitog i nezakonitog raspolaganja poslovnom tajnom.

Ukoliko novinar istraživač objavi neku informaciju koja je u skladu sa pravom građana na obaveštenost ne smatra se povredom poslovne tajne.

Takođe, ukoliko sindikalni predstavnik prilikom zastupanja prava radnika kod poslodavca sazna poslovnu tajnu i to se ne smatra povredom poslovne tajne, s tim što sindikalni predstavnik ima obavezu da se ponaša u skladu sa kolektivnim ugovorom i ne sme da saopštava poslovnu tajnu koju je saznao trećim licima.

Novina zakona je da će poslovnom tajnom biti zaštićene informacije kao što su proizvodni proces, kao što su spiskovi klijenata, dobavljača, reklamne strategije. O tome su detaljno govorile moje kolege, kolega Milićević i koleginica Jevtić.

Ono što ja želim da vam kažem jeste da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom, ona mora imati komercijalnu vrednost. Ona mora donositi nekakav prihod poslodavcu u budućem periodu.

U skladu sa zakonom, poslodavac je u obavezi da zaštiti poslovnu tajnu i to usvajanjem adekvatnog priručnika o zaštiti poslovne tajne, zatim da određena dokumenta označi kao poslovna tajna, da ograniči pristup poslovnoj tajni i to do sada nije bio slučaj.

Ono što je jako važno, a predstavlja novinu zakona je da se držaocu poslovne tajne pruža mogućnost da se tužbom izjasni da se određena informacija objavi u sredstvima javnog informisanja i to o trošku tuženog i to do sada nije bio slučaj. To je, dakle, prednost ovog zakonskog rešenja iz razloga što će se odvratiti budući počinioci, ali i probudiće se svest kod šire javnosti o značaju poslovne tajne.

Ono što smatram da je najvažnije kod Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne to je što će ovo zakonsko rešenje doprineti suzbijanju nelojalne konkurencije, sa jedne strane, a sa druge strane stimulativno će delovati kako na domaće, tako i na strane investicije upravo da ulažu u oblast naučno-istraživačke delatnosti.

Ono što mogu da kažem jeste da je Vlada Republike Srbije od 2014. godine pa na ovamo preuzela zaista niz mera i aktivnosti na suzbijanju i sive ekonomije, ali i nelojalne konkurencije. Ovde prvenstveno mislim na mere digitalizacije koje se aktivno sprovode od 2014. godine, pa na ovamo.

Kada je reč o stranim investicijama, Srbija je apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih investicija i od svih investicija, mislim na strane, koje se sliju u zemljama Zapadnog Balkana, čak 65% završi u Republici Srbiji. A, šta to zapravo znači za našu zemlju? Znači da je u Srbiji uspostavljena vladavina prava, znači da nam je bezbednost na visokom nivou, znači da imamo razvijenu infrastrukturu, da raspolažemo stručnim i kvalitetnim kadrovima, zato što su to upravo činioci koji privlače strane investitore, a Srbija prednjači u Zapadnom Balkanu u odnosu na sve ostale zemlje.

Za Aleksandra Vučića i SNS privlačenje stranih investitora i strane investicije koje se realizuju znači rast bruto domaćeg proizvoda, znače otvaranje novih radnih mesta, rast životnog standarda, svih građana naše države, a za prethodnu vlast priliv stranih investicija je značio prodaju državne imovine ispod cene, pri čemu je sav novac od takvih investicija, da nazovemo investicije, završavao na računima političara iz prethodnog režima.

Za razliku od njih, samo je Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko godinama otvorio preko 230 fabrika i upravo te fabrike su nam omogućile viši životni standard i rast BDP. Sve fabrike koje su otvorene u poslednjih nekoliko godina uglavnom su izvozno orijentisane, a o tome smo najbolje mogli da se uverimo prilikom posete Aleksandra Vučića Češkoj Republici, kada je iznet podatak o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom i ne samo da je udvostručena trgovinska razmena između Češke i Srbije, već Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni sa Češkom.

Najveći izvoznici u Češkoj su nam obrenovačka „Meita“, šabački „Jazaki“, Smederevska železara, „Habis“, zatim niški „Džonson elektrik“ i to su kompanije koje je SNS izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra. Ovo su zaista odlični rezultati, zato što izvoz znači rast, znači snagu jedne države.

Govorila sam, dakle, samo o našoj trgovinskoj razmeni sa Češkom, a da nisam pomenula ni Nemačku, koja je jedan od naših najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera, nisam pomenula ni Rusiju, ni Kinu, ni ostale države. Ono što mogu da vam kažem da su naše investicije, kako domaće, tako i strane, geografski rasprostranjene po čitavoj državi i upravo to nam je omogućilo da se u prvoj polovini prošle godine, tačnije u junu mesecu vratimo na pretkrizni nivo kada je u pitanju robni izvoz, kada je u pitanju industrijska proizvodnja.

Što se tiče BDP, mi smo se u prvom tromesečju ove godine vratili na pretkrizni nivo i to su zaista odlični rezultati.

U uslovima krize, ekonomskim merama u vrednosti od preko osam milijardi evra, snažnim prilivom investicija, ogromnim ulaganjima u realizaciji infrastrukturnih projekata, uspeli ne samo da očuvamo postojeće proizvodne kapacitete, već smo otvorili i nove. I upravo to nam je omogućilo da u prvom tromesečju ove godine ostvarimo rast robnog izvoza od čak 16,6%.

U prvom tromesečju 2021. godine Srbija je ostvarila suficit na računu platnog bilansa, što se nikada nije dogodilo, a vrednost suficita nam je 160 miliona evra. To je za čak milijardu i 100 miliona evra više nego u prvom tromesečju prethodne godine.

To su zaista odlični rezultati. Kada pogledamo ostale države, nažalost, koje se suočavaju sa ogromnim gubicima i proizvodnih i uslužnih kapaciteta i sa ogromnim gubitkom radnih mesta, Srbija zaista prednjači u svemu što smo ostvarili tokom 2020. godine i što ćemo ostvariti čak štaviše i krajem ove godine.

Ono što želim da kažem, zbog svih tobož dušebrižnika koji se brinu o javnom dugu Srbije, da nam je javni dug pod kontrolom. I Srbija je u uslovima krize tokom 2020. godine imala najmanje povećanje javnog duga.

Da bih bila potpuno jasna, izneću podatak da smo tokom 2020. godine uvećali javni dug za samo 5,4%. Zašto kažem samo? Pa, zato što najrazvijenije zemlje Evrope imale su uvećanje javnog duga od preko 20% u odnosu na BDP tokom 2020. godine. Ovde mislim na Francusku, Italiju, Španiju, Kipar, Grčku, takođe i zemlje iz našeg najbližeg okruženja, kao što je Mađarska, Slovenija, Hrvatska, imale su uvećanje javnog duga od preko 15%.

Zaista mi je kao ekonomisti degutantno da slušam da nam neki političari i ekonomisti iz prethodnog režima govore o javnom dugu. U vreme njihove vlasti javni dug je dostizao vrednost i do 78% BDP, a ono što je najgore od svega, ni jedan jedini dinar iz kredita nisu uložili u realizaciju infrastrukturnih projekata, kako bi stvorili uslove da te iste dugove i vraćaju. Sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo i na taj način su nas gurali u začarani krug, gde smo 2020. godinu dočekali, u takvoj situaciji smo bili da nam je pretio bankrot.

Danas nam o javnom dugu govore političari u čije vreme je vrednost BDP iznosila, dakle, BDP je bio niži od 32 milijarde evra. Mi smo u uslovima krize izazvane korona virusom, u uslovima kada smo imali 2014. godine katastrofalne poplave, u uslovima kada smo 2012. godine zatekli katastrofalnu situaciju u državnoj kasi, uspeli da povećamo BDP za čak 55% i naš BDP danas premašuje vrednost od preko 50 milijardi evra. To su zaista odlični rezultati.

Takođe mi je degutantno da slušam da nam drže predavanje neki ekonomisti i političari koji su imali dok su vladali ovom državom stopu inflacije preko 15%. Mi smo u uslovima krize uspeli da održimo nisku stopu inflacije i ona je tokom 2020. godine iznosila 1,2%. To su zaista odlični rezultati, jer mi smo na taj način sačuvali makroekonomsku stabilnost i sačuvali smo realnu vrednost dohotka građana.

Kada smo kod dohotka građana, izneću podatak koji je objavljen pre dva dana, a to je da smo u martu mesecu ostvarili prosečnu zaradu u Srbiji od 555 evra. Setimo se samo 2012. godine prosečna zarada je iznosila 330 evra. To je odgovorna politika Vlade Republike Srbije i SNS.

Ono što smatram jako bitno za građane Srbije je da ćemo godinu završiti sa većim privrednim rastom od 6%, inače, 6% je projektovana stopa privrednog rasta, ukoliko nastavimo i sa realizacijom infrastrutkurnih projekata, a nema razloga da ne nastavimo i ukoliko nastavimo da privlačimo i u budućem periodu strane investitore, a nema razloga da ne privlačimo, nema apsolutno nikakvih razloga.

Kako bi premašili projektovan rast od 6%, neophodno je da u narednom period nastavimo sa procesom vakcinacije, da bi se u najkraćem mogućem roku oporavili i u uslužnim delatnostima.

Jedan od najvećih uspeha Vlade Republike Srbije i NBS smatram da su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sproveli i koje sprovodimo i tokom ove godine, zato što su upravo ekonomske mere bile pravovremene, dobro skrojene, sveobuhvatne i zahvaljujući njima, mi smo stvorili takav privredni ambijent da nam je privreda ostvarila veću dobit tokom 2020. godine u odnosu na 2019. godinu za čak 433,6 milijardi dinara. To su zaista odlični rezultati koje smo ostvarili.

Zahvaljujući tim rezultatima, mi smo stvorili uslove da do sada imamo najveće izdvajanje BDP-a za realizaciju infrastrukturnih projekata, čak 7% BDP opredeljeno je u 2021. godini za realizaciju infrastrukturnih projekata.

U poslednje vreme zaista slušamo gomilu, da kažem slobodno, gluposti od pojedinih ekonomista i političara. Sa jedne strane govore nam da ne treba da povećavamo zarade u javnom sektoru, kako ne bi opteretili budžet Republike, a sa druge strane kažu nam da nam stručni kadrovi odlaze iz javnog sektora zbog niskih plata.

Smatram da to nema nikakve veze sa realnošću. Prvo, svako povećanje zarada, bilo da su u pitanju zarade u privatnom ili u javnom sektoru, se multipliciraju, i to se vraća u budžet Republike kroz poreze i doprinose i upravo zahvaljujući stvaranju dobrog privrednog ambijenta mi smo ojačali naš privatan sektor i omogućili smo u periodu od 2015. godine da nam se u privatnom sektoru povećaju zarade za čak 42,9%, dok je to povećanje u javnom sektoru bilo znatno manje - 28,4%. Uspeli smo da smanjimo jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora i mnogo više građana nam se danas zapošljava u privatnom sektoru, što i jeste cilj Vlade Republike Srbije.

Za SNS uspeh su priznanja koja nam stižu od svih međunarodnih institucija za ekonomske rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu. Za nas je uspeh stotine kilometara autoputeva koje smo izgradili u prethodnom periodu. Za SNS je uspeh kada predsednik Republike otvori fabriku u Priboju i tom prilikom pita radnika - koliko vas radi u kući i dobije odgovor - radimo svi. Setimo se samo kakva je situacija bila pre par godina gde nam više od trećine radno sposobnog stanovništva nije radilo i gde smo imali masu porodica gde nijedan član u kući nije radio. Danas gotovo da ne postoji ni grad, ni opština u Srbiji gde nešto nije urađeno ili izgrađeno.

Upravo moja opština, opština Kuršumlija, zbog loše političke prethodne vlasti, svrstana je u kategoriju devastiranih područja, a samo u poslednje dve godine dobili smo i fabriku namenske industrije, dobili smo i domaćeg investitora u Kuršumlijskoj banji i Kuršumlijska banja će, nakon 17 godina propadanja, krajem ove godine ugostiti prve turiste. To su zaista odlični rezultati.

O ovom što se danas dešava u Srbiji pisaće istorija, učiće se u školama i na fakultetima kao primer dobre prakse. Upravo sve ovo, o čemu sam govorila, upravo zbog ovog poslanička grupa Aleksandar Vulić – Za našu decu podržaće Predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani, uvažene kolege narodni poslanici, kao, što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i tokom današnje rasprave od strane kolega narodnih poslanika, tema današnje rasprave jeste set koji se sastoji od četiri predloga zakona iz oblasti finansija.

U pitanju su dva potpuno nova zakona, i to Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, i imamo dva predloga zakona, gde imamo izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja u cilju njihovog unapređivanja, a to je Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.

Mogu slobodno da kažem da su sva četiri predloga zakona jako dobra. Primena zakona u praksi omogući će unapređenje poslovanja, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. U toku svog izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom fakturisanju.

Pre svega, podsetiću vas da je u decembru mesecu, predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić najavila zakona o elektronskom fakturisanju, kao deo plana Vlade Republike Srbije za 2021. godinu. Svi mi jako dobro znamo kada predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić ili predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić nešto obećaju, oni to i ispune u najkraćem mogućem roku. Samo nakon četiri meseca od najave Zakona o elektronskom fakturisanju, mi smo praktično na korak od njegovog usvajanja.

Zašto je zapravo ovaj zakon važan za građane i za privredu? Svi mi za vreme trajanja epidemije postali smo i te kako svesni koliko je značajna digitalizacija i elektronska uprava. U uslovima kada nam je bilo ograničeno kretanje i to sa jednim jedinim ciljem, kako bi sačuvali sopstvene živote i živote ljudi oko nas, sve smo praktično mogli da obavljamo od kuće zahvaljujući upravo digitalizaciji i zahvaljujući upravo elektronskoj upravi.

Ovde prvenstveno mislim na e-recept, gde građani nemaju obavezu plaćanja participacije prilikom izdavanja recepta, nemaju obavezu da odlaze u nadležne domove zdravlja po recept za redovnu terapiju, već se danas sve obavlja automatski. Takođe, mislim i na e-vrtić, gde roditelji za prijavu svoje dece, upis u vrtiće ne moraju da odlaze u ustanovu, već sve obavljaju onlajn, dakle od kuće. Takođe, mislim i na servis e-beba, gde roditeljima bukvalno potrebno 15 minuta od rođenja deteta kako bi upisali svoje dete u matičnu knjigu rođenih, prijavili za socijalno i zdravstveno osiguranje, pri čemu rešenje o roditeljskom dodatku i zdravstvena knjižica praktično stižu na kućnu adresu.

Takođe, tokom trajanja epidemije građani su mogli da zakažu termin za PCR testiranje, mogu to i sada zato što još uvek traje epidemija, je li tako, mogu da zakažu termin za PCR testiranje preko portala e-uprave, da se opredele za željenu vakcinu. Takođe, preko portala e-uprave građani se prijavljuju za isplatu jednokratne novčane pomoći, 100 evra prošle godine, dodatnih 60 evra ove godine, građani će moći preko portala e-uprave da se prijave za dodatnih 60 evra, počev od 28. aprila, pa sve do 15. maja.

Mislim da nama je svima jasno šta zapravo znači digitalizacija i šta zapravo znači elektronska uprava. Štedi nam vreme i novac, čuva nam zdravlje i životnu sredinu.

Procene su da od dolaska SNS na vlast, odnosno od sprovođenja mera digitalizacije u Srbiji je ušteđeno preko 180 miliona listova papira. Zamislite koliko je to stabala drveća. Upravo Predlog zakona o elektronskom fakturisanju doprineće uštede u vremenu, u novcu, ali i omogućiće smanjenje emisije štetnih gasova, prvenstveno mislim na ugljen-dioksid.

Da bi građani imali predstavu o obimu uštede, izneću jedan primer. Pretpostavlja se da se u Evropi godišnje izda preko 13 milijardi faktura. To je preko 12 miliona stabala drveća. Zamislite o kakvim uštedama se radi.

Osim što smo rebalansom budžeta za 2021. godinu opredelili tri puta više novca za rešavanje ekoloških problema, dakle, za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, Vlada i kroz druga zakonska rešenja brine o očuvanju životne sredine, a to je jedini i pravi put ka održivom razvoju.

Dok je prethodna vlast gasila najbolje organizovane institucije u državi i to sa jednim jedinim razlogom, kako niko ne bi mogao da kontroliše krađe, ovde mislim na Službu društvenog knjigovodstva koja je na svirep način ugašena 2001. godine, i od tada u Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, a novac građana Srbije, prvenstveno mislim na doprinose, na zarade i na porez, umesto da je završavao na račune Fonda PIO ili Fonda za zdravstveno osiguranje, taj novac je završio na privatne račune u Švajcarskoj, Luksemburgu, Mauricijusu ili ko zna gde već.

Međutim, dolaskom SNS na vlast i dolaskom Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade uspostavljena je kontrola nad obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade, i to uspostavljanjem sistema objedinjene naplate, tako da su radnici u potpunosti zaštićeni, a Poreska uprava, Fond PIO, Fond za zdravstveno osiguranje beleže ogroman porast prihoda po osnovu poreza i doprinosa.

I nije samo to uzrok i rezultat porasta prihoda na račune fonda PIO i Fonda za zdravstveno osiguranje, već ogroman broj fabrika koje je upravo Aleksandar Vučić otvorio. Samo Aleksandar Vučić je otvorio preko 230 fabrika, a u Srbiji je od 2015. godine pa do danas otvoreno preko 400.000 novih radnih mesta. Dakle, Srbija nije više neuređena i lopovska država kakva je bila do 2012. godine.

Ono što ću reći kada je reč o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju je da ne postoji bolji način za suzbijanje sive ekonomije od digitalizacije, ne postoji bolji način za kontrolu naplate poreza od digitalizacije, takođe ne postoji bolji način za privlačenje kako domaćih, tako i stranih investitora od pravne sigurnosti. Upravo sve ovo o čemu sam govorila sadržano je u Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju. Takođe, Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju deo je Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i primena zakona u praksi omogućiće bolju naplatu poreskih prihoda, kao i smanjenje rizika od poreske evazije.

Koliko smo u korak sa najboljima u Evropi najbolje pokazuje podatak da je samo 12 zemalja članica Evropske unije, od ukupno 28, usvojila potpuno novi zakon o elektronskom fakturisanju. Srbija će štaviše sutra imati potpuno novi zakon iz ove oblasti.

