Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 2.

Danas govorimo o efikasnosti planiranja. Efikasnost znači raditi prave stvari na pravi način. I Srbija i građani Srbije danas imaju efikasnu Vladu. Izneću par rezultata rada naše Vlade koji to i potvrđuju.

Kada je u pitanju spoljno-trgovinska razmena, uspeli smo da povećamo izvoz u januaru i februaru 2018. godine, odnosno na kraju 2017. godine za 14,1%. Ali, prava stvar gde je stopa izvoza je povećana je uređena na pravi način tako što u strukturi izvoza dominiraju proizvodi sekundarne faze prerade.

Kada su u pitanju strane direktne investicije, stopa rasta stranih direktnih investicija je 26,4%. Ali, bitno je da su strane direktne investicije izvozno orjentisane.

Inače, kada su u pitanju strane direktne investicije, stalno nas kritikuju kako nije dobro da Srbija ima strane investitore. Mi smo uspeli da zaposlimo 170.000 ljudi. Ako uzmemo u obzir da novozaposleni ljudi imaju najnižu zaradu, to je 23.053 dinara, ispod toga ne može biti zarada, i ako isključimo porez na dodatnu vrednost, ako isključimo porez na dobitak privrednih subjekata, priliv u budžet Republike Srbije za godinu dana je 163.868 miliona evra. I ako uzmemo u obzir da smo imali subvencije za strane investitore, mi za godinu dana uspevamo da povratimo sve ono što smo dali, odnosno što smo dali subvencije stranim investitorima. Naredne godine imamo prihod, ali samo ako gledamo poreze i doprinese, znači, ako isključimo porez na dodatu vrednost i ako isključimo porez na dobit.

Dakle, skoro 164 miliona evra je svakako veće nego nula, i zarada, da je najniža, a nije najniža, veća je od toga, od 23.000 dinara je svakako veća nego nulu koju smo imali.

Kada govorite da uvozimo strane tehnologije, pa, gospodo, kako da koristimo domaću tehnologiju kada ste nam uništavali privredu prethodnih 10, 15 godina. I kada uvozimo strane tehnologije, država ima prihod od toga. Mora da se plati carina kada se uvozi strana tehnologija, da li stranu tehnologiju uvozili strani investitori ili domaći investitori, država ima priliv po osnovu carina, tako da, strani investitori su svakako dobri za privredu, podjednako dobri kao i domaći investitori.

Kada govorimo o stopi nezaposlenosti mi smo uspeli da prepolovimo stopu nezaposlenosti, ali naša Vlada je efikasna. Stopa nezaposlenosti je prepolovljena tako što imamo zapošljavanje radnika u privatnom sektoru. Imamo smanjenje jaza zarade između privatnog i javnog sektora. To je dobro. Mi imamo privredu na zdravim osnovama.

Kada je u pitanju minimalna cena rada, da, povećali smo minimalnu cenu rada sa 130 na 143 dinara, ali je dobro što se to pozitivno odrazilo na agregatnu tražnju. Zašto se pozitivno odrazilo na agregatnu tražnju? Pa, zato što imamo stabilnu stopu inflacije od 1,5% gde je stopa inflacije bila veća povećanjem minimalne cene rada bi inflacija pojela i ne bi se odrazila na agregatnu tražnju, a kada imamo porast agregatne tražnje, svakako imamo i porast agregatne ponude, odnosno porast proizvodnje proizvoda i pružanja usluga i to je svakako dobro za nastavak pozitivnog trenda zapošljavanja i smanjenja stope nezaposlenosti, jer nam je cilj da do kraja 2018. godine stopa nezaposlenosti bude ispod 10% , a to ćemo i postići.

Danas sve što radimo, radimo da građani Srbije i danas i sutra i naredne generacije žive bolje i to je odgovorna politika naše Vlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1, gde se dodaje stav 2. i glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje ekonomske razmene.“

Dakle, danas smo u situaciji da pričamo o privrednom razvoju, a nekad nismo mogli privredni rast ni da zamislimo. Pa kako da zamislimo privredni rast, kad su nam zatvarali fabrike, otpuštali ljude, čak preko 400.000 radnika je otpušteno. Zamislite da nam ceo Novi Sad ne radi, pola Niša i cela moja Kuršumlija da nam ne radi. Uništavali su sve što je moglo da se uništi.

