Zahvaljujem pre svega poslanicima koji su juče i danas uzeli učešće u raspravi povodom predloga zakona i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Zašto sam izdvojila ove dve tačke dnevnog reda od zaista brojnih tačaka koje imamo pred sobom o kojima raspravljamo naravno uz ova dva predloga o kojima ćemo raspravljati danas i sutra? Zzato što naravno da najveću pažnju javnosti Srbije, ali i u našim političkim okvirima svakako je izazvao predlog koji, odnosno predlog, dve izmene i dopune zakona koji sada sublimiraju zahtev koji je inicijalno krenuo od jednog nemilog događaja, a to je ubistvo maloletne Tijane Jurić koje je započeto sa brutalnim silovanjem i naravno na kraju znamo da je to tragično završilo gubitkom jednog mladog ženskog života.
Ovu inicijativu je pokrenuo otac Tijane Jurić i svetlo dana je ugledala kada je dobila snagu od sigurno preko 160 hiljada potpisa građana ove države koji traže da počinioci najtežih krivičnih dela dobiju doživotnu kaznu zatvora i to bez uslovnog otpusta kada su u pitanju brutalna silovanja dece, maloletnih lica, trudnica, kao i nemoćnih lica.
Bilo je dosta polemika u javnosti, sa jedne strane, zašto je ovako dugo trajala ova procedura da bi predlozi zakona došli ovde pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, da mi donesemo konačnu odluku u ime građana koje i zastupamo upravo zbog ozbiljnosti situacije i zbog ozbiljnosti predloga koji danas imamo pred sobom, a to je da uvedemo doživotni zatvor za počinioce ovih teških dela.
Ta odluka uopšte nije laka jer mi smo, prosto, u javnosti bili podeljeni na ljude koji traže pravdu za nečiju decu koja su ubijena i na onaj drugi deo javnosti, možemo da kažemo, hajde, i profesionalno možda i odgovornih, a možemo da kažemo i opterećenih svojom profesijom da je ova mera vrlo teška i da se merom doživotnog zatvora ugrožavaju nečija ljudska prava.
Taj znak pitanja stoji danas samo u vrlo malom delu javnosti Srbije jer ako mi govorimo ovde da se nekome ukidaju ljudska prava i da to od nas traži Evropa, sa jedne strane Evropa je u skoro svim državama članicama EU omogućila da postoji doživotan zatvor bez uslovnog otpusta za ovako teška krivična dela. Sa druge strane postavlja se jedno moralno pitanje pred sve nas, pa i pred te koji još uvek imaju dilemu da li uvesti doživotni zatvor ili ne, zar pravo na život nije imala i žrtva? Zar njoj nije oduzeto jedno od ljudskih prava, a to je pravo da odrastaju, pravo da žive i pravo da imaju neku budućnost pred sobom koju im je neko u nekom mahnitom kriminalnom činu u jednom trenutku oduzeo?
Tako da, na tu temu možemo zaista mnogo da razgovaramo, ali pravda važi za sve, ljudska prava važe za sve, pa onda je i ljudsko pravo i da imaš normalan život ako si dete, ako si trudnica, ako si nemoćno lice, ako si tinejdžer.
Ovaj zakon dok god se nije pojavio ovde pred poslanicima, dok nismo dobili finalno rešenje i mogućnost da glasamo, da podržimo Tijaninog oca, da podržimo 160 hiljada građana Srbije koji su ovo potpisom pre dve-dve i po godine tražili od nas i da pokušamo, kažem, nećemo mi moći da zaustavimo ovom kaznom preventivno nekoga nekada da učini teško krivično delo, ali da pokušamo da pooštrimo kaznenu politiku naše države da nam se više nikada ne dešava da neko ko siluje i ubije neko dete dobije nekakav kazneni minimum zato što smo sada povećali kazne pa će to biti zaista i onemogućeno niti će tužioci moći da traže manje kazne, niti će moći sudovi da presude manje od onog zatvorskog minimuma. Otvorićemo mogućnost da takvi monstrumi, to ćemo slobodno reći, jer mi ovde predstavljamo građane, mi ovde ne predstavljamo isključivo struku, niti smo mi ovde neka Pravosudna akademija niti smo mi Advokatska komora, mi ovde predstavljamo obične građane.