Dok smo za vreme Tadića, Đilasa, Jeremića bili među poslednjima u Evropi, bili smo najgori i u Evropi i u svetu, danas smo po svim ekonomskim parametrima među prvima i u Evropi i u svetu.

Iz razloga što svaki zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije omogućava bolji i kvalitetniji život svih građana naše zemlje, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, finansijski zakoni o kojima ove nedelje raspravljamo i o kojima ćemo raspravljati i tokom naredne nedelje jako su važni kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu.

Jedan set finansijskih zakona usmeren je na ekonomsku podršku građanima i privredi u cilju što bezbolnijeg i efikasnijeg prevazilaženja posledica krize, dok drugi set finansijskih zakona usmeren je na suzbijanje sive ekonomije, na efikasniju naplatu poreza i naravno na nastavak sprovođenja mera digitalizacije.

Pre nego što se osvrnem na Predlog zakona o izmenama Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu podsetiću još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije od početka izbijanja epidemije usvojila čak tri ekonomska paketa podrške građanima i privredi u ukupnoj vrednosti od preko osma milijardi evra, što predstavlja 17,2% BDP Republike Srbije.

Dakle, država je sav teret krize preuzela na sebe kako bi se prevazišle negativne posledice. U martu prošle godine kada je izbila epidemija trebalo je ostati hladne glave i u najkraćem mogućem roku osmisliti ekonomski paket mera. Ono sa čime može da se pohvali Srbija jeste da po obimu ekonomskih mera smo ostvarili najveći uspeh u Evropi, odnosno naše ekonomske mere su najsveobuhvatnije i najobimnije, imajući u vidu veličinu naše ekonomije.

Ono što se često zaboravlja kada se pominju ekonomske mere jeste njihova pravovremenost, da Vlada Republike Srbije nije marljivo radila u prethodnih osam godina suočili bi se sa trajnim gubitkom kako dela proizvodnih kapaciteta tako i dela uslužnih kapaciteta i imali bi ogromne posledice na tržištu radne snage.

Imajući u vidu brzinu kojom se pandemija prelivala na globalnu ekonomiju neka predviđanja su da bi u Srbiji tokom 2020. godine bio zabeležen pad od čak 6% i da bi nam bilo potrebno čak dve do tri godine da se vratimo na predkrizni nivo. Naravno, to se nije dogodilo zato što smo na vreme reagovali, usvojili smo prvi paket ekonomskih mera u aprilu prošle godine, drugi paket tokom 2020. godine i evo treći paket 15. aprila ove godine, dakle, u petak i to zahvaljujući što smo odgovorno radili u prethodnom periodu. Dakle, sproveli smo ekonomske reforme, ostvarili smo suficit u budžetu i to četiri godine za redom, sproveli smo mere fiskalne konsolidacije i to nam je sve dalo prostora da spremno dočekamo krizu.

Zahvaljujući ekonomskim merama mi smo uspeli da se u pojedinim ključnim oblastima već u avgustu i septembru mesecu vratimo na predkrizni nivo, što je zaista odličan rezultat, ovde prvenstveno mislim na robni izvoz, na trgovinu na malo, na industrijsku proizvodnju i slično.

Koliko danas dobro stojimo najbolje svedoči podatak da smo u 2020. godini zabeležili najmanji pad u Evropi. Što se tiče 2021. godine naša predviđanja kažu da ćemo završiti godinu sa prirodnim rastom od čak 6%. Neki ekonomski stručnjaci kažu da su nam prognoze isuviše optimistične, sa tim se ne bih složila zato što su nam prognoze bazirane na realnih pretpostavkama. Dakle, polazim od toga da će rast u evro zoni biti pet procenata. Polazim od toga da ćemo i u 2021. godini sačuvati monetarnu, fiskalnu i finansijsku stabilnost, što će da podstakne priliv stranih investicija i tokom 2021. godine. Polazimo od toga da ćemo u 2021. godini imati rekordne kapitalne investicije. Rebalansom budžeta za 2021. godinu predviđeno je čak 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, investiciona i lična potrošnja poguraće privredni rast i omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od čak 6%.

Koliko je naša ekonomija zapravo otporna i jaka pokazuje i podatak da smo u prvom naletu krize, dakle, za period od januara do oktobra 2020. godine zabeležili pad robnog izvoza od samo pet procenata i to u uslovima kada je ekonomski pad u evrozoni iznosio čak sedam procenata, dok 2009. godine nakon izbijanja globalne ekonomske krize, mi smo imali pad robnog izvoza od čak 19% dok je ekonomski pad u evrozoni bio duplo manji nego tokom 2020. godine.

Ono što takođe želim da istaknem da je sav novac za sprovođenje trećeg ekonomskog paketa podrške, dakle svih 57 milijarde dinara obezbeđeno u budžetu Republike Srbije. Dakle, sami smo zaradili taj novac.

Mi se zadužujemo, ali za razliku od prethodne vlasti naši krediti su razvojni. Prethodna vlast se zaduživala pod nepovoljnim uslovima, kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i na domaćem finansijskom tržištu, i sav novac iz kredita gurali su u potrošnju, što je zaista suludo. Mi to ne radimo. Mi kada se i zadužujemo sredstva iz kredita koristimo isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Ono što mogu da vam kažem, a što je ministar na početku današnje rasprave rekao, je da se u ovom momentu u Srbiji gradi čak četiri auto-puta, u maju mesecu krećemo sa izgradnjom petog auto-puta, a krajem godine bićemo u situaciji da se u Srbiji gradi čak osam auto-puteva istovremeno.

Jedan od njih je svakako i auto-put Niš – Pločnik – Merdare koji će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, promeniće sliku Kuršumlije, odakle dolazim.

Takođe, rebalansom budžeta opredeljena su ogromna sredstva, ogroman novac za rešavanje ekoloških problema.

Dakle, tri puta više novca smo obezbedili rebalansom i predvideli rebalansom budžeta u odnosu na inicijalni budžet, kada su u pitanju ekološki infrastrukturni projekti, odnosno za rešavanje ekoloških problema kao što već rekoh.

Takođe, izdvojili smo dodatnih 5,5 milijardi dinara kako bi dodatno pomogli našim poljoprivrednicima. Tu su ogromna sredstva za nastavak ulaganja u zdravstveni sistem i upravo ogromna ulaganja u zdravstveni sistem u prethodnom periodu omogućila su nam da postanemo apsolutni rekorderi kada je imunizacija u pitanju.

Zašto svi spominjemo i naglašavamo važnost infrastrukturnih projekata? Zato što svaki dinar uložen u infrastrukturu podstiče ekonomski rast, zapošljava našu privredu, otvara radna mesta, jednostavno povećava prihode državi.

Upravo realizacija infrastrukturnih projekata omogućiće nam da godinu završimo sa privrednim rastom od 6%, a to će rezultirati da javni dug do kraja godine ne pređe 60%, odnosno godinu ćemo završiti sa javnim dugom ispod 60%, što je ispod nivoa Mastrikta za razliku od mnogih razvijenih zemalja koje već sada imaju trocifrene stope javnog duga.

Molim vas, koja zemlja u svetu se može pohvaliti sa ovako obimnim paketom ekonomskih mera?

Da li je iko od nas mogao da zamisli 2012. godine da će država biti u stanju, da isplati čak šest puta po 600 evra po autobusu svim prevoznicima, ili da će država svim punoletnim građanima isplatiti po 160 evra, i to 100 evra tokom 2020. godine, dodatnih 60 evra tokom ove godine?

Da li je iko od nas mogao da zamisli da će država pomoći svim licima koja se nalaze na evidenciji NSZ sa dodatnih 60 evra? Dakle, sva lica koja su nezaposlena primiće ukupno 220 evra?

Da li je iko od nas mogao da zamisli pre osam godina da će država biti u stanju da isplati svim Srbima na KiM 100 evra, a nezaposlenim Srbima po 200 evra? Niko od nas tako nešto nije mogao da zamisli 2012. godine, zato što smo tada živeli u državi kojoj je pretio bankrot.

Kako danas stojimo, svedoči podatak da je u februaru ove godine zabeležen rast broja zaposlenih za čak 59.000 ljudi, pri čemu 58.000 ljudi više je zaposleno u februaru ove godine u odnosu na prethodnu godinu u privatnom sektoru, dok samo 1.000 ljudi u javnom sektoru.

Zašto kažem samo? Zato što nam se mnogo više građana zapošljava u privatnom sektoru, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije, da gradimo zdrav sistem, da gradimo privredu na zdravim osnovama.

Takođe, ono što smo uspeli u uslovima krize, dakle tokom 2020 godine, je da povećamo nivo neto zarade, i to za čak 9,4%. Povećali smo i penzije tokom 2020. godine. U uslovima krize gradili smo i puteve, pruge, mostove, bolnice, škole, domove zdravlja, kovid bolnice, itd.

Poštovani ministre, i vama i svim članovima Vlada čestitam na svemu što ste učinili da mi građani Srbije ne osetimo posledice krize.

Svi finansijski zakoni su zaista odlični i direktno utiču na rast životnog standarda svih građana u Republici Srbiji.

Zato će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati sve zakone na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što smo čuli na početku današnje rasprave od strane predsednika Komisije za hartije od vrednosti i od strane predsednika Upravnog odbora RATEL-a, ali i u toku rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu.

Imajući u vidu da sam član Komisije za republički budžet za kontrolu trošenja i javnih sredstava, u toku današnje rasprave osvrnuću se na finansijske plan Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu.

Ono što je dobro i što treba pohvaliti jeste da Komisija za hartije od vrednosti u finansijskom planu planira prihode za 2021. godinu u ukupnom iznosu od 127,1 milion dinara što je čak za 7% više u odnosu na 2020. godinu. Razlog planiranih većih prihoda za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu jesu prevashodno novo usvojeni zakoni, koji su inicirani od strane Ministarstva finansija i to je Zakon o alterantivnim investicionim fondovima, Zakonom o zatvorenim investicionim fondovima i Zakon o reviziji.

Svi ovi zakoni stupili su na snagu tokom 2020. godine i ne samo da su omogućili da Komisija za hartije od vrednosti planira veće prihode za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu, već je Komisija i tokom 2020. godine upravo zahvaljujući ovim zakonima postigla, odnosno ostvarila veće prihode u odnosu na inicijalni plan.

Jako je važno takođe napomenuti da ćemo do trećeg kvartala 2021. godine imati potpuno novi zakon o tržištu kapitala koji će omogućiti da Komisija i tokom 2021. godine ostvari veće prihode u odnosu na planirane u odnosu na finansijski plan o kome danas raspravljamo.

Novi zakon o tržištu kapitala u potpunosti će biti usaglašen sa zakonskom regulativom EU i to je zapravo od višestruke koristi za Srbiju.

S jedne strane, strani investitori ulagaće svoja sredstva u naše domaće hartije od vrednosti. A sa druge strane, imaćemo veći prihod u budžet po osnovu poreza i na kapitalnu dobit, po osnovu poreza na dobit pravnih lica i po osnovu drugih vrsta poreza. Dakle, zakon koji se najavljuje, koji će sigurna sam biti usvojen do trećeg kvartala 2021. godine omogućiće zapravo razvoj tržišta kapitala.

Srbija se može pohvaliti činjenicom da ima najstariju berzu u Evropi, reč je o beogradskoj berzi i naša beogradska berza osnovana je davne 1894. godine i važila je za najbolje organizovanu privrednu ustanovu.

Nažalost, decenijama unazad niko se nije bavio razvojem tržišta kapitala, bili su zapravo, neki pokušaji u periodu od 2003. do 2010. godine, ali naravno bezuspešni, svi znamo da je period do 2012. godine karakterističan za pljačkaške privatizacije i domaći i strani investitori svoja sredstva ulažu u jake i stabilne kompanije do 2012. godine imali smo kompanije koje su poslovale na rubu egzistencije poslovale su sa gubitkom, bile su u stečaju, tako da se nikako nije moglo očekivati da će bilo koji investitor da ulaže svoja sredstva u hartije od vrednosti takvih kompanija, što znači da se tržište kapitala nije ni razvijalo.

Danas nakon osam godina, se stanje u privredi se drastično promenilo, naravno, na bolje imamo privatan sektor koji je stabilan i rentabilan. O tome svedoči činjenica da smo tokom 2020. godine imali veći priliv u budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica.

Država je ekonomskim paketom podrške u vrednosti od šest milijardi evra, u potpunosti zaštitila privatan sektor i to prevashodno, mislim na mere ekonomske podrške u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, u vidu isplate čak pet minimalaca za zaposlene u mikro malim i srednjim preduzećima, itd. kroz garantne šeme, naravno.

Država je, znači, zaštitila privatan sektor i nastavlja dalje tako da ćemo kako je najavio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić za nedelju ili dve, odnosno do Sretenja imati još jedan ekonomski paket podrške privredi u vrednosti od 2,5 milijarde evra.

Dakle, ukupno Srbija je osam i po milijarde evra obezbedila kako bi osnažila privatan sektor da lakše prebrodi krizu.

Molim vas, koja zemlja u regionu i Evropi može da se pohvali tako obimnim i sveobuhvatnim paketom podrške, meni nije poznato da je jedna zemlja u okruženju tako nešto radila kako bi pomogla privredi.

Takođe, Srbija je među prvim zemljama u svetu usvojila Zakon o digitalnoj imovini i to je omogućilo da Komisiji za hartije od vrednosti da planiram u nekoj budućnosti veće prihode. Dakle, omogućiće Komisiji za hartije od vrednosti da ostvaruju veće prihode u narednom periodu, među prvima u svetu uredili smo trgovinu bitkoinima i to kako bi išli u korak sa inovacijama.

Prošle nedelje, tačnije, 21. januara u Vladi Srbije ministar finansija Siniša Mali i američki ambasador Entoni Godfri potpisali su međudržavni sporazum o podsticanju ulaganja i ovaj međudržavni sporazum je najbolji dokaz koliko američka administracija poštuje sve ono što je Republika Srbija uradila kada su u pitanju ekonomske reforme. Pa da li su oni pre nas, koji su vodili državu, mogli su zapravo, da sanjaju da će u Srbiji biti otvorena Američka razvojna agencija koja pokriva čitav region. I ovo nije sve.

Mi smo ostvarili ogromne rezultate kada je u pitanju međunarodno tržište kapitala, Srbija je nakon sedam godina pauze 2019. godine u junu mesecu, izašla na londonsku berzu i ostvarila istorijski ekonomski rezultat. Emitovali smo naše srpske obveznice sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6%, i ovako niska kamatna stopa je rezultat ogromnog interesovanja stranih investitora za našim državnim obveznicama i to zapravo zbog makroekonomske stabilnosti koju Srbija ima.

I u 2020. godini ostvarili smo takođe istorijske ekonomske rezultate i ovo govorim iz razloga zato što smo mi skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 7% i 8% zamenili jeftinim kreditima i ostvarili ogromne uštede u budžet, samo dakle, po osnovu kamatnih stopa, i te uštede se mere u desetinama milionima evra.

Srbija je do 2012. godine bila poslednja u Evropi kada je u pitanju privredni rast, sada smo prvi u Evropi, Srbija je nestala kao tranzitna zemlja, a sada imamo najbolje puteve u regionu, koje nastavljamo da gradimo i u 2021. godini.

Kada je u pitanju i sistem zdravstvene zaštite 2012. godine bili smo poslednji u Evropi sada smo čak ispred 14 zemalja članica EU.

Do 2012. godine strani investitori su zaobilazili Republiku Srbiju, a sada smo apsolutni rekorderi i lideri u regionu i u Evropi po privlačenju stranih investitora i to je odgovorna politika koju vodi SNS i naravno, poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržaće sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici na dnevnom redu danas imamo pet predloga zakona. Ovaj set od pet predloga zakona prati Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, a to su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona koji se odnosi na davanje garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke a.d. Beograd“ po zaduženju Javnog preduzeća Skijališta Srbije po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman i na kraju imamo odluku o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopuna Finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu.

Poštovana ministarka, u toku jučerašnje i današnje rasprave pažljivo sam slušala svoje kolege narodne poslanike i ono što mogu da primetim je da je u poslednjih par godina zaista, ogromno zadovoljstvo nas poslanika vladajuće većine da diskutujemo o budžetu za narednu godinu.

Pre svega, izabrali smo odgovorne ministre, izabrali smo odgovornu predsednicu Vlade, građani Srbije su izabrali najodgovornijeg predsednika države u istoriji Srbije i u skladu sa tim na dnevnom redu imamo, najblaže rečeno, odlične predloge zakona.

Od kako je SNS na čelu države ne samo da se poštuje budžetski kalendar, već mogu slobodno da kažem da mi budžet za svaku narednu godinu usvajamo gotovo pre roka.

Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje 20. novembra. Isti je slučaj i sa predlozima zakona o budžetima za prethodne godine. Osim što se poštuje budžetski kalendar mi i za narednu godinu imamo razvoji budžet, kao i za prethodne godine, a to znači da je naš budžet, sa jedne strane usmeren na rast životnog standarda svih građana, kroz povećanje penzija i plata, a sa druge strane nastavljamo i u 2021. godini da obaramo rekorde, kada su u pitanju javna ulaganja.

Setimo se samo da kada je Dragan Đilas bio na čelu Srbije, da kada je Dragan Đilas vodio i upravljao javnim finansijama ne samo da se kasnilo sa usvajanjem budžeta za narednu godinu, već smo Predlog zakona o budžetu za svaku narednu godinu usvajali gotovo poslednjih dana decembra.

Za vreme Dragana Đilasa mogli smo samo da sanjamo o Predlogu zakona o završnom računu, zato što nikom nije padalo na pamet da informiše građane gde se troši državni novac, odnosno novac građana Srbije. Tadašnji budžeti su se svodili ni manje ni više nego na zaduživanja. Oni su se zaduživali kako bi finansirali penzije i plate i kako bi servisirali dugove javnih preduzeća.

Članovi SNS ne samo da čine sve što je u najboljim interesima građana Srbije, već građane Srbije na transparentan način informišu gde je utrošen novac građana Srbije i zato danas po prvi put nakon 18 godina, paralelno raspravljamo o završnom računu za 2019. godinu i o Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, građani mogu da prate šta smo realizovali, šta smo uradili u prethodnom periodu i da vide kakvi su nam planovi za budući period.