Danas je drugačije. Danas, ne samo da govorimo o privrednom razvoju, danas govorimo o održivom privrednom razvoju. To znači da generacije koje dolaze imaće od čega da žive, živeće od svog rada.

Danas ulažemo i u infrastrukturu i kroz digitalizaciju, kroz sprovođenja reformi pomažemo našim privrednim subjektima, kako proizvođačima, tako i pružaocima usluga da smanje troškove proizvodnje, a samim tim to će se pozitivno odraziti na smanjenje cena proizvoda i na smanjenje cena usluga i imaćemo konkurentnu privredu, a kad imamo konkurentnu privredu stvara se mogućnost za širenje i proizvodnih i uslužnih kapaciteta, otvara se mogućnost za zapošljavanje novih radnika.

Dolazim iz opštine Kuršumlije, to je jedna mala opština na jugu Srbije, koja danas na čelu sa SNS čak 41% svog opštinskog budžeta izdvaja za ulaganja u infrastrukturne projekte. Nekada su ta sredstva korišćena za putne troškove, za raznorazna putovanja, za isplate zarada raznoraznih sekretaricama, za isplate zarade zamenika, zameniku pomoćnika, pomoćniku, ne znam ni sama koja su sve radna mesta postojala.

Danas sredstva koristimo za izgradnju infrastrukture. Danas sve što radimo, radimo u cilju da se nastavi pozitivan trend rasta i razvoja i radimo u najboljim interesima građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će podržati set zakona koji su danas pred nama.

Ovo je odličan set zakona, koji su u najboljim interesima za građane Srbije. Na setu zakona je radio ozbiljan tim stručnjaka i eksperata iz oblasti finansija. Takođe, radne grupe su razmotrile sve pristigle predloge, komentare i dobar deo predloga je postao sastavni deo zakona, sa čime su zakonska rešenja znatno unapređena.

Pre nego što se osvrnem na same zakone, moram da istaknem da sam pažljivo pratila tok sednice i tokom jučerašnjeg dana i tokom današnjeg dana, i nisam uspela da primetim nijednu ozbiljnu kritiku na zakone što još jednom potvrđuje da su zakonska rešenja odlična. Čula sam samo da nam je stopa doprinosa 65%, to nije tačno. Doprinosi se obračunavaju na neto zarade, odnosno na bruto osnovicu i iznose 37,8%, a ne 65% kako sam to čula tokom jučerašnje rasprave.

Takođe sam čula da kredite koje uzimamo su nepovoljni. Krediti su izuzetno povoljni. Kako su rekli ministri, kredite uzimamo u cilju razvojnih ciljeva Republike Srbije, znači da izgradimo infrastrukture, da izgradimo puteve, da izgradimo stanove. Znači, kada koristimo te kredite sa ciljem da gradimo puteve, mi automatski smanjujemo troškove proizvodnje kod privrednih proizvođača, samim tim i utičemo pozitivno na poboljšanje konkurentnosti naše privrede.

Takođe, neko od kolega je pomenuo da nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo za sednicu. Imali smo dovoljno vremena. Rečeno je da je Zakon o planskom sistemu završen krajem 2017. godine, nije završen 2017. godine, nego mnogo ranije. Naime, Zakon o planskom sistemu je u proceduri od septembra, tako da smo svi imali dovoljno vremena da se pripremimo za sednicu.

Pre nego što se osvrnem na zakone, moram da pohvalim rad naše Vlade. Srbija i građani Srbije danas imaju Vladu koja je odgovorno radi, Vladu koja radi u najboljim interesima građana Srbije. Imamo Vladu koja podjednako prati rad i rezultate rada i u obrazovanju i u zdravstvu i u jedinicama lokalnih samouprava i u realizaciji infrastrukturnih projekata i u spoljno-trgovinskoj razmeni. Znači, imamo Vladu koja neće ostaviti generacijama koje dolaze nagomilane dugove kakav je to slučaj bio, niti će generacijama koje dolaze ostaviti nizak životni standard. Naša Vlada sve čini da građani Srbije žive bolje i građani Srbije danas zaista žive bolje, hteli to neki da priznaju ili ne.

