Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poštovani narodni poslanici, na današnjoj sednici imamo na razmatranju četiri predloga odluka Visokog saveta sudstva o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i dva predloga odluka Državnog veća tužilaca za izbor zamenika javnih tužioca.

Shodno odredbama Zakona o sudijama, kao i Zakona o Visokom savetu sudstva i odlukom o broju sudija u sudovima, Visoki savet sudstva je oglasio izbor sudija za navedene osnovne sudove.

U postupku predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, uzeti su u obzir ocene rada kandidata, kao i vrednovanje sposobnosti za obavljanje sudijskih funkcija.

Komisija Visokog saveta sudstva je izvršila proveru podnetih prijava kandidata za navedene sudove i utvrdila njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost. Sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a koji su podneli prijave za izbor.

Komisija Visokog saveta sudstva je obavila razgovor sa kandidatima za sudije koji se prvi put biraju i utvrdila listu kandidata, koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva i kompletan materijal sa ispita Komisija je dostavila Visokom savetu sudstva.

U skladu sa Zakonom o sudijama i Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva je pribavio mišljenje o kandidatima od sednica svih sudija suda za koji se predlaže izbor sudija i podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organizacije u kojoj je kandidat radio. Znači, nakon ovako sprovedene zakonom utvrđene procedure i na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, Visoki savet sudstva je na posebnoj sednici utvrdio predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor sudija koji su u odluci poimenično navedeni, uz odgovarajuće obrazloženje za svakog kandidata ponaosob.

Iz ovih razloga podržaću predlog svih ovih odluka Visokog saveta sudstva, kao i odluka Državnog veća tužilaca.

Ovakav rad Visokog saveta sudstva je rezultat zakona koji su doneti od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, a u okviru Strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za sprovođenje ove reforme.

Izmenama i dopunama pravosudnih zakona unapređena je transparentnost rada Visokog saveta sudstva i obaveza obrazloženja odluka koje Visoki savet sudstva donosi, kao i kriterijumi za utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudijske funkcije.

Na ovakav način je obezbeđena veća samostalnost i nezavisnost sudijske vlasti od druge dve grane vlasti, izvršne i zakonodavne.

Srpska napredna stranka je prilikom preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti još 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravljanje grešaka koje su učinjene u tzv. reformi pravosuđa, stvaranjem pravnog okvira koji neće dozvoliti da se ponovi ono što je bivši režim, odnosno Demokratska stranka učinila u tzv. reformi pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.

O tzv. reformi pravosuđa koju je sprovodila Demokratska stranka mnogo toga je rečeno u ovoj Skupštini. Samo da podsetim. Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama, u kojima je predviđen opšti izbor i reizbor sudija, što je u direktnoj suprotnosti sa ustavnim načelom stalnosti sudijske funkcije.

Izvršna vlast je suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe već Skupština. Bilo je dosta reči o nizu nepravilnosti i nezakonitosti koje su pratile rad ovog prvog saziva Visokog saveta sudstva.

Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima tog prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su bili izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je obavezno napredovanje po isteku mandata. Ovo je dovelo do protivusluge prema izvršnoj vlasti, jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure, prema meri izvršne vlasti, odnosno Demokratske stranke, što uopšte nije sporno i postoji niz dokaza za to, a mnogi su iznošeni i u ovoj Skupštini.

Analizom rada te nove mreže sudova i tužilaštava i efekata sveukupne tzv. reforme pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanima pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći, da je celokupan sudski sistem postao skuplji i sporiji.

Da bi urušavanje sudskog sistema nekako pravdali, pored štete nastale znatnim poskupljenjem sudskog postupka i velike materijalne štete koja je nastupila, koju su pretrpele neizabrane sudije, naneta je i nematerijalna šteta jer je danom objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva 25.12.2009. godine o neizboru i prestanku sudijske funkcije počela medijska hajka ne sve neizabrane sudije preko pisanih i drugih medija i to od tadašnjeg Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, kao i funkcionera DS. U tome su se posebno isticali tadašnja ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije Boško Ristić.

Nikako ne treba zaboraviti ključnu ulogu koju je u svemu tome imao visoki funkcioner DS Dušan Petrović. Ovako postupanje Visokog saveta sudstva i to pre svega njegovih članova po funkciji i izvršne i zakonodavne vlasti i navođenje navodnih razloga za neizbor sudija doveli su do povrede časti i ugleda neizabranih sudija zbog čega je podneto više stotina tužbi za naknadu, pored materijalne i nematerijalne štete. Republika Srbija, građani Republike Srbije su platili štetu koja se meri desetinama miliona evra, a da niko od navedenih za to nije odgovarao.

Epilog ovakve reforme pravosuđa je samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužioca koštao državu 44 miliona evra. Posledice reforme pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine su katastrofalne i osećaju se i danas. Eto, tako je DS sprovodila reformu pravosuđa, a naravno i sve druge reforme. Samo da podsetim kako su privredu i ekonomiju doveli do ruba propasti.