Takođe, građani mogu da vide kakvo nam je stanje u državnoj kasi, a predlog zakona o završnom računu za 2019. godinu upravo govori da nam je stanje u državnoj kasi odlično zato što smo u 2019. godini četvrtu godinu za redom ostvarili suficit u budžetu, i to u iznosu od 30 milijardi 178 miliona dinara.

Činjenica je da je danas sve mnogo bolje nego pre 7,5 godina i zato razumem ogromnu dozu nervoze i kod Dragana Đilasa i kod njegove tzv. elite.

Oni su, po svemu sudeći, još uvek u 2012. godini i nikako ne žele da primete da je ovo 2020. godina i da su se okolnosti u Srbiji drastično promenile.

Do 2012. godine državna kasa, kasa grada Beograda pripadala je samo Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, međutim, građani su 2012. godine rekli stop mafiji, stop kriminalu i državna kasa, kasa grada Beograda je vraćena građanima Srbije zato što upravo građanima i pripada.

Razlika između vremena kada je Dragan Đilas bio na vlasti i vremena Aleksandra Vučića je najblaže rečeno ogromna.

U vreme Dragana Đilasa je preko 600 miliona evra državnog novca završilo na računima Đilasovih preduzeća, dok u vreme Aleksandra Vučića i SNS preko 600 miliona evra državnog novca isplaćeno je građanima Srbije, i to svakom punoletnom građaninu po 100 evra.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, samo su njegov brat Gojko i Dragan Đilas kupovali stanove za sebe, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS gradi se preko 360 stanova za porodice u Kraljevu čiji su stanovi oštećeni 2010. godine u zemljotresu.

Takođe se gradi na stotine stanova za pripadnike snaga bezbednosti, dok je Dragan Đilas topio oružje naših očeva i dedova. Dakle, otopljeno je preko 30.000 komada oružja u Železari Smederevo, Aleksandar Vučić i SNS opremaju vojsku najsavremenijom opremom, a u Železari Smederevo dolaskom kineskog investitora 2016. godine sada radi preko 4.500 ljudi i Železara Smederevo uspešno posluje.

Za vreme Dragana Đilasa samo su oboleli od dve retke bolesti mogli da se leče u inostranstvu o trošku budžeta Republike Srbije, a dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS od čak 22 retke bolesti.

Godine 2015. kada je Aleksandar Vučić bio premijer prvi put nakon 20 godina ćutanja krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na 2.000 ubijenih i preko 220.000 proteranih Srba sa teritorije Republike Srpske krajine u vojnoj operaciji „Oluja“.

Takođe krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja.

Da ne govorim o kulturi. Dok je Dragan Đilas zatvarao muzeje po Srbiji, Aleksandar Vučić i SNS su obnovili Narodni muzej u Beograd, otvorili su Muzej iluzija, u Srbiji je otvoreno i obnovljeno na desetine muzeja.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, kada je reč o broju snimljenih filmova i serija, dakle za vreme Dragana Đilasa snimljeno je oko pedesetak serija, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS blizu 90, što je duplo više.

Da ne govorim o obnovljenoj tvrđavi u Golupcu, da ne govorim o završenom Hramu Svetog Save. Nakon skoro 100 godina čekanja mi smo dobili završen Hram Svetog Save.

Dakle, svima nam je i više nego jasno kakav je Dragan Đilas i zašto su ga građani oterali u političku prošlost.

Poštovana ministarka, osim što ste u ovoj godini izdvojili 12,7% BDP-a za ekonomski paket podrške privredi, vi i u narednoj godini nastavljate da sprovodite mere podizanja životnog standarda svih građana u Srbiji, i to kroz povećanja penzija i plata. Nastavljate sa realizacijom infrastrukturnih projekata i za 2021. godinu ste predvideli čak 330 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata i za kapitalna ulaganja.

Kada je u pitanju sektor saobraćaja, najviše sredstava opredeljeno je za izgradnju brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, opredeljena su sredstva za rekonstrukciju pruga Niš-Dimitrovgrad, Subotica-Segedin, nastavlja se sa izgradnjom Moravskog koridora, sa izgradnjom Koridora 11, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, i tako dalje.

U 2021. godini opredeljena su sredstva i za početak izgradnje auto-puta E-70, odnosno auto-puta od Niša do Merdara u dužini od 77 kilometara, i ovaj auto-put je toliko značajan zato što će predstavljati motor razvoja za čitav Toplički okrug.

Što se tiče Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, kapitalna ulaganja su se više nego udesetostručila, odnosno porasla su sa 4,2 milijarde dinara u 2014. godini, na čak 49 milijardi dinara u 2020. godini.

U 2021. godini se predviđaju ulaganja za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u preko 60 jedinica lokalnih samouprava.

U 2021. godini, nastavljamo sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih domova zdravlja, sa izgradnjom kliničkih centara itd.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu, izmenama i dopunama je predviđeno povećanje plata i penzija.

Dakle, od 1. januara, krećemo sa povećanjem plata zaposlenih u zdravstvu i to za 5%. Takođe, u 2021. godini, opredeljena su sredstva za povećanje zarada svih zaposlenih u javnom sektoru i to 3,5% počev od 1. januara, odnosno od decembarske plate, a još dodatnih 1,5% očekuje rast zarada zaposlenih u javnom sektoru od martovske plate, odnosno od 1. aprila. Takođe, ide se i sa povećanjem zarada za pripadnike Ministarstva odbrane i to u iznosu od 10%, počev od martovske plate.

Dakle, država brine za ljude koji rade najodgovorniji posao u našoj državi, odnosno za ljude koji brane pravo našeg naroda na slobodu i za ljude koji nas čuvaju.

Kada su pitanju naši najstariji sugrađani, od 1. januara imaćemo uvećane penzije za 5,9% i to nije sve. Osim jednokratne novčane pomoći koju su penzioneri dobili u aprilu mesecu u iznosu od 4.000 dinara, naši najstariji sugrađani, dakle, milion i 717 hiljada penzionera očekuje još jedna isplata jednokratne novčane pomoći i to za desetak dana.

Ono što želim da kažem, da smo mi obezbedili sredstva za isplatu ove jednokratne novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara, zato što u Fondu PIO je premašen priliv po osnovu doprinosa i to za iznos od 10,6 milijardi dinara. Dakle, isplatu jednokratne novčane pomoći vršimo iz realnih izvora, zato što imamo veći priliv po osnovu doprinosa u Fondu PIO i to za čak, kao što sam rekla, već 10,6 milijardi dinara.

Kada je u pitanju privatni sektor, mi podjednako brinemo i o privatnom sektoru. Ono što želim da kažem, da su plate, odnosno zarade u privatnom sektoru od 2012. do 2020. godine, povećane za čak 42%, dok su zarade u javnom sektoru povećane drastično manje nego u privatnom sektoru i to za 28%.

Upravo, cilj Vlade Republike Srbije je da smanji jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora, kako bi stimulisali naše građane da traže zaposlenje u privatnom sektoru, zato što mi hoćemo realnu ekonomiju, a upravo i sve činimo da taj cilj i realizujemo.

Ono što, takođe, želim da kažem da je minimalna zarada drastično povećana, odnosno duplirana je u odnosu na period iz 2012. godine. Godine 2012. minimalna zarada je iznosila 15.000 dinara, a 2021. godine, iznosiće čak 32.000 dinara. Sasvim sam sigurna da bi ovo povećanje bilo još veće da nismo imali ovu situaciju sa kovidom u 2020. godini.

U narednoj godini, takođe, nastavljamo da sprovodimo mere rasterećenja privrede i neoporezivi deo zarade povećaćemo sa 16.300 dinara na 18.300 dinara, zato što upravo država na ovaj način želi da ostavi privrednicima slobodna novčana sredstava kako bi privrednici mogli da povećaju zarade svojih zaposlenih ili da investiraju ta sredstva i na taj način otvore nova radna mesta.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđena je relaksacija mera ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru koja je uvedena 2013. godine. Dakle, korisnici javnih sredstava imaće određenu slobodu pri zapošljavanju ali uz poštovanje odgovornog i disciplinovanog sprovođenja kadrovske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, pre svega želim da istaknem da je u 2020. godini, bez obzira na situaciju sa kovidom, javni dug ostao pod kontrolom, javni dug se minimalno povećao jer treba da imamo zapravo u vidu da je država izdvojila čak 12,7% BDP za ekonomski paket podrške privredi.

Ono što je dobro jeste da nam je javni dug sada 57% BDP. To je čak 3% ispod nivoa Mastrihta. U poređenju sa drugim zemljama Srbija i te kako dobro stoji kada su u pitanju javne finansije.

Država je uspela i da uštedi sredstva, tako da će za 72.500 koji rade u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim agencijama, rent a kar agencijama, do kraja godine biti isplaćena još jedna minimalna zarada, a pri tom neće biti ugrožena fiskalna stabilnost.

Predlog zakona o javnom dugu precizno definiše hedžing, a hedžing predstavlja instrument zaštite od finansijskog rizika. Ovo, zapravo, znači da će Ministarstvo finansija i u narednom periodu nastaviti da sprovodi zamenu skupog i skupih kredita prethodne vlasti, odnosno Dragana Đilasa sa kamatnim stopama od 7% i 8% u jeftine kredite sa kamatnim stopama oko 2%. Na ovaj način država je i u prethodnom periodu ostvarila ogromnu uštedu, a i u narednom periodu uštedećemo novac po ovom osnovu.

Srbija je prošle godine u junu i novembru mesecu ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem dugoročnih evroobvrznica sa rekordno niskim kamatnim stopama. Niske kamatne stope smo ostvarili zato što je postojalo ogromno interesovanje stranih investitora za naše državne evroobveznice, a ovoliko interesovanje stranih investitora je upravo zato što je u Srbiji postignuta i monetarna i fiskalna stabilnost.

Sa ovom praksom se nastavilo i 2020. godine, tako da je 23. novembra 2020. godine, Republika Srbija po drugi put u 2020. godini, izašla na Londonsku berzu gde smo emitovali obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12%, kako bi otplatili najskuplju obveznicu iz 2011. godine, koja je emitovana po kamatnoj stopi od 7,25%. Da je prethodna vlast emitovala obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12% mi bi ostvarili uštede od preko pola milijarde evra i zamislite šta vi sve moglo u Srbiji da se uradi sa tim novcem. Sadašnja vlast, odnosno Srpska napredna stranka, ne povećava javni dug, već otplaćuje dug prethodne vlasti i obveznice koje je emitovala prethodna vlast. Mi smanjujemo nivo javnog duga.

Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se pod povoljnim uslovima i to za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Kao što možemo da zaključimo iz svega što smo čuli u toku današnje i jučerašnje rasprave, građani Srbije danas imaju jaku i stabilnu ekonomiju koja je apsolutno otporna na sve eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a upravo to je suština svih predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Zato će Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati sve predloge zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja iskoristiću priliku da izrazim duboku bol i tugu povodom smrti patrijarha srpskog gospodina Irineja. O njegovom doprinosu i značaju za očuvanje jedinstva srpskog naroda i očuvanje Srpske pravoslavne crkve pisaće istorija.

Ono što ja mogu da kažem je, kao neko ko dolazi iz Toplice, kao neko ko dolazi iz Kuršumlije, da smo upravo zahvaljujući njegovom blagoslovu i zalaganju, nakon više od 40 godina borbe i čekanja, u 2020. godini dobili potpuno obnovljen manastir Svetog Nikole. Inače, manastir Sveti Nikola u Kuršumliji je prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje i zahvaljujući patrijarhu mi smo uspeli da obnovimo manastir koji je izgrađen pre osam i po vekova.

Patrijarh sprski gospodin Irinej večno će živeti u našim mislima i srcima. Neka mu je večna slava i hvala.

S obzirom da je ovo moje prvo izlaganje u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, iskoristiću priliku da svim svojim kolegama čestitam imenovanja i da im poželim uspešan rad.

Kada smo kod današnjeg dnevnog reda, mogli smo da čujemo u uvodnom obraćanju od strane ministra, a i u toku dosadašnje rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona. U pitanju su izmene i dopune postojećih zakona, i to: Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o porezima na imovinu, Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi.

U biti predloženih izmena i dopuna zakona jeste zaštita finansijskog interesa Republike Srbije, sa jedne strane, dok sa druge strane nastavljamo sa sprovođenjem mera digitalizacije koje za cilj imaju kako pojednostavljenje, tako i snižavanje obavljanja pojedinih poslova, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

Pre nego što se osvrnem na predložene izmene i dopune zakona, iskoristiću priliku da vam čestitam, ministre, na svemu onom što ste uradili u suzbijanju posledica izazvanih virusom Kovid-19.

Na početku same epidemije izašli ste sa ekonomskim paketom podrške, koji je tako dobro skrojen da danas kada pogledamo makroekonomske pokazatelje stičemo utisak da u Srbiji uopšte nema kovida. Ovde prvenstveno mislim na privredni rast. I ove godine stopa privrednog rasta je nadmašila sva očekivanja. Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije predviđaju da ćemo godinu završiti sa stopom privrednog rasta od minus 1%, MMF predviđa da ćemo imati minus 1,5% i to je najbolji rezultat u Evropi, imajući u vidu da je prosek razvijenih zemalja zapadne Evrope minus 7,8%. Čak je i evropski komesar za proširenje Evropske unije Oliver Varhej izjavio da je srpska privreda najmanje pogođena kovidom, zahvaljujući isključivo sveobuhvatnom paketu ekonomske podrške privredi. Takođe je izjavio da je Srbija najbolja u regionu i da se bolje nosi sa posledicama izazvane Kovidom-19 nego bilo koja druga država. Dakle, priznanja Vladi Republike Srbije stižu sa svih strana, i to od izuzetno kompetentnih ljudi i od izuzetno važnih kako evropskih, tako i međunarodnih institucija.

Takođe, sedmu godinu zaredom uspevamo da održimo nisku i stabilnu stopu inflacije koja se kreće oko 1,5%. Da smo očuvali monetarnu stabilnost, o tome najbolje svedoči devizni kurs. Mi danas imamo jak i stabilan srpski dinar.

Kada je u pitanju javni dug, prema najnovijim podacima, stopa javnog duga je nešto ispod 57% i to je zaista odličan rezultat zato što je 3% ispod nivoa Mastrihta1, a kada uporedimo naš javni dug sa razvijenim zemljama tek tada vidimo koliko smo ostvarili dobar rezultat, zato što stopa javnog duga najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope premašuje čak 100% bruto društveni proizvod.

Razlike između nas i razvijenih zemalja zapadne Evrope je u tome što se Srbija sama, sopstvenim sredstvima bori sa suzbijanjem posledica izazvanih ovim virusom, dok zapadnoevropske zemlje imaju pristup evropskim fondovima.

Fascinantno je da smo i u uslovima krize premašili izdvajanja za javna ulaganja, i to za čak preko 27 milijardi dinara. Ovde prvenstveno mislim na izgradnju novih puteva, pruga, na rehabilitaciju postojećih puteva i pruga. Do kraja godine imaćemo dve potpuno nove kovid bolnice, i to u Kruševcu i Batajnici, zatim i u 2020. godini smo mnogo uradili na izgradnji najsavremenijeg kliničkog centra u ovom delu Evrope, u pitanju je Klinički centar Srbije.

Ovo je zaista interesantno nama ekonomistima zato što u uslovima krize ono prvo što urade pojedine države jeste da smanje budžet za javna ulaganja. To se u Srbiji nije dogodilo, zato što Srbiju vode odgovorni ljudi čiji je interes građana iznad ličnog interesa.

Ono što je jako interesantno je, poštovani ministre, da ste ekonomskim paketom podrške u potpunosti izbegli crni scenario koji bi inače zadesio našu privredu, kao što je zadesio privrede velikog broja zemalja u svetu. Crni scenario je zadesio našu privredu 2000-ih godina, 2010. godine, pa da kažem i 2011. godine, kada su neki neodgovorni ljudi vodili našu zemlju i privreda i ekonomija ne samo da nam je bila crna, nego crnje od toga nije moglo biti. Dakle, u uslovima epidemije država je sav rizik preuzela na sebe i ne samo da smo uspeli da sačuvamo postojeća radna mesta, nego smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti i ona se danas kreće na rekordno niskom nivou.

Kada je SNS preuzela vlast, stopa nezaposlenosti iznosila je 27%, pre izbijanja epidemije nešto ispod 9,5%, a za prvih šest meseci 2020. godine 7,3%, što je zaista fascinantan rezultat.

Ništa ovo ne bi postigli da prethodnih sedam i po godina nismo vodili odgovornu politiku, da nismo četiri godine za redom imali suficit u budžetu počev od 2015. pa do 2019. godine imali bi suficit u budžetu i ove godine da se nije desila ova situacija sa kovidom. Takođe, ne bi ovo postigli da 2014. godine nismo krenuli sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije, dakle, mislim na uštede u javnom sektoru. Čak mislim da bi stanje u državnoj kasi danas bilo mnogo bolje da 2014. godine nismo imali katastrofalne poplave gde je procenjena šteta na 14 milijardi evra. Ali, bez obzira na sve to makroekonomski pokazatelji i te kako su nam u ovom trenutku dobri, mogu slobodno da kažem najbolji u Evropi.

Kako nam privreda stoji najbolje govori o tome priliv budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Dakle priliv u budžet je premašio sva očekivanja što se tiče dobiti pravnih lica i čak 40% privrednika se nije prijavilo za meru ekonomske podrške koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreskih obaveza, što znači da nam je privatni sektor uspeo da održi likvidnost i u ovim teškim i kriznim vremenima.

Neverovatno je poštovani ministre koliko su se promenile teme u Srbiji. Za vreme izbijanja epidemije, za vreme vanrednog stanja i nakon toga u komunikaciji sa građanima sam stekla utisak da je najveći problem građana da li će moći 2020. godine da letuju ili zimuju van zemlje ili neće, da li će granice biti otvorene ili ne, kako bi mogli da letuju ili zimuju?

Ne tako davno pre desetak godina najveći problem mojih roditelja, komšija, prijatelja, rođaka je bio kako da prežive, kako da prehrane porodice, kako da plate račune, zato što nam je ogroman broj ljudi bio bez posla i bez ikakvih primanja. Danas najveći problem građana je da li će moći da letuju ili zimuju van zemlje ili ne.

