Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva potpuno nova Predloga zakona i to je Predlog zakona o trgovini, Predlog zakona o robnim berzama i jedan zakon gde imamo predložene izmene i dopune postojećeg zakona, to je Zakon o elektronskoj trgovini.
Kada je reč o Zakonu o elektronskoj trgovini, cilj je da se postojeći zakon uskladi sa zakonodavstvom EU, ali i sa savremenim uslovima poslovanja.
Sva tri predloga zakona, o kojima ćemo danas raspravljati, prošla su javnu raspravu, odnosno bili su dostupni na internet stranici resornog ministarstva, tako da su predstavnici državnih organa, predstavnici privrede, stručna javnost i ostale zainteresovane strane mogle da se izjasne o samim zakonima i dobar deo tih predloga i sugestija postao je sastavni deo zakona. Uostalom, Vlada Republike Srbije i sva ministarstva jesu zapravo servis građana, tako da se zakoni usvajaju i donose kako bi se unapredio život građana i olakšalo poslovanje privrede.
Takođe, usvajanje zakona, o kojima upravo raspravljamo, neće izazvati nikakve troškove ni kod privrede, ni kod građana, nasuprot tome, uticaće na smanjenje troškova i na unapređenje života i uslova poslovanja.
Kada je reč o Predlogu zakona o trgovini, dakle, reč je o potpuno novom zakonu, koji ima za cilj zakonsko regulisanje celokupnog prometa u Republici Srbiji, zakonsko regulisanje nabavke i prodaje i odnosa između učesnika u tom prometu.
Pre svega, bilo je neophodno da se postojeći zakon usaglasi sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, što je ovim Predlogom zakona i učinjeno.
Jedan od razloga za donošenje novog zakona je taj da postojeći zakon nije precizno regulisao elektronsku trgovinu, koja je sve više zastupljena u ukupnom prometu. Novim zakonskim rešenjima je to pitanje precizno regulisano. Novina Zakona o trgovini je ta da će inspektori moći da obavljaju prikrivenu kupovinu, kada je u pitanju elektronska trgovina, što će omogućiti otkrivanje i nelegalne trgovine i suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije. Dakle, krajnji potrošači, odnosno mi kupci imaćemo mnogo veću sigurnost kada obavljamo onlajn trgovinu, odnosno kupovinu.
Novina je i ta da ćemo prvi put imati precizno definisanu rasprodaju, sezonska sniženja i akcijsku prodaju. Znaće se tačno da dva puta godišnje imamo sezonska sniženja odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula i zimsko od 25. decembra do 10. januara, u trajanju do 60 dana. Kada je u pitanju rasprodaja, ona se prevashodno odnosi na robu koja se prodaje po nižoj ceni od postojeće i to u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca ili prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe, tako da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe.
Ono što je značajno je da će trgovci imati obavezu da popunjavaju određene obrasce koji sadrže podatke koji se zapravo ne mogu prikupiti iz postojećih evidencija. To su podaci koji se tiču maloprodajnih objekata, odnosno podaci koji se tiču gde se nalaze maloprodajni objekti, koje su površine. Ovo je, pre svega, značajno zato što će i resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije imati adekvatne podatke kako bi mogli da sprovode makroekonomsku politiku u našoj zemlji.
Ono što mi je posebno privuklo pažnju, a stoji u obrazloženju samog zakona, je podatak da je 2005. godine u Srbiji evidentiran rekordan broj malih prodavnica, i to 109.212, a navodi se da je u 2017. godini 61.185. Dakle, imamo manje za 48.000 prodavnica.
Da se razumemo, broj malih prodavnica je smanjen, a broj radnika zapošljen u trgovinskim lancima je povećan, zato što su prisutni supermarketi i marketi. Po mom mišljenju, to je odličan napredak i odličan pokazatelj da je došlo do rasta životnog standarda. Očekivano je da u 2005. godini imamo toliko veliki broj malih prodavnica, jer tada su bile u jeku pljačkaške privatizacije, ono čuveno otpuštanje preko pola miliona ljudi, zatvoreno je preko 2.000 fabrika itd.