Iskoristiću ovu priliku da članovima Viskog saveta sudstva, pored pohvala za sprovođenje procedure i primene odgovarajućih kriterijuma i merila, prilikom donošenja ovih predloga odluka sudija koji se prvi put biraju uputim i dobronamerne primedbe koje se odnose na postupanje Visokog saveta sudstva prilikom donošenja odluke o broju sudija za pojedine sudove.

O čemu se radi? Sudovi sa sličnim brojem predmeta u radu i sa sličnim brojem stanovnika na području koje pokrivaju, po ovoj odluci nemaju i sličan broj sudija, već postoje drastične razlike. Ovde ću ja izneti primer Osnovnog suda u Velikoj Plani koji je nadležan za područje opštine Velike Plana i opštine Smederevska Palanka.

Ovaj sud prema odluci Visokog saveta sudstva od 2016. godine ima 14 sudija. S obzirom da teritorija ove opštine ima 90.656 stanovnika, što iznosi 6.973 stanovnika po sudiji ili s obzirom na broj predmeta u radu koji se kreće od 7.500 do 7.750 u prethodnim godinama, što po sudiji prosečno iznosi 564 predmeta. Mogu da vam navedem veći broj sudija u Srbiji koji imaju manji broj prosečno predmeta po sudiji, drastično manji, čak i duplo i trostruko manji broj, veći broj sudova koji istovremeno imaju i isti ili znatno manji broj stanovnika na toj teritoriji koji sud pokriva, a da pri tom imaju znatno veći broj sudija, čak i duplo veći i više od duplo. Ne znam koji su to kriterijumi uzeti u obzir, osim ovih za koje smatram da su najvažniji.

Znači, te sudove neću navoditi, ako treba imam zvanične podatke o tim sudovima.

Naravno, da se razumemo, ja ne tvrdim da neki sudovi imaju veći broj sudija od potrebnog broja, ali očigledno je da Opštinski sud u Velikoj Plani po ovoj odluci ima manji broj sudija. Ovakva situacija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani traje od 2014. godine, što neminovno dovodi do neefikasnosti i manjeg kvaliteta rada. Građani sa teritorije opština Velika Plana i Smederevska Palanka su u neravnopravnom položaju u odnosu na građane sa teritorija drugih navedenih osnovnih sudova.

S obzirom da u ovoj godini četvoro sudija Osnovnog suda u Velikoj Plani prestaje sudijska funkcija, u interesu građana opština Velika Plana i Smederevska Palanka da u što kraćem roku Visoki savet sudstva donese odluku o povećanju broja sudija, posebno uzimajući u obzir činjenicu da postupak izbora novih sudija traje po više meseci, a često i po čitavu godinu, te da će biti veoma otežan rad ovog suda ukoliko se oglasi budu raspisivali tek kada svakom od sudija pojedinačno bude prestala sudijska funkcija. Najlakši i najefikasniji način za prevazilaženje ove situacije je povećanje broja sudija u ovom sudu.

Molim vas da proverite ove podatke i preispitate odluku Visokog saveta sudstva u delu koji se odnosi na broj sudija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću samo da podsetim na reformu pravosuđa koju je sprovodila DS, kada je bila na vlasti, donošenjem seta pravosudnih zakona, decembra 2008. godine i tzv. reformom pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.

Već smo mnogo puta čuli u ovom visokom domu kako je tada izvršna vlast preko prvog saziva VSS, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija, kao i o novoj mreži sudova.

Pravosuđe je tada teško devastirano. Građani nisu mogli imati nikakvo poverenje u pravosudni sistem koji nije bio u stanju da poštuje najosnovnija prava svojih sudija i tužioca. O tome kako je tada vršen izbor sudija i tužioca, po meri i kriterijumima DS, je govoreno u ovom domu i ja ne bih o tome, samo još jednom da podsetim da bi sve bilo i smešno da nije dovelo do potpunog urušavanja pravosudnog sistema.

Sudije i tužioci su birani bez ikakvih merila i standarda u vezi ocene rezultata rada i kriterijumima na osnovu kojih bi se ocenjivala stručnost, osposobljenost i dostojnost svakog kandidata.

Analizom rada te nove mreže sudova i efekata te sveukupne tzv. „reforme“ pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanina pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći i da je celokupan sudski sistem postao skuplji i sporiji.

Ovo je zaključak pored domaće stručne i sveukupne javnosti i Evropske zajednice i strukovnih udruženja Evrope i sveta.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na katastrofalne posledice ovakve reforme pravosuđa i na neophodnost sprovođenja reforme pravosuđa i otklanjanja i ispravljanja grešaka koje su učinjene i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi. To sada SNS i na delu čini.

Doneta je Nacionalna strategija reforme pravosuđa i akcioni plan za sprovođenje ove reforme. U skladu sa ovim strateškim dokumentima donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa koji su doveli do veće nezavisnosti pravosuđa, što se pre svega ogleda u unapređenju transparentnog rada VSS prilikom izbora i donošenja odluka, ocene stručnosti i sposobnosti kandidata koji se prvi put biraju.