Takođe fascinantno mi je da je cena stanova u Srbiji dostigla vrednost skoro 10.000 evra. Tražnja za takvim stanovima je na izuzetno zavidnom nivou. Kupci su uglavnom naši građani. Reč je o sportistima, reč je o zaposlenima IT sektoru, zatim o estradnim ličnostima, o ljudima koji se bave hotelijerstvom i ugostiteljstvom, a do pre par godina jedva da je cena nekretnina u Srbiji dostizala vrednost do 1.500 evra i to na najluksuznijim lokacijama. Zašto pominjem ovu činjenicu? Upravo iz razloga, zato što je cena nekretnina u jednoj državi najbolji indikator životnog standarda stanovništva u datoj državi.

Upravo sve ove činjenice o kojima sam govorila su razlog ogromne mržnje i netrpeljivosti naših političkih protivnika prema nama. Ovo je razlog zašto se na dnevnoj osnovi upućuju pogrdni nadimci i predsednici Vlade i predsedniku države. Zašto se svakodnevno predsedniku države crta meta na čelu? Pa, politički protivnik oprostiće sve, ali uspeh neće oprostiti nikada.

Razlika između SNS i naših prethodnika i naših politički protivnika je u tome što je politika SNS zasnovana na tome da svi građani u Srbiji danas žive bolje nego juče, a sutra bolje nego danas, dok je politika naših političkih protivnika i prethodnika da svi građani žive gore, kako bi Dragan Đilas i njegova samoprozvana elita živela bolje. E, pa takav scenario u Srbiji se više nikada neće ponoviti.

Vas poštovani ministre i sve članove Vlade ne sprečava ni ova kriza da razmišljate o rastu životnog standarda svih građana, tako ste u aprilu mesecu trajno povećali zarade svih zaposlenih u zdravstvu za 10%, budžetom za 2021. godinu opredelili ste sredstva za novo povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu za čak 5%. To je ogroman procenat s obzirom na epidemiološku situaciju.

Takođe ste opredelili sredstva za povećanje zarade svih zaposlenih u javnom sektoru počev od 1. januara po stopi od 3,5% dodatnih 1,5% očekuje zaposlene u javnom sektoru od 1. aprila. Takođe, od 1. januara ide se sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli, po stopi od 5,9%. Imamo i povećanje minimalne cene rada, takođe od 1. januara, po stopi od 6,6%. To su sve pokazatelji rasta životnog standarda i značajni indikatori stanja u državnoj kasi, a po svemu sudeći stanje u državnoj kasi nam je izuzetno dobro.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predložene izmene i dopune zakona sa jedne strane imaju za cilj zaštitu finansijskih interesa Republike Srbije dok sa druge strane idemo dalje sa sprovođenjem mere digitalizacije, odnosno sa poboljšanjem elektronske komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika.

Sa druge strane zakonsko rešenje uključuje otvorene investicione fondove i alternativne investicione fonde u poreski sistem. Imajući u vidu da ovi fondovi nemaju status pravnog lica a podležu registraciji poreske obaveze u njihovo ime i za njihov račun regulisaće društva za upravljanje ovih fondova. Na taj način doći će do povećanja sigurnosti investitora i doći će do razvoja tržišta kapitala.

Zakonska rešenja sa jedne strane propisuje povećanje poreske discipline dok sa druge strane nudi poreskim obveznicima odlaganje plaćanja poreske obaveze kada za to postoje uslovi, zatim izmirenje poreske obaveze na rate. Zatim za poreske dužnike čiji je dug iznad 50 miliona dinara nudi se mogućnost da svoju poresku obavezu izmiruju davanjem određene nepokretnosti, kada za to postoji interes Republike Srbije. Dakle, zakonsko rešenje nudi određene pogodnosti za poreske obveznike.

Kada je u pitanju Druga tačka dnevnog reda, reč je o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, suština predloženih izmena i dopuna jeste usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti državnih organa. Inače, praksa je da svake godine donosimo ovakav zakon.

Kada je reč o trećoj tački dnevnog reda u pitanju su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Novina predloženih izmena i dopuna zakona je kao što smo mogli i da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, prenošenje nadležnosti sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave kada je u pitanju utvrđivanje kontrole i naplata poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na poklon i na nasleđe i to počev od 1. januara 2022. godine. Sa jedne strane jedinice lokalne samouprave imaće veće prihode po osnovu ovih poreza dok sa druge strane poreska uprava moći će efikasnije da obavlja svoje osnovne funkcije zato što se smanjuje nadležnost poreske uprave kada je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava kada je u pitanju porez na poklon i nasleđe.

Predložene izmene i dopune predviđaju takođe da su i otvorene investiciono fondovi i alternativni investicioni fondovi poreski obveznici poreza na imovinu. Takođe zakonsko rešenje grupiše pomoćne objekte zajedno sa garažama, detaljnije i preciznije reguliše ko sve ima prava na poresko oslobođenje i tako dalje.

Četvrta tačka dnevnog reda tiče se Carinskog zakona. Kao što smo čuli od kolege u prethodnom izlaganju, mi smo Carinski zakon usvojili potpuno nov, dakle 2018. godine. Sa primenom se krenulo 17. juna 2019. godine.

Naš Carinski zakon u potpunosti je usaglašen sa Carinskim zakonom EU i na taj način ispunili smo našu obavezu iz pregovaračkog Poglavlja 29, a tiče se carinske unije.

Ovaj zakon, koji je na snazi, je dobar zato što prati savremeni trend globalizacije i ubrzava protok robe kroz našu zemlju. Kada je reč o izmenama i dopunama zakona, one su više terminološke prirode, nego suštinske.

I, na kraju, imamo i izmene i dopune Zakona o carinskoj službi. Izmene i dopune su više tehničke prirode nego suštinske. Do sada smo imali situaciju da samo rukovodilac organizacione jedinice, odnosno carinske ispostave ima ovlašćenja za podnošenje zahteva za pokretanje carinskog prekršajnog postupka. Od sada će to ovlašćenje imati i službenik zaposlen u carinskoj ispostavi kada je rukovodilac odsutan, ali samo pod uslovom da carinski službenik poseduje određena znanja i kvalifikacije i da ga posebnim ovlašćenjem za obavljanje navedenog posla ovlasti upravnik carinarnice.

Dakle, zakonska rešenja koja su na dnevnom redu i te kako su dobra i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće sve izmene i dopune zakona.

Još jednom, poštovani ministre, čestitam vam na svemu dobrom što ste uradili u ovoj kriznoj i izuzetno teškoj godini po ekonomiji. Još jednom ste nam pokazali koliko je Srbija danas jaka i snažna, suverena i nezavisna. Pokazali ste nam da se Srbija danas sama, bez ičije pomoći može izboriti sa svim nedaćama koje je zadese, a da pri tom ponese titulu najvećeg pobednika u Evropi. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli od strane izvestioca Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, od gospođe Aleksandre Tomić, na dnevnom redu su danas finansijski planovi nezavisnih i samostalnih organizacija koje za poslove u svojoj nadležnosti odgovaraju Narodnoj skupštini.

Dakle, reč je o finansijskim planovima Komisije za hartije od vrednosti, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije i imamo jedan rebalans Finansijskog plana. Reč je o Finansijskom planu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Rebalans se odnosi na promenu strukture rashoda bez promene u ukupnim prihodima i rashodima, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Imajući u vidu da je na dnevnom redu danas finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, iskoristiću par minuta da posvetim tržištu kapitala.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu finansija na jučerašnjem potpisivanju Sporazuma sa Evroklir grupom. To znači da će se srpske hartije od vrednosti od oktobra 2020. godine naći rame uz rame sa hartijama od vrednosti razvijenih zemalja.

Dakle, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije u potpunosti su posvećeni razvoju tržišta kapitala. U 2019. godini mi, poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo čak 180 zakona, pri čemu je 76 zakona upravo iz oblasti finansija. Pre dve nedelje usvojili smo izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala i te izmene i dopune zakona su minimalne, ali daće maksimalne rezultate kada je u pitanju razvoj tržišta kapitala, s jedne strane, kada je u pitanju priliv stranih investicija, s druge strane. Na kraju, te izmene i dopune zakona od pre dve nedelje rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja evroobveznica.

Zašto uopšte pominjem zakone koje smo usvojili iz oblasti finansija i zašto su nam oni toliko važni? S jedne strane, uspeli smo da ostvarimo ogromne rezultate kada su u pitanju javne finansije, a to zapravo znači da se poboljšao kvalitet života i životni standard svih građana.

Sve međunarodne institucije i Svetska banka i MMF i Evropska komisija i međunarodne kreditne rejting agencije kažu da je Srbija danas finansijski stabilna i jaka i naravno sa pozitivnim izgledima u budućem periodu.

Izneću par dobrih primera koji idu u prilog tvrdnjama svih međunarodnih institucija kada je reč o finansijskoj stabilnosti Republike Srbije. Maločas sam napomenula da u 2019. godini da smo mi poslanici usvojili ogroman broj zakona iz oblasti finansija i upravo početkom oktobra usvojili smo Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Upravo, ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlje 4 koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala i uspeli smo da otvorimo čak šest poglavlja od ukupno osam koliko ih ima kada su u pitanju finansije.

To sve ne bi bilo moguće da nismo sproveli teške reforme i da nismo stabilizovali javne finansije. Naša država je po svim parametrima premašila sva očekivanja međunarodnih institucija i kada je reč o Svetskoj banci i kada je reč o Evropskoj komisiji.

Izneću jedan dobar primer. Svetska banka je Srbiji prognozirala rast u 2019. godini od 3,5%, ne da nismo ostvarili očekivanja Svetske banke, već smo mi i premašili očekivanja Svetske banke i stopa privrednog rasta u 2019. godini iznosi 4,2% BDP i među prvima smo u Evropi po stopi privrednog rasta. Sigurna sam da bi ovaj rezultat bio još bolji da Priština nije uvela takse na srpsku robu od 100% ili da je barem u toku 2019. godine ukinula takse.

Ono što želim da kažem je da je nekim građanima, pogotovo ovim iz Đilasovog saveza zvuči da je lako ostvariti stopu privrednog rasta od 4,2% u 2018. ili 4,4% u 2019. godini, ali to zaista nije tako. To znači da smo ponovili rezultat iz 2018. godine koji je bio rekordan i da smo uspeli da povećamo vrednost BDP za 4,2% u 2019. godini.

Kada to prenesemo na običnog građanina, to znači da smo uspeli u 2019. godini da kupimo sve ono što smo kupili u 2018. godini i priuštili smo sebi nešto dodatno. Jednostavno, privredni rast koji imamo svake godine i koji obara sve rekorde pokazatelj je boljeg i kvalitetnijeg života svih građana.

Kada je reč o javnom dugu, on danas iznosi 48,2% BDP, što je zaista, za svaku pohvalu i neko će reći - da, ali vi se i dalje zadužujete. Da, zadužujemo se, ali naši krediti su razvojni.

Do pre dve nedelje smo usvojili sporazume i ugovore koje smo potpisali sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i ti krediti su namenjeni za izgradnju Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“, za nabavku 18 vozova, za modernizaciju poljoprivrede. Dakle, reč je o veoma važnim infrastrukturnim projektima.

Naši krediti su izuzetno povoljni sa kamatnim stopama od 0,18 do 0,68%. Svi uslovi iz kredita su potpuno transparentni i mogu se videti na sajtu Narodne skupštine, za razliku od prethodne vlasti, koji su sve krili od nas. Da smo mogli da vidimo pod kakvim nas uslovima zadužuju, nikad prethodna vlast ne bi dočekala 2012. godinu.

Recimo, kada nas je prethodna vlast zaduživala, nismo imali pojma da plate i penzije primamo iz kredita i da ćemo i mi i naša deca otplaćivati te plate i penzije. Dakle, sadašnja vlast plate u javnom sektoru i dotacije za penzije Fondu PIO, koje su sada drastično manje nego do 2012. godine isplaćuje iz redovnih budžetskih prihoda, što je u skladu sa domaćinskim ponašanjem prema državnoj kasi, dok su „đilasovci“ plate isplaćivali iz skupih kredita po kamatnim stopama od 7 i 8% i tako su nas doveli malte ne do bankrota.

To im nije bilo malo, pa sada taj Dragan Đilas kaže da ukoliko on dođe na vlast, da će isplaćivati plate lekarima 1000 evra. Kako će isplaćivati plate lekarima? Tako što će stopirati izgradnju Moravskog koridora i ta sredstva iz kredita za izgradnju Moravskog koridora preusmeriće na isplatu plate lekarima.

Prvo, usluge i materijal ugrađen u bilo koji infrastrukturni projekat se isplaćuje jednokratno, dok plate i lekarima i medicinskim sestrama i svim zaposlenima u javnom sektoru treba isplaćivati svakog meseca, svake godine.

Sada se ja pitam, kako će kad potroše ta sredstva iz kredita namenjenih za izgradnju Moravskog koridora, isplaćivati plate lekarima? On je na taj način pokazao da njemu nisu važni građani koji žive u tom delu Srbije, a ima ih preko pola miliona. Njemu nisu važne ni 21.000 kompanija koje posluju u tom delu Srbije. Ova priča mu nije baš najbolje prošla, pa taj Dragan Đilas kaže da će obećane plate lekarima, ukoliko on dođe na vlast, a to će hvala Bogu biti nikad, isplaćivati preraspodelom plata državnih sekretara, izvršnih direktora, lekarima i medicinskim sestrama.

Prvo, u sistemu ima oko 50 i 60 državnih sekretara. Isto toliko izvršnih direktora, a zdravstvenih radnika trenutno ima preko 100 hiljada. Kako je to Đilas smislio, samo on zna. Možda su u njegovo vreme državni sekretari primali plate tri, četiri i pet puta više nego lekari. Ovo je 2020. godina, na čelu države su neki odgovorni ljudi i sada imamo situaciju gde su potpuno izjednačene plate lekara i plate državnih sekretara i naravno izvršnih direktora.

Nedavno smo imali priliku da vidimo, ministar Lončar je pokazao platni listić iz novembra 2009. godine i to gde se vidi plata medicinske sestre i na tom listiću stoji da je plata medicinske sestre u novembru 2009. godine, dakle pre 10 godina, iznosila 31.759 dinara, a u novembru 2019. godine plata medicinske sestre je iznosila 59.377 dinara.

Plata lekara specijaliste sa svim dežurstvima je u novembru 2009. godine iznosila 78.547 dinara, dok u novembru 2019. godine 150.896 dinara. Sada će neko reći da novac ne vredi isto danas i 2009. godine, ali to zaista nije tako. Prvo, stopa inflacije nikada niža i ona se kreće oko 2% na godišnjem nivou, dok je u Đilasovo vreme stopa inflacije išla i do 13%, devizni kurs je već duži vremenski period stabilan i kreće se oko 117,5 dinara za jedan evro.

Sada kada te plate lekara iz novembra 2009. godine preračunamo po srednjem kursu na dan 30. novembar 2009. godine, dobijamo da je lekar specijalista, sa dežurstvima, u novembru 2009. godine primao 828 evra, a kada uzmemo kurs za 30. novembar 2019. godine i kada preračunamo platu lekara, dobijemo da je lekar u novembru 2019. godine primio platu od 1.283 evra. To znači da su plate lekara specijalista sada 455 evra veće nego u Đilasovo vreme.

Očigledno da Đilasu ova matematika do 1000 evra ne ide baš najbolje, ali ona matematika do 620 miliona evra mu ide savršeno.

Kada je reč o samom tržištu kapitala, ono što je odgovorna politika sadašnje vlasti uspela, jeste da skupe kredite prethodne vlasti zameni jeftinim kreditima. Dakle, kredite sa kamatnim stopama od 7,4% uspeli smo da zamenimo kreditima sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6% i na taj način ostvarili smo ogromne uštede u budžetu.

Sadašnja vlast je samo po osnovu nepovoljnih kredita i po osnovu neodgovorne politike prethodne vlasti isplatila, dakle, samo na ime kamata, preko sedam milijardi evra. Da nismo isplatili te kamate, mi bi danas imali javni dug u iznosu od 35% BDP-a. Dakle, samo po osnovu i kad odbijemo kamate skupih kredita prethodne vlasti, dakle, u tih 35% sadržana je glavnica.

Još jedan fantastičan uspeh Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije ostvaren je 29. januara, dakle, pre dve nedelje, emitovanjem državnih obveznica sa rokom dospeća do 20 godina.

Dakle, do 29. januara naša država je emitovala evroobveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina od 29. januara sa rokom dospeća do 20 godina.

Ono što je posebno interesantno, da je tražnja nadmašila ponudu. Da se razumemo, niko ne može naterati nijednog investitora da ulaže u rizične projekte, investitori ulažu tamo gde je stabilnost i predvidljivost na visokom nivou, a to je upravo slučaj sa našim hartijama od vrednosti.

Kada je reč o Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, pre svega, želim da kažem da je Komisija u obvezi da finansijski plan za narednu godinu donese do 30. novembra. Komisija je to i učinila, ispoštovala je rok i Finansijski plan za 2020. godinu dostavila je Narodnoj skupštini na razmatranje 29. novembra.

Takođe, ono što smatram da je bitno za građane Srbije da kažem, da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora finansiranja, što je u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i što je u skladu sa Statutom Komisije za hartije od vrednosti.

Ukoliko u toku poslovne godine Komisija ostvari višak prihoda nad rashodima, taj višak uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ukoliko su pak rashodi veći od prihoda, ta razlika se namiruje iz sopstvene rezerve Komisije za hartije od vrednosti. Ukoliko sopstvena rezerva nije dovoljna, razlika se namiruje iz budžeta, ali to se do sada nikada nije dešavalo.

Ono što je pohvalno je da je Komisija u saradnji sa Ministarstvom finansija usvojila Pravilnik o tarifi Komisije za hartije od vrednosti. Pravilnik je stupio na snagu 1. januara ove godine i upravo usvajanje ovog pravilnika rezultiralo je planiranju većih prihoda za 2020. godinu i to u iznosu od 19,24%.

Kada su u pitanju planirani rashodi, ono što mogu da primetim da su za 2020. godinu planirane veće zarade za zaposlene u Komisiji, što je u skladu sa ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju zarada. Dakle, zarade zaposlenih koje su planirane za 2020. godinu su veće, a masa troškova po osnovu zarada i naknada zarada je ostala na istom nivou kao u 2019. godini.