Mi moramo da kažemo da su to monstrumi i da su monstrumi koji, bez obzira na kakve motive, bolest ili kako se to već uopšte dešava da neko nekog siluje i ubija, mi moramo da budemo na strani naših građana i da našim diskusijama i našim krajnjim glasanjima potvrdimo njihovu želju ovde u parlamentu.
Verujte mi, Vox Populi, Vox Dei, nije samo poslovica ovako koja dobro zvuči, nego stvarno neki put, u mnogim slučajevima treba poslušati glas građana, šta oni to žele od nas i to učiniti ovde, bez obzira na naše političke različitosti. Zato sam veoma, veoma ponosna na parlament, na poslanike koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, ali i opozicione poslanike koji su učestvovali i učestvuju ovde u raspravi, bez obzira što se u mnogim stvarima ne slažu sa predlozima Vlade, što slušaju glas naroda i što će podržati ovaj predlog.
Juče sam na konferenciji za medije pred početak našeg zasedanja pozvala sve poslanike, svih 250 poslanika u ovom parlamentu, pozvala sam i poslanike koji tvrde da bojkotuju deo rada ove sednice, u stvari ove sednice ovog saziva i ne žele da uđu ovde u salu, da vode dijalog sa nama na različite teme, da dođu ovde, da razgovaramo o jednoj temi koja nema političke i partijske granice, da govorimo o temi u ime svih građana ove države, da čujemo njihove načine razmišljanja, da jasno i glasno ovde kažu šta su i kad su nekada potpisali i koliko su bili iskreni u svojim pukim izjavama u medijima da podržavaju Tijanin zakon time što će ovde govoriti u prilog Tijaninog zakona i, naravno, ne samo govoriti u prilog Tijaninog zakona, jer deca koja su izgubila živote, njihovi roditelji i svi roditelji koji strepe danas šta može da se desi njihovoj deci zaslužuju jedan naš mali trud od nekoliko sekundi i da prisutnu zeleno svetlo za ovaj zakon.
Šta se desilo juče posle tog mog javnog poziva da poslanici koji provode deo radnog vremena u šatorima ne žele da učestvuju ovde i razgovaraju sa ministrom pravde, sa nama ovde svima u parlamentu, slagali se ili ne slagali sa ovim zakonom? Oni su vrlo rado davali izjave za medije, ali nisu hteli svoje stavove ovde da podele sa javnošću i sa nama.
Ima vrlo interesantnih izjava danas i stavova i nije baš crno bela slika, onako kako je izgledalo u početku, da svi poslanici podržavaju ovaj zakon, ali ne bi da uđu ovde u parlament, jer sam ja predsedavajući, ili ne znam, odredbe nekog Poslovnika koji su oni svojevremeno doneli, sada valjaju ili ne valjaju. Najlakše je naći neke trivijalne zakone, kada treba da se stane iznad jedne zaista važne odluke, a možemo da kažemo i istorijske, jer jednog dana, kada se bude proučavao parlamentarni život Republike Srbije, u istoriju će ući da je ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije usvojio predloge zakona u saradnji sa građanima Srbije i uveo doživotnu kaznu zatvora za počinioce najtežih krivičnih dela. A, šta ima teže od silovanja dece, silovanje tinejdžera, silovanje trudne žene i nemoćnog lica? Šta ima teže? Hajde svi zajedno da razmišljamo o tome, kada bi izdvojili, šta bi izdvojili teže od ovoga što sam sada navela i što mi pokušavamo da ispravimo određenim zakonskim rešenjem?
Mi ćemo ući u istoriju kao saziv koji je otklonio jednu nepravdu nad žrtvama. Mi ne možemo da vratimo ovom odlukom njihove živote, ali ćemo uraditi nešto dobro za budućnost dece i za strahove njihovih roditelja u 21. veku kada dete puste da ode negde na ulicu i strahuju šta će se sa tim detetom desiti, a ako se desi, da li će morati tog počinioca zločina da sreću za nekih jednu, dve, tri godine ponovo na ulicama Srbije i da li opasnost ponovo preti od tog istog manijaka nekoj drugoj deci. I kada donosite odluku, razmišljajte samo o tome.
