Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i reč je o razvojnom budžetu, kao što smo imali prilike da čujemo u jučerašnjoj raspravi od strane predsednice Vlade i od strane ministra finansija, ali i od strane kolega poslanika.

Zašto je važno naglasiti da danas raspravljamo o razvojnom budžetu? Zato kada su neki drugi vladali Srbijom u predizbornim godinama njihove Vlade predlagale su predizborne budžete, a njihovi poslanici su takve budžete usvajali bez obzira što je budžet vođen isključivo politički interesima štetan i za građane i za privredu.

Ogromna je razlika između budžeta u izbornim godinama prethodne vlasti i budžeta o kom mi danas raspravljamo. Prethodna vlast je po svaku cenu u predizbornim godinama i u izbornim godinama podizala i plate i penzije i ta povećanja su finansirali iz skupih kredita sa kamatnim stopama od 7% i 8% i dan danas država i građani Srbije vraćaju, isplaćuju hirove prethodne vlasti.

U našem budžetu za 2020. godinu jeste projektovano povećanje penzija i plata ali isključivo zahvaljujući suficitu koji smo ostvarili u prvih devet meseci 2019. godine u iznosu od preko 60 milijardi dinara. Ogromna je razlika kada povećanje plata i penzija isplaćujete iz skupih kredita i time opteretite naredne generacije, kao što je to činila prethodna vlast i kad povećanje penzija i plata isplaćujete iz ušteda koje država ostvarila odgovornom politikom.

U 2019. godini nismo imali izbore, a budžet za 2019. godinu je takođe bio razvojni i zahvaljujući takvom budžetu ostvarili smo ogromne rezultate u 2019. godini.

U prvih šest meseci, samo u prvih šest meseci smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti za oko 4% u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu i to nisu konačni rezultati. Međutim, i stopa nezaposlenosti od 10,3%, koja se odnosi na drugi kvartal 2019. godine, je najniža stopa nezaposlenosti od kako se meri nezaposlenost u Srbiji, odnosno od 1995. godine. Tek kada Republički zavod za statistiku bude objavio podatke za treći, četvrti kvartal, imaćemo pravu sliku o stopi nezaposlenosti, a realna su očekivanja Vlade Republike Srbije da će ona biti jednocifrena.

Posebno me raduje činjenica što je budžet za 2020. godinu usmeren sa jedne strane na rast životnog standarda, a sa druge strane na privredni rast i razvoj.

Kada je u pitanju rast životnog standarda budžetom za 2020. godinu obuhvaćene su sve tri kategorije stanovništva, a to su zaposleni u javnom sektoru, zaposleni u privatnom sektoru i penzioneri.

Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru već od novembar krećemo sa većim platama. Kada je reč o zaposlenima u privatnom sektoru od 1. januara imaćemo povećanje minimalne cene rada sa dosadašnjim 27.022 dinara na 30.022 dinara i to je najveće povećanje ikada. To nije sve. Država merama rasterećenja privrede i to smanjenjem stope po osnovu doprinosa PIO fondu za jedan procenat i povećanjem neoporezivog dela zarade za hiljadu dinara država ostavlja privredi čak 13,1 milijardu dinara slobodnih novčanih sredstava koji će privrednici moći da iskoriste ili za povećanja plata postojećih radnika ili za zapošljavanje novih radnika ili za investiranje.

Kada su u pitanju naši najstariji sugrađani, odnosno milion i 700 hiljada naših penzionera kao što smo čuli od strane kolega budžetom za 2020. godinu projektovano je povećanje penzija po stopi od 5,4% i to po švajcarskom modelu. Zašto često ističemo švajcarski model? Zato što je Vlada prihvatila švajcarski model isključivo iz razloga zato što on podrazumeva da se svake godine vrši usklađivanje penzija u skladu sa stopom inflacije i sa stopom rasta zarade u privredi u odnosu 50 prema 50, što je ujedno i najrealnije. Mnoge države su prihvatile švajcarski model zato što se on pokazao kao izuzetno dobar.

Napomenula sam da je budžet za 2020. godinu usmeren i ka privrednom rastu i razvoju. I u 2020. godini nastavljamo sa izgradnjom infrastrukture, započinjemo novi investicioni ciklus. Već u narednim danima kreće se sa izgradnjom Moravskog koridora. U 2020. godini počinjemo, odnosno krećemo sa izgradnjom i Fruškogorskog koridora i sa izgradnjom autoputa prema BiH, prema Republici Srpskoj i sa izgradnjom autoputa E 80, odnosno sa izgradnjom autoputa „Mira“ deonica Niš-Merdare, sa izgradnjom brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica itd.

Dakle, uspeli smo do sada da izgradimo preko 320 kilometara autoputa, da rehabilitujemo na stotine kilometara postojećih puteva, da rehabilitujemo železničku infrastrukturu, a prethodna vlast za 12 godina nije uspela da izgradi nijedan jedini kilometar autoputa.

Upravo izgradnja putne infrastrukture, napredak na „Duing biznis listi“ Svetske banke za četiri pozicije, uspešno sprovođenje mera digitalizacije, usvajanja modela duelnog obrazovanja, rekordno niska stopa inflacije su razlozi dolaska stranih investitora u Republiku Srbiju, a ne samo subvencije za zapošljavanje, kako to često ističu poslanici opozicije.

Zaista smatra da su subvencije za zapošljavanje stranim investitorima na poslednjem mestu. Mnogo su im važniji ovi razlozi koje sam upravo navela.

Takođe želim da istaknem da su stubovi razvoja svake države ulaganje u obrazovanje, ulaganje u naučno-istraživački razvoj, ulaganje u zdravstveni sistem, ulaganje u očuvanje životne sredine.

Sa tim u vezi, upravo budžetom za 2020. godinu predviđena su veća ulaganja u sve ove oblasti koje sam upravo navela. Od strane kolega smo u jučerašnjoj raspravi čuli da je za zdravstveni sistem u 2020. godini namenjeno čak 73,3% više sredstava nego u 2019. godini. Kada je u pitanju ulaganje u naučno-istraživački rad u 2020. godini biće završen naučno-tehnološki park i u Nišu i u Novom Sadu, zatim će biti završen „Dejta centar“ u Kragujevcu itd.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, u 2020. godini imamo čak 8,6% više opredeljenih sredstava Zelenom fondu nego u 2019. godini.

Dakle, o svemu se mislilo kada je planiran budžet za 2020. godinu.

Takođe je važno reći da su pokretači privrednog rasta - rast lične potrošnje, ulaganja u infrastrukturu i priliv stranih direktnih investicija. Povećanje plata i penzija za rezultat ima rast lične potrošnje i tražnje. Kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu da intenzivno ulažemo u infrastrukturu svedok nam je stopa privrednog rasta od 4,7% u trećem kvartalu 2019. godine i prema rezultatima Evrostata drugi smo u Evropi odmah iza Mađarske.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, mnoge međunarodne institucije kažu da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija. Dakle, uspeli smo u svemu.

Ogroman je uspeh, znate, kada je jedina zamerka na budžet za 2020. godinu i od strane Fiskalnog saveta i od strane kolega iz opozicije, povećanje plata i penzija i to naravno iz realnih izvora finansiranja.

Ovakav razvojni budžet pokazuje zašto su se mnogi iz Saveza za Srbiju bolesno radovali zdravstvenim problemima predsednika države. Znate, kada imate ovakve rezultate rada i kada imate ovakav razvojni budžet, ni viša sila ne može pomoći ovim bojkotašima da dođu na vlast.

Poštovani ministre, želim vam uspešan rad i u 2020. godini. Poslanička grupa SNS sa velikim zadovoljstvom glasaće za usvajanje Predloga zakona o budžetu za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prošle godine u junu mesecu, tačnije 15. juna 2018. godine, izabrali smo guvernera i viceguvernere NBS. Da smo napravili odličan izbor svedoče rezultati rada NBS u protekloj godini.

Gospođa Tabaković je reizabrana 2018. godine isključivo iz razloga što je u periodu od 6. avgusta 2012. godine do 15. juna 2018. godine svojim radom i načinom rukovođenja jednom od najvažnijih institucija u državi postigla ogromne rezultate i omogućila da se slika Srbije u potpunosti promeni u svetu kada je finansijska stabilnost u pitanju.

Mi danas imamo ekonomski jaku i finansijski stabilnu državu koja je privlačna za strana ulaganja. Nama ekonomistima, ali i svim poslanicima vladajuće većine zaista je lako i čast nam je da govorimo o rezultatima rada NBS. Zaista imamo čime da se pohvalimo, a da građani Srbije savršeno razumeju o čemu govorimo zato što upravo rezultati rada NBS olakšavaju svakodnevni život svih nas građana.

Posao NBS jeste uspostavljanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u celini. Upravo dolaskom gospođe Tabaković na čelo NBS građanima je postalo savršeno jasno šta znači cenovna stabilnost i stabilnost domaće valute u planiranju budućnosti i u donošenju važnih životnih odluka.