S obzirom da narod nije imao para, popularne su bile prodavnice u komšiluku i kupovina na tzv. recku. To je izgledalo otprilike ovako – odeš u prodavnicu, uzmeš hleb i nešto uz hleb, čisto da prehraniš porodicu tog dana, a pri tom, odlično poznaješ vlasnika prodavnice ili trgovca, pa nećeš platiti odmah, nego ćemo platiti kad budemo imali novca. Platićemo kad primimo neku crkavicu, kako bi naš narod rekao, ili neku socijalnu pomoć ili ako slučajno uspemo da prodamo nešto što smo stekli pre dolaska dosovskog režima. Jeste da su cene u takvim prodavnicama bile mnogo veće, ali mi zaista nismo imali izbora.
Sada kada ljudi rade, kada smo uposlili na stotine hiljada novih radnika, kada smo otvorili preko 150 novih fabrika, kada je prosečna neto zarada u Srbiji značajno povećana, odnosno u 2012. godini iznosila je 330 evra, sada iznosi 463 evra, normalno je da se u Srbiji otvaraju trgovinski lanci, poput nemačkog „Lidla“ i drugih. Naravno da građani kada rade i imaju primanja, žele da kupe kvalitetniju robu po povoljnijim cenama, zato što će tu robu moći odmah i da plate, bez glavobolje i drugih oboljenja koje smo svi mi imali počev od 2003. godine, pa sve do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na čelu države.
Dosovski režim beležio je stopu nezaposlenosti od 27%, a mi smo uspeli da za samo par godina više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti i ona iznosi 11,9%.
Naravno da se u poslednjih sedam godina radi i gradi, otvaraju se šoping centri, poput „Kapitol parka“, koji je otvoren u Šapcu, Somboru, Rakovici, Zaječaru, nedavno i u Leskovcu. Zatim, tu je austrijski „Stop šop“, pa je septembra 2017. godine otvoren tržni centar „Rajićeva“, nedavno i „Ada mol“. U toku je izgradnja tržnog centra na Zvezdari, odnosno u ulici Vojislava Ilića. U toku izgradnja i najvećeg tržnog centra u regionu koji će biti, to je u sklopu projekta „Beograd na vodi“.
Pa, ne dolaze strani trgovinski lanci u Srbiju zato što Srbija ima lepe oči, već zato što je kupovna moć svih građana u Srbiji povećana. Veća je tražnja i za robom široke potrošnje i za luksuznim dobrima, ali i za investicionim dobrima.
U obrazloženju zakona se navodi da je u trgovini zaposleno 19,3% od ukupnog broja zaposlenih i da trgovina učestvuje sa 10% u stvaranju BDP-a, a ja ću samo dodati da u svim šoping centrima koji se grade u Srbiji angažovana su naša domaća građevinska preduzeća i ugrađuju se naši domaći građevinski materijali, što zapravo znači da se jedan čitav lanac pokreće.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2019. godine ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 2,7% u odnosu na isti kvartal 2018. godine, odnosno uspeli smo da za nešto manje od godinu dana zaposlimo preko 55.000 ljudi, od toga u 2019. godini zaposlili smo 29.399 radnika u sektoru prerađivačke industrije, znači, industrija nam zaista dobro radi i funkcioniše, zatim, 10.144 radnika u sektoru građevinarstva, 7.763 su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, zatim, 7.213 radnika nam više radi u sektoru trgovine na veliko i malo itd.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, osim što postojeći zakon usklađujemo sa zakonodavstvom EU, cilj je da se otklone nepreciznosti i nejasnoće postojećeg zakona. Novo zakonsko rešenje predviđa punovažnost elektronskih ugovora, osim ako neki drugi zakon ne predviđa drugačije, dakle, osim ako neki drugi zakon ne predviđa da potpisi ugovarača moraju biti overeni i takav je slučaj, na primer, sa Ugovorom o jemstvu koji ne može biti zaključen u elektronskoj formi.
Takođe, zakon reguliše i slanje komercijalnih poruka koje će biti moguće samo uz pristanak lica, odnosno primaoca poruka. Do sada smo svi mi imali situaciju da nam neprestano stižu SMS poruke, mejlovi promotivnog karaktera, više to neće moći zato što će pošiljaoci takvih poruka morati da prate opozive od strane lica koja ne žele da primaju poruke promotivnog karaktera, odnosno od nas koji ne želimo da primamo poruke komercijalnog tipa. Ukoliko pošiljaoci takvih poruka ne prestanu da nam šalju takve poruke, biće kažnjeni, predviđena je novčana kazna od 100.000 dinara ako se radi o pravnom licu, odnosno 20.000 ukoliko je reč o preduzetniku.
Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini predviđa uklanjanje nedopuštenih sadržaja sa interneta. Dakle, ovde se vodi računa o ljudskim pravima i slobodama, kao i pravima maloletnika. Dakle, zakonskim rešenjima se omogućava nadležnim organima da usvoje podzakonske akte kako bi nedopuštene sadržaje uklonili u roku od dva dana. Predviđene su kazne, ukoliko se to ne učini, do milion i po dinara za pravna lica, odnosno 300.000 dinara za preduzetnike.
Za razvoj elektronske trgovine i sve veće učešće internet prodaje veliku zahvalnost dugujemo prevashodno Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija. Gospođa Jorgovanka Tabaković je sa svojim timom u saradnji sa Ministarstvom finansija, ne samo da je uspela da održi nisku stopu inflacije koja je prošle godine iznosila 2,2% na godišnjem nivou, a u vreme žutih je išla i do vrtoglavih 13%, ne samo da imamo stabilan devizni kurs, priznaćete da se u poslednjih par godina ne menja devizni kurs, već imamo izuzetno veliku sigurnost kada koristimo naše platne kartice.
Zahvaljujući softverskim aplikacijama koje nas štite od zloupotreba prilikom plaćanja putem interneta i što u slučaju zloupotreba naše platne kartice, ukoliko imamo novca na platnoj kartici, šteta do 3.000 dinara ide na naš teret, odnosno na teret klijenta banke, preko 3.000 dinara ide na teret, dakle, poslovne banke. Setimo se samo da je do jula prošle godine to bilo drugačije, odnosno u slučaju zloupotrebe platnih kartica na naš teret je išlo 15.000 dinara, na teret banke preko tog iznosa. Zato što smo zaštićeni maksimalno prilikom korišćenja platnih kartica zato imamo značajan napredak kada je u pitanju onlajn trgovina.
Takođe je značajno, kada usvajamo ovakve zakone, u pogledu praćenja savremenih trendova, mi danas pratimo savremene trendove, a nekada, setimo se, kada se govorilo o onlajn trgovini to je gotovo bilo nezamislivo u Srbiji, odnosno onlajn trgovina nam je bila mrtvo slovo na papiru.
Kada je reč o Predlogu zakona o robnim berzama, dakle, reč je o potpuno novom zakonskom rešenju koje na celovit način reguliše berzansko poslovanje u Republici Srbiji. Osnivanje robne berze ne samo da ima za cilj sučeljavanje ponude i tražnje za određenim materijalima, već nudi brojne pogodnosti kako za članove berze, tako i za učesnike na robnim berzama. To su, na primer, olakšavanje prilikom zaključivanja ugovora, formiranje tržišnih cena, pružanje veće pravne sigurnosti učesnicima, uostalom, stimuliše se i podstiče se ukupan privredni razvoj u Republici Srbiji.
Kada smo kod pravne sigurnosti značajno je da će proizvođači u toku samog procesa proizvodnje unapred znati cene svojih proizvoda i ukoliko to žele moći će da zaključe eventualnu prodaju svojih proizvoda. Zakonom je predviđen i sistem garancije u trgovanju, odnosno otvaranje namenskog dinarskog i deviznog računa, i to u cilju obezbeđenja izvršenja ugovorenih obaveza. Tako da proizvođači koji unapred ugovore prodaju proizvoda, kod kojih je proizvodnja još uvek u toku, maksimalno će biti osigurani. Ovo je posebno važno za mikropreduzeća, za mala i srednja preduzeća, jer zapravo politika Vlade Republike Srbije je podsticanje razvoja baš malog preduzetništva.