Razlog tome je što dolazi do kadrovskih promena u Komisiji. U 2020. godini počeće da rade neki mlađi ljudi, sa manjim minulim radom, dok će stariji radnici sa većim minulim radom otići u penziju.

Komisija, inače, broji 38 zaposlenih, što je za dva zaposlena više nego u 2018. godini.

Za 2020. godinu u svom finansijskom planu Komisija je opredelila i planira 11,3 miliona dinara za nabavku računarske opreme, što je zaista za svaku pohvalu, imajući u vidu da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora.

Kada je reč o Finansijskom planu Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, reč je o potpuno nezavisnoj i samostalnoj instituciji, koja broji ukupno 80 zaposlenih. Ovde se, takođe, radi o instituciji koja se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno prihoda koje regulator ostvaruje prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti. To su naknade koje pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge. Dakle, to su TV naknade, radio naknade, kablovske naknade itd.

Smatram da je važno napomenuti da je Regulatorno telo za elektronske medije u periodu od 2007. godine do 2018. godine uplatilo u budžet Republike 1.328.551.794 dinara.

Ono što takođe mogu da primetim jeste da je po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca regulator uštedeo čak 1.300.000 dinara i te uštede preusmerene su na veće zarade zaposlenih po stopi od 8%, što je u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije.

Dakle, vidimo da mere rasterećenja privrede i poslodavaca donose ogromne rezultate kada je u pitanju rast zarada zaposlenih, odnosno kada je u pitanju životni standard građana.

Kada je reč o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu, reč je samo o promeni strukture troškova, odnosno rekvalifikaciji sa jednog konta na drugi. Ono što je bitno je da je Agencija u 2019. godini ostvarila uštede po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u ukupnom iznosu od 978.815 dinara. Agencija je deo ušteđenih sredstava preusmerila na veće zarade, a preostali iznos od ušteđenih sredstava na sopstvene rezerve za nepredviđene izdatke.

Kada je reč o Finansijskom planu Agencije za energetiku za 2020. godinu, ono što treba pohvaliti da su troškovi ostali na istom nivou kao u 2019. godini. Jedino se predviđaju veći troškovi neproizvodnih usluga koji proizilaze iz obaveze Agencije da uplati 136.000 evra po osnovu sporazuma koji je postignut između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Reč je o IPA projektu u ukupnoj vrednosti od 1.500.000 evra, gde je Agencija za energetiku krajnji korisnik.

Inače, Agencija je u 2018. godini uplatila 60.000 evra, preostalih 76.000 evra uplatiće u 2020. godini.

Kada je Agencija za energetiku u pitanju, takođe se finansira iz sopstvenih izvora i do sada je uplatila u budžet Republike Srbije 67.154.000 dinara.

Dok se Đilasova družina sada bavi kalkulisanjem da li izaći na izbore u Šapcu ili ne, da li izaći na izbore u Paraćinu ili ne i dok osuđuju svoju do juče stranačku drugaricu Gordanu Čomić, koja se na potpuno demokratski način izborila za bolji položaj žena u Srbiji, mi poslanici ovde u Skupštini radimo i borimo se svakog dana za bolji životni standard svih građana. Oni svakog dana otimaju građanima novac tako što ne dolaze na posao, a primaju plate, dok sa druge strane se služe lažnim obećanjima i na taj način vređaju inteligenciju svih nas.

Politika SNS je rad i rezultati rada, kao i svakodnevna borba za bolje sutra svih građana.

Poslanička grupa SNS podržaće sve finansijske planove na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom smo kraju rasprave o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.

Pre svega, svaki popis stanovništva prati odgovarajuća zakonska regulativa. Imajući u vidu da je Republika Srbija jedna od 193 zemalja članica UN, preuzeli smo obavezu iz Rezolucije broj 10 iz 2015. godine, da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovedemo bar jedan popis stanovništva. Mi smo se, naravno, opredelili za 2021. godinu.

Novina zakona je način prikupljanja podataka. Imajući u vidu da je u toku četvrta industrijska revolucija, sasvim je logično da zakon propisuje da se podaci unose direktno u prenosive računare, odnosno u laptopove. Koristi od takvog načina unosa podataka su višestruke. Prvo, nećemo morati da štampamo sve one upitnike, kako je praksa bila u prethodnim popisnim godinama, zato što se u Srbiji intenzivno sprovode mere digitalizacije i upravo zbog mere digitalizacije, mi smo uspeli da od 2017. godine uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo 10.500 stabala, što je u skladu sa merama zaštite životne sredine.

Druga korist je ušteda u vremenu. Dakle, preskače se faza unosa podataka u bazu podataka. Na taj način mnogo ćemo brže zapravo doći do konačnih rezultata popisa. U prethodnim popisnim godinama, u 2001, odnosno u 2002, u 2011. godini čekalo se čak 13 meseci na konačne rezultate. Zakon propisuje da ćemo prve konačne rezultate imati nakon šest meseci završenog popisa. Predsedniku Republike, članovima Vlade i te kako su bitni precizni podaci i demografska slika Srbije. Niko pre SNS se nije bavio ni demografskom slikom, niti se bavio rađanjem, starenjem, niti iseljavanjem stanovništva.

Ono što je dokaz da se odgovorno i ozbiljno bavimo demografskom slikom Srbije su upravo mere populacione politike, upravo ulaganja u mlade ljude. Izneću i jedan podatak. U 2012. godini je bilo opredeljeno 26 milijardi dinara za mere populacione politike, a u 2020. godini čak 68 milijardi dinara, što je dva i po puta više. Takođe, opredelili smo preko 700 miliona evra za ulaganje u mlade ljude, a preko 200 miliona evra za vantelesnu oplodnju. To je do sada već dalo rezultate. U 2019. godini smo imali čak 614 više rođenih beba nego u 2018. godini. Naravno da nismo zadovoljni, ali i dalje intenzivno radimo i sprovodimo mere populacione politike kako bi se demografska slika u Srbiji poboljšala.

Mi nikada nećemo dozvoliti da se ponovi situacija iz 2001. godine i situacija iz 2011. godine, kada prethodna vlast nije imala finansijska sredstva da sprovede popis. To se nikada više neće ponoviti. Zbog nedostataka finansijskih sredstava upravo u 2001. godini se kasnilo čak godinu dana sa popisom, a u 2011. godini šest meseci. Sada nam ti isti nude nekakve plate za doktore od 1000 evra. Dragan Đilas kaže da ako on i kada on dođe na vlast, a to će biti nikada, da će doktori imati platu od 1000 evra. Taj Dragan Đilas zaboravlja da su doktori u njegovo vreme primali plate manje nego što sada imaju medicinske sestre.

Zamislite, on kaže da će plate za doktore isplaćivati ako stopiraju izgradnju Moravskog koridora. Pa, valjda se plate za zaposlene u javnom sektoru isplaćuju iz redovnih budžetskih prihoda, a krediti se koriste za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata, jer iz infrastrukturnih projekata mi možemo i naredne generacije će moći da vraćaju te kredite. Naravno, to njima nije važno. Te plate od 1000 evra mene podsećaju na one Dinkićeve besplatne akcije od 1000 evra. Oni kada god se približe izbori nude građanima 1000 evra, a kada izbori prođu građanima ništa, a njima milioni u džepovima. Naravno, i Đilas i svi oni iz Saveza za Srbiju su prošlost, a SNS i mladi ljudi su budućnost Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Uvaženi ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo imali priliku da čujemo od gospodina Arsića šta je sve ono dobro što je Narodna banka uradila i za privredu i za građane u Srbiji i kada je reč o stabilnosti dinara, i kada je reč o deviznim rezervama, i kada je reč o stopi inflacije, i o referentnim kamatnim stopama itd. Sasvim sam sigurna da će se lik gospođe Tabaković naći na nekoj od narednih novčanica koje će se štampati za naredne generacije u znak zahvalnosti za sav doprinos srpskom bankarstvu.

Imajući u vidu da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, ono što želim da kažem je da je naša država postigla istorijski uspeh u 2019. godini. Naime, 5. novembra su emitovane desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu kapitala po kamatnoj stopi od 1,25%. Ovako niska kamatna stopa je rezultat velikog interesovanja stranih investicionih fondova, osiguravajućih kompanija, stranih banaka upravo za naše državne hartije od vrednosti, za naše državne obveznice, zato što smo mi postigli makroekonomsku stabilnost.

Takođe, i juče smo ostvarili istorijski uspeh, juče smo oborili rekord i emitovali smo državne evroobveznice sa rokom dospeća od 20 godina i sa stopom prinosa od 3,5% ili sa kamatnom stopom od 3,5% u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra.

Inače, do sada smo emitovali državne obveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina, a juče sa ročnošću od 20 godina. Ovo je ogroman uspeh i sve pohvale resornom ministarstvu i, naravno, Narodnoj banci Srbije.

Inače, u prethodnoj godini odgovornom politikom uspeli smo da smanjimo javni dug i javni dug koji se pre par godina kretao do 76% BDP smanjili smo na 50,2% BDP i sve međunarodne kreditne rejting agencije kažu da nam se kreditni rejting poveća i da je kreditni rejting Srbije pozitivan. Dakle, uspeli smo da smanjimo kreditni rizik Srbije.

Kada je reč o zaduživanju prethodne vlasti, oni su se zaduživali po kamatnim stopama od 7% i 8% i to za finansiranje, odnosno za isplatu penzija i plata i za servisiranje dugova javnih preduzeća. Dakle, oni su se zaduživali za potrošnju, a mi kada se zadužujemo, zadužujemo se za finansiranje i za ulaganje i za realizaciju infrastrukturnih projekata. Dakle, obezbeđuje uslove iz čega ćemo moći mi i naredne generacije da vratimo te kredite.

Da se prethodna vlast nije zaduživala pod ovako nepovoljnim uslovima, mi bi sada imali nivo javnog duga od 35% BDP-a. Verovatno se pitate kako je to moguće? Pa, ako imamo u vidu da je vrednost javnog duga u ovom momentu 23 milijarde evra i ako uzmemo u obzir da je sadašnja vlast samo po osnovu kamata prethodne vlasti, po osnovu skupih kredita i Šoškića i Đilasa i Jelašića i Dinkića, isplatila sedam milijardi evra, dakle, samo po osnovu kamata i kada od tih 23 milijardi evra javnog duga oduzmemo tih sedam milijardi evra, dobijemo vrednost od 16 milijardi evra javnog duga. U tih 16 milijardi evra je sadržan dug prethodne vlasti. Dakle, glavnica bez kamate.

Kada 16 milijardi evra podelimo sa BDP, koji je u 2019. godini iznosio 46 milijardi evra, mi dobijemo procentualno učešće javnog duga od 35%. Dakle, samo bez kamata na te skupe kredite po osnovu kojih nas je zaduživala prethodna vlast.

Dakle, u daleko boljoj situaciji bi bili da se prethodna vlast nije zaduživala za potrošnju i da nije tako neodgovorno trošila novac. Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se po osnovu povoljnih kredita, sa kamatnim stopama oko 0,5% i to je sve transparentno. Ugovori o zajmu mogu da se vide na sajtu Narodne skupštine, i vidi se kolika je kamata i rok dospeća i svi uslovi iz kredita, dakle, ništa ne krijemo, naprotiv, imamo sa čim da se pohvalimo.

Mi, zapravo zbog povoljnog kreditnog rejtinga naše države imamo povoljne uslove kod međunarodnih institucija, kada je u pitanju kreditiranje za realizaciju naših infrastrukturnih projekata.

Sad se neko pita zašto se mi uopšte zadužujemo? Pa, i porodice i svaki građanin u Srbiji kada želi da kupi stan, automobil, vikendicu, apartman, uzima neki kredit i poslovna banka propisuje odgovarajuće uslove, pa taj građanin isplati neko procentualno učešće. Kada sve to prenesemo na državu, država za realizaciju infrastrukturnih projekata, za izgradnju putne infrastrukture, za izgradnju zdravstvenih centara, itd, se zadužuje za to procentualno učešće koji građani plaćaju. Država obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, a ostatak za realizaciju, izgradnju nekog puta ili tako, isplaćuje se iz zajma, i to još jednom naglašavam pod izuzetno povoljnim uslovima.

Sve ovo o čemu sam govorila, da ne pominjem sve one realizovane infrastrukturne projekte o kojima su govorile moje kolege i ministri u prethodnim danima, je rezultat odgovorne politike sadašnje vlasti. Đilasovci neka nastave da se svađaju ko će na izbore, a ko ne, neka nastave da vređaju i da prete , neka nastavljaju da izmišljaju svakodnevne afere, a SNS nastaviće da se bori i da obara sve rekorde, i kada je u pitanju makroekonomska stabilnost i kada je u pitanju privredni rast i razvoj. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set od sedam predloga zakona, pri čemu jedan predlog zakona dolazi iz Republičkog zavoda za statistiku i u nadležnosti je Ministarstva zaduženog za demografiju i populacionu politiku, dok ostalih šest predloga zakona su u nadležnosti Ministarstva finansija.

Dakle, danas raspravljamo o jednom potpuno novom predlogu zakona, o jednom predlogu zakona gde imamo predložene izmene i dopune, a reč je o Zakonu o tržištu kapitala, o tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i dva predloga zakona o potvrđivanju ugovora.

U 2019. godini mi, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, smo usvojili čak 180 zakona, pri čemu je ogroman broj zakona upravo iz oblasti finansija. Za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju, koji bojkotuju rad Narodne skupštine i koji ne dolaze na posao, na taj način su oštetili budžet Republike Srbije i sve građane u Srbiji za preko 60 miliona dinara. Mi poslanici koji radimo uspešno smo završili 2019. godinu i radno smo ušli u 2020. godinu.

Ono što je najvažnije i što je obeležilo 2019. godinu jeste da smo na vreme usvojili razvojni budžet, i to krajem novembra meseca 2019. godine, ali takođe u 2019. godini po prvi put smo imali pozitivan rebalans budžeta, što je zaista za svaku pohvalu.

Usvojili smo 10. oktobra Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zašto ovo pominjem? Upravo usvajanjem ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlja 4, a Poglavlje 4 se odnosi upravo na slobodno kretanje kapitala.

Inače da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Narodnom bankom Srbije nije sprovela teške reforme i da nisu stabilizovane javne finansije, danas nikako ne bi mogli da govorimo o slobodnom kretanju kapitala.

Ono sa čime možemo da se pohvalimo, a vezano je za oblast finansija jeste da smo otvorili ukupno šest poglavlja, od ukupno osam. Preostala dva poglavlja se odnose na zaštitu konkurencije, na čemu se intenzivno radi, i na unapređenje poreske politike, gde nas u narednom periodu očekuju reforme. Ovo je zaista za svaku pohvalu i ovo je ogromno priznanje i za Republiku Srbiju i za sve građane u Srbiji.

U 2019. godini postigli smo zaista izuzetne rezultate. Uspeli smo da ostvarimo privredni rast od čak 4%, bez obzira što je Svetska banka prognozirala rast od 3,5%. Dakle, nadmašili smo očekivanja Svetske banke.

Takođe, po prvi put u istoriji, odnosno od 1995. godine, od kada se meri stopa nezaposlenosti, mi imamo stopu nezaposlenosti ispod 10% i u ovom momentu iznosi 9,5%.

Četvrtu godinu za redom smo ostvarili suficit u budžetu, i to nam je dalo prostora da podignemo i plate i penzije u proseku 9,6% i sada je prosečna zarada u Srbiji preko 500 evra, a to je čak za 170 evra više, nego pre dolaska SNS na vlast.

U 2020. godini nastavljamo isto kao i u 2019. godini sa sprovođenjem mera rasterećenja privrede, tako da se država odrekla čak 13,1 milijarde dinara i ta sredstva je ostavila privrednicima, kako bi mogli ili da podižu plate ili da otvaraju nova radna mesta.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, 2019. godina je zaista bila rekordna. Priliv je iznosio u ukupnom iznosu od 3,8 milijardi evra, a to je za 15% više od svih zemalja zapadnog Balkana zajedno, a za čak 40% više nego u 2018. godini, u godini koja je takođe bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija.

Strani investitori dolaze u Srbiju zato što je situacija u Srbiji ekonomski predvidiva i stabilna. O tome svedoči svi makroekonomski pokazatelji. Stopa inflacije se već duži period kreće oko 2% na godišnjem nivou. Devizni kurs je takođe stabilan. Danas niko u Srbiji više ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika danas više nema.

Kada su u pitanju bruto devizne rezerve, na kraju decembra 2019. godine iznosile su 13,4 milijarde evre, i to je za 2,1 milijardu evra više, nego u 2018. godini. Sa ovim obimom deviznih rezervi imamo pokriće od 170% novčane mase, imamo pokriće za šest meseci uvoza robe i usluga, što je dva puta više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Inače, ovo je najviši nivo deviznih rezerva od 2000. godine, od kada se prate ovi podaci.

Čak smo sve skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 8% uspeli da zamenimo jeftinim kreditima sa kamatnim stopama od 1,5% do 2,5% i na taj način smo ostvarili ogromne uštede, gde imamo sredstva za dalja ulaganja.

Ovo što sam navela je samo par makroekonomskih pokazatelja od velikog broja makroekonomskih pokazatelja koja mere stanje ekonomije u jednoj državi.

Često čujemo da strani investitori dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage. Naravno, to nije tačno. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Bugarska, koja je članica EU, imaju nižu prosečnu zaradu, pa strani investitori ne odlaze u te zemlje o kojima govorim, nego dolaze u Srbiju, i to, sa jedne strane, zato što je ekonomska situacija u Srbiji stabilna i predvidiva, a sa druge strane zato što mi imamo kvalitetnu radnu snagu. Uostalom, svako vidi ono što želi da vidi, neko vidi kokošku, neko kokain, a da pri tome oba posmatrača posmatraju istu tačku.

Kada su u pitanju infrastrukturni projekti nikada više nije izgrađeno u Srbiji nego u 2019. godini, odnosno u poslednjih sedam godina. Imamo Koridor 10 u dužini od 813 kilometara. U novembru je završen istočni krak Koridora 10 prema granici sa Bugarskom, u maju mesecu je završen južni krak Koridora 10 prema Makedoniji, tako da imamo kompletan Koridor 10.