Nova mreža sudova dovela je da pravda građanima postane dostupnija, a troškovi pravosuđa su smanjeni. Izmene i donošenje, procesi zakona dovele su do veće efikasnosti sudskog sistema. U tom cilju 2015. godine donet je nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je izmenjen zakonom, koji je donet 2011. godine, i koji je menjan tri puta u pokušaju da ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja, niz opštih instituta ukloni iz zakona, kao na primer žalba, odlaganje izvršenja, itd.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja je postao jednostavniji, ali i problematičan, jer se zarad brzine žrtvovao jasan tok postupka što je dovodilo do nesigurnosti i stranaka u postupku i onoga koji je sprovodio postupak.

Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju, donet 2015. godine, je detaljno rekonstruisao sve segmenta koje uređuje ovaj zakon, proces i materijalno-pravni, kao i deo o statusu izvršitelja.

Ove izmene i dopune, sada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, imaju za cilj rešavanje problema koji su nastali u praksi prilikom primene ovog zakona. Ovim izmenama su otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji su sadržavali nepotpune, nedovoljno jasne i kontraproduktivne norme.

Ja ću samo nabrojati neku od tih normi bez ulaženja u detalje, jer mi vreme to ne dozvoljava, o tome će svakako biti više reči prilikom rasprave u pojedinostima. Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršene su dopune u delu u kome se odnosi na izvršenje kada se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti, detaljnije razrađeno načelo srazmere između iznosa potraživanja izvršnog poverioca i vrednost imovine izvršnog dužnika koje je predmet izvršenja.

Važna je novina koja predviđa da se nepokretnost izvršnog dužnika ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i sličnih usluga ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Precizno je određeno ko ne može biti kupac u postupku izvršenja i tako onemogućene mnoge zloupotrebe na koje je ukazivano i u ovom domu.

Onemogućeno je multiplikovanje troškova izvršenja prema istom dužniku, u situaciji da protiv istog dužnika postoje više predloga za izvršenje po više različitih osnova koji su mogli istovremeno da se namiruju u jedinstvenom postupku ili u slučaju razdvajanja potraživanja po osnovu glavnice, kamate, i troškova postupka kada izvršni poverioci mogu svoje potraživanje ostvariti i u jednom izvršnom postupku.

Učinjene su izmene koje će dovesti do značajnog umanjenja troškova gde su izvršni dužnici budžetski korisnici Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave.

Posebno su precizirane odredbe koje se odnose na izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, jasno su precizirane odredbe o raspisivanju i javnom nadmetanju prilikom prodaje nepokretnosti u postupku izvršenja gde je takođe bilo zloupotreba.

Ovaj problem biće rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će onemogućiti svaki vid zloupotrebe kada su u pitanju i cene po kojima su prodavane nepokretnosti u izvršnom postupku.

Učinjene su značajne izmene i dopune kada su u pitanju izvršenja na osnovu verodostojne isprave i skraćenom postupku pred privrednim sudovima.

Ove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju dovešće do bržeg, efikasnijeg i pravednijeg postupka izvršenja, ujednačavanje sudske prakse što će sve imati za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem, što je programski zadatak SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U danu za glasanje poslanici SNS glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovo je prilika i ja osećam potrebu da, pre nego što kažem nekoliko reči u vezi zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, podsetim da je reforma pravosuđa započela donošenjem nacionalne strategije reforme pravosuđa 2006. godine, Ustava novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine.

Još jednom ću da podsetim kako je bivši režim, odnosno Demokratska stranka koja je tada bila na vlasti, sprovodila reformu pravosuđa, tzv. reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine. Tom reformom, bar je tako proklamovano, trebalo je dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti kroz doslednu podelu na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti. Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa, izmene procesnih zakona u cilju efikasnosti. Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti kako je to Ustavom garantovano, kroz nezavisnost sudske vlasti, stalnost sudijske funkcije i zaštitom položaja nosilaca pravosudnih funkcija sudija i tužilaca. Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama u kojima je prelaznim i završnim odredbama predviđen opšti reizbor i izbor sudija, što je bilo u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.

Osnovno ustavno načelo koje garantuje nezavisnost sudija kroz načelo stalnosti sudijske funkcije je pogaženo i svako tumačenje koje je tada davano, pre svega od političara stranke koja je bila na vlasti, nije u skladu sa ovim ustavnim načelom. Samo da podsetim, nezavisnost sudijske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama. Izvršna vlast je, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe, već Skupština. Izbor i rad tog prvog saziva Visokog saveta sudstva pratilo je niz nepravilnosti i nezakonitosti. Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su bili izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je napredovanje po isteku mandata. Ovo je dovelo do protivusluge prema izvršnoj vlasti jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure prema meri izvršne vlasti, što uopšte više nije sporno i postoji niz dokaza za to.

Detaljnom analizom te nove mreže sudova i efekata sveukupne te tzv. reforme pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanima pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći i da je celokupni sudski sistem postao skuplji i sporiji. Pored štete koja je nastala, sudski sistem je postao skuplji, materijalnu štetu su pretrpele i neizabrane sudije, kao i nematerijalnu štetu, jer je danom objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva 25. decembra 2009. godine o neizboru sudija i prestanku sudijske funkcije počela medijska hajka preko pisanih i drugih medija na sve neizabrane sudije, i to od tadašnjeg Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva i članova tadašnjeg režima.