U prethodnom periodu smo ostvarili impozantne rezultate. U prvom kvartalu 2018. godine imamo suficit u budžetu od šest i po milijardi dinara. Zatim, u prvom kvartalu 2018. godine imamo rast BDP od 3,9%. Uspeli smo da prepolovimo stopu nezaposlenosti. Setimo se samo da nam je stopa nezaposlenosti pre par godina bila oko 26%, sada je oko 13%. Cilj Vlade Republike Srbije je da do kraja 2018. godine spusti stopu nezaposlenosti ispod 10%. To ćemo postići tako što stalno uvodimo stimulativne poreske olakšice za privredu i na taj način stimulišemo zapošljavanje.

Takođe, uspeli smo da otvorimo preko 170 hiljada radnih mesta, preko 60 fabrika, doveli smo IKEA u Srbiju. Zašto ovo govorim? Zato što je IKEA statusni simbol porasta životnog standarda. Srbija se nalazi na mapi 49 zemalja gde IKEA posluje.

Takođe, kada su u pitanju strane direktne investicije, uspeli smo da povećamo stopu stranih direktnih investicija u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu za 26,4%. Još jedan dobar korak je naša Vlada preduzela, kada su u pitanju zarade radnika, uspeli smo da povećamo minimalnu cenu rada za 130 na 143 dinara i time smo izuzetno povoljno uticali na agregatnu tražnju.

Jer, kad imamo rast agregatne tražnje, onda utičemo na povećanje ponude, a samim tim i na širenje proizvodnih kapaciteta i stvaramo uslove za otvaranje novih radnih mesta, a samim tim pozitivno utiče i na zapošljavanje.

Takođe, izneću par dobrih rezultata rada i Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije odgovorno vodi svoju politiku i odgovorno radi, u interesu svih građana Srbije. Podsetiću da je stopa inflacije tri godine za redom ista i kreće se oko 3%, što je dobro. Takođe imamo stabilnost domaće valute, dinar nominalno jača prema evru. Izneću još jedan dobar rezultat Narodne banke Srbije, a to je da smo uspeli da povećamo devizne rezerve za 916,9 miliona dinara u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu.

Zašto ovo govorim? Zato što na taj način smo se obezbedili od eksternih potresa. Naime, imamo pokriće za uvoz robe i usluga za šest meseci, ukoliko dođe do bilo kakvih eksternih potresa, ali imamo pokriće u iznosu od 248,3% za dug koji dospeva u tekućoj godini za naplatu.

Neki su nas kritikovali kako u strukturi izvoza dominiraju primarni proizvodi. Ja ću izneti jedan podatak koji to demantuje. U ukupnom izvozu ne dominiraju primarni proizvodi, već su to proizvodi srednje faze prerade i njihovo učešće u ukupnom izvozu je 31,6%. Takođe, napomenuću i da smo napravili pomak kada su u pitanju proizvodi visoke tehnologije i oni zauzimaju znatno dobar deo udela u ukupnom izvozu.

Danas sprovodimo reforme. Brinemo podjednako i o stranim i o domaćim investitorima, o privlačenju i stranih i domaćih investitora. Kroz digitalizaciju i stvaranje stabilnog pravnog okvira mi privlačimo strane investitore. Sa druge strane, ne zapostavljamo ni domaće proizvođače, stimulišemo ih na ulaganja, tako što Vlada Republike Srbije stalno usvaja programe subvencije i na taj način stimulišu ulaganja od strane domaćih proizvođača i domaćih ulagača.

Napomenuću da smo uspeli da smanjimo jaz u visini zarade između privatnog i javnog sektora, što je izuzetno povoljno. Znači, stimulišemo zapošljavanje u privatnom sektoru. Naša privreda hoće da se razvija na zdravim osnovama, a ne na nezdravim, kakav je slučaj bio ranije.