Ja nemam moralnu dilemu kakvu imaju poslanici koji nisu prihvatili poziv da uđu danas da razgovaraju ovde sa svima nama i sa javnošću Srbije iznoseći svoje stavove da li podržati inicijativu 160.000 građana Srbije koji su potpisali. Računajte da su to milioni ljudi koji nisu imali priliku da potpišu ili ne stavljaju potpis na nekakve inicijative. Milioni ljudi podržavaju ovu inicijativu, verujte mi i nemam dilemu da li mi je to važnije ili da se bavim zaštitom ljudskih prava monstruma i manijaka koji siluju i ubijaju. Iako sam ja pravnik, ja sam advokat, ali bih moralno uvek odbila da branim nekoga ko je počinio takvo teško krivično delo.
Kažem, oni poslanici koji su razgovarali sa medijima, davali nekakve izjave da imaju moralne dileme i jako su veliki zagovornici i zaštitnici konvencija ljudskih prava, a ko nije, ne znam u čemu mi ne štitimo ljudska prava donoseći da neko mora da robija doživotno zbog onoga što je počinio, i možda je njihova moralna dilema što bi morali ovde u parlamentu jasno, glasno, pred kamerama u direktnom televizijskom prenosu da kažu da imaju moralnu dilemu da li kazniti nekog monstruma doživotnim zatvorom ili braniti stavove Saveta Evrope povodom ovih pitanja. Hvala im što su se obratili javnosti i što su skriveno rekli da nisu svi oni za usvajanje ovakvog zakona, i ako to nama ne olakšava, ti njihovi stavovi.
Gospođa Aleksandra Jerkov je rekla da u njihovom poslaničkom klubu, dakle u poslaničkom klubu DS nisu jednaki stavovi povodom usvajanja ovog predloga zakona, Tijaninog zakona i da se oni lome upravo po tom pitanju da li zaštititi ljudski život, da li zaštititi žrtve i da li preventivno delovati na kriminalce i manijake time što će znati da će moći da dobiju doživotnu kaznu za zločin koji su počinili ili, kaže, neki bi se uzdržali od glasanja ili bi glasali protiv, jer bi oni radije da štite počinioce krivičnih dela, pa da im daju neki tračak nade da mogu jednog dana da izađu iz zatvora.
I to je u redu razmišljanje, važno ga je izneti javno, a ne nekom novinaru poverljivo. Ali, treba razmisliti. Taj tračak nade bi oni dali monstrumu koji je jednom ili više puta ubio, silovao dete, trudnicu, tinejdžera i nemoćno lice, ali taj tračak nade više ne postoji za onog ko je žrtva, koji je ubijen. Znači, žrtva nema taj tračak nade, pa bih ja i dalje, bez obzira na ove moralne dileme DS, pozvala njihove poslanike da dođu ovde i da glasaju za ovaj zakon, jer ako ovako razmišljaju, moralnu dilemu više nikada neće imati.
Moralnu dilemu najlakše mogu da im otklonim da uđu u ulogu roditelja, da uđu u ulogu roditelja koji pusti svoje dete da ode negde sa drugaricama, da se igraju ili da pričaju ili da idu u neki kafić, diskoteku, i ispratiš to svoje dete i to dete ti se više nikada ne vrati, nikada više, zato što u tom momentu je krenuo neki monstrum u susret životu tog vašeg deteta.
Udario ga je kolima, silovao ga je, a onda ga je ubio i vi više nemate moralnu dilemu da li podržati Tijanin zakon ili dati tračak nade monstrumu da jednog dana može da izađe na slobodu.
Dalje, šta kaže Sergej Trifunović, to ćemo preskočiti, jer on nije poslanik, a videćemo da li će jednog dana dobiti šansu od strane građana Srbije, tako da neću komentarisati njegove stavove.