Iz svih ovih razloga podneto je više stotina tužbi za naknadu materijalne i nematerijalne štete, Republika Srbija je platila milionske iznose za štetu koju je neko naneo, pravosuđe je devastirano, a da do sada niko za to nije odgovarao.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene, kao i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi, što su građani Srbije prepoznali i što ova stranka na delu čini.

Pored donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za sprovođenje ove reforme, a u skladu sa ovim strateškim dokumentima, donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa, kao i iz drugih oblasti od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Zakonima čije je donošenje na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, i to pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Republika Srbija zaokružuje zakonski okvir za novi efikasni pravosudni sistem.

Zadržaću se pre svega na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Najznačajnija izmena Krivičnog zakonika, i to u opštem delu, je uvođenje doživotnog zatvora, kao nove vrste kazne. Pored uvođenja doživotnog zatvora, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu, a to je propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinioca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici. U posebnom delu Krivičnog zakona izvršene su izmene i dopune koje se odnose na to da je za svako krivično delo za koje je po važećem zakonu propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina sada propisana kazna doživotnog zatvora.

Ukazao bih na značajnu ulogu koja pripada politici koja se vodi prilikom krivičnog postupanja i primene krivičnih sankcija, a koja se naziva kaznenom politikom. Voditi kaznenu politiku znači primenjivati krivične sankcije prema izvršiocima krivičnih dela, tako da se njima efikasno ostvaruje svrha krivičnih sankcija. Ostaje dilema da li je kaznena politika koju vode naši sudovi blaga ili stroga. Iako tvrđenje da se kod nas vodi blaga kaznena politika koja polazi od činjenice da se često izriče uslovna osuda, da su izrečene kazne zatvora kod mnogih krivičnih dela u blizini posebnog minimuma, da se često koristi institut ublažavanja kazne na prvi pogled izgleda prihvatljivo, do ocene o strogosti ili o blagosti kaznene politike ipak ne može se tako jednostavno doći. Činjenica je da kod nas između propisanih i izricanih kazni postoji veliki raskorak, što vodi zaključku da je kaznena politika izuzetno blaga.

Najzad, samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u više navrata isticao da je završetak reforme pravosuđa jedan od bitnijih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za strana ulaganja. Sve to u praksi se čini, što građani mogu videti.

Sve izmene zakona koje su donete od kada je SNS preuzela vlast dovele su do ubrzanja sudskih postupaka, smanjenja broja nerešenih predmeta, ujednačavanja sudske prakse i veće predvidljivosti sudskog sistema. Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem i zaokruživanje zakonskog okvira za novi efikasniji pravosudni sistem.

U danu za glasanje glasaću za sve ove predložene zakone. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji glasi – u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na monetarnu politiku.

Članom 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji nosi naslov – značenje pojedinih izraza, objašnjeno je značenje pojedinih izraza koji se koriste u ovom zakonu, a sve radi doslednije i pravednije primene istog.

Ovaj Zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostali zakoni koji su na dnevnom redu ove sednice doprineće ostvarivanju osnovnih načela fiskalne politike koju vodi ova Vlada, SNS i predsednik Aleksandar Vučić. Srpska napredna stranka je još u svojim programskim načelima 2011. godine istakla da fiskalni sistem i fiskalna politika svake države je ogledalo njene efikasnosti i socijalne pravednosti. Od stabilnosti fiskalnog sistema zavisi sigurnost i pouzdanost dugoročnog investiranja i štednje.

Ministar finansija, gospodin Siniša Mali je prilikom obrazlaganja Predloga budžeta za 2019. godinu naveo da je stabilizacijom javnih finansija stvoren prostor za napuštanje kriznih mera koje su primenjivane za fiskalnu konsolidaciju prethodnih godina.

Predlogom budžeta fiskalni prostor je ravnomerno raspoređen, što omogućava povećanje penzija i plata. Ovo kao i rasterećenje privrede i omogućavanje novog investicionog ciklusa čini osnovne karakteristike budžeta za 2019. godinu pored svega onoga što je navedeno u obrazloženju koje je od strane Vlade i ministra izneto na ovoj sednici.

Zbog svega ovoga pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon, Zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja glasi: „U članu 3. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi - primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na monetarnu politiku.

Članom 3. Predloga zakona, koji nosi naslov „Načela“, navode se načela kojima se Centralni registra rukovodi u obavljanju poslova propisanih ovim zakonom. Ta načela su nezavisnost Centralnog registra u svom radu u okviru ovlašćenja propisanih ovim zakonom, efikasnost, jer se svi prijavljeni podaci bez odlaganja unose u jedinstvenu bazu, kao i načelo ekonomičnosti, jer se svi podaci upisuju i prenose organizacijama socijalnog osiguranja bez odlaganja i uz što manje troškove.