Naša Vlada podjednako vodi brigu i o starima i o mladima, i o deci i o odraslima i sve radi i čini sve napore da građani Srbije, ponoviću, žive bolje. Danas građani Srbije zaista žive bolje.

Iskoristiću priliku da čestitam svim građanima Srbije koji su izašli na izbore. Imali su dobru procenu što su dali podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Naši rezultati i rezultati naše Vlade govore o tome da su građani znali da procene.

Kada je u pitanju Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, novo zakonsko rešenje rešava pitanje neefikasnog, netransparentnog i neefektivnog planskog sistema. Izneću još jedan podatak – sve što radimo, mi radimo transparentno, a to govori da smo januara 2015. godine prvi put na internet sajtu Generalnog sekretarijata Vlade objavili izveštaj o radu Vlade. Znači, sve što radimo je transparentno i građani Srbije mogu i da prate i da ocenjuju rezultate rada naše Vlade, a građani Srbije znaju dobro da procene, što su i učinili kada su izašli na izbore.

Kada je u pitanju Zakon o planskom sistemu, on ima zadatak da reši nagomilane probleme što se tiče planiranja i upravljanja javnim politikama. Izneću jedan poražavajući podatak – da planski dokumenti koje smo imali u prethodnom periodu nisu sadržali kvantitativne ciljeve, samo 40% je sadržalo kvantitativne ciljeve i ti ciljevi su bili visokooptimistični, gotovo nerealni.

Takođe, imali smo situaciju da su planske dokumente izrađivali službenici nižih izvršilačkih znanja koji nisu sarađivali sa višim rukovodiocima i to je dovelo do situacije da imamo planske dokumente koji su kontradiktorni i imali smo situacije da je dolazilo do dupliranja planskih dokumenata.

Novo zakonsko rešenje treba da reši sve ove probleme tako što će omogućiti uključivanje svih zainteresovanih strana u kreiranje planskih dokumenata, počev od građana, od privrede, od naučno-istraživačkih institucija itd. Pre usvajanja bilo kog planskog dokumenta, radiće se analiza efekata, kako ti planski dokumenti utiču na građane i tek nakon toga će se planski dokumenti usvajati.

Novi zakon uvodi prvi put i pokazatelje preko kojih će da se mere ostvareni ciljevi o upravljanju javnim politikama i uvodi i reviziju planskih dokumenata. Znači, radiće se revizija ukoliko se za to ukaže potreba. Napokon ćemo imati jedinstven informacioni sistem planiranja, praćenja, sprovođenja i koordinaciju u upravljanju javnih politika.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, novim zakonskim rešenjem doći će do slobodnog kretanja kapitala putem portfolijom investicija, gde će rezident imati izbora prilikom ulaganja. Znači, doneće odluku da li ulagati kod rezidentnog ili kod nerezidentnog privrednog subjekta. Prihodi koji se budu ostvarili, ukoliko se ulaže kod nerezidenta u državama članicama EU, trošiće se i kod nas, što će se pozitivno odraziti na stabilnost domaće valute, zato što ćemo imati povećanu ponudu deviza. Sa druge strane, nerezidenti će takođe moći da ulažu kod nas i imaćemo povećanu tražnju za domaćom valutom, a to se svakako pozitivno odražava na stabilnost domaće valute.

Ovim zakonskim rešenjem takođe se pozitivno utiče i na nastavak pozitivnog trenda rasta prometa na Beogradskoj berzi. Setimo se da smo u 2017. godini imali porast rasta prometa na Beogradskoj berzi za 52,71%, reći ću i koliko to nominalno iznosi, to je 67 milijardi dinara, odnosno oko 553 miliona evra je ostvaren promet na Beogradskoj berzi u 2017. godini.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, ovo je, po meni, odličan zakon i odlično zakonsko rešenje jer će trajno osloboditi proizvođače iz oblasti prerađivačke industrije koji koriste derivate nafte u procesu proizvodnje, trajno će ih osloboditi obaveze plaćanja akciza. Ovo će imati svakako pozitivan uticaj na privredne subjekte, tako što kada imamo oslobađanje od akcize direktno imamo i smanjenje troškova proizvodnje, a kada smanjimo troškove proizvodnje smanjuje se i cena samih proizvoda, znači, povećava se konkurentnost na tržištu. Kada smo konkurentniji na tržištu ostvaruju se mogućnosti i za otvaranje novih radnih mesta, to je širenje kapaciteta, što znači da su efekti ovog zakona izuzetno dobri na privredu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, zakon takođe predviđa poreske olakšice, što će se pozitivno odraziti i na privredne subjekte i na porodice sa decom.