Na čelu NBS do 2012. godine su bili neki neodgovorni ljudi, poput Dejana Šoškića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića i drugih, koji su pokazali kako ne treba da se upravlja jednom ovako važnom institucijom i kako ne treba da se vodi monetarna politika. Upravo do 2012. godine stopa inflacije se kretala i 13%, a da ne govorimo o ogromnim fluktuacijama deviznog kursa. Stopa inflacije od 11, 12 i 13% na godišnjem nivou je rezultat neodgovorne politike prethodne vlasti. Prethodna vlast je podizala skupe kredite u inostranstvu kako bi isplaćivala penzije i plate, u nedostatku proizvodnje. Svaki rast tražnje se prelivao na rast cena. Dakle, povećanje penzija i plata iz nerealnih izvora finansiranja samo je guralo inflaciju napred, a građani u Srbiji su živeli sve teže i teže.

Kada uporedimo srednji kurs dinara na dan 31.12.2004. godine koji je iznosio 78,89 dinara za jedan evro sa srednjim kursom dinara na dan 6.8.2012. godine koji je iznosio 118,57 dinara za jedan evro, jasno je da je u periodu od sedam i po godina dinar oslabio prema evru za čak preko 40 dinara. Kada je gospođa Tabaković preuzela funkciju guvernera NBS srednji kurs je iznosio 118,57 dinara za jedan evro. Danas, nakon više od sedam godina, nakon sedam i po godina, ne da nije došlo do devalvacije domaće valute, odnosno do slabljenja dinara, već je dinar ojačao prema evru za 1,1 dinar. O čemu mi govorimo? Devizni kurs je nikad stabilniji nego danas, a dinar nikada jači.

Sada se javljaju neki ekonomski stručnjaci koji kažu da treba ići na devalvaciju domaće valute, da treba oslabiti našu domaću valutu, naš dinar, kako bi se podstakao izvoz, kako bi se podstakla proizvodnja. Prvo, ne znam gde su ti ekonomski stručnjaci bili do 2012. godine, a drugo, ni ja niti bilo ko od nas ovde prisutnih nije primetio da je prethodna vlast devalvacijom dinara, odnosno slabljenjem vrednosti domaće valute podsticala izvoz, podsticala širenje obima proizvodnje i zapošljavanje. Naprotiv, upravo do 2012. godine imali smo najveći broj zatvorenih, ali ipak opljačkanih fabrika i najveći broj otpuštenih radnika, da ne govorimo o njihovim intervencijama na deviznom tržištu. Oni su nenamenski trošili devizne rezerve i intervenisali su na deviznom tržištu samo ukoliko uspeju da prodaju neko javno preduzeće strancu ispod cene. Nakon takvih njihovih intervencija usledila bi kratkoročna revalvacija, zatim još veća devalvacija domaće valute i tako u krug do potpunog slabljenja našeg dinara.

Privrednici su poslovali do 2012. godine u totalnom haosu, u nepredvidivim uslovima, gde bukvalno nisu mogli da odlučuju danas za sutra, već isključivo danas za danas, a da ne govorimo o planiranju i donošenju odluka na duži rok. To je bilo gotovo nezamislivo.

Danas imamo domaću valutu koja je stabilna i situaciju gde slobodno mogu reći da je devizni kurs potpuno neutralan kada se donose investicione odluke. Danas niko ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika jednostavno više nema.

Kada je u pitanju jaka domaća valuta, ona nikako ne može biti loša ni za privredu ni po građane Srbije, građani imaju veći životni standard zato što dinar danas više vredi nego pre sedam godina. Kada su privrednici u pitanju, ukoliko sirovinu i repromaterijal nabavljaju u inostranstvu, ostvaruju uštede zato što kupuju sirovine i repromaterijal po povoljnijem deviznom kursu, a ukoliko privrednici sirovine i repromaterijal nabavljaju na domaćem tržištu, a izvoze gotove proizvode u inostranstvo, ostvaruju prihod koji se zove povraćaj PDV.

Sa druge strane, država stimuliše privrednike povoljnim kreditima da ulažu u savremene tehnologije i tako država utiče na rast produktivnosti proizvodnje, a samim tim i na smanjenje troškova, što za krajnji rezultat ima ili veće marže kod privrednika ili smanjenje cena gotovih proizvoda. Tako da hipoteze pojedinih ekonomskih analitičara i stručnjaka da treba ići na devalvaciju domaće valute kako bi se podstakao izvoz nikako ne piju vodu.

Građani su platili izuzetno visoku cenu neodgovorne politike i Radovana Jelašića i Dejana Šoškića i Mlađana Dinkića i ostalih, a to smo najbolje videli na primeru prezaduženih građana po osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Taj problem je uspela da reši naša vlast predvođena Aleksandrom Vučićem tako što je omogućila građanima da te skupe kredite konvertuje u evro uz otpis 38% preostalog duga.

U avgustu 2015. godine usvojena je strategija za rešavanje problematičnih kredita gde se poslovne banke podstiču na rešavanje takvih kredita kroz smanjenje obaveznih rezervi i drugih mera koje sprovodi NBS. Postignuti su fantastični rezultati i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je drastično smanjeno. Godine 2012. godine učešće problematičnih kredita u ukupnim je bilo 18,63%, 2018. godine 5,7% i to sa tendencijom daljeg smanjenja i potpunog iskorenjivanja problematičnih kredita u ukupnim kreditima.

Kakva je situacija danas u Srbiji i da li strani investitori imaju poverenja da ulažu kod nas, najbolje se može videti na primeru od prošle nedelje.

Naime, 5. novembra Republika Srbija je ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem desetogodišnje evro-obveznice u iznosu od 550 miliona evra, i to po kamatnoj stopi od samo 1,25%.

Ovako niska kamatna stopa rezultat je ogromnog interesovanja stranih banaka, osiguravajućih kompanija, inostranih investicionih fondova za naše, državne obveznice, i to isključivo zbog finansijske stabilnosti koju mi danas imamo u Republici Srbiji.

Pre samo sedam godina emitovale su se hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu po kamatnoj stopi od 12,99%. Na ovaj način Srbija je drugi put ove godine, prvi put u junu, drugi put u novembru, na Londonskoj berzi uspela da zameni deo skupog kredita u dolarima znatno jeftinijim kreditima u evrima. Koristi od ovakvih transakcija imaju zapravo svi u Srbiji, i građani i država i privreda, zato što su nam troškovi finansiranja danas najniži. Mnogo su nam niži troškovi finansiranja nego pre sedam godina.

Građani Srbije danas imaju monetarno i fiskalno jaku i stabilnu državu. Premija rizika je danas deset puta manja nego pre sedam godina, a to znači da svaki privredni subjekat, svaka firma u Srbiji danas deset puta više vredi nego pre sedam godina.

Kreditni rejting Srbije od strane FIČ-a ocenjen je ocenom BB plus, dakle višom ocenom nego prošle godine, i to sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje. Šta ova ocena zapravo znači? Znači da smo smanjili javni dug i da nam je danas javni dug blizu 50% BDP-a, a pre sedam godina javni dug je iznosio, odnosno išao je i do 76% BDP-a, što znači da smo poboljšali valutnu strukturu javnog duga i to pomoću prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru ove godine u ukupnom iznosu preko 1,5 milijarde evra. Znači da imamo nisku stopu inflacije. Naša stopa inflacije u avgustu mesecu je iznosila 1,3%. Na godišnjem nivou ona iznosi 2,2%, a stopa inflacije prethodnog režima se kretala i do 13%, kao što sam već navela.

Takođe, imamo nisku referentnu kamatnu stopu koja danas iznosi 2,5%, a 2012. godine je iznosila 11,25%. Devizne rezerve Srbije nastavile su sa rastom i u avgustu mesecu devizne rezerve su nam bile 13,1 milijardu evra, a 2012. godine 6,3 milijarde evra. Dakle, uspeli smo više nego da udvostručimo devizne rezerve.

Imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija i apsolutni smo lider u regionu. Uspeli smo da više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti. Suficit budžeta opšte države i u 2017. i u 2018. godini iznosio je 0,9% BDP-a, a 2012. godine imali smo deficit od 6,3% BDP-a.

Dakle, rezultati koji su ostvareni odgovornom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi i merama fiskalne konsolidacije su zaista za svaku pohvalu.

Kao ponosan građanin Srbije želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Tabaković i njenom timu na uspostavljanju potpuno sigurnog elektronskog bankarstva u Srbiji. Znate, kada su nam profesori 2005, 2006, 2007. i 2008. godine držali predavanja na ekonomskom fakultetu i govorili nam o elektronskoj trgovini i elektronskom bankarstvu, nama studentima su to bile najteže lekcije iz ekonomske literature, zato što smo trebali da naučimo nešto što više podseća na dečiju maštu nego na realnost u Srbiji, bez obzira što je i elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo uveliko bilo u primeni i u Americi i u zemljama zapadne Evrope.

Danas, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući članovi Vlade, Narodnoj banci Srbije, elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, mobilno bankarstvo, e-uprava, su postali sastavni deo života svih nas građana. Više niko od nas ne mora da čeka u dugim redovima na šalterima i da gubi svoje dragoceno vreme. Razlog tome jesu softverske aplikacije koje nas u potpunosti štite prilikom korišćenja i platnih i kreditnih kartica.

U 2018. godini više od milion i 800 hiljada građana je kupovalo preko interneta. U 2019. godini svakako će ta cifra biti premašena. Takođe, primenom objedinjene naplate i uvođenjem objedinjene naplate od januara 2014. godine i ove godine smo uspeli da ostvarimo više prihoda u budžet od planiranog i to nam je upravo omogućilo da, počev od ovog meseca, od novembra, imamo povećane i plate i penzije.