O značaju ovog zakona, kao i drugih zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, a posebno zakona o budžetu za 2019. godinu za sve sveukupni razvoj Republike Srbije i njen fiskalni i monetarni sistem govorio sam prilikom obrazlaganja prethodnih amandmana, a sada ću samo navesti da će ovakav budžet omogućiti zadržavanje stabilnog kursa dinara, uz prosečnu inflaciju od 2,2% i uz realni rast BDP od 3,5%, kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i da će ovakav budžet omogućiti i dalje vođenje ovakve monetarne politike.

Zbog svega ovoga pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi - u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na monetarnu politiku.

Članom 1. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji nosi naslov - opšte odredbe, nabrojane su oblasti na koje se odnosi ovaj zakon i kojim se uređuje ovim zakonom osnivanje organi delatnost centralnog registra kao i njegov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, organu za poslove javnog prihoda i drugim organizacijama koje su nadležne za registraciju pravnih i fizičkih lica, organima koji vode službene evidencije i registre o ličnim statusima građana. Odnos sa institucijama koje vode registre o podacima koji su od značaja za obveznike, uplate doprinosa, kao i odnos sa drugim pravnim subjektima.

Ovaj zakona, jedan u setu zakona koji sada donosimo, a pre svega Zakon o budžetu za 2019. godinu doprineće daljem razvoju Republike Srbije, kao i dalje uspešno vođenje monetarne politike. Zajedno sa ostalim zakonima koji su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine Republika Srbija izlazi iz procesa konsolidacije fiskalnog i monetarnog sistema što je omogućilo da kurs dinara u 2018. godini budi stabilan i sa kontrolisanom i minimalnom inflacijom, a što će ovim zakonima, pre svega Zakonom o budžetu za 2019. godinu biti omogućeno i ostvareno i u 2019. godini.

Koliko je ovo značajno za čitava privredni i društveni razvoj zemlje kao i za bolji život građana znaju oni koji se sećaju kako je bilo onda kada je kurs dinara bio nestabilan sa hiperinflacijom koja je uništavala privredne subjekte a ogromnu većinu građana dovodila na rub siromaštva. Monetarna i fiskalna politika sa reformom političkom i ekonomskog sistema su programski zadaci SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Iz svega ovoga pozivam narodne poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednom situacijom i držeći se teme amandmana, govoriću o jednoj velikoj elementarnoj nepogodi koja je pogodila opštinu Velika Plana i to teritoriju MZ Lozovik i delove teritorija MZ Krnjevo i MZ Miloševac 13. juna ove godine.

Naime, tog dana desila se elementarna nepogoda u vidu grada i ogromne količine kiše. Grad takve jačine i intenziteta, kao i takve posledice na poljoprivredne useve, na poljoprivredne i stambene objekte nisu zapamtili ni najstariji žitelji ovih sela.

Odmah u roku od jednog sata zasedao je Štab za vanredne situacije opštine Velika Plana i to na licu mesta u Lozoviku. Štab je proglasio vanrednu situaciju na ovoj teritoriji, što je učinila i Vlada Republike Srbije.

Postupajući po odlukama Štaba, nadležna opštinska komisija je odmah izašla na lice mesta istog dana, kao i narednih dana da bi sačinila zapisnik o nastaloj štiti. Prijavljeno je blizu hiljadu zahteva za naknadu štete. Izvršena je kategorizacija svakog pojedinačnog slučaja i predlog je upućen na verifikaciju nadležnoj državnoj komisiji pri Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.

Državna komisija je utvrdila da svi zahtevi ispunjavaju uslove za naknadu štete i svrstani su u pravu kategoriju, što ukazuje da je na ovom području nastala ogromna šteta dejstvom grada, a koja će delimično oštećenim građanima biti nadoknađena. Građani će primiti maksimalan iznos predviđen propisima, nakon čega je opštinska komisija u najkraćem roku donela pojedinačna rešenja o naknadi i štete.

Lokalna samouprava je sa svoje strane učinila sve u granicama svojih mogućnosti da ublaži ove posledice. Svim građanima, koji su bili zainteresovani, obezbeđeno je besplatno seme za kukuruz, radi ponovne setve uništenih površina pod ovom kulturom.

Javno komunalno preduzeće „Miloš Mitrović“ je sa svojom raspoloživom mehanizacijom radilo oko dva meseca i pružalo pomoć najugroženijima na sanaciji stambenih i poljoprivrednih objekata. Najugroženijim porodicama obezbeđen je i građevinski materijal preko Centra za socijalni rad u Velikoj Plani. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Inače, član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama nosi naslov – Načelo integrisanog delovanja i međusektorske saradnje, što je jedno od načela delovanja u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama koje ovaj zakon propisuje, određujući njihovu sadržinu.

Ovom prilikom osvrnuo bih se na jedinice lokalne samouprave, s obzirom da elementarna nepogoda prvo nastupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave i da se pravovremenim reagovanjem mogu sprečiti ili ublažiti posledice iste. Iz tih razloga, ovim zakonom, kao i do sada važećim Zakonom o vanrednim situacijama, lokalne samouprave stavljaju se u prvi plan.