Na kraju, kada imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmene i dopune imaju za cilj suzbijanje sive ekonomije gde su pooštrene kazne za poreske obveznike koji posluju u zoni sive ekonomije. Ovo zakonsko rešenje je odlično. Sa jedne strane Poreska uprava će na neki način biti javni servis svojih poreskih obveznika tako što će im pružati pravnu podršku u pogledu prava i obaveza poreskih obveznika, a i prvi put se uvodi mogućnost da manji poreski obveznici budu pre slanja opomena obaveštavani putem SMS poruka o svojim poreskim obavezama i to će se svakako povoljno odraziti na naplatu poreza u privredi.

Takođe, novo zakonsko rešenje nudi mogućnost da poreskim obveznicima koji su preopterećeni, odnosno imaju visoke poreske obaveze, nudi mogućnost otplate poreskih obaveza na 60 jednakih rata, uz mogućnost grejs perioda na 12 i 24 meseca. Započete mere na suzbijanju poslovanja u zemlji sive ekonomije nastaviće se i ubuduće, a to svakako daje dobre rezultate u pogledu realne slike broja zaposlenih, što nam je bio najveći problem u prethodnom periodu.

Povećava se naplata poreza i akciza na proizvode, znači, imamo prihod u budžet i svakako se pozitivno odražava i na investitore zato što se stvara povoljan pravni okvir za ulaganje. Na kraju, usvajanje svih ovih zakonskih rešenja ne izazivaju nikakve troškove ni u privredi ni kod građana Srbije, što je jako bitno, naprotiv, uticaće na jačanje pravne sigurnosti i nastavak pozitivnog trenda u privlačenju kako stranih tako i domaćih investitora.

Svi odlični rezultati koji sam iznela na početak svog izlaganja, kao i set ovih zakonskih rešenja koje sam gotovo sigurna da ćemo usvojiti u narednim danima. Govore da je Srbija na pravom putu ka rastu i razvoju, da je Srbija stekla ugled i u regionu i u svetu i govore da je Srbija pouzdan i dobar partner za sve države koje imaju iskrene i dobre namere da ulažu u Republici Srbiju, bilo da se radi o Kini ili Rusiji, bilo da se radi o UAE ili o državama članice EU.

Ministra sa saradnicima zahvaljujem se na uloženom radu, na izradi i pripremi svih ovih zakona, zato što se ova zakonska rešenja u funkciji najboljih interesa građana Srbije, ali i u funkciji nastavka pozitivnog trenda rasta i razvoja. Poslanička grupa SNS podržaće set ovih zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela zbog ukazivanja na značaj kapitalizacije stečenih znanja, u cilju razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na ekonomsku razmenu.

Dakle, da bi razvoj bio održiv, neophodno je, osim ulaganja u obrazovanje, koje je danas, nakon usvajanja novih zakona, sasvim izvesno, ulagati i u ravnomeran regionalni razvoj. Zapravo, neravnomeran regionalni razvoj i probleme sa kojima se suočavaju lokalne samouprave, nasledili smo od bivšeg režima. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije iz perioda od 2007. do 2012. godine nije se zasnivala na suštinskoj regionalizaciji, odnosno na socijalno-ekonomskim principima.