Dok je politika prethodne vlasti praćena brojnim aferama, ova vlast ima samo rezultate na kojima mogu da nam pozavide brojne razvijene zemlje. Setimo se samo kako su nam uništili Službu društvenog knjigovodstva, koja je osnovana davne 1962. godine. Imali smo najbolje organizovanu službu koja je kontrolisala platni promet i koja je štitila i građane i državu. Građane je štitila tako što je kontrolisala poslodavce u naplati doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Dakle, SDK vodila je računa da li su građani zdravstveno osigurani, da li imaju overene zdravstvene knjižice, a sa druge strane vodila je računa da li će građani Srbije nakon odlaska u penziju ostvariti iznos penzije u skladu sa primanjima iz radnog odnosa.

Međutim, prethodnom režimu se nije dopadalo da ih bilo ko kontroliše i Službu su, kao što rekoh, 31. 12. 2002. godine na ponižavajući način ugasili. Od tog momenta, u našu državu, u Republici Srbiji kreću da se sprovode pljačkaške privatizacije, gde na jednoj strani imamo pojedince koji su se maksimalno bogatili, bahatili, a na drugoj strani imamo masu otpuštenih radnika i građana u Srbiji, koji su ostali na ulici, bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez osnovnih uslova za život.

Setimo se slučaja Nacionalne štedionice koja je osnovana decembra 2001. godine, pod čudnim okolnostima. Naziv - Nacionalna, dodeljen je mimo zakona, kako bi se stekao utisak da je reč o državnoj instituciji, bez obzira što su osnivači Nacionalne štedionice bili 13 privatnih pravnih lica. Tek novembra 2003. godine država je učešćem u sekundarnoj prodaji akcija, kupovinom 21 akcije od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju, stekla čak nešto oko 13% udela u vlasništvu Nacionalne štedionice. Ali, to nikako nije sprečilo prethodni režim da dodeli na korišćenje protivpravno, suprotno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, Nacionalnoj štedionici potpuno opremljene prostorije, potpuno besplatno, tada već uništenog SDK, odnosno Službe društvenog knjigovodstva.

Zbog takvih afera i takvih neodgovornih odluka narod je ostao bez posla a državi je pretio bankrot.

Znate, 20 minuta mi je jako malo da iznesem sve ono dobro što je Vlada Republike Srbije i Narodna banka učinila za građane i Srbiju u prethodnih sedam godina, ali 20 minuta mi je takođe jako malo da iznesem sve afere prethodne vlasti. Evo i danas, u nedostatku političkog programa, žele da izazovu nestabilnost kako bi se dočepali pune državne kase. Ovi iz Saveza sa Srbiju da misle o građanima u Srbiji ne bi vređali žene, ne bi pozivali na linč i vešanje, ne bi onemogućavali građane da obavljaju svoj posao, ne bi lomili saobraćajne znake u Srbiji. Jednostavno, ne bi trošili novac građana Srbije tako što bojkotuju rad parlamenta, a ne bojkotuju državnu kasu i ne bojkotuju plate i putovanja. Na taj način vređaju sve one koji podržavaju SNS, dakle, vređaju ogroman broj građana u Srbiji, a želeli bi da vladaju tim istim građanima. Pa, znate nije zabeležen slučaj u svetu da deo opozicije traži odlaganje redovnih izbora kako bi se pripremili da na te iste izbore i izađu. Mogu oni da traže šta god hoće građani Srbije ih jednostavno ne žele.

Ono što građani Srbije žele i u narednom periodu jeste ekonomiju koja je apsolutno otporna na eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a to im upravo omogućava SNS.

Hvala timu NBS što odgovorno brine o novcu svih nas građana. Za NBS se često kaže da je bankar države, a naša Narodna banka predvođena gospođom Tabaković je i te kako dobar bankar. O tome svedoče rezultati o kojima sam govorila.

Poslanička grupa SNS podržaće reizbor gospodina Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS, zato što samo timskim radom, na čelu sa gospođom Tabaković, Narodna banka će nastaviti da obara sve rekorde po pitanju finansijske stabilnosti i u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega želim da kažem da predsednik Vučić, Aleksandar Vučić i Putin su se sastali 17 puta, a 4. decembra i 18 put. To zapravo nije bitno, to je samo brojka, broj poseta. Ogroman napredak u odnosu na prethodnu vlast i na sve prethodne. Ali, nama je bitno da se uskoro završava Turski tok kroz našu zemlju od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Nama je bitno da nam je Ruska Federacija najveći uvoznik poljoprivrednih proizvoda, jedan od najvećih, i EU je tu vrhu, naravno. Ne želimo da se odreknemo nikakvih ekonomskih koristi ni od Ruske Federacije, ni od Kine, niti od EU, niti od bilo koga.

Što se tiče obrazlaganja samih amandmana, od predlagača amandmana iz poslaničke grupe SRS, danas smo imali priliku da čujemo kontradiktorne stavove. Čas nam govore da mi trebamo da oslobodimo, odnosno da smanjimo troškove kod naših proizvođača, a to kada se reguliše zakonom, kao predlogom zakona o kom danas raspravljamo, to je uvoz i izvoz robe dvostruke namene. Dakle, zakon predviđa da uvoznici, odnosno proizvođači budu oslobođeni plaćanja taksi prilikom uvoza opreme ili mašina za proizvodnju robe dvostruke namene.

Ja ne vidim zaista ništa sporno i smatram da ovaj zakon, zapravo reguliše ono što predlažu poslanici poslaničke grupe SRS, dakle da oslobodimo naše proizvođače od dodatnih taksi kako bi naši proizvodi bili konkurentni proizvodima i na tržište EU i na ostalim tržištima. Zahvaljujem.

U nedavnom svom izlaganju sam tražila da kolege iz poslaničke grupe SRS nam pokažu zakon ili neki podzakonski akt, uredbu, gde se posebno regulišu subvencije naših domaćih investitora, posebno subvencije stranih.

Ja mislim da nema nikakve razlike i da takav pravni akt ne postoji. Dakle, subvencije su iste za sve. Suština je u tome da li je subvencija 10.000 evra, da li je pet, da li je 15, to se sve za svakog zaposlenog radnika nama vrati u budžet Republike Srbije kroz obračunate i isplaćene poreze na zarade. Vraća nam se kroz Fond za penziono osiguranje, kroz Fond za zdravstveno osiguranje itd, dakle kroz porez na dodatu vrednost.

Da li je kapital strani ili domaći, kada se uloži u neki proizvodni pogon ili kada se investira za izgradnju nove fabrike, on podleže pravnom sistemu Republike Srbije. Dakle, da li proizvođač ili pružalac usluge bio strani investitor ili domaći investitor, on izmiruje obaveze prema zakonima koji važe u Republici Srbiji.

Ja zaista ne mislim da mi treba da se odreknemo 62 hiljade radnih mesta, koliko nam trenutno radi u nemačkim kompanijama, građane Srbije prevashodno zanima da rade, da će im plate već do kraja godine biti preko 500 evra, a setimo se, pre samo šest-sedam godina je prosečna zarada u Srbiji bila 320 evra. To je ono što zanima građane Srbije - životni standard. Sve ostalo, da li je investitor strani ili ne, to za građane nije toliko važno.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista sve pratim šta je predsednik moje stranke izjavio u medijima i on nije rekao da su naše subvencije najveće, nego je rekao da subvencije drugih zemalja nisu dovoljno velike, male su. On nije rekao da su naše velike nego da su njihove manje od naših, a to nije isto.

Ponavljam još jednom, ja zaista ne smatram da građani Srbije žele da se odreknu svog posla, jer su zaista pretrpeli, a mogu i na svom ličnom primeru da kažem, sve i svašta do 2012. godine, tako da Vlada Republike Srbije podjednako privlači i strane i domaće investitore.

Recimo, nedavno je u Kuršumliji otvorena domaća, odnosno postavljen je kamen temeljac za izgradnju domaće fabrike iz oblasti namenske industrije i to je izvesno. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Evo, navešću jedan primer. Recimo, za vreme bivšeg režima, naš narod, u nedostatku posla, naši ljudi su išli u Nemačku i zapošljavali se. A sada Nemci dolaze u našu zemlju, otvaraju kompanije, kako naši građani ne bi išli u Nemačku da se zapošljavaju. Znači, ostaju nam ljudi u Srbiji. Porezi i doprinosi se plaćaju po važećem pravnom sistemu u Republici Srbiji. Rađaju se deca u Srbiji. Znači, brinemo čak i o natalitetu. To je ono što je cilj Vlade Republike Srbije.

Kada su u pitanju subvencije, mi se upravo ugledamo na prakse razvijenih zemalja i onih koje su uspele da smanje stopu nezaposlenosti i da podignu životni standard. Recimo, Česi, Mađari, Slovaci, imali su veće subvencije nego što mi imamo i to je dalo rezultate. Oborili su stopu nezaposlenosti i podigli su životni standard građana. To je ono što zanima građane u svim zemljama, pa naravno i u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada je reč o Kuršumlijskoj Banji, s obzirom da dolazim iz opštine Kuršumlije, Kuršumlijsku Banju, odnosno hotel „Žubor“, ne banju, nego hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji, u banji nije ugasila SNS, već prethodna vlast. Mi smo ponosni što akcionarsko društvo AD „Planinka“ iz Kuršumlije, inače reč je o kompaniji koja uspešno posluje i koja uspešno vodi Lukovsku i Prolom Banju i srećni smo što je upravo naše domaće preduzeće, a ceo dan o tome govorimo da li su dobri strani ili domaći investitori, znači naša domaća kompanija je rešila da kupi hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji.