Zakonom je predviđen način osnivanja robnih berzi, predviđeno je da robna berza bude osnovana kao akcionarsko društvo gde će osnivači, odnosno akcionari moći biti, kako domaća, tako i strana pravna lica, ali i poljoprivredni proizvođači i ovo je posebno važno zato što je upravo cilj Republike Srbije da postanemo regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Na ovaj način se stimuliše i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Kada je reč o poljoprivredi, mogu slobodno da kažem i da napomenem da je Vlada Republike Srbije maksimalno posvećena razvoju poljoprivrede, pa imamo podsticaj za mlade bračne parove, za kupovinu kuće i okućnice na selu. Nedavno je položen kamen temeljac za izgradnju fabrike za preradu voća u Arilju. Tu su i sredstva iz IPARD fondova koji su namenjeni našim poljoprivrednim proizvođačima za investiranje u poljoprivrednoj proizvodnji. Agrarni budžet nam je iz godine u godinu sve veći i veći, što je zaista za svaku pohvalu.
Dakle, opredeljenje Vlade za podizanje poljoprivredne proizvodnje na viši nivo prati Zakon o robnim berzama, kako bi poljoprivredni proizvodi imali sigurno tržište po najpovoljnijim cenama.
Dok članovi Vlade i predsednik Vučić neprestano rade kako bi građani Srbije svakim danom živeli sve bolje i bolje, ovi iz nekakvog Saveza za Srbiju se bave lažima i klevetama, pominju nekakve diplome, njihovu validnost, da li su validne ili ne, a sa tim lažima sami sebe zakopavaju. Zašto nisu pominjali diplomu u njihovo vreme? Šta su radili tada? Verovatno ništa, osim što su nas pokrali.
Ukoliko diploma ministra Stefanovića nije validna, onda nisu validne na desetine hiljada diploma mladih ljudi koji su upravo stekli diplome na fakultetu koji oni stalno pominju. Znači, reč je o dvostrukim aršinima. Kada su oni pozicija, sve je validno, a kada su opozicija, ništa nije validno.
Gospodin ministar Stefanović je diplomu stekao na akreditovanom fakultetu i kako mi se čini na tom fakultetu predavanja su držali tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i Boris Tadić i mnogi drugi. Da li je diploma gospodina ministra Stefanovića validna ili ne? O tome govori njegova stručnost i rezultati rada u resornom ministarstvu koje on vodi, a bogami kao i potpredsednik Vlade ima fantastične rezultate i značajan doprinos daje. Džabe ovim iz Saveza za Srbiju sve diplome ovog sveta kada su nas pokrali, kada su ojadili našu zemlju i naš narod.
Baš zato što su nam ministri stručni i obrazovani imamo dobre rezultate i boljitke u svim sferama društva. Da li smo imali ikada veći broj poseta od strane stranih zvaničnika iz mnogih zemalja sveta? Da li smo imali veći broj poseta od strane predsednika mnogih zemalja sveta? Da li bi francuski predsednik Makron došao u Srbiju da mu bezbednost nije zagarantovana? Da li bi ruski predsednik Putin, turski predsednik Erdogan ili kineski predsednik Si Đinping posetili Srbiju da im bezbednost nije zagarantovana? Ko se brine o našoj bezbednosti i bezbednosti svih onih visokih zvaničnika iz stranih zemalja koji žele da posete Srbiju? Naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Da li bi imali rekordan broj noćenja stranih turista u našoj zemlji da Srbija nema šta da ponudi i da se strani turisti u Srbiji ne osećaju bezbedno i sigurno? Da li bi imali toliki priliv stranih investicija da Srbija nema najpovoljnije uslove za strana ulaganja i kada je u pitanju brzina izdavanja građevinskih dozvola, i kada je u pitanju stručan kadar koji imamo u Srbiji, i kada su u pitanju novi autoputevi? Samo za nekoliko godina, odnosno za pet godina izgrađeno je 460 kilometra novog autoputa. Ovima iz Saveza za Srbiju zaista preporučujem da se bave ozbiljnijim temama, a ne dečijim igrama, kao npr. ko je dobio veću ocenu iz matematike. To je zaista neozbiljno.
Poštovani ministre, želim vam puno uspeha u daljem radu, želim vam da donosite i da predlažete još puno ovakvih zakona koji doprinose privrednom razvoju u Republici Srbiji. Poslanička grupa SNS podržaće ove i sve ostale zakone koji su dobri za građane Srbije. Hvala.