U Poglavlju 3 ovog zakona, koji nosi naslov – Prava i dužnosti subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, određene su obaveze jedinica lokalne samouprave i njihove nadležnosti u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednih situacija.

Kako i u do sada važećem Zakonu o vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave, u prvi plan, ovim novim zakonom dobile su još veće obaveze, čijom uspešnom primenom će doći do smanjenja štete koje jedinice lokalne samouprave trpe od vanrednih situacija.

U danu za glasanje pozivam narodne poslanike da glasamo za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Postupajući po sada važećem Zakonu o vanrednim situacijama lokalna samouprava opštine Velika Plana je izradila procenu ugroženosti od elementarnih nepogoda na teritoriji ove opštine koja je činila osnovu za izradu plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Istorijski posmatramo teritorija opštine Velika Plana u zadnjih 100 godina nije bila izložena velikom broju nesreća koje su bile uzrokovane ljudskim faktorom i prirodnim pojavama u vidu elementarnih nepogoda koje bi bile takvog obima i intenziteta da bi ostavljala izuzetno teške posledice po stanovništvo i materijalna dobra.

Međutim, svedoci smo radikalnih meteorološki pojava i klimatskih promena koje u poslednje vreme imaju značajan uticaj na teritoriju Republike Srbije, Podunavski okrug pa i na teritoriju opštine Velika Plana. Otuda možemo pretpostaviti da i teritorija opštine Velika Plana raznim opasnostima, posebno elementarnim nepogodama i drugim nesrećama koje mogu izazvati brojne posledice po stanovništvo i materijalna dobra. Nabrojaću neke od glavnih rizika.

Poplave prouzrokovane bujičnim tokovima. Pojava aktivnih klizišta posle obilnih padavina, snežni nanosi na komunikacijama skoro svake godine, niske temperature i pojava leda na vodotocima, veći šumski požari itd. Nov Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama uspostavlja mehanizme za još efikasnije smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama sa naglaskom na prevenciji u reagovanju. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i on glasi – U članu 1. Predloga zakona dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na sanaciju posledica jakih kiša“.

Član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama propisuje predmet ovog zakona i oblasti na koje se ovaj zakon odnosi. Oblast upravljanja vanrednim situacijama do sada je bila uređena Zakonom o vanrednim situacijama koji je donet 2009. godine, a menjan je i dopunjavan 2011. i 2012. godine.

Ovom prilikom osvrnuo bih se na jedinice lokalne samouprave, s obzirom da elementarna nepogoda prvo nastupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave i da se pravovremenim reagovanjem mogu sprečiti ili ublažiti posledice iste. Iz tih razloga, ovim zakonom, kao i do sada važećim Zakonom o vanrednim situacijama, lokalne samouprave stavljaju se u prvi plan.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana, shodno Zakonu o vodama, Odluci o određivanju granica vodnih područja, Odluci o utvrđivanju i popisu voda drugog reda, u postupku pripreme plana odbrane od poplava, a sledeći obaveze proistekle iz Zakona o vanrednim situacijama, sačinjava godišnje programe mera i radova na smanjenju rizika od poplava na vodotocima drugog reda. Područje opštine Velika Plana locirano je u slivu reke Velika Morava, pa stoga pripada vodnom području Morava.

S obzirom na dominantnu ulogu pritoka, reke Jasenice, reke Rača, sa značajnim hidrološkim uticajem na područje, rejonizacija područja se može generalno izvršiti podelom na priobalja reke Velika Morava, reke Jasenica, reke Rača, reke Jezava i potoka Bulinjak. Kao potencijalna opasnost za pojavu poplava teritorije i naselja u opštini Velika Plana od voda drugog reda izdvajaju se potoci u slivu reke Jasenice, u slivu Velike Morave, u slivu reke Rača, u slivu reke Jezava i slivu potoka Točak. Dominantna delatnost u priobalju ovih vodotoka je poljoprivreda i ratarstvo. Poljoprivreda, kao najznačajnija grana privrede, zastupljena je na 35.000 hektara, od čega je najveći deo obradivih površina u neposrednom priobalju tokova.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana prepoznala je značaj preventivnog delovanja u zaštiti i održavanju ovih vodotokova, pa je tako, između ostalog, 2017. godine u regulaciji vodotoka Krnjevački potok uložila 10 miliona dinara iz svojih sredstava. Ove godine, ovih dana, počinju radovi sredstvima u iznosu od 153.530.000 dinara, koje je obezbedila Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao kapitalnu investiciju za sprečavanje rizika od poplava na ovom vodotoku.

U ime građana opštine Velika Plana, zahvaljujem se na ovome. To je politika ove Vlade, politika SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U danu za glasanje pozivam narodne poslanike da glasamo za ovaj zakon. hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, moji amandmani ukazuju na značaj Zakona o građevinskim proizvodima na sveukupni razvoj Republike Srbije i na unapređenje ulaganja. Nastaviću sa iznošenjem i nabrajanjem šta je sve lokalna samouprava opštine Velika Plana uložila u objekte infrastrukture, a vezano je za građevinarstvo.