Pa, sad diskutabilno je da li je prodat hotel ispod cene ili ne, zato što treba zaista dosta da se uloži za rekonstrukciju samog hotela kako bi se hotel stavio u funkciji, jer prošlo je 13 godina, znači, treba da se odrade i građevinski radovi, da se nabavi nova oprema, vozni park itd.

Ono što je za građane Kuršumlije bitno da će u Kuršumlijskoj banji raditi preko 100 ljudi. To je ogroman broj za Kuršumliju. To je zapravo kao u Beogradu zaposliti, odnosno otvoriti 10.000 novih radnih mesta, toliko je i za Kuršumliju 100 ljudi.

Isto kada je u pitanju Lukovska Banja, gradi se hotel u kome će raditi preko 50 ljudi, mi smo zaista ponosni na to kako posluje „Planinka“, a to što je generalni direktor rade „Planinke“, ujedno i predsednik Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji niko ne može da utiče ni na čije političko opredeljenje i svako bira ono što smatra da je dobro, i želi da da svoj doprinos, pogotovo kada je u pitanju predsednik Opštinskog odbora u Kuršumliji. Dakle, on pojedine pomaže građanima i ta „Planinka“ ulaže i kulturno-istorijske spomenike u sportske manifestacije u Kuršumliji, nije to samo Kuršumlijska, Lukovska i Prolom Banja.

Dakle, kada je u pitanju, pomenuli ste u prethodnoj diskusiji direktorku Doma zdravlja u Kuršumliji i pričali ste o pečatu, na nadležnim institucijama da ustanove da li je došlo do kršenja zakona ili ne. Ja iskreno smatram da nije, s obzirom da je Dom zdravlja u Kuršumliji jedan od najboljih doma zdravlja u čitavoj Srbiji, a kada je u pitanju škola u Špancu ona nije u vlasništvo „Planinke“, postoji izvod iz nepokretnosti koji govore da je škola u Špancu vlasništvu Osnovne škole „Miloje Zakić“. Inače, ugovor je sklopljen 1987. godine, kada je Radovan Raičević nije ni bio generalni direktor a.d. „Planinke“, nego gospodin Raković. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čuli smo od strane ministra da je hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji kupljen po zakonu. Znači, ispoštovana je zakonska procedura.

Kada je reč o AD „Planinka“ želim samo par podataka da iznesem, koliko zapravo i država a i lokalna samouprava ima koristi od AD „Planinke“. Da se razumemo nisam ja PR menadžer AD „Planinke“, želim da se ogradim od toga. Jednostavno, opština Kuršumlija i sugrađani moji se ponose zato što baš na mojoj teritoriji opštine posluje tako uspešna kompanija. Zašto je prednost imala Kuršumlijska banja prilikom kupovine… Zapravo nije imala prednost, ali Kuršumlijska banja već duži niz godina uspešno vodi i Prolom i Lukovsku banju. Zadržava stanovnike tog kraja da ostanu na svojim ognjištima.

Kad je u pitanju, pomenuli ste, eksploatacija vode država ima zapravo koristi od eksploatacije vode. Posao eksploatacije vode se na godišnjem nivou plati oko 100 miliona dinara po osnovu naknade za korišćenje prirodnih resursa.

Kada je u pitanju broj zaposlenih u AD „Planinka“, što u Lukovskoj banji, što u hotelima u Prolom banji, radi ukupno oko 500 radnika i na godišnjem nivou se uplati pola milijarde dinara po osnovu poreza i doprinosa.

Važna je činjenica da svi naši sitni proizvođači koji su locirani na teritoriji opštine Kuršumlija, da li su poljoprivredni proizvođači, celokupnu poljoprivrednu proizvodnju otkupljuje upravo AD „Planinka“ i ta hrana se koristi za spremanje u ugostiteljskim objektima AD „Planinke“. Tako da imamo višestruke koristi od AD „Planinke“. Još jednom ponavljam da se moji sugrađani ponose kako jedno preduzećem a domaće je, može uspešno da posluje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli u današnjoj raspravi od strane kolega iz ostalih poslaničkih grupa pred nama su danas dva veoma značajna predloga zakona iz oblasti trgovine i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Zajedničko za oba predloga zakona jeste da su prošla javnu raspravu i da su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o predloženim izmenama i dopunama zakona. Takođe zajedničko za oba predloga zakona nakon usvajanja neće iziskivati nikakve troškove ni iz budžeta Republike Srbije, ni kod građana, ni kod privrede. Nasuprot tome, uticaće zapravo na smanjenje troškova.

Bitno je napomenuti da se predlozi zakona u funkciji usaglašavanja našeg srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno predložene izmene i dopune zakona su u funkciji ispunjavanja preuzetih obaveza i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a tiče se i uređenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i uređenja našeg domaćeg tržišta.

Kada govorimo o ekonomskim odnosima sa inostranstvom Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. Čini mi se da u novijoj srpskoj istoriji Srbija nije imala bolje odnose sa inostranstvom i kada su u pitanju ekonomski odnosi sa inostranstvom kakvi su oni danas govori ogroman broj susreta našeg predsednika sa stranim zvaničnicima.

Predsednik Vučić se samo 17 puta sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, 17 puta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pre pet dana je Republiku Srbiju posetio premijer Ruske Federacije Dmitrij Medvedev i tom prilikom je potpisano preko 20 sporazuma. Jedan od sporazuma se odnosio na rekonstrukciju železničke pruge Beograd-Bar, deonica od Valjeva do Vrbnice.

Zatim je Republiku Srbiju 10. septembra posetio predsednik Češke republike, Miloš Zeman, pa su Beograđani priredili veličanstven doček francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, pa se predsednik Vučić šest puta sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i to je veliki broj poseta.

Zašto pominjem ove posete? Zato što su one od izuzetnog ekonomskog značaja za Srbiju. Prilikom svake posete, prilikom svakog susreta naših zvaničnika sa zvaničnicima iz drugih zemalja, potpiše se ogroman broj ugovora, sporazuma, memoranduma o razumevanju koji se tiču izgradnje infrastrukture, koji se tiču izgradnje fabrike i otvaranje novih radnih mesta.

Od posete imamo indirektne koristi. Srbiju je u 2018. godini posetio ogroman broj stranih turista i postigli smo rekord u 2018. godini, u 2019. godini ne stajemo, nadmašićemo rekord iz 2018. godine i po broju stranih turista i po broju ostvarenih noćenja. Dakle, slika Srbije se značajno promenila i u regionu i u svetu.

Znate, kada vam premijer Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev kaže da je Beograd neprepoznatljiv u odnosu na pre 10 godina, to znači da ste zaista mnogo toga učinili i za glavni grad i za celu Republiku. To znači da ste stabilizovali javne finansije, to znači da ste uspešno sproveli reforme, to znači da ste povećali životni standard svih građana u Republici Srbiji.

Svake godine se budžet Republike Srbije drastično povećava. Samo ako pogledamo budžet grada Beograda i uporedimo 2013. i 2020. godinu, u 2020. godini budžet grada Beograda biće duplo veći nego u 2013. godini. To je ogroman pomak.

Svi gradovi u Srbiji, sve opštine, sve lokalne samouprave su nešto dobro uradile i postigle za građane Srbije. Samo ako pogledamo grad Niš, grad Niš je dobio šest novih fabrika. Uskoro će biti otvoreno, odnosno u prvoj polovini novembra meseca Istočni krak Koridora 10 i to od grada Niša do granice sa Bugarskom. Dana 18. avgusta je pušten u rad auto-put „Miloš Veliki“ i to deonica od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra. Dana 18. maja smo pustili i Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, što je gotovo bilo nezamislivo 2012. godine. Oni nisu izgradili ni jedan kilometar ni puta ni auto-puta.

Sa radovima i izgradnjom putne infrastrukture se nikako ne staje zato što Vlada republike Srbije zna da kada su putevi dobri, eto nama novih fabrika, eto nama novih investitora, eto nama još više stranih turista.

MMF i Svetska banka predviđaju da će Srbija u naredne tri godine biti zemlja sa najvećim privrednim rastom u ovom delu jugozapadne Evrope. MMF je ostao pri projekciji privrednog rasta od 3,5% za 2019. godinu i u prvih devet meseci želim da istaknem da je suficit republičkog budžeta 49,9 milijardi dinara, što je za 63,2 milijarde dinara više od očekivanog i planiranog. Do kraja godine, javni dug neće premašiti 51,3% BDP, a dok je 2012. godine javni dug se kretao i do 76% BDP.

S obzirom da se jedan od dva predloga zakona o kojima danas raspravljamo odnosi na izvoz i uvoz robe, želim da istaknem da smo ostvarili ogroman pomak i kada je u pitanju izvozi kada je upitanju uvoz.