Danas smo na dobrom putu u prevazilaženju nasleđenih problema. O tome svedoče aktuelna dešavanja. Naime, ovih dana se rešava problem Kuršumlijske banje, koji datira još od 2006. godine. Kuršumlijska banja je imala najmoderniji stacionar za banjsko lečenje. U Rehabilitacionom centru „Žubor“ radilo je 130 radnika, u banji je godišnje boravilo 10 hiljada gostiju koji su lekovitim vodama lečili kostobolju, reumu, sterilitet. To je najstarija banja na Balkanu. Bila je najlepša i najsavremenija, a od 2006. godine ne radi. Preko 10 termalnih izvora temperature preko 65 stepeni nekontrolisano otiču, dok je u banji život zamro, sa čak oko par desetina stanovnika. Nekada su škole bile pune đaka, a danas opština plaća takse za prevoz tri đaka do škole u Kuršumliji.

Međutim, Vlada Republike Srbije je prepoznala problem i ovih dana je završena procena realne tržišne vrednosti banje, po ubrzanoj proceduri. Nakon toga, Vlada će raspisati tender, zapravo preuzeće banju od sadašnjeg vlasnika, Fonda PIO i raspisati tender za njenu prodaju. Pravo na učešće imaju svi zainteresovani potencijalni kupci koji ispunjavaju uslove. Za sada, interesovanje za kupovinu pokazalo je samo jedno preduzeće – AD „Planinka“ iz Kuršumlije, koje godinama uspešno posluje u Prolom i Lukovskoj banji, sa stalnim širenjem svojih smeštajnih kapaciteta i otvaranjem novih radnih mesta. Ovo je veliki korak za Kuršumliju, za Toplicu, za Srbiju. Imaćemo 150 novih radnih mesta. Kuršumliji će se vratiti sjaj koji je nekada imala, a građanima vera u bolje sutra. Ravnomeran regionalni razvoj je pravi put ka održivom razvoju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici amandman sam podnela u cilju ukazivanja značaja ulaganja obrazovanja na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije.

Sistem obrazovanja koji smo nasledili je neodrživ, neefikasan je što za posledice imamo veliki odliv školovanog kadra u inostranstvo. To je bio signal za reformu obrazovanja.

Naime, nacionalni okvir kvalifikacije uskladiće obrazovanje sa potrebama tržišta rada, uključujući naš sistem u evropski sistem obrazovanja, omogući će obrazovanje deci i pripadnicima socijalno osetljivih grupa.

Reforma obrazovanja je korak napred na putu razvoja Republike Srbije. Takođe, moram da naglasim da je značajan korak Vlade Republike Srbije napravila uvođenjem mere i strategije za podsticaj populacione politike i demografskog razvoja.

Dakle, s obzirom da u poslednjih 25 godina imamo negativni prirodni priraštaj i da u narednim godinama ne bi došli u situaciju da uvozimo radnu snagu, Vladu uvodi neophodne mere populacione politike.

Naime, predsednik Aleksandar Vučić otvarajući nedavno pogon fabrike „Bizlink“ u Prokuplju istakao je da jedno Podujevo ima više stanovnika nego cela Toplica. Iz tog razloga, opština Kuršumlija na čelu sa predsednikom Radoljubom Vidićem od 2012. godine izdvaja značajna novčana sredstva za podsticaj rađanja, 27 miliona dinara, pa tako nezaposlene majke ostvaruju pravo na novčanu naknadu od 20 hiljada dinara 12 meseci za prvo i drugo dete, za treće i četvrto 18 meseci po 20 hiljada dinara.

Parovi sa problemima steriliteta takođe imaju pravo na novčanu naknadu, odnosno jednokratnu pomoć u iznosu od 100 hiljada dinara. To je za rezultat imalo povećanje broja novorođene dece, u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu.

Dakle, Kuršumlija je dobila dva školska odeljenja više, 60 novorođene dece smo imali više u 2017. godini nego u 2016. godini. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela glasi: „Nacionalnim okvirom kvalifikacije se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje ekonomske razmene“.

Naime, ulaganje u obrazovanje je svakako investicija a ne potrošnja države. Dakle, to je investicija koja za rezultat ima ekonomski rast i razvoj države. U konačnom, država ima svetlu budućnost u regionu i svetu.

Ukoliko se ne ulaže u obrazovanje, gubi se korak sa državama čije se ekonomije temelje na znanju inovacija, a to su ujedno i najrazvijenije države. Ulaganje u obrazovanje povećava ljudski kapital. U konačnom, čini da ekonomija države postane konkurentna u regionu i svetu.