Takođe, u 2019. godini završena je deonica Autoputa „Miloša Velikog“ od Surčina do Čačka i sada se stiže do Beograda do Čačka za sat vremena, a pre smo putovali dva i po, tri sata.

Počeli smo 5. decembra sa izgradnjom Moravskog koridora i završetak radova se očekuje za dve i po godine. Takođe, u 2020. godini krećemo sa izgradnjom autoputa Niš – Merdare i ovaj autoput u potpunosti će promeniti sliku Topličkog kraja, a naši sugrađani iz Gračanice, kojih ima preko 20 hiljada, će moći mnogo brže da stižu i do Kuršumlije i do Niša, Beograda, Novog Sada, Subotice, ma gde se uputili.

Tu su i mnogi drugi realizovani projekti, kao što je međunarodni Aerodrom „Morava“ u Lađevcima, zatim gasovod „Turski tok“ kroz Srbiji u dužini od 403 kilometra. U 2012. godini ukupno je bilo 1.500 gradilišta, a u 2019. godini blizu 54.000, pa to vam je poštovani građani Srbije za 36 puta više.

Da ne pominjemo nacionalni investicioni plan, gde su predviđena dodatna ulaganja u infrastrukturne projekte i to za mlade ljude je opredeljeno preko 700 miliona evra, za poljoprivrednu infrastrukturu preko 300 miliona evra, za obrazovanje i digitalizaciju preko 600, kanalizacionu i vodovodnu mrežu preko milijardu evra, gde će svako selo u Srbiji biti priključeno na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

U opštini Kuršumlija se nakon više od 25 godina nastavlja sa izgradnjom brane „Selova“ za akumulaciju na reci Toplica opredeljeno je preko 40 miliona evra i na ovaj način će u potpunosti i trajno biti rešen i problem poplava i vodosnabdevanja, ali i navodnjavanja celokupnog Topličkog kraja, ali bogami i Niškog regiona.

Sve ovo SNS je postigla radom, radom i samo radom i naravno zahvaljujući poverenju i ogromnoj podršci građana Srbije. Kada sve ovo vidite, šta je urađeno za vreme vlasti SNS i kada čujete nekakav program Dragana Đilasa za 2020. godinu i plate za doktore od hiljadu evra, pri tom čovek nudi program a ne želi da izađe na izbore, to kod običnog građanina izaziva smeh. Prvo, čovek, odnosno Dragan Đilas i kao gradonačelnik grada Beograda uništio je grad Beograd, kao direktor Kancelarije predsednika države, kao ministar je uništio našu državu, a sada nam nudi nekakav program i plate za doktore od hiljadu evra. On da se razume u finansije, prvo, znao bi da za u vreme njegove vlasti su doktori primali manju platu, nego što sada primaju medicinske sestre. Čovek je ukinuo specijalizacije, a sada nam nudi veće plate za doktore i bolji životni standard. Da se razume u finansije, kažem, ne bi tako brzo potrošio 620 miliona evra pa sada bi da se dočepa pune državne kase. Može i to da se desi, ali ako pobedi na izborima, a to naravno neće biti nikada.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala. Za svaku državu je najznačajnije da se ekonomski razvije i da napreduje, jer samo na takav način jedna zemlja može da odoli svim pritiscima iz spoljnog okruženja.

Sve razvijene zemlje rade na slobodnom kretanju ljudi, kapitala, usluga i robe i na uključivanju u međunarodne tokove. Ekonomija nikada ne može biti loša. Mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a mi smo takvu situaciju imali nažalost do 2012. godine kada su neki loši, pogrešni ljudi donosili loše i pogrešne ekonomske odluke i kada su nam državu doveli do propasti. Na našu sreću i na sreću svih građana Srbije to vreme je prošlost i nikada više neće biti budućnost.

Izmene i dopune postojećeg Zakona o tržištu kapitala su zaista minimalne i odnose se sa jedne strane na usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o javnom dugu i uvođenjem stranog pravnog lica koje će moći da obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti, pružiće se dodatna mogućnost stranim investitorima da na brz i efikasan način ulažu u naše domaće hartije od vrednosti.

U konačnom, predložene izmene i dopune zakona rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja državnih obveznica. Do sada smo imali situacije da samo Centralni registar obavlja poslove saldiranja i kliringa hartija od vrednosti, odnosno poslove međusobnog poravnjanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti na novog vlasnika i prenos novčanih sredstava sa računa kupca na račun prodavca hartija od vrednosti. Izmenama i dopunama postojećeg zakona pruža se mogućnost da osim Centralnog registra poslove saldiranja i kliringa će sada moći da obavlja strano pravno lice.

Na ovaj način doći će do povećanja atraktivnosti i dostupnosti naših domaći hartija od vrednosti, a u konačnom imaćemo razvoj tržišta kapitala.

Kada je reč o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao što smo mogli da čujemo u toku današnje rasprave, popis stanovništva je predviđen za april sledeće godine. Republika Srbija kao jedna od 193 članice UN preuzela je obavezu iz Rezolucije 10 iz 2015. godine da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovede popis stanovništva.

Inače, naša država ima izuzetno dugu tradiciju kada je u pitanju popis stanovništva i ona datira još iz davne 1834. godine. U početku, odnosno do Prvog Svetskog rata popis je rađen na svakih pet godina, da bi se od 1961. godine u skladu sa preporukama UN ustalila praksa da se popis radi na 10 godina. Tako je bilo naravno sve do 2000. godina kada su žuti došli na vlast i oni naravno u nedostatku finansijskih sredstava 2001. godine nisu sproveli popis, nego su kasnili godinu dana i popis su sproveli 2002. godine i to im nije bilo dovoljno pa su i u 2011. godini takođe kasnili sa sprovođenjem popisa, doduše ovog puta šest meseci. Umesto da popis sprovedu aprila 2011. godine popis su sproveli tek oktobra 2011. godine, doduše ovoga puta samo sa šest meseci zakašnjenja, ali poenta je da je razlog isti. I ovog puta je problem bio nedostatak finansijskih sredstava. Da im EU nije dala novac nikada ne bi ni sproveli popis 2011. godine.

Danas je situacija drastično bolja. Danas je situacija drugačija. Ne samo da Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova usvajamo na vreme, već su zakonom precizirane nadležnosti svih učesnika u popisu od nadležnih ministarstava pa sve do građana koji će biti intervjuisani.

Inače, ovo je poslednji popis koji će se sprovoditi na tradicionalan način. Novina zakona jeste način prikupljanja podataka. Podaci će se direktno unositi u lap topove što će olakšati unos svih prikupljenih podataka u Centralnu bazu podataka i na taj način prve preliminarne rezultate popisa imaćemo samo za mesec dana nakon završenog popisa, što je zaista dobro zato što će nadležni državni organi imati adekvatne podatke za sprovođenje mere i populacione politike, ali naravno i za sprovođenje mera razvoja.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, reč je o kreditu o ukupnom iznosu od 45 miliona i 800.000 evra i to pod povoljnim uslovima. Od ovih sredstava preko 30 miliona evra biće uloženo za nabavku opreme i obrtnih sredstava i to za male i srednje poljoprivredne proizvođače koji do sada, zbog neispunjavanja određenih uslova nisu imali pristup IPARD sredstvima.

Najveći problem do sada je zapravo bio što su poljoprivredni proizvođači neobavešteni, zatim velika usitnjenost poljoprivrednih parcela, neupisanost u katastar i određen iznos sredstava i zajma biće opredeljen upravo za pružanje savetodavnih usluga poljoprivrednim proizvođačima, što će naravno unaprediti položaj naše poljoprivredne proizvodnje.

Kada je reč o Sporazumu o zajmu za finansiranje projekta unapređenja zemljišne administracije Srbije, Zakon o budžetu za 2019. godinu predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i to za finansiranje projekta za unapređenje Katastra nepokretnosti. Dakle, i dalje nastavljamo sa merama digitalizacije. Inače, od 2017. godine merama digitalizacije uspeli smo da uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo blizu 10.500 stabala.

Kada je u pitanju potvrđivanje Ugovora o kredita između Republike Srbije i turskih poslovnih banaka i to Ziraat i Denizbank banke, reč je o izuzetnom povoljnom kreditu za izgradnju i za realizaciju naravno, infrastrukturnih projekata i ovaj ugovor je još jedna potvrda da imamo odličnu saradnju sa Republikom Turskom.

Osim ulaganja u drumski saobraćaj, ogromna sredstva su uložena do sada u železnički saobraćaj, nastavljamo i dalje da ulažemo u železnički saobraćaj i upravo zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj se odnosi za nabavku novih 18 elektromotornih garnitura, odnosno voznih sredstava.

Poslednja tačka dnevnog reda, po mom mišljenju najznačajnija zato što će građani Srbije nakon više od 80 godina dobiti potpuno novu zgradu Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“. Da je prethodna vlast mislila na građane u Srbiji odavno bi imali novu zgradu Univerzitetske dečje klinike, međutim, to njih nije zanimalo, ali ih treba razumeti. Prvo, zbog lopovluka kreditni rejting Srbije je bio negativan, čak i da su hteli da podignu nekakav kredit ne bi mogli da podignu kredit pod ovako povoljnim uslovima kao što može naša vlast.

Naša politika, odnosno politika SNS je rad, izgradnja, nove fabrike, nova radna mesta. O tome svedoče svi rezultati o kojima sam i ja i moje kolege ovih dana govorili. Politika SNS nije i nikada neće biti, niti pretnja dugim cevima, niti vređanje žena i dece u Srbiji, politika SNS nikada neće biti izmišljanja afera, to ostavimo ovim Đilasovcima, a mi ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se borimo za bolji životni standard svih građana Srbije. Zato će poslanička grupa SNS podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o predlozima zakona za koje slobodno mogu reći da su pokazatelji odgovorne politike Vlade Republike Srbije.

Kao što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, ali i od strane ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa, danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, jedan Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora i jedan Predlog zakona o davanju garancije.

Od onog momenta kada je 2012. godine SNS preuzela vlast, zahvaljujući ogromnoj podršci građana Srbije, naši predstavnici u Vladi, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, bore se sa svim problemima koje su ostavile demokrate. Naravno, mislim na demokrate koje danas tuku i vređaju žene, mislim na demokrate koji prete maloletnoj deci, na demokrate koji uništavaju javna dobra.

Do 2012. godine su vladale one demokrate koje su nam u predizbornim kampanjama govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, a kad prođu izbori, u praksi su nam pokazivali kako uništiti sve regione u Srbiji.

Do 2012. godine su vladale demokrate koje su danas obojene u nekakav Savez za Srbiju, koji se bore danas navodno za slobodu medija, a u isto vreme blokiraju rad pojedinih medija koji im se ne dopadaju.

Radio-televizija Srbije, čini mi se da je bila odlična televizija kada je gospodin Dragan Đilas zgrtao milione tako što je trgovao sekundama, a sada kada taj isti RTS izveštava o posetama svih svetskih zvaničnika, kada izveštava o izgradnji autoputeva, o izgradnji kliničkih centara, o izgradnji škole itd, sad taj RTS nije dobra televizija.

Nisu Srbiju razorili ni građanski ratovi iz devedesetih godina, ni sankcije, ni hiperinflacije, koliko su Srbiju razorile demokrate do 2012. godine, koji su, ponavljam još jednom, sada obojeni u nekakav Savez za Srbiju.

Znate, zaista je teško objasniti maloletnoj deci kada prođemo pored skupa od tridesetak cirkuzanata sa transparentom „Vučić ili demokratija“, teško je objasniti šta je demokratija. Pa, čak i ta maloletna deca koja nemaju biračka prava biraju Vučića.

Zamislite prepadnute dece u tih tridesetak cirkuzanata kako bi odgovorila u školi na pitanje od strane svojih nastavnika, učitelja ili u vrtiću od strana svojih vaspitača na pitanje šta je demokratija? Možemo samo pretpostaviti. Vređanje, lopovluk, privredni rast u minusu, ogroman budžetski deficit, soličenje svih onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, koji su nam pokazali kako ne treba da se vodi na makroekonomska politika, ni spoljna politika, dok je sinonim za SNS i za današnju vlast privredni rast i razvoj.

Upravo danas na dnevnom redu imamo sporazume koji se tiču unapređenju bilateralnih odnosa sa susednim zemljama, sporazume koji podrazumevaju izgradnje i železničke i drumske infrastrukture, zatim su na dnevnom redu sporazumi koji se tiču jačanju socijalne infrastrukture, imamo čak i izgradnju gasovoda u jugozapadnom delu Srbije i tako dalje.

Pre desetak dana počeli su radovi na izgradnji brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, u dužini od 77 kilometara, u nedelju, 15. decembra krenulo se sa izgradnjom Moravskog koridora, dok će sutra biti puštena u rade deonica autoputa Miloša Velikog, i to od Surčina do Obrenovca. Čak četiri sporazuma sa današnjeg dnevnog reda tiču se izgradnje putne infrastrukture. Svi sporazumi koji su na dnevnom redu odraz su ogromnog napretka Srbije.

Mi, poslanici SNS, često govorimo da nam je država do 2012. godine bila prezadužena i da se javni dug kretao do čak 78% BDP. To ne bi bilo toliko strašno da se prethodna vlast zaduživala pod povoljnim uslovima i da je prethodna vlast uzimala kredite za realizaciju infrastrukturnih projekata. Međutim, prethodna vlast se zaduživala u inostranstvu za servisiranje dugova javnih preduzeća, za isplatu penzija i plata, čak i za krečenja fasada i to su uzimali skupe kredite po kamatnim stopama od 7% i 8%.

Sa jedne strane, nikako nisu mogli da dobiju povoljne kredite zato što je kreditni rejting Srbije bio negativan, dok sa druge strane, ulagati sredstva iz kredita u servisiranje dugova javnih preduzeća i u ostale namene koje ne donose prihode u budžet Republike Srbije je zaista suludo.

Danas, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući fiskalnoj disciplini, fiskalnom suficitu od 3,2% BDP u 2017. i 2018. godini, i 1% BDP za prvih deset meseci 2019. godine, zahvaljujući neprestanom jačanju svih makroekonomskih pokazatelja od strane svih međunarodnih rejting agencija, kreditni rejting Srbije je ocenjen pozitivno, a to znači da ćemo moći u narednom periodu da podižemo povoljne kredite, sa niskim kamatnim stopama za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Dok je prethodna vlast bez prestanka zaduživala državu, ostavljajući nama i našoj deci sve te nagomilane dugove, nisu se udostojili da pokušaju da servisiraju ni svoje dugove, a kamoli dugove iz devedesetih godina, one starije i da ne pominjem.

Zato danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije I Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj.

Dakle, naša Vlada, zahvaljujući strabilnim javnim finansijama servisiraće dug prema Slovačkoj Republici koji datira još iz 1991. godine. Dug bivše SFRJ prema Čehoslovačkoj Republici u ukupnom iznosu od 85.970.743 američkih dolara, trebalo je izmiriti do 31. januara 1994. godine, ali zbog svih neprilika i ekonomskih i političkih iz devedesetih godina zbog sankcija, hiperinflacija, građanskih ratova i tako dalje, ovaj dug nije izmiren. Da ne govorim o prethodnoj vlasti. Kako njihovo crno izmirivanje dugova, oni su samo gledali šta mogu da prigrabe za sebe.

Međutim, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije servisiraće ukupan dug prema Slovačkoj Republici.

Nakon raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije i primenom ključa za podelu obaveza između bivših republika, Srbija je nasledila dug od 24.726.927 američkih dolara. Nakon pregovora Republike Srbije i Slovačke Republike postignut je optimalan dogovor i dogovorena je primena modifikovanog modela Pariskog kluba koji podrazumeva jednokratni otpis ukupnog duga od čak 66%, tako da je dug Republike Srbije prema Slovačkoj Republici sveden na 7.209.891 američki dolar.

Sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Izmirenjem duga naša država unaprediće bilateralnu saradnju sa Slovačkom Republikom, intenziviraće se spoljno-trgovinska razmena i imaćemo veći priliv slovačkih investicija u našoj zemlji.

Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država sa ciljem poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou primenom FATKA propisa, reč je o unapređenju odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog sporazuma naša država pridružiće se grupi od čak 110 zemalja koje intenzivno rade zajedno sa SAD na usaglašavanju poreskog zakonodavstva na međunarodnom nivou.

Naime, SAD pokrenule su FATKA propise pre desetak godina i FATKA propisi predviđaju da strane finansijske institucije učestvuju u izveštavanju i izbegavanju plaćanja poreza od strane američkih građana i američkih kompanija koji svoja finansijska sredstva drže na računima u neameričkim finansijskim institucijama.

Srpska strana će nakon usvajanja ovog sporazuma steći prava da traži podatke od SAD o svojim poreskim obveznicima.

Nepotvrđivanje sporazuma moglo bi da ugrozi postojeće potencijalne američke investicije, što svakako nije cilj Vlade Republike Srbije.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, reč je o sporazumu koji je potpisan 19. oktobra prilikom zvanične posete premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva našoj zemlji.

Ono što je važno napomenuti jeste da je Republika Srbija izmirila sva dugovanja prema Ruskoj Federaciji i na taj način smo stekli uslove za potpisivanje upravo ovog sporazuma.

Inače, Republici Srbiji je odobren državni izvozni kredit od strane Ruske Federacije u iznosu od 172.500.000 evra i to primenom fiksne kamatne stope na godišnjem nivou od 2%. Sredstva će biti korišćena za finansiranje železničkih infrastrukturnih projekata. To je, inače, 75% od ukupne vrednosti projekta. Srpska strana se obavezala da obezbedi 57.500.000 evra, što predstavlja preostalih 25%.

Kreditna sredstva su namenjena za plaćanje isporučene robe i pružanja usluga na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na železničkim deonicama i to Stara Pazova - Novi Sad, pruga Beograd - Bar, deonica Valjevo - Vrbnica, izgradnja dispečerskog centra za upravljanje vozova u našoj zemlji.

Dakle, još jedan izuzetno povoljan kredit, još tri nova infrastrukturna projekta. Znači, dobićemo brzu saobraćajnicu, brzu prugu, skratićemo vreme putovanja, povećaćemo bezbednost u saobraćaju, a time ćemo i sniziti troškove transporta.

Na početku izlaganja govorila sam kako je izgledao ravnomerni regionalni razvoj u režimu prethodne vlasti, dok ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo pokazuju kako izgleda regionalni razvoj u režiji SNS. Dakle, u svim regionima Srbije se podjednako ulaže.