Imamo rast izvoza i uvoza, a bitno je da nam izvoz brže raste od uvoza. Takođe je bitno da je uvoz 74,3% pokriven izvozom. Takođe, struktura i izvoza i uvoza nam se poboljšala. Kada je u pitanju struktura izvoza, dominiraju proizvodi, više faze prerade u odnosu na pre pet-šest godina kada su najveći procenat učešća u izvozu imali primarni proizvodi, sada su to proizvodi više faze prerade, a kada je u pitanju uvoz, Srbija danas uvozi tehnologiju i opremu. To znači da otvaramo nove fabrike i da zapošljavamo ljude.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, menja se zakon koji je usvojen 2009. godine. Kao što sam na samom početku izlaganja napomenula, Zakon se menja u cilju ispunjenja preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Naime, naši eksperti, u saradnji sa ekspertima iz EU, predlažu izmene važećeg zakona u cilju povećanja nivoa opšte bezbednosti potrošača i korisnika određenih proizvoda. Ključna novina je zabrana proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza obmanjujućih proizvodi koji svojim izgledom ugrožavaju bezbednost i zdravlje potrošača. Zakonom se definiše šta je obmanjujući proizvod. Obmanjujući proizvod je proizvod koji nije prehrambeni, ali svojim izgledom podseća na prehrambeni.

Izneću jedan praktičan primer. Do sada smo imali situaciju da nam školski pribor koji je koriste naša deca, recimo, gumice za brisanje olovke, prave se u obliku voćki, lizalica, pa se dešavalo da deca progutaju takve gumice i dolazilo je do gušenja. Da se to ne bi dešavalo, zakonom se precizira šta je obmanjujući proizvod i zabranjuje se da se takav proizvod nađe na tržištu. Dakle, svi proizvodi moraju biti u skladu sa srpskim standardima koji su harmonizovani sa evropskim standardima.

Zakonom je predviđena i saradnja i kontinuirana komunikacija između nadležnih organa i privrednih subjekata. Predviđeno je da nadležni organi obaveštavaju Evropsku komisiju preko RAPEKS-a. RAPEKS je inače sistem baze informacija o opasnim proizvodima. Dakle, nadležni organi su u obavezi da obaveštavaju Evropsku komisiju o svim preuzetim merama i postupcima, kada je u pitanju ukidanje mera sprečavanja stavljanja na tržište određenog proizvoda. Nadležni organi su u obavezi da obrade sve pritužbe koje su pristigle od strane potrošača od strane potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i da informišu potrošače o preuzetim merama.

Dakle, cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda jeste zaštita potrošača. Predloženim izmenama i dopunama zakona definiše se nadležnost sanitarne inspekcije, a posebno nadležnost tržišne inspekcije. Dakle, zakonom je precizirana nadležnost Ministarstva zdravlja sa jedne strane i nadležnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Primena predloženih izmena i dopuna u velikoj meri uticaće na sprečavanje nelojalne konkurencije i samim tim imaćemo veći priliv kako domaćih, tako i stranih investitora. Dakle, kada suzbijemo nelojalnu konkurenciju, naravno da će privredni subjekti mnogo više biti zainteresovani da ulažu i da otvaraju fabrike i da šire proizvodne pogone. Zakon će imati nemerljive efekte kako za potrošače, tako i za proizvođače određenih proizvoda i vratiće se poverenje, odnosno povećaće se poverenje u naše srpske proizvode, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, Predlog zakona ima za cilj smanjenje troškova kod privrednih subjekata koji uvoze robu dvostruke namene. Naime, zakon predviđa ukidanje obaveza pribavljanja uvoznih dozvola, čekanje na izdavanje dozvole i ukidanje obaveze plaćanja raznih taksi za izdavanje dozvole. Naglasiću da su privredni subjekti do sada čekali i do 30 dana za izdavanje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Inače, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se kontroliše uvoz robe dvostruke namene.

Zakon usklađujemo sa zapadnoevropskim zakonodavstvom, koje predviđa kontrolu izvoza robe dvostruke namene, ali ne i kontrolu uvoza robe.

Ukidanje kontrole uvoza robe omogućiće veću konkurentnost privrednih subjekata koji posluje u ovoj oblasti, ali i razvoj mikro i malih preduzeća upravo u ovoj oblasti. Inače, cilj Vlade Republike Srbije jeste da nosioci privrednog razvoja u Republici Srbiji upravo budu mala i srednja preduzeća.

Upravo predstavnici nekoliko većih stranih kompanija, kada je u pitanju sam predlog zakona, su skrenuli pažnju na sve ono sa čime su se suočavali u praksi i kakve su probleme imali dok su čekali dozvole za uvoz proizvoda dvostruke namene, dok su čekali dozvole za uvoz robe i sirovina, za proizvodnju robe dvostruke namene. Sve navedeno imalo je negativan uticaj na konkurentnost ovih proizvoda iz ove oblasti. Iz tih razloga, u cilju većeg obima proizvodnje, samim tim i izvoza robe dvostruke namene, predložene su izmene i dopune zakona koje će omogućiti veću konkurentnost proizvoda.

S obzirom da danas raspravljamo o Zakonu o robi dvostruke namene, dakle, u pitanju je roba koja može biti civilne i vojne namene i koja može pomoći u proizvodnji nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Dakle, u pitanju je roba koja je usko povezana sa namenskom industrijom. U tom pogledu, želim da iskoristim priliku i da čestitam svim članovima Vlade i predsedniku Republike na svemu onom što je učinjeno kada je u pitanju naoružavanje i kada je u pitanju jačanje sistema bezbednosti naše države.

Da se razumem, Republika Srbija se ne sprema za rat, već Republika Srbija želi da sačuva svoju zemlju ako to bude potrebno.

Sve zemlje u našem okruženju se naoružavaju, i Bugarska i Mađarska i Hrvatska i Rumunija, dakle, zemlje članice EU jačaju svoj sistem bezbednosti, svaka zemlja u skladu sa svojim mogućnostima.

Ne samo da intenzivno nabavljamo opremu, vojnu opremu, letelice, već mi i brinemo o pripadnicima snaga bezbednosti, brinemo o ljudima koji rade u Vojsci, policiji, u BIA, zato što plate pripadnika snaga bezbednosti nikada nisu bile veće nego danas. Sa jedne strane, plate nikada nisu bile veće, a sa druge strane, Vlada Republike Srbije usvojila je zakon koji se tiče stambenog zbrinjavanja pripadnika snaga bezbednosti. Taj zakon s jedne strane stambeno obezbeđuje ljude koji rade najteži posao u našoj državi, a sa druge strane, predviđa da za izgradnju tih stanova budu angažovani isključivo naši domaći privredni subjekti, odnosno naša domaća građevinska industrija. Dakle, podižemo našu domaću građevinsku industriju.

Koliko brinemo o svojoj državi i o bezbednosti građana svedoči i činjenica da je upravo 12. oktobra predsednik Aleksandar Vučić postavio kamen temeljac za izgradnju fabrike namenske industrije, koja će u Kuršumliji proizvoditi i „Lazare“ i „Miloše“ i „Nore“. Dakle, reč je o fabrici koja će već u prvom kvartalu 2020. godine upošljavati 80 ljudi, a u naredne dve godine čak 300. Znate, otvoriti 300 novih radnih mesta u Kuršumliji je isto kao u Beogradu otvoriti 30.000 radnih mesta.

Kuršumlija i čitava Toplica oduvek je davala najbolje junake i predsednik Srbije i članovi Vlade su rešili na najbolji mogući način da se oduže Topličanima zato što su se prvi odazivali na poziv kada je u pitanju odbrana otadžbine. Prethodni režimi, prethodne vlasti su zaobilazili ne samo jug Srbije, nego i sever, istok, zapad, sve delove naše zemlje, dakle, ništa nisu ulagali ni u jednom regionu, ni u jednoj opštini. Dok, kada je u pitanju današnja Vlada i naša vlast, podjednako brine o svim građanima u Srbiji, podjednako brine o svim okruzima.

Kuršumliji će nakon izgradnje fabrike iz oblasti namenske industrije biti vraćeni sjaj i osmeh. Građani više neće napuštati svoja ognjišta, kao što su to činili do sada. Napuštali su svoja ognjišta ne zbog naše Vlade i Aleksandra Vučića, već zato što je prethodna vlast uništila sve ono što je moglo da se uništi. Pa, samo u Kuršumliji su zatvorili preko četiri fabrike – i modnu konfekciju „Sedmi juli“, ŠIK Kopaonik, „Metalac kompani“, sve što je moglo da se zatvori, i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, sve što je moglo da se zatvori, prethodna vlast je zatvorila. Naša vlast otvara nova radna mesta i rešava probleme prethodne vlasti.

Pa, zašto se Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću obraćaju građani za namirenje potraživanja iz 2006, 2007, 2008. i 2009. godine? Pa zato što znaju da nam je državna kasa stabilna i znaju da će predsednik Republike, kao i članovi Vlade, da izađu građanima u susret za rešavanje njihovih problema, kao što su rešili problem kredita, odnosno rešili problem građana zaduženih u švajcarskim francima.

Takođe, još jedna odlična vest za jug Srbije jeste da će uskoro biti postavljen kamen temeljac za izgradnju auto-puta E80. To je auto-put Niš-Priština i viće postavljen kamen temeljac za izgradnju deonice Niš-Ploče. Taj auto-put proći će kroz Prokuplje, kroz Kuršumliju i uticaće na potpunu promenu slike ovog kraja na jugu Srbije, odnosno Topličkog kraja.