Naime, rang lista najstresnijih zemalja koju objavljuje UN govori da su najobrazovanije nacije ujedno i najsrećnije i najbogatije. Srbija je značajno napredovala u 2018. godini u odnosu na period od 2010. i 2012, kada smo bili na nezavidnom 106. mestu, za Hrvatske, Grčke, Crne Gore. Danas smo srećniji od njih i nalazimo se na 78. mestu. To ukazuje na to da nam se poboljšao životni standard, socijalna zaštita, smanjila korupcija i nezaposlenost, poboljšale usluge zdravstvene zaštite itd, jednom rečju, bolji nam je kvalitet života.

Ulogu obrazovanja u ekonomskom razvoju i poboljšanju ekonomske razmene je prepoznala i opština iz koje ja dolazim. Naime, danas opština Kuršumlija, na čelu sa SNS, izdaje 25 miliona dinara opštinskog budžeta na ime učeničkih i studentskih stipendija, i to počev od 2012. godine, a do 2012. godine bilo je 250.000 dinara, dakle, sto puta manje nego danas.

Ulaganje u obrazovanje je jedini pravi put ka ekonomskom razvoju i poboljšanju ekonomske razmene. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je podneo kolega Blaža Knežević na član 3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Naime, naša Vlada je i do sada intenzivno ulagala i izdvajala značajna budžetska sredstva za projekte infrastrukture, a to će činiti i ubuduće. Praktičan primer za to je prepoznavanje od strane Ministarstva saobraćaja i infrastrukture i naravno od Vlade Republike Srbije značaj i prioritet u izgradnji autoputa E80, odnosno autoputa Niš – Priština, čija se realizacija očekuje u 2018. godini.

S obzirom da dolazim iz Topličkog okruga, tj. iz opštine Kuršumlija, u svoje lično ime, u ime opštine Kuršumlija, u ime SNS izražavam posebno zadovoljstvo u realizaciji ovog projekta. Ovaj autoput će povezati Srbiju sa Albanijom, biće glavno čvorište Balkana i veza od Turske do EU, povezaće i Jadran preko Koridora 10 sa Koridorom četiri koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku.

Krajnji cilj projekta izgradnje autoputa E80 je prevlačenja investicija iz opština Topličkog okruga tj. Prokuplja, Kuršumlije, Žitorađe i Blace, ali u konačnom i poboljšanje opštih uslova života za naše sugrađane. Takođe, u opštini Kuršumlija je upravo završena rekonstrukcija Kosovske ulice u centru grada u dužini od jednog kilometra i naša opština je zajedno sa Javnim preduzećem „Putevi Srbije“izdvojila oko 11 miliona dinara za realizaciju ovog projekta. To sve ukazuje da naša Vlada i te kako ulaže u infrastrukturu i te kako se zalaže za ravnomeran regionalni razvoj. Toliko, hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman ne prihvati zato što član ukazuje da se dualno obrazovanje zasniva na obavezi svih učesnika da se rukovode najboljim interesima učenika. Znači, uključenost ne samo Ministarstva obrazovanja već i lokalne samouprave.

Koliko je značaj uključivanja jedinica lokalne samouprave u sistem obrazovanja mogu najbolje kroz primer svoje opštine da pokažem. Naime, opština Kuršumlija na čelu sa SNS i te kako je uključena u sistem obrazovanja i te kako pomaže i stimuliše učenike. Danas opština Kuršumlija stipendira 410 učenika srednjih škola i 269 studenata. Ukupno imamo 679 stipendista što je neuporedivo više nego na čelu sa bivšom vlašću gde je bilo samo pet stipendista.

Opština Kuršumlija na čelu sa SNS danas iz svog budžeta izdvaja 25 miliona dinara na godišnjem nivou za učenički i studentske stipendije i nagrade, a 2007. godine to je bilo samo 250 hiljade dinara. Danas je sto puta više i to govori da se danas stimuliše obrazovanje mnogo više nego ranije. Toliko i hvala.