Sredstvima Republike Srbije, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u iznosu od 11.562.000 izgrađen je most na Krnjevačkom potoku i prilazna saobraćajnica. Sredstvima Vlade Srbije u iznosu 124 miliona dinara u toku je izgradnja 13 novih bunara radi proširenja vodoizvorišta regionalne fabrike vode za Veliku Planu i Smederevsku Palanku i ispiranje cevovoda.

Od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave dobijeno je sedam miliona dinara za rekonstrukciju stare zgrade SUP-a radi otvaranja gradske kuće, i ti radovi su u toku. U svim mesnim zajednicama izgrađeno je mnogo novih kilometara puteva, domovi kulture su adaptirani, sanirani, što nije rađeno prethodnih decenija. Tako su radovi izvedeni na domovima kulture u Lozoviku, Miloševcu, Trnovcu, Velikom Orašju, Krnjevu, Savanovcu, Velikoj Plani, Donjoj Livadici, Starom selu, Novom selu, Markovcu, Rakincu, Radovanju i Kupusini.

Dobijena su sredstva u iznosu od šest miliona dinara od Ministarstva kulture i informisanja za zamenu stolarije, izolacije i fasade na gradskoj biblioteci. Očekuje se odobrenje finansijskih sredstava od Vlade Republike Srbije, na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima za finansiranje tri velika projekta vrednosti 100 miliona dinara, srednjoškolski centar, dom zdravlja i osnovna škola u Markovcu.

Zbog svega ovoga poziva sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima i on glasi – u članu 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, dodaje se stav 2. koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje i ulaganja.

Inače, član 4. ovog zakona nosi naslov – supsidijarna primena propisa i utvrđuje da se na sva pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe Zakona o opšteupravnom postupku.

Sada bih nastavio sa investicijom koju opština Velika Plana, uz podršku Ministarstva za energetiku dobila 2017. godine na konkursu unapređenja energetske efikasnosti, donaciju za sanaciju zgrade Centra za kulturu Masuka, koja je pod zaštitom države. Zgrada Centra za kulturu izgrađena je daleke 1968. godine i od tada nije pretrpela veću sanaciju, tako da je ovom donacijom Centar za kulturu povratio svoj stari sjaj, kao jedna od najlepših zgrada u centru grada.

U ovoj investiciji Ministarstvo je učestvovalo sa 1.376.000 dinara, a učešće UN za razvoj 3.607.000 dinara, kao i učešće lokalne samouprave u iznosu od 5.685.000 dinara. Na sanaciji i adaptaciji zgrade Centra za kulturu izvedeni su radovi na kompletnoj fasadi sa adekvatnim izolacionim materijalom. Stara i trošna drvena stolarija zamenjena je kompletno novom aluminijumskom, a izgrađena je i potpuno nova podstanica u kotlarnici, čime se u potpunosti ispunjeni svi standardi za energetsku efikasnost.

Za sve ovo što je urađeno u opštini Velika Plana, kao i ostalim opštinama, što smo ovih dana slušali, zadnjih nekoliko godina urađeno je zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, Vladi Republike Srbije i lokalnoj samoupravi.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovom prilikom nastaviću sa nabrajanjem objekta opšte namene infrastrukture, na teritoriji opštine Velika Plana, u kojoj je vršeno ulaganje zadnje tri godine, od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u ovoj opštini.

Navešću neka od ulaganja, koja su učinjena u ovom periodu, zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i lokalnoj samoupravi. Rekonstruisana je nisko-naponska mreža u vrednosti od 49 miliona dinara, na teritoriji svih mesnih zajednica. Izgrađen je dalekovod za Lozovičku česmu, obnovljena je i puštena u rad trafostanica Plana 2. U toku je izgradnja dalekovoda za priključenje fabrike vode u Trnovču, u vrednosti od 10 miliona dinara.

Odobren je projekat od strane Ministarstva za omladinu i sport, za rekonstrukciju terena gimnazije u Velikoj Plani, koji je uspešno okončan, kao i projekat u visini od devet miliona dinara za popločavanje gradskog bazena. Rekonstruisana je železnička pruga, na deonici od Lozovika do Velike Plane, u dužini od 29 kilometara 453 metra i to sredstvima od 14,9 miliona dolara iz kredita i 6,5 miliona evra iz sopstvenih izvora.

Lokalna samouprava opštine Velika Plana, iz sopstvenih sredstava je imala značajna ulaganja u izgradnji i popravku lokalnih puteva na celoj svojoj teritoriji. Tako je, 2015. godine, uloženo 47 miliona 900 hiljada u izgradnju i oko 20 miliona za popravku puteva. U 2016. godini uloženo je 68 miliona 700 hiljada u izgradnju i 16 miliona za popravku puteva. Godine 2017. je 51 milion 200 hiljada uloženo u izgradnju i 40 miliona u popravku i održavanje, a prema planu, čija je realizacija u toku, 2018. godine uloženo je 12 miliona 700 hiljada u izgradnju i 84 miliona 700 hiljada za održavanje puteva.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon i ostale zakone koji su predloženi.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima i on glasi: „U članu 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 2. koji glasi - ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje ulaganja“.