Članovima Vlade Republike Srbije i predsedniku Vučiću su podjednako bitni i građani koji žive u Subotici i u Kuršumliji i u Beograd, u Nišu, Kraljevu, Vranju, Pančevu, dakle, u svim delovima naše zemlje.

Pre tri dana predsednik Vučić je obišao radove na izgradnji hotela u Vranjskoj Banji, prisustvovao je otvaranju obnovljenog pozorišta "Bora Stanković" u Vranjskoj Banji. Zatim, prekjuče je potpisan ugovor za otvaranje nemačke kompanije "Brose" u Pančevu, koji će uposliti preko 1.100 ljudi, gde će prosečna neto zarada iznositi preko 1.700 evra. Od tih 1.100 ljudi nešto manje od polovine su ljudi koji su sa visokim obrazovanjem. U Novoj Pazovi dolazi MTU, vrednost investicije je 109 miliona evra. Dakle, podjednako se brine o svim opštinama, o svim okruzima i o svim građanima u Srbiji.

Dok ovi iz Saveza za Srbiju, nedostatkom političkog programa, žele da nas vrate 86 godina unazad, žele da nas vrate u 1933. godinu, tako što spaljuju knjige koje su humanitarnog karaktera, dok oni vređaju novinarke, žene koje drugačije razmišljaju od njih i nazivajući ih najgorim mogućim imenima, dok predsednika države koji se kao lav bori za interese Srbije, za koga ne postoji dan da nešto nije dobro uradio za građane u Srbiji, nazivaju izdajnikom, Srbija se svakog dana menja, gradi i razvija. Oni to ne žele da vide. Pa i ne moraju.

Oni su nam ostavili minimalnu zaradu od 16 hiljada dinara, dok će naša minimalna zarada premašiti iznos od preko 30 hiljada dinara. Oni su nam ostavili prosečnu zaradu od 320 evra, a prosečna neto zarada u Srbiji će već krajem decembra premašiti 500 evra.

Zato se iskreno nadam da će gospodin Šutanovac ispuniti svoje obećanje iz 2012. godine, inače, obećao je građanima Srbije da će, ukoliko prosečna neto zarada u Srbiji pređe 500 evra, glasati Srpsku naprednu stranku, pa se zato nadam da će u aprilu mesecu izaći na izbore, zajedno sa većinom građana u Srbiji i da će glasati Srpsku naprednu stranku. Zaista, bilo bi fer i korektno.

Svi zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije su za bolje sutra svih nas i zato će poslanička grupa SNS podržati i ove i sve ostale zakone koji su u skladu sa rastom životnog standarda svih građana. Hvala.

Kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe za set zakona o kojima raspravljamo u pojedinostima juče i danas, želim da istaknem da ono što predlaže kolega Despotović, a Vlada je odbila, regulisano je članom 57. Eto, čisto kao dopunu svega ovoga. Znači, precizno je regulisano članom 57. gde se precizira u kojim slučajevima društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima mogu da se zadužuju. Iz tih razloga Vlada nije usvojila ovaj amandman zato što je to regulisano precizno zakonom. Hvala.

Po amandmanu. Želim da mi skinete vreme od ovlašćenog predstavnika.

Pošto se često u poslednje vreme u plenumu provlači tema kako strani investitori nisu dobri, kako strani investitori imaju neke posebne subvencije u odnosu na domaće investitore, evo par reči na tu temu.

Zaista bih želela kao narodni poslanik da vidim podzakonski akt, uredbu ili zakon u kom je predviđeno da strani investitori imaju neke subvencije i benefite od domaćih investitora.

Da li su investitori strani ili domaći, to je nebitno. Oni svakako dobri za našu ekonomiju. Inače i strani investitori posluju po važećim zakonima u Republici Srbiji.

Dakle, nemački investitori ne posluju u Republici Srbiji po nemačkim zakonima, niti austrijski investitori posluju kod nas po austrijskim zakonima, već po važećim zakonima u Republici Srbiji.

Tako da svi investitori i domaći i strani se registruju u APR, plaćaju poreze i doprinose na zarade, izmiruju obaveze koje imaju prema Republici Srbiji. Kapital može da bude domaći ili strani, ali kada se ulaže u Srbiji podleže pravnom sistemu Republike Srbije.

Poenta je da u tim kompanijama, da li one bile strane ili domaće, rade naši radnici koji primaju zarade i plate u tim kompanijama. Na te zarade, na plate se obračunavaju porezi koji se slivaju u budžet Republike Srbije i doprinosi koji se slivaju u naše fondove, u RFZO i u Republički fond za penziono osiguranje. Radnici primaju plate, a to utiče na rast lične potrošnje, a svi mi znamo da je lična potrošnja i njen rast jedan od faktora privrednog razvoja. Dakle, lična potrošnja gura privrednu aktivnost u svakoj državi, pa naravno i u našoj.

Da li mi trebamo da se odreknemo 25 hiljada radnih mesta, koliko zapošljavaju turske kompanije, ili treba da se odreknemo 35 hiljada radnih mesta, koliko ima u slovenačkim kompanijama, ili pak preko 60 hiljada radnih mesta, koliko je zaposleno u nemačkim kompanijama? Naravno da ne treba da se odreknemo ni tih radnih mesta, niti trebaju radnici da se odreknu zarada, niti država treba da se odrekne svojih prihoda po osnovu poreza na zarade, niti republički fondovi prihoda po osnovu doprinosa na zarade.

Dakle, za svaku ekonomiju su podjednako dobri strani i domaći investitori i još jednom ponavljam da ne postoji nijedan zakon, niti podzakonski akt koji precizira ili koji predviđa da strani investitori imaju veće benefite od domaćih investitora.

Svakako je dobro što je stopa nezaposlenosti u Srbiji u ovom momentu 10,3%, a setimo se 2012. godine bila 27%. Dakle, sve što radi Vlada Republike Srbije ima punu podršku predsednika i sve što radi Vlada i svi članovi Vlade je dobro za nas građane. Zahvaljujem.

Još jednom ponavljam da ne postoji nikakav zakon koji predviđa da strani investitori imaju veće subvencije od domaćih investitora. Ukoliko postoji, ja bih želela da nam se isto i pokaže.

Kada su u pitanju i strani i domaći investitori, bitno je da naša ekonomija raste i da su svi makroekonomski pokazatelji bolji nego što su bili pre sedam godina. To je najbitnije.

Kada je u pitanju privredni rast, setimo se da smo u 2018. godini ostvarili privredni rast od 4,2% BDP-a, zatim za prvih osam meseci 4,4% i kada je u pitanju stopa nezaposlenosti i kada je u pitanju stabilnost domaće valute i kada je u pitanju stopa inflacije, ona je na rekordno niskom nivou od 2,2%, a pre sedam godina se kretala i do 11, 12%. Dakle, svi makroekonomski pokazatelji govore da smo ostvarili boljitak u svakom pogledu.

Tako da, bilo domaći, bilo strani investitori, to je dobro i za građane, dobro i za našu ekonomiju, ali nikako ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je do 2012. godine bilo aktivnih samo 1.500 gradilišta, danas je u Srbiji aktivno preko 40.000 gradilišta. Nedavno smo u Skupštini usvojili Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u tom zakonu se predviđa da su za izgradnju istih stanova angažovana naša domaća pravna lica, odnosno naši domaći privredni subjekti.

Dakle, članovi Vlade se podjednako brinu da svi naši poslodavci, odnosno privredni subjekti budu uključeni u realizaciju infrastrukturnih projekata, što je i cilj i posao Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prethodni govornik uporno nam govori kako danas možemo da uzmemo kreditne kartice, da se zadužujemo. Osnovni uslov za zaduživanje, za uzimanje kreditnih kartica kod banaka jeste, zapravo, da smo u radnom odnosu. To je osnovni i prvi kriterijum. To nam zapravo govori da nam danas ljudi rade.

Dakle, od 2000. godine, od 2003. do 2007. godine otpušten je ogroman broj ljudi i tada niko nije mogao da uzme, niti da pomisli da uzme bilo kakav kredit ili kreditnu karticu ili bilo šta. Nažalost, ja sam bila u takvoj situaciji i moji roditelji, nisam imala tekući račun u banci, ni ja, ni moji roditelji, niti smo mogli da uzmemo bilo kakav kredit. A, danas teme u Srbiji su se promenile. Mi danas govorimo da li možemo da podignemo povoljne kredite ili manje povoljne kredite, zato što ispunjavamo osnovni kriterijum, dakle, u radnom odnosu.

Kada je u pitanju konkretno ovaj član, ja se ne slažem da član treba da se briše iz razloga zato što je posao Narodne banke da zaštiti poslovne banke, da zaštiti likvidnost i solventnost svih poslovnih banaka.

Dakle, Naroda banka vodi računa o svim poslovnim bankama u sistemu. Iako se smatra da će vanredna premija da ugrozi likvidnost i solventnost ostalih banaka u bankarskom sistemu.

Zadatak Narodne banke je da zaštiti svaku poslovnu banku, jer svi mi ekonomisti znamo da u bankarskom sistemu postoji domino efekat – ako jedna banka propadne, ona vuče sve banke sa sobom, a mi to ne želimo da se desi. Ne želimo praksu koja se dešavala devedesetih godina i propast bankarskog sistema u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja iskoristiću priliku da u ime poslaničke grupe SNS i u svoje lično ime čestitam svim članovima Vlade i predsedniku Republike na donošenju hrabre odluke 2014. godine i na sprovođenju teških reformi.