Upravo je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd i Raiffeisen Banka A. d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju ni manje ni više nego razvodnog gasovoda i to na deonici Aleksandrovac -Brus – Kopaonik – Raška - Novi Pazar - Tutin.

Kredit iznosi 20 miliona, ali to nije bitno koliko je bitno da će ovaj deo Srbije biti povezan, odnosno priključen na gasovodnu mrežu.

Kopaonik je jedna od omiljenih turističkih destinacija za sve ljubitelje ekstremnih sportova na snegu i za sve ljubitelje planinskog turizma, a kada se uzme u obzir da je Kopaonik i nacionalni park, ovaj projekat još više dobija na značaju u pogledu zaštite životne sredine.

Po mom mišljenju, jedan od možda najvažnijih sporazuma na dnevnom redu je predlog zakona o kojem danas raspravljamo, a tiče se finansijskog ugovora za izgradnju autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, Prva faza.

Možda nisam dovoljno objektivna kada kažem da je ovo jedna od najbitnijih tačaka dnevnog reda, s obzirom da dolazim iz Toplice, ali ono što je sigurno bitno jeste da sam živi svedok kako je prethodna vlast uništavala ovaj deo Srbije, odnosno Toplicu. Pa, demokrate su u periodu od 2003. do 2009. godine samo u Kuršumliji zatvorili tri fabrike i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, a da ne pominjem ostale opštine Topličkog okruga, da ne pominjem Prokuplje, Žitorađu, Blace, gde su stihijski uništavali sve ono što je moglo da se uništi, gde su prezadužili javna preduzeća i lokalne samouprave. Doveli su nas u situaciju da jedno Podujevo ima više stanovnika nego čitava Toplica.

Kada u plenumu čujem od strane pojedinih kolega da izgradnja ovog autoputa nije dobra i da na taj način pomažemo Rami da pravi veliku Albaniju, zaista ostajem bez teksta. Prvo, izgradnja ove deonice autoputa od Niša do Merdara u potpunosti će promeniti ekonomsku sliku Topličkog okruga. S druge strane, ja ne znam da li kolege poslanici, koji govore da ovaj autoput ne treba graditi, znaju da se upravo u Kuršumliji nalazi prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, Manastir Svetog Nikole, koji je izgrađen u drugoj polovini 12. veka, a upravo će tu, pored Kuršumlije proći autoput? Zar treba onemogućiti đacima i građanima Srbije da se upoznaju sa našim kulturno-istorijskim nasleđem? Zar treba zanemariti preko sto prehrambenih proizvođača koji svoje proizvode upravo izvoze na tržištu Albanije? Pa, naravno da ne treba.

Ova deonica sada magistralnog puta Niš – Merdare je preopterećena. Izgradnjom ovog autoputa sva vozila biće preusmerena na autoput, a to znači da, s jedne strane, u budžetu će se slivati sredstva po osnovu putarine, a dok, s druge strane, imaćemo novih investitora u Toplici, koji upravo nisu hteli da ulažu u Toplici zato što su nam zamerali udaljenost autoputa od čak preko 70 kilometara.

Volela bih da svi ti što tvrde da ovaj autoput nije dobar, da dođu u Toplicu i da to kažu Topličanima. Ja zaista ne bih to preporučila zato što građanima Toplice izgradnja autoputa uliva nadu. S jedne strane, osećaju da država misli na njih, dok s druge strane upravo izgradnja ovog autoputa pomoći će svim mladim ljudima da realizuju svoje preduzetničke ideje i kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju voćarstvo, vinogradarstvo, prerađivačka industrija itd. Da ne pominjem koliko života će biti spašeno skraćenjem vremena putovanja do najbližeg kliničkog centra, a to je KC u Nišu.

U ime svih Topličana želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću zašto su upravo se odlučili na izgradnju ovog autoputa, to jest deonice Niš - Merdare.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, cilj Sporazuma je unapređenje bezbednosti u prometu roba, jednostavnija carinska procedura, carinske olakšice, otklanjanje barijera u međusobnoj trgovini između Republike Srbije i Severne Makedonije.

Ovaj Sporazum je još jedan dokaz u nizu da Vlada Republike Srbije radi na unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susednim zemljama. On će uticati na snižavanje cena naših izvoznih proizvoda, tako da će naši proizvodi biti cenovno konkurentni, dok ćemo dobiti uvozne proizvode po nižim cenama, a to je dobro za krajnje potrošače.

Poslednja tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju investicija i konsultanskih usluga u cilju unapređenja socijalne infrastrukture u jedinicama lokalnih samouprava koje su pogođene migrantskom krizom. Ukupna vrednost projekta je 20,8 miliona evra, pri čemu 11,9 miliona evra je donacija Nemačke razvojne banke, dok se Vlada Republike Srbije obavezala da će obezbediti 8,9 miliona evra. Ovim sredstvima biće finansirano 25 infrastrukturnih projekata u opštinama pogođenim migrantskom krizom i u opštinama naseljenim Romima.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, danas smo mogli da čujemo šta sve može da se izgradi za mnogo manje od 26 miliona evra, koliko je Dragan Đilas prijavio imovinu samo u nekretninama, koju je stekao kao ministar bez portfelja, zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, očigledno za sopstvene investicije, koje je Dragan Đilas stekao kao gradonačelnik Beograda, koji je zadužio grad Beograd za milijardu i 400 hiljada evra i koju je Dragan Đilas stekao kao direktor Narodne kancelarije predsednika Republike u periodu 2004-2007. godine, kada je u Srbiji otpušteno preko 400 hiljada ljudi.

Dok se Savez za Srbiju raspada, dok omladina napušta DS, naša zemlja se razvija i menja se svakoga dana i zato će poslanička grupa SNS podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, već treću nedelju za redom raspravljamo o predlozima zakona koji će doprineti rastu životnog standarda i otvaranju novih radnih mesta sa jedne strane, dok sa druge strane, doprineće privrednom rastu i razvoju.

U četvrtak smo izglasali Predlog zakona o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i odmah smo krenuli sa raspravom o novim predlozima zakona koji će zajedno sa usvojenim budžetom dati pune rezultate kada je u pitanju privredni rast i razvoj.

Prva četiri predloga zakona o kojima danas raspravljamo tiču se redefinisanja zakonskih rokova, vezano za početak primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru, dok Zakon o agencijskom zapošljavanju ima za cilj zaštitu prava agencijskih radnika. Dakle, zakon predviđa izjednačavanje prava agencijskih radnika sa radnicima kod poslodavca korisnika, odnosno kod poslodavca koji za potrebe svog posla, osim redovnih zaposlenih, angažuje i agencijske radnike.

Nakon usvajanja i stupanja zakona na snagu, agencijski radnici imaće prava na godišnji odmor i regres, imaće prava na bolovanje, pravo na naknadu usled privremene sprečenosti za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa, a to su pravo na podizanje stambenih, potrošačkih i drugih kredita itd. Takođe, Predlog zakona će doprineti apsolutnoj materijalnoj zaštiti agencijskih radnika usled povrede na radu.

Predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu, da država brine o svakom građaninu Srbije. Zašto ranije nismo imali predloge zakona koji štite radnike? Do 2012. godine u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikoga se nije ticalo da raspravlja o predlozima zakona koji štite prava radnika, a ljudi su pristajali da rade i za 15 hiljada dinara, koliko je tada minimalac iznosio, samo da bi prehranili svoju porodicu.

Godina 2019. je godina rada i godina izgradnje. Prvi put nakon 24 godine imamo stopu nezaposlenosti koja je jednocifrena. Možemo se pohvaliti sa tim da nam je stopa nezaposlenosti niža i od zemalja u okruženju i od zemalja članica EU. Srbija ima nižu stopu nezaposlenosti od Crne Gore za oko 5%, duplo nižu stopu nezaposlenosti od BiH, više nego duplo nižu stopu nezaposlenosti od Severne Makedonije, zatim nižu stopu nezaposlenosti ima Srbija i od Španije i od Grčke koje su zemlje članica EU.

Posebno me raduje činjenica da sektori u kojima imamo rast zaposlenosti su trgovina na veliko i malo, građevina, IT sektor i usluge. Rast zaposlenosti u trgovini na veliko i malo svedoči da je u Srbiji došlo do porasta životnog standarda, da je došlo do porasta kupovne moći građana. Rast zaposlenosti u sektoru građevine svedoči da država intenzivno realizuje infrastrukturne projekte i da angažuje naša domaća građevinska preduzeća. Rast zaposlenosti u IT sektoru svedoči da se Srbija intenzivno razvija i digitalizuje, a kada je u pitanju rast zaposlenosti u sektoru usluga, po mom mišljenju, to je najveći dokaz da je došlo do porasta životnog standarda u Srbiji zato što, kada imate razvijen tercijalni sektor, to govori kakav vam je stepen razvoja u Srbiji, a u ovom momentu Srbija se nalazi na dobrom putu, ka visokoj stopi privrednog razvoja. Ukoliko se nastavi ovim tempom, a sigurno da hoće, sasvim su nam realne šanse da uskoro dostignemo stopu nezaposlenosti EU, koja iznosi 6,3%.

Vlada Republike Srbije odgovorno brine o novcu građana Srbije. Svaki dinar uplaćenog poreza, doprinosa, putarine, građanima Srbije država vraća kroz izgradnju infrastrukture, kroz izgradnju auto-puteva, izgradnju lokalnih puteva do najudaljenijih ruralnih područja, kroz izgradnju škola, vrtića, zdravstvenih ustanova itd.

Slika Srbije se drastično promenila 2019. godine u odnosu na 2012. godinu. Teme u Srbiji su se promenile. Godine 2012. glavna okupacija nam je bila kako da izvučemo državu od eventualnog bankrota, dok 2019. godine mi govorimo o digitalizaciji, mi govorimo o rekordnom izvozu informacionih tehnologija, mi govorimo o najvećoj stopi privrednog rasta u Evropi.

Poređanja radi, za prvih osam meseci u 2019. godini izvoz informacionih tehnologija je veći od cele 2017. godine, da ne pominjemo 2010, 2011, 2012. godinu kada IT sektor maltene nije ni postojao u Srbiji.

Za razliku od ovih bojkotaša, koji se bave izmišljanjem lažnih afera, kao što je afera „Krušik“, doktorat, „Jovanjica“ i mnoge druge, članovi Vlade Republike Srbije odgovorno rade i predsednik države zajedno sa članovima Vlade svakog dana uradi nešto dobro za građane i za Srbiju.

Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su uništili preko 33 komada oružja i vojnih oruđa? Zašto nisu pričali o „Krušiku“ kada su tu fabriku, kao i mnoge druge u državi do 2012. godine doveli do samog gašenja?

Godine 2013. u „Krušiku“ je radilo 1.264 ljudi. Godine 2018. 3.231, dok je prihod povećan za 6%. To je ono čime se bavi SNS – zapošljavanjem ljudi, izgradnjom infrastrukture, a ne svakodnevnim lažima i izmišljotinama.

Koliko nemaju dokaza za svoje izmišljotine svedoči činjenica da sada, nakon 10 godina, proveravaju svoje saborce – Vuka Jeremića, Borisa Tadića i mnoge druge iz te lažne elite koji su upravo držali predavanja na tom „Megatrendu“ za koji su se sada uhvatili. Sad želim da pitam ove iz Đilasovog saveta – kako je „Megatrend“ bio dobar univerzitet kada su predavanja na njemu držali Boris Tadić i Vuk Jeremić, a diplome iz tog perioda ne valjaju? Očigledno da Vuk Jeremić i Boris Tadić nisu bili dobri predavači. Zaista ne razumem.

Građane Srbije ne zanima ni Vuk Jeremić, ni Boris Tadić, ni Dragan Đilas, i to su građani pokazali na izborima 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine. Građane Srbije zanima da rade i da žive od svog rada, a to im upravo omogućava SNS.

Zaista ne znam kakvu poruku žele da pošalju ovi iz Saveza za Srbiju, crtajući metu na grudima predsedniku države koji je ujedno i sin, i otac, i brat, i suprug? Na taj način prete svima nama koji drugačije razmišljamo nego iz Saveza za Srbiju, koji se borimo za državu i za svoj narod. Uperiti pušku u predsednika Republike u državi gde je 2003. godine ubijen premijer je zaista za svaku osudu.

Ovi iz Saveza za Srbiju nikako da shvate da ovo nije 2000. godina i da se u Srbiji na vlast ne može doći nasilnim putem. Ovo nije ni 2003, 2004, 2007, 2008, 2009. godine kada su najviše pljačkali državu i narod. Ovo je 2019. godina. Okolnosti u Srbiji su se drastično promenile. Srbija je danas bolje mesto za život i zato će poslanička grupa SNS podržati sve predloge zakona na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i reč je o razvojnom budžetu, kao što smo imali prilike da čujemo u jučerašnjoj raspravi od strane predsednice Vlade i od strane ministra finansija, ali i od strane kolega poslanika.

Zašto je važno naglasiti da danas raspravljamo o razvojnom budžetu? Zato kada su neki drugi vladali Srbijom u predizbornim godinama njihove Vlade predlagale su predizborne budžete, a njihovi poslanici su takve budžete usvajali bez obzira što je budžet vođen isključivo politički interesima štetan i za građane i za privredu.

Ogromna je razlika između budžeta u izbornim godinama prethodne vlasti i budžeta o kom mi danas raspravljamo. Prethodna vlast je po svaku cenu u predizbornim godinama i u izbornim godinama podizala i plate i penzije i ta povećanja su finansirali iz skupih kredita sa kamatnim stopama od 7% i 8% i dan danas država i građani Srbije vraćaju, isplaćuju hirove prethodne vlasti.

U našem budžetu za 2020. godinu jeste projektovano povećanje penzija i plata ali isključivo zahvaljujući suficitu koji smo ostvarili u prvih devet meseci 2019. godine u iznosu od preko 60 milijardi dinara. Ogromna je razlika kada povećanje plata i penzija isplaćujete iz skupih kredita i time opteretite naredne generacije, kao što je to činila prethodna vlast i kad povećanje penzija i plata isplaćujete iz ušteda koje država ostvarila odgovornom politikom.

U 2019. godini nismo imali izbore, a budžet za 2019. godinu je takođe bio razvojni i zahvaljujući takvom budžetu ostvarili smo ogromne rezultate u 2019. godini.

U prvih šest meseci, samo u prvih šest meseci smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti za oko 4% u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu i to nisu konačni rezultati. Međutim, i stopa nezaposlenosti od 10,3%, koja se odnosi na drugi kvartal 2019. godine, je najniža stopa nezaposlenosti od kako se meri nezaposlenost u Srbiji, odnosno od 1995. godine. Tek kada Republički zavod za statistiku bude objavio podatke za treći, četvrti kvartal, imaćemo pravu sliku o stopi nezaposlenosti, a realna su očekivanja Vlade Republike Srbije da će ona biti jednocifrena.

Posebno me raduje činjenica što je budžet za 2020. godinu usmeren sa jedne strane na rast životnog standarda, a sa druge strane na privredni rast i razvoj.

Kada je u pitanju rast životnog standarda budžetom za 2020. godinu obuhvaćene su sve tri kategorije stanovništva, a to su zaposleni u javnom sektoru, zaposleni u privatnom sektoru i penzioneri.

Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru već od novembar krećemo sa većim platama. Kada je reč o zaposlenima u privatnom sektoru od 1. januara imaćemo povećanje minimalne cene rada sa dosadašnjim 27.022 dinara na 30.022 dinara i to je najveće povećanje ikada. To nije sve. Država merama rasterećenja privrede i to smanjenjem stope po osnovu doprinosa PIO fondu za jedan procenat i povećanjem neoporezivog dela zarade za hiljadu dinara država ostavlja privredi čak 13,1 milijardu dinara slobodnih novčanih sredstava koji će privrednici moći da iskoriste ili za povećanja plata postojećih radnika ili za zapošljavanje novih radnika ili za investiranje.

Kada su u pitanju naši najstariji sugrađani, odnosno milion i 700 hiljada naših penzionera kao što smo čuli od strane kolega budžetom za 2020. godinu projektovano je povećanje penzija po stopi od 5,4% i to po švajcarskom modelu. Zašto često ističemo švajcarski model? Zato što je Vlada prihvatila švajcarski model isključivo iz razloga zato što on podrazumeva da se svake godine vrši usklađivanje penzija u skladu sa stopom inflacije i sa stopom rasta zarade u privredi u odnosu 50 prema 50, što je ujedno i najrealnije. Mnoge države su prihvatile švajcarski model zato što se on pokazao kao izuzetno dobar.

Napomenula sam da je budžet za 2020. godinu usmeren i ka privrednom rastu i razvoju. I u 2020. godini nastavljamo sa izgradnjom infrastrukture, započinjemo novi investicioni ciklus. Već u narednim danima kreće se sa izgradnjom Moravskog koridora. U 2020. godini počinjemo, odnosno krećemo sa izgradnjom i Fruškogorskog koridora i sa izgradnjom autoputa prema BiH, prema Republici Srpskoj i sa izgradnjom autoputa E 80, odnosno sa izgradnjom autoputa „Mira“ deonica Niš-Merdare, sa izgradnjom brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica itd.

Dakle, uspeli smo do sada da izgradimo preko 320 kilometara autoputa, da rehabilitujemo na stotine kilometara postojećih puteva, da rehabilitujemo železničku infrastrukturu, a prethodna vlast za 12 godina nije uspela da izgradi nijedan jedini kilometar autoputa.

Upravo izgradnja putne infrastrukture, napredak na „Duing biznis listi“ Svetske banke za četiri pozicije, uspešno sprovođenje mera digitalizacije, usvajanja modela duelnog obrazovanja, rekordno niska stopa inflacije su razlozi dolaska stranih investitora u Republiku Srbiju, a ne samo subvencije za zapošljavanje, kako to često ističu poslanici opozicije.

Zaista smatra da su subvencije za zapošljavanje stranim investitorima na poslednjem mestu. Mnogo su im važniji ovi razlozi koje sam upravo navela.

Takođe želim da istaknem da su stubovi razvoja svake države ulaganje u obrazovanje, ulaganje u naučno-istraživački razvoj, ulaganje u zdravstveni sistem, ulaganje u očuvanje životne sredine.