Članom 1. Predloga zakona o građevinskim proizvoda propisuju se uslovi za stavljanje na tržište i činjenjem dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda. Ovim članom definisana su i ostala pitanja koja su uređena ovim zakonom i što je do sada bilo delimično regulisano u više zakona iz oblasti građevinarstva, kao i nizom podzakonskih akata.

Mojim amandmanom želeo sam da istaknem značaj ovog zakona za sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebno na unapređenje ulaganja.

Koristim ovu priliku da u skladu sa temom na koju se odnosi amandman istaknem šta je urađeno i u koje poslove i objekte je lokalna samouprava iz koje dolazim, opština Velika Plana, ulagala zadnje tri godine otkada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u ovoj lokalnoj samoupravi.

Ovom prilikom navešću nešto od onoga što je urađeno na objektima u Velikoj Plani, u svim naseljima na teritoriji ove opštine. Radi se o objektima u kojima nije ulagano prethodnih decenija, a neki od njih su zbog toga bili potpuno van upotrebe.

Opštini je preko Kancelarije za upravljanja javnim ulaganjem odobren projekat kojim je rekonstruisan, saniran Dom zdravlja u Velikoj Plani, zamenjena stolarija, urađena izolacija i fasada u vrednosti od 15 miliona 572 hiljade 987 dinara.

Takođe, urađen je projekat za kompletno uređenje i sređivanje istog. Kada je u pitanju dom zdravlja, lokalna samouprava je obezbedila sredstva u iznosu od tri miliona 341 hiljadu dinara, kojim je kupljeno sanitetsko vozilo za prevoz bolesnika za dijalizu, kao i sredstva za kupovinu spirometra i uređaja za fizikalnu terapiju.

Značajna sredstva uložena su u sređivanje svih seoskih ambulanti, u Markovcu, Velikom Orašju, Bresju, Velikoj Plani, Trnovču, Lozoviku, Miloševcu, Krnjevu. Tehnička škola je od Ministarstva privrede dobila sredstva za rekonstrukciju i instalaciju u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Velikoj Plani, a lokalna samouprava učestvovala je sa milion 16 hiljada 281 dinar.

Od Vlade Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, odobreno je 18 miliona dinara za rekonstrukciju fiskulturne sale, OŠ „Drugi šumadijski odred“ u Markovcu.

Od Vlade Republike Srbije dobijeno je 10 miliona dinara, a lokalna samouprava ulaže iz svojih sredstava 90 miliona dinara za izgradnju objekta za smeštaj dece predškolskog uzrasta, dečiji vrtić „Dečija radost“ u Velikoj Plani.

Zahvaljujući urbanističkim planovima i drugoj planskoj dokumentaciji, lokalne samouprave opštine Velika Plana, stvoreni su dobri uslovi u oblasti stanogradnje i investitori nalaze interes da grade u Velikoj Plani.

Interesantna je pojava da su kupci stanova i građani iz okolnih opština koji kupuju stanove, jesu dobro opremljeni sa kompletnom infrastrukturom, a svi imaju i centralno parno grejanje i priključak na gas, što obezbeđuje kvalitetan život i u zimskim mesecima.

Zadnjih godina, izgrađen je veći broj stambeno poslovnih zgrada, a sada je u toku izgradnja pet stambenih zgrada sa preko 120 stanova i lokala. Okolno stanovništvo ima s pravom percepciju da je Velika Plana perspektivna sredina sa razvojnim trendom. O drugim ulaganjima koje je ova opština imala u poslednje tri godine, govoriću prilikom izlaganja o drugim amandmanima.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i on glasi – U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se dodaje naziv člana i član 101a Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se novi stav 3. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poboljšanje održivog ekološkog razvoja“.

Članom 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine vrše se dopune Zakona tako što se posle člana 101. dodaje novi član 101a kojim se propisuje da korisnici koji ostvaruju pravo na IPARD podsticaje iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u obavezi su da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine, kao i da nadležni ministar i ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ruralnog razvoja sporazumno propisuju uslove koje moraju ispunjavati korisnici IPARD podsticaja.

Ovim podzakonskim aktom bi se tačno definisalo šta će se proveravati kod korisnika IPARD podsticaja, s obzirom da važećim propisima iz oblasti zaštite životne sredine nisu propisani uslovi u oblasti zaštite životne sredine za poljoprivredna gazdinstva, iz kojih razloga nije bilo moguće izdati akt o ispunjenosti uslova. Iz tih razloga i iz razloga pravne uređenosti u postupku primene ovog zakona i zakona iz oblasti poljoprivrede uređuje se navedena oblast zbog ukazane potrebe preciziranja i postizanje bolje međusobne usaglašenosti pojedinih odredaba zakona i time omogućiti inspekcijski nadzor i stvoriti pravni osnov za vršenje tog nadzora.

Srpska napredna stranka će uvek u svom delovanju polaziti od potrebe i obaveze da kao odgovorni članovi društva očuvamo, zaštitimo i unapredimo životnu sredinu za buduće generacije, da učinimo proizvodnju održivom, kao i da poboljšamo kvalitet života u cilju opšteg poboljšanja.