Upravo zbog teških reformi i uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji mi ovih dana raspravljamo po prvi put u parlamentu o pozitivnom rebalansu budžeta. Dakle, imamo pozitivan rebalans budžeta zbog većih prihoda od očekivanih i zbog ušteda koje smo ostvarili i rešili smo, odnosno Vlada Republike Srbije je rešila da pozitivan rebalans budžeta, odnosno višak prihoda podeli sa građanima Republike Srbije, što je odlična odluka. Dakle, rešili smo da povećamo penzije i plate u javnom sektoru, i to po stopi od 8% za zaposlene u državnoj upravi, 10% za naučnike i lekare i 15% za medicinske sestre, što je u proseku 9,6%.

Veći prihod u budžetu Republike Srbije i ostvarene uštede nisu nikakva slučajnost. To je rezultat odgovorne politike i iscrpnog rada svih članova Vlade. Mi danas možemo da se pohvalimo time da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija, i po broju i po obimu. Mi imamo veći priliv stranih direktnih investicija od svih zemalja u okruženju zajedno. Takođe smo apsolutni lider u regionu i po otvaranju novih radnih mesta. Čisto da bi građani Srbije znali o čemu govorim, izneću podatak Republičkog zavoda za statistiku koji kaže da u drugom kvartalu 2019. godine imamo čak 45.000 novih radnih mesta više nego u drugom kvartalu 2018. godine, što je zaista za svaku pohvalu.

Takođe, odgovornom politikom uspeli smo da smanjimo stopu nezaposlenosti od one vrtoglave 27% do sadašnjih 10,3% i taj podatak je objavio Republički zavod za statistiku 10. avgusta ove godine. Dakle, smanjili smo stopu nezaposlenosti za čak 17% za nešto manje od sedam godina i to nam je omogućilo da imamo veći prihod u budžet od očekivanog zato što imamo veći prihod po osnovu poreza na zarade i po osnovu drugih vrsta poreza koji se slivaju u budžet.

Drugu godinu zaredom imamo povećanje penzija i plata, a treću godinu zaredom ostvarujemo suficit u budžetu, što je zaista za svaku pohvalu. Dakle, u julu mesecu suficit u budžetu iznosio je čak 46,6 milijardi dinara.

Nikako ne smemo zanemariti ni rekordno povećanje minimalne cene rada. Povećanje minimalne cene rada iznosi čak 11,1% i više minimalna cena rada po satu neće iznositi 155,3 dinara, koliko iznosi u ovom momentu, već 172,5 dinara. To znači da minimalna zarada neće iznositi 27.022 dinara koliko je sada, ni ne daj bože 17.952 dinara koliko je iznosila te 2012. godine, već će iznositi čak 30.022 dinara.

Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj lične potrošnje u privrednom razvoju, a svi mi ekonomisti znamo da je ključan faktor privrednog razvoja povećanje lične potrošnje. Dakle, mi sa jedne strane povećavamo zarade u javnom sektoru i povećavamo u dogovoru sa poslodavcima i radničkim sindikatima minimalnu cenu rada, dok sa druge strane sprovodimo mere rasterećenja privrede. Dakle, ukinuli smo doprinose za PIO fond privredi po stopi od 0,5% i povećali smo neoporezivi deo zarade sa 15.300 na 16.300 dinara i to je omogućilo uštede privrednicima čak 13 milijardi dinara. Dakle, 13 milijardi dinara će privrednici imati više raspoloživih sredstava za investiciona ulaganja, a to znači širenje postojećih proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih. To znači nova radna mesta kod naših domaćih proizvođača.

Zaista je neophodno pohvaliti rezultate koje postiže Vlada Republike Srbije u saradnji sa NBS i uz punu podršku predsednika Republike. Zaista slika Srbije se u svetu i regionu i u Evropi drastično promenila u korist ekonomskog napretka i privrednog razvoja.

Kada su u pitanju zakoni o kojima danas raspravljamo na dnevnom redu su dva potpuno nova zakonska rešenja, a to je Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima i imamo jednu izmenu i dopunu zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Sva tri zakonska rešenja su u funkciji privrednog razvoja, što je jako bitno.

Predložena izmena i dopuna Zakona o osiguranju depozita ima za cilj očuvanje finansijske stabilnosti finansijskog sistema i jačanje poverenja javnosti u bankarski sistem sa jedne strane, dok predlozi zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakona o alternativnim investicionim fondovima imaju za cilj razvoj tržišta kapitala u našoj državi.

Zajedno za sva tri predloga zakona jeste da su prošla javnu raspravu i da su u javnoj raspravi mogle da učestvuju sve zainteresovane strane. To su državne institucije, učesnici na tržištu i strani konsultanti. Sve sugestije, predlozi, komentari koji su bili dobri, odnosno koji će se pokazati kao dobri za poslodavce i za fizička lica postali su sastavni deo zakona i na taj način zakonska rešenja su unapređena.

Takođe je bitno da predložene izmene i dopune i predložena nova zakonska rešenja neće iziskivati nikakve troškove ni u budžet Republike, ni kod građana, ni kod privrede.

Ono što je po mom mišljenju najbitnije jeste to što zakonska rešenja koja su na dnevnom redu su u cilju usaglašavanja našeg zakonodavstva sa evropskim i sa najboljom međunarodnom praksom, a to znači da ćemo stimulisati strane investitore da još više ulažu u našu zemlju i to zbog usaglašene terminologije našeg zakonodavstva i zakonodavstva zemlje odakle dolazi strani investitor.

Podsetiću sve građane Srbije da je u prvih šest meseci priliv stranih direktnih investicija skoro 2,3 milijarde evra, a to je za 31% više nego u 2018. godini, što je zaista za svaku pohvalu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita predloženi zakon utiče na smanjenje rizika u poslovanju banaka i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Zakon koji je na snazi usvojen 2015. godine, a pretrpeo je određene izmene i dopune 2017. godine i to u pogledu investiranja sredstava fonda.

Ovim predloženim izmenama i dopunama zakona cilj je da se zakonske rešenje uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima koji sa direktivom 2014/49, znači sa direktivom EU. Najznačajnije izmene i dopune zakona su redukcija osnovice za obračun premije i uvođenje sistema obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Do sada smo imali situaciju da sve banke, bez obzira na nivo rizika plaćaju istu premiju, što nije dobro. Zakonodavac smatra da one banke koje su više izložene riziku treba da plaćaju i veću premiju. Iz tih razloga promenjena je metodologija obračuna premije. Tako da, novo zakonsko rešenje predviđa izmenu osnovice za obračun premije, gde osnovica neće biti ukupni osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica, već osigurani iznosi depozita banaka i to u iznosu od 50.000 evra. To zapravo znači da ćemo omogućiti, odnosno stvoriti uslove da banke imaju uštede do čak 30%. Dakle, će ima ti više slobodnih sredstava u iznosu od čak 30% za investiciona ulaganja, a to za nas građane znači, naravno i za pravna lica, znači da ćemo moći da podižemo kredite po nižim kamatnim stopama, a to direktno znači povećanje privredne aktivnosti, odnosno otvaranje novih radnih mesta.

Takođe, izmenom se predviđa i promena ciljnog iznosa fonda. To je ministar na početku današnje rasprave i izneo, znači, menja se ciljni iznos Fonda za osiguranje depozita sa dosadašnjih pet posto osiguranih depozita na 7,5% osiguranih iznosa depozita, kao zakonskim rešenjem se predviđa i produženje roka za postizanje tog iznosa i to do 1. januara 2030. godine, a ne do 1. januara 2025. godine kako je bilo predviđeno postojećim zakonom.

Novo zakonsko rešenje takođe predviđa da će deponenti biti osigurani i u slučajevima restrukturiranja ne samo u slučajevima stečaja i likvidacije kako je to slučaj bio do sada.

Kada je u pitanju Predlog zakona o otvorenih investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnim investicionim fondovima, predloženo zakonska rešenja su potpuno, ne samo da ćemo usvajanjem predloženih zakona ispuniti obaveze koje smo preuzeli u okviru pregovaračkog Poglavlja 9, a to su finansijske usluge, već je usvajanje ovih zakonskih rešenja doprineti stvaranju povoljnog zakonskog okvira za razvoj tržišta kapitala.

Usvajanje dva potpuno nova zakona fizička i pravna lica, domaći i strani investitori biće daleko više motivisani da ulažu po osnovu kolektivnog investiranja u različite hartije od vrednosti, u odnosu na klasične izvore finansiranja, kao što je to bio slučaj do sada, zato što su fizička lica i pravna lica pretežno ulagali po osnovu oročenja depozita i ostvarivali su prihod po osnovu kamatnih stopa. Dakle, sada im se pružaju mnogo veće mogućnosti za ulaganja.

Novim zakonskim rešenjem konkretno Zakonom o alternativnim investicionim fondovima omogući će se da se razvijaju mikro, mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije. Dakle, cilj Vlade je da mikro, mala i srednja preduzeća imaju veće učešće u stvaranju BDP.

Zapravo, cilj Vlade jeste i praćenje svetskih trendova, razvijen stabilan finansijski sistem. Glavni motiv investiranja u investicionim fondovima jeste taj da u svakom momentu ulagači će moći da povuku svoj ulog ili deo uloga i to podnošenjem zahteva društvu za upravljanje investicionim fondom.