Sa tim u vezi, upravo budžetom za 2020. godinu predviđena su veća ulaganja u sve ove oblasti koje sam upravo navela. Od strane kolega smo u jučerašnjoj raspravi čuli da je za zdravstveni sistem u 2020. godini namenjeno čak 73,3% više sredstava nego u 2019. godini. Kada je u pitanju ulaganje u naučno-istraživački rad u 2020. godini biće završen naučno-tehnološki park i u Nišu i u Novom Sadu, zatim će biti završen „Dejta centar“ u Kragujevcu itd.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, u 2020. godini imamo čak 8,6% više opredeljenih sredstava Zelenom fondu nego u 2019. godini.

Dakle, o svemu se mislilo kada je planiran budžet za 2020. godinu.

Takođe je važno reći da su pokretači privrednog rasta - rast lične potrošnje, ulaganja u infrastrukturu i priliv stranih direktnih investicija. Povećanje plata i penzija za rezultat ima rast lične potrošnje i tražnje. Kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu da intenzivno ulažemo u infrastrukturu svedok nam je stopa privrednog rasta od 4,7% u trećem kvartalu 2019. godine i prema rezultatima Evrostata drugi smo u Evropi odmah iza Mađarske.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, mnoge međunarodne institucije kažu da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija. Dakle, uspeli smo u svemu.

Ogroman je uspeh, znate, kada je jedina zamerka na budžet za 2020. godinu i od strane Fiskalnog saveta i od strane kolega iz opozicije, povećanje plata i penzija i to naravno iz realnih izvora finansiranja.

Ovakav razvojni budžet pokazuje zašto su se mnogi iz Saveza za Srbiju bolesno radovali zdravstvenim problemima predsednika države. Znate, kada imate ovakve rezultate rada i kada imate ovakav razvojni budžet, ni viša sila ne može pomoći ovim bojkotašima da dođu na vlast.

Poštovani ministre, želim vam uspešan rad i u 2020. godini. Poslanička grupa SNS sa velikim zadovoljstvom glasaće za usvajanje Predloga zakona o budžetu za 2020. godinu. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prošle godine u junu mesecu, tačnije 15. juna 2018. godine, izabrali smo guvernera i viceguvernere NBS. Da smo napravili odličan izbor svedoče rezultati rada NBS u protekloj godini.

Gospođa Tabaković je reizabrana 2018. godine isključivo iz razloga što je u periodu od 6. avgusta 2012. godine do 15. juna 2018. godine svojim radom i načinom rukovođenja jednom od najvažnijih institucija u državi postigla ogromne rezultate i omogućila da se slika Srbije u potpunosti promeni u svetu kada je finansijska stabilnost u pitanju.

Mi danas imamo ekonomski jaku i finansijski stabilnu državu koja je privlačna za strana ulaganja. Nama ekonomistima, ali i svim poslanicima vladajuće većine zaista je lako i čast nam je da govorimo o rezultatima rada NBS. Zaista imamo čime da se pohvalimo, a da građani Srbije savršeno razumeju o čemu govorimo zato što upravo rezultati rada NBS olakšavaju svakodnevni život svih nas građana.

Posao NBS jeste uspostavljanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u celini. Upravo dolaskom gospođe Tabaković na čelo NBS građanima je postalo savršeno jasno šta znači cenovna stabilnost i stabilnost domaće valute u planiranju budućnosti i u donošenju važnih životnih odluka.

Na čelu NBS do 2012. godine su bili neki neodgovorni ljudi, poput Dejana Šoškića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića i drugih, koji su pokazali kako ne treba da se upravlja jednom ovako važnom institucijom i kako ne treba da se vodi monetarna politika. Upravo do 2012. godine stopa inflacije se kretala i 13%, a da ne govorimo o ogromnim fluktuacijama deviznog kursa. Stopa inflacije od 11, 12 i 13% na godišnjem nivou je rezultat neodgovorne politike prethodne vlasti. Prethodna vlast je podizala skupe kredite u inostranstvu kako bi isplaćivala penzije i plate, u nedostatku proizvodnje. Svaki rast tražnje se prelivao na rast cena. Dakle, povećanje penzija i plata iz nerealnih izvora finansiranja samo je guralo inflaciju napred, a građani u Srbiji su živeli sve teže i teže.

Kada uporedimo srednji kurs dinara na dan 31.12.2004. godine koji je iznosio 78,89 dinara za jedan evro sa srednjim kursom dinara na dan 6.8.2012. godine koji je iznosio 118,57 dinara za jedan evro, jasno je da je u periodu od sedam i po godina dinar oslabio prema evru za čak preko 40 dinara. Kada je gospođa Tabaković preuzela funkciju guvernera NBS srednji kurs je iznosio 118,57 dinara za jedan evro. Danas, nakon više od sedam godina, nakon sedam i po godina, ne da nije došlo do devalvacije domaće valute, odnosno do slabljenja dinara, već je dinar ojačao prema evru za 1,1 dinar. O čemu mi govorimo? Devizni kurs je nikad stabilniji nego danas, a dinar nikada jači.

Sada se javljaju neki ekonomski stručnjaci koji kažu da treba ići na devalvaciju domaće valute, da treba oslabiti našu domaću valutu, naš dinar, kako bi se podstakao izvoz, kako bi se podstakla proizvodnja. Prvo, ne znam gde su ti ekonomski stručnjaci bili do 2012. godine, a drugo, ni ja niti bilo ko od nas ovde prisutnih nije primetio da je prethodna vlast devalvacijom dinara, odnosno slabljenjem vrednosti domaće valute podsticala izvoz, podsticala širenje obima proizvodnje i zapošljavanje. Naprotiv, upravo do 2012. godine imali smo najveći broj zatvorenih, ali ipak opljačkanih fabrika i najveći broj otpuštenih radnika, da ne govorimo o njihovim intervencijama na deviznom tržištu. Oni su nenamenski trošili devizne rezerve i intervenisali su na deviznom tržištu samo ukoliko uspeju da prodaju neko javno preduzeće strancu ispod cene. Nakon takvih njihovih intervencija usledila bi kratkoročna revalvacija, zatim još veća devalvacija domaće valute i tako u krug do potpunog slabljenja našeg dinara.

Privrednici su poslovali do 2012. godine u totalnom haosu, u nepredvidivim uslovima, gde bukvalno nisu mogli da odlučuju danas za sutra, već isključivo danas za danas, a da ne govorimo o planiranju i donošenju odluka na duži rok. To je bilo gotovo nezamislivo.

Danas imamo domaću valutu koja je stabilna i situaciju gde slobodno mogu reći da je devizni kurs potpuno neutralan kada se donose investicione odluke. Danas niko ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika jednostavno više nema.

Kada je u pitanju jaka domaća valuta, ona nikako ne može biti loša ni za privredu ni po građane Srbije, građani imaju veći životni standard zato što dinar danas više vredi nego pre sedam godina. Kada su privrednici u pitanju, ukoliko sirovinu i repromaterijal nabavljaju u inostranstvu, ostvaruju uštede zato što kupuju sirovine i repromaterijal po povoljnijem deviznom kursu, a ukoliko privrednici sirovine i repromaterijal nabavljaju na domaćem tržištu, a izvoze gotove proizvode u inostranstvo, ostvaruju prihod koji se zove povraćaj PDV.

Sa druge strane, država stimuliše privrednike povoljnim kreditima da ulažu u savremene tehnologije i tako država utiče na rast produktivnosti proizvodnje, a samim tim i na smanjenje troškova, što za krajnji rezultat ima ili veće marže kod privrednika ili smanjenje cena gotovih proizvoda. Tako da hipoteze pojedinih ekonomskih analitičara i stručnjaka da treba ići na devalvaciju domaće valute kako bi se podstakao izvoz nikako ne piju vodu.

Građani su platili izuzetno visoku cenu neodgovorne politike i Radovana Jelašića i Dejana Šoškića i Mlađana Dinkića i ostalih, a to smo najbolje videli na primeru prezaduženih građana po osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Taj problem je uspela da reši naša vlast predvođena Aleksandrom Vučićem tako što je omogućila građanima da te skupe kredite konvertuje u evro uz otpis 38% preostalog duga.

U avgustu 2015. godine usvojena je strategija za rešavanje problematičnih kredita gde se poslovne banke podstiču na rešavanje takvih kredita kroz smanjenje obaveznih rezervi i drugih mera koje sprovodi NBS. Postignuti su fantastični rezultati i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je drastično smanjeno. Godine 2012. godine učešće problematičnih kredita u ukupnim je bilo 18,63%, 2018. godine 5,7% i to sa tendencijom daljeg smanjenja i potpunog iskorenjivanja problematičnih kredita u ukupnim kreditima.

Kakva je situacija danas u Srbiji i da li strani investitori imaju poverenja da ulažu kod nas, najbolje se može videti na primeru od prošle nedelje.

Naime, 5. novembra Republika Srbija je ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem desetogodišnje evro-obveznice u iznosu od 550 miliona evra, i to po kamatnoj stopi od samo 1,25%.

Ovako niska kamatna stopa rezultat je ogromnog interesovanja stranih banaka, osiguravajućih kompanija, inostranih investicionih fondova za naše, državne obveznice, i to isključivo zbog finansijske stabilnosti koju mi danas imamo u Republici Srbiji.

Pre samo sedam godina emitovale su se hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu po kamatnoj stopi od 12,99%. Na ovaj način Srbija je drugi put ove godine, prvi put u junu, drugi put u novembru, na Londonskoj berzi uspela da zameni deo skupog kredita u dolarima znatno jeftinijim kreditima u evrima. Koristi od ovakvih transakcija imaju zapravo svi u Srbiji, i građani i država i privreda, zato što su nam troškovi finansiranja danas najniži. Mnogo su nam niži troškovi finansiranja nego pre sedam godina.

Građani Srbije danas imaju monetarno i fiskalno jaku i stabilnu državu. Premija rizika je danas deset puta manja nego pre sedam godina, a to znači da svaki privredni subjekat, svaka firma u Srbiji danas deset puta više vredi nego pre sedam godina.

Kreditni rejting Srbije od strane FIČ-a ocenjen je ocenom BB plus, dakle višom ocenom nego prošle godine, i to sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Šta ova ocena zapravo znači? Znači da smo smanjili javni dug i da nam je danas javni dug blizu 50% BDP-a, a pre sedam godina javni dug je iznosio, odnosno išao je i do 76% BDP-a, što znači da smo poboljšali valutnu strukturu javnog duga i to pomoću prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine u ukupnom iznosu preko 1,5 milijarde evra. Znači da imamo nisku stopu inflacije. Naša stopa inflacije u avgustu mesecu je iznosila 1,3%. Na godišnjem nivou ona iznosi 2,2%, a stopa inflacije prethodnog režima se kretala i do 13%, kao što sam već navela.

Takođe, imamo nisku referentnu kamatnu stopu koja danas iznosi 2,5%, a 2012. godine je iznosila 11,25%. Devizne rezerve Srbije nastavile su sa rastom i u avgustu mesecu devizne rezerve su nam bile 13,1 milijardu evra, a 2012. godine 6,3 milijarde evra. Dakle, uspeli smo više nego da udvostručimo devizne rezerve.

Imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija i apsolutni smo lider u regionu. Uspeli smo da više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti. Suficit budžeta opšte države i u 2017. i u 2018. godini iznosio je 0,9% BDP-a, a 2012. godine imali smo deficit od 6,3% BDP-a.

Dakle, rezultati koji su ostvareni odgovornom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i merama fiskalne konsolidacije su zaista za svaku pohvalu.

Kao ponosan građanin Srbije želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Tabaković i njenom timu na uspostavljanju potpuno sigurnog elektronskog bankarstva u Srbiji. Znate, kada su nam profesori 2005, 2006, 2007. i 2008. godine držali predavanja na ekonomskom fakultetu i govorili nam o elektronskoj trgovini i elektronskom bankarstvu, nama studentima su to bile najteže lekcije iz ekonomske literature, zato što smo trebali da naučimo nešto što više podseća na dečiju maštu nego na realnost u Srbiji, bez obzira što je i elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo uveliko bilo u primeni i u Americi i u zemljama zapadne Evrope.

Danas, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući članovi Vlade, Narodnoj banci Srbije, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, e-uprava, su postali sastavni deo života svih nas građana. Više niko od nas ne mora da čeka u dugim redovima na šalterima i da gubi svoje dragoceno vreme. Razlog tome jesu softverske aplikacije koje nas u potpunosti štite prilikom korišćenja i platnih i kreditnih kartica.

U 2018. godini više od milion i 800 hiljada građana je kupovalo preko interneta. U 2019. godini svakako će ta cifra biti premašena. Takođe, primenom objedinjene naplate i uvođenjem objedinjene naplate od januara 2014. godine i ove godine smo uspeli da ostvarimo više prihoda u budžet od planiranog i to nam je upravo omogućilo da, počev od ovog meseca, od novembra, imamo povećane i plate i penzije.

Dok je politika prethodne vlasti praćena brojnim aferama, ova vlast ima samo rezultate na kojima mogu da nam pozavide brojne razvijene zemlje. Setimo se samo kako su nam uništili Službu društvenog knjigovodstva, koja je osnovana davne 1962. godine. Imali smo najbolje organizovanu službu koja je kontrolisala platni promet i koja je štitila i građane i državu. Građane je štitila tako što je kontrolisala poslodavce u naplati doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Dakle, SDK vodila je računa da li su građani zdravstveno osigurani, da li imaju overene zdravstvene knjižice, a sa druge strane vodila je računa da li će građani Srbije nakon odlaska u penziju ostvariti iznos penzije u skladu sa primanjima iz radnog odnosa.

Međutim, prethodnom režimu se nije dopadalo da ih bilo ko kontroliše i Službu su, kao što rekoh, 31. 12. 2002. godine na ponižavajući način ugasili. Od tog momenta, u našu državu, u Republici Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, gde na jednoj strani imamo pojedince koji su se maksimalno bogatili, bahatili, a na drugoj strani imamo masu otpuštenih radnika i građana u Srbiji, koji su ostali na ulici, bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez osnovnih uslova za život.

Setimo se slučaja Nacionalne štedionice koja je osnovana decembra 2001. godine, pod čudnim okolnostima. Naziv - Nacionalna, dodeljen je mimo zakona, kako bi se stekao utisak da je reč o državnoj instituciji, bez obzira što su osnivači Nacionalne štedionice bili 13 privatnih pravnih lica. Tek novembra 2003. godine država je učešćem u sekundarnoj prodaji akcija, kupovinom 21 akcije od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, stekla čak nešto oko 13% udela u vlasništvu Nacionalne štedionice. Ali, to nikako nije sprečilo prethodni režim da dodeli na korišćenje protivpravno, suprotno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Nacionalnoj štedionici potpuno opremljene prostorije, potpuno besplatno, tada već uništenog SDK, odnosno Službe društvenog knjigovodstva.

Zbog takvih afera i takvih neodgovornih odluka narod je ostao bez posla a državi je pretio bankrot.

Znate, 20 minuta mi je jako malo da iznesem sve ono dobro što je Vlada Republike Srbije i Narodna banka učinila za građane i Srbiju u prethodnih sedam godina, ali 20 minuta mi je takođe jako malo da iznesem sve afere prethodne vlasti. Evo i danas, u nedostatku političkog programa, žele da izazovu nestabilnost kako bi se dočepali pune državne kase. Ovi iz Saveza sa Srbiju da misle o građanima u Srbiji ne bi vređali žene, ne bi pozivali na linč i vešanje, ne bi onemogućavali građane da obavljaju svoj posao, ne bi lomili saobraćajne znake u Srbiji. Jednostavno, ne bi trošili novac građana Srbije tako što bojkotuju rad parlamenta, a ne bojkotuju državnu kasu i ne bojkotuju plate i putovanja. Na taj način vređaju sve one koji podržavaju SNS, dakle, vređaju ogroman broj građana u Srbiji, a želeli bi da vladaju tim istim građanima. Pa, znate nije zabeležen slučaj u svetu da deo opozicije traži odlaganje redovnih izbora kako bi se pripremili da na te iste izbore i izađu. Mogu oni da traže šta god hoće građani Srbije ih jednostavno ne žele.

Ono što građani Srbije žele i u narednom periodu jeste ekonomiju koja je apsolutno otporna na eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a to im upravo omogućava SNS.

Hvala timu NBS što odgovorno brine o novcu svih nas građana. Za NBS se često kaže da je bankar države, a naša Narodna banka predvođena gospođom Tabaković je i te kako dobar bankar. O tome svedoče rezultati o kojima sam govorila.

Poslanička grupa SNS podržaće reizbor gospodina Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS, zato što samo timskim radom, na čelu sa gospođom Tabaković, Narodna banka će nastaviti da obara sve rekorde po pitanju finansijske stabilnosti i u narednom periodu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega želim da kažem da predsednik Vučić, Aleksandar Vučić i Putin su se sastali 17 puta, a 4. decembra i 18 put. To zapravo nije bitno, to je samo brojka, broj poseta. Ogroman napredak u odnosu na prethodnu vlast i na sve prethodne. Ali, nama je bitno da se uskoro završava Turski tok kroz našu zemlju od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Nama je bitno da nam je Ruska Federacija najveći uvoznik poljoprivrednih proizvoda, jedan od najvećih, i EU je tu vrhu, naravno. Ne želimo da se odreknemo nikakvih ekonomskih koristi ni od Ruske Federacije, ni od Kine, niti od EU, niti od bilo koga.

Što se tiče obrazlaganja samih amandmana, od predlagača amandmana iz poslaničke grupe SRS, danas smo imali priliku da čujemo kontradiktorne stavove. Čas nam govore da mi trebamo da oslobodimo, odnosno da smanjimo troškove kod naših proizvođača, a to kada se reguliše zakonom, kao predlogom zakona o kom danas raspravljamo, to je uvoz i izvoz robe dvostruke namene. Dakle, zakon predviđa da uvoznici, odnosno proizvođači budu oslobođeni plaćanja taksi prilikom uvoza opreme ili mašina za proizvodnju robe dvostruke namene.

Ja ne vidim zaista ništa sporno i smatram da ovaj zakon, zapravo reguliše ono što predlažu poslanici poslaničke grupe SRS, dakle da oslobodimo naše proizvođače od dodatnih taksi kako bi naši proizvodi bili konkurentni proizvodima i na tržište EU i na ostalim tržištima. Zahvaljujem.