Za razliku od oročenih depozita kod kojih ne možemo raspolagati novcem pre isteka roka oročenja, kod investicionih fondova novčana sredstva su nam na raspolaganju u roku od sedam dana od podnošenja zahteva za prodaju investicionih jedinica. I to je glavni motiv za šta će se ulagači, odnosno investitori, opredeljivati za ulaganje kroz investicione fondove.

Zakonskim rešenjima precizno je regulisana i granica ukupnog zaduživanja društva za upravljanje u ime fonda, u cilju održavanja potrebnog nivoa likvidnosti i ta granica iznosi 10% vrednosti imovine fonda.

Takođe, zbog održavanja visokog nivoa likvidnosti imovine fonda, Predlogom zakona je predviđeno da imovina fonda ne sme biti upotrebljena za davanje garancija i garantovanje zajmova u korist trećih lica. Na taj način su članovi fonda, odnosno investitori, u potpunosti zaštićeni u pogledu raspolaganja likvidnim sredstvima u slučaju prodaje investicionih jedinica, odnosno u slučaju povlačenja dela i ukupnog udela fonda.

Zakonsko rešenje na najmanji mogući nivo svodi rizik ulaganja u investicione fondove, bilo da je reč o otvorenim, zatvorenim investicionim fondovima, sa javnom ponudom ili, bilo da je reč o privatnim investicionim fondovima, zato što je predviđeno da Komisija za hartije od vrednosti prati rad društva za upravljanje investicionih fondova u kontinuitetu.

U Srbiji je inače na snazi Zakon koji je usvojen 2. juna 2006. godine, koji je pretrpeo izmene 2009, 2011, 2014. godine i postojeće zakonsko rešenje je omogućilo osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, ali nije omogućilo i razvoj investicionog fonda i to novim zakonskim rešenjima zapravo treba da se reši, da se još u većem broju razvijaju, odnosno osnivaju, kako društva za upravljanje investicionih fondova, tako i sami investicioni fondovi.

Dakle, Srbija danas u potpunosti ide u korak sa svetom kada je u pitanju ekonomija. Neverovatno je koliko su se danas promenile teme u Srbiji kada je u pitanju ekonomija, a o tome je ministar nedavno i govorio. Naime, 2012. godine se razgovaralo o tome koliko imamo otpuštenih ljudi, koliko nezaposlenih radnika, koliko je uništenih fabrika i to nam je bio najveći problem. Te 2012. godine zemlja je bila na ivici bankrota. Ključna za nas je bila 2014. godine i ta godina je bila ključna u pogledu donošenja teške i hrabre političke odluke za sprovođenje teških reformi i uvođenje mera fiskalne konsolidacije.

Do 2019. godine mi govorimo o pozitivnom rebalansu budžeta, mi govorimo o većim prihodima u budžet od očekivanih i o uštedama koje smo ostvarili u budžetu i kako da rasporedimo te uštede. Znači, uštede raspoređujemo koje smo ostvarili, prihod veći koji smo ostvarili, na povećanje penzija i plata, na kapitalne investicije, na rešavanje rizičnih kredita u švajcarcima i to je dobro za građane.

Koliko su se promenile teme u Srbiji u odnosu na 2012. godinu govori i to da danas imamo stopu inflacije 2,2%, a 2012. godine ona je iznosila 11%.

Takođe, javni dug Republike Srbije danas je blizu 50%, a 2012. godine je išao i do 76%.

Politika SNS jesu nova radna mesta i visok životni standard svih građana. Politika SNS jeste i prosečna neto zarada preko 500 evra, koliko će ona iznositi krajem decembra ove godine, a politika prethodne vlasti je bila prosečna zarada od 320 evra. Politika SNS jeste i minimalna zarada od 255 evra, a ne od 150. To je, poštovani građani Srbije, odgovorna politika, a ne nasilje i govor mržnje za sve nas koji drugačije razmišljamo od prethodne vlasti i od opozicije. Razlikujemo se od prethodne vlasti i time što znanje stičemo kroz učenje i rad i čitanjem knjiga, a ne preko društvenih mreža, kako to oni čine.

Nije SNS oterala građane u inostranstvo. Nije SNS zatvorila preko dve hiljade fabrika i otpustila preko 400 hiljada radnika, nego prethodna vlast.

Srpska napredna stranka je za manje od sedam godina otvorila preko 200 fabrika i zaposlila preko 200 hiljada ljudi.

Politika SNS je borba za svako radno mesto i za svaku fabriku. Mi se borimo da se vrate oni građani koji su otišli iz naše zemlje, tako što ćemo im ponuditi bolje uslove nego zemlje u kojima se trenutno nalaze i takođe se borimo za one građane koji žive u Republici Srbiji, da im pružimo bolja radna mesta, odgovarajuća radna mesta i visoke zarade. Dakle, viši životni standard.

Samo ako posmatramo rast BDP, videćemo po rastu BDP da će privrednici u Srbiji biti u situaciji da uvoze radnu snagu.

Rezultat politike SNS je to što je svim građanima Srbije danas bolje nego juče i to što će svima nama, građanima, sutra biti mnogo bolje nego danas i zato će poslanička grupa SNS podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva veoma značajna i važna predloga zakona koja se tiču obrazovanja, a koja doprinose privrednom razvoju naše države.

Imajući u vidu da je visokokvalifikovana radna snaga pokretač privrednog razvoja, cilj Vlade Republike Srbije je usaglašavanje sistema srednjeg i visokog obrazovanja sa potrebama tržišta rada.

U prethodnom periodu je zaista puno urađeno po pitanju reforme obrazovanja. Uvođenjem dualnog modela studija u visokom obrazovanju, studentima se pruža mogućnost da prilikom studiranja, osim sticanja teoretskog znanja, imaju mogućnost učenja kroz rad, što je dobro, iz razloga što nakon završenih studija budući diplomci će mnogo lakše moći da dođu do željenog posla.

Bitno je da budući studenti, ukoliko se odluče za dualni model studiranja, odnosno za učenje kroz rad, imaće pravo na materijalno i na finansijsko obezbeđenje od strane poslodavca.

Kolika je prednost pružanja mogućnosti studentima za dualni model studiranja ogleda se u činjenici da mnoge evropske države dualno obrazovanje navode kao komparativnu prednost stranim investitorima. Tako se u obrazloženju samog zakona navodi da je upravo sistem dualnog obrazovanja nama susednoj Mađarskoj omogućio 2013. godine čak 15 milijardi evra stranih investicija. Takođe, naša zemlja je zahvaljujući upravo modelu dualnog obrazovanja, uspela da u 2019. godini privuče rekordan broj stranih investicija i u prvoj polovini 2019. godine imamo priliv od čak 30% u odnosu na isti period prethodne godine.

Dakle, naša Vlada sve što radi je po uzoru na najbolje primere i na najbolju praksu zemalja iz okruženja, a sve u cilju kako bi građani Srbije živeli bolje.

Najveći problem u našoj državi nije ni sistem dualnog obrazovanja, nisu ni reforme, najveći problem u našoj državi je trenutno nasilje i govor mržnje od strane onih koji su Srbiju doveli do bankrota, a koji ne biraju ni način, ni sredstva, da napadnu bilo koga koji drugačije razmišlja od njih. Setimo se samo do pre mesec i po dana, na najbrutalniji način su napadnuta deca predsednika Vučića, svakodnevno se na najbrutalniji način napadaju članovi porodice našeg predsednika, naš predsednik i to samo zato što ne postoji dan da predsednik Vučić ne uradi nešto dobro za građane i za Srbiju.

Nažalost, napadi ne zaobilaze ni predsednicu Vlade, ne zaobilaze ni predsednicu parlamenta, ni resorne ministre, ni sve nas koji pokušavamo da uradimo nešto za državu i za građane.

Nasilje, nažalost, nije zaobišlo ni predsednika Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji, koji je ujedno i generalni direktor AD „Planinka“, koji je na najbrutalniji način u subotu veče pretučen u dvorištu porodične kuće u Kuršumliji, naočigled dece i unučića, i to od građana, samo zato što je nezadovoljan svojom materijalnom situacijom. To je zaista sramno i to zaista prevazilazi sve granice normalnog građanskog ponašanja.

Gospodin Raičević je pretučen neposredno nakon kupovine hotela „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji. Reč je o banji koja je do 2006. godine radila najbolje, banju koju je godišnje posećivalo preko 10.000 turista, banju u kojoj je radilo preko 130 radnika. Pretučen je čovek koji je prošle nedelje zaposlio preko 50 radnika i to samo zato što je predsednik Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji.

Dakle, ovim uličarima iz Saveza za Srbiju smeta bukvalno sve što se uredi i izgradi u Srbiji. Stiče se utisak da je najveći problem naše opozicije što u redovima SNS sede kvalitetni i obrazovani ljudi, koji se bore za interese građana i koji se bore za Srbiju.

Mogu oni nas da vole ili da nas ne vole, mogu da nas tuku ili da nas ne tuku, sigurna sam da svi mi koji pripadamo SNS činimo sve da građanima Srbije omogućimo bolji život.

Poslanička grupa SNS podržaće i ove i sve ostale dobre zakone koji dođu u Skupštinu na raspravu i usvajanje. Hvala.