Idemo na poslanika Boška Obradovića, bivšeg šefa poslaničke grupe Dveri, koja više ne postoji, ali je on poslanik i, šokantno nešto, neko ko je puno vremena, gradeći svoju političku karijeru, usmerio upravo ka nekakvoj zaštiti dece, porodičnih vrednosti itd. Sad Boško Obradović nama, koji hoćemo da podržimo Tijanin zakon, poručuje da, uz one uobičajene uvrede, mi svi ovde neke marketinške trikove sprovodimo itd, što mi je teško i da komentarišem kada je u pitanju ova izuzetno teška tema, kaže da je problematično, njemu, u ovom zakonu i da nije u skladu sa evropskom praksom, on sad zna i sudsku praksu evropsku, nije problem, potpuno ukidanje mogućnosti uslovnog otpusta.
Eto, Boško Obradović, lider partije, za koju još ne znamo ni da li postoji više ili ne postoji, neko ko se zalagao za porodične vrednosti sad razmišlja o tome, evropski, naravno, evropske vrednosti sada, da li manijaku, koji je ubio nečije dete, treba omogućiti da ima institut uslovnog otpusta pred sobom i da se nada da će jednog dana izaći na slobodu. I sve ostalo je sa njegove strane politikanstvo, jer sem uvreda ništa drugo smisleno o Predlogu zakona nije imao da kaže.
Nema ni hrabrosti političke da uđe ovde u salu i da pred nama ponovi to da neće podržati Tijanin zakon. Ja mislim da je dovoljno politički fer i korektno što sam ja jedini poslanik koji sada poimenično proziva i što mi je stvarno dosta te naše političke korektnosti da ne razotkrijemo ovde licemerje poslanika koji dve i po godine govore da treba da donesemo Tijanin zakon, pa su napadali Vladu Republike Srbije, napadali su mene. Bolje da ne pokazujem kakve statuse je imala i uvažena koleginica Dijana Vukomanović zašto ja šaljem Predlog zakona Vladi Republike Srbije, uvrede na moj račun itd, a gde je sada? Gde je sada da ponovi taj svoj stav i da kaže da će glasati za Tijanin zakon?
Zato moramo da ogolimo stvar, da kažemo da oni koji su odbili da se vrate ovde u Skupštinu na jednu jedinu sednicu, razgovaramo o Tijaninom zakonu, da pokušamo amandmanima da ga, ako treba, poboljšamo, da našim glasom pokažemo da smo jedinstveni u odbrani prava dece i prava na život u ovoj državi jednoglasno, da smo mi ti koji smo ovde u ime građana Srbije, a ne u ime ne znam ni ja kakvih nekih politikantskih interesa, onda su stavili od danas i od juče ogroman znak pitanja koliko su oni uopšte bili iskreni u tome. Koliko su oni uopšte bili iskreni u tome ili je bio to samo jedan instrument da napadaš političke protivnike i da lepiš etikete i predsedniku države, i Vladi Republike Srbije, i naravno mene neizostavno? Ja vam tu dođem kao neko koga oni prosto ne mogu da mimoiđu ne u kritikama, nego u lepljenju etiketa i uvreda.
Naravno, poslednji koga ću citirati je svakako poslanik Tatjana Macura, koja ovde često govori o potrebi da štitimo prava žena, da štitimo pravo trudnica, da štitimo prava dece, koja se zalagala u medijima, doduše, za donošenje Predloga zakona koji bi obuhvatio deo inicijative Fondacije Tijane Jurić. Kažem deo, jer smo jedan deo pre dve godine odmah usvojili, odmah, to da kažem neznalicama na društvenim mrežama, tim poslanicima koji ni zakone koji prođu kroz Skupštinu ne znaju. Mi smo deo Tijanine inicijative usvojili pre dve godine. Odmah. Odmah kako se pojavilo, a to je da smo skratili onaj rok za potragu nestalnog deteta i sada po prijavi odmah MUP odlazi u potragu za nestalim detetom, a ne kao ranije 24 ili 48 sati, nisam sigurna, 24 sata, i to smo usvojili. Samo da im objasnim. Ovo je drugi deo inicijative i ovim zaokružujemo čitav predlog Tijaninog zakona.
Ona kaže ovako – ako isključimo emocije. Ja ne mogu da isključim emocije, ja zaista ne mogu da isključim emocije, jer roditelji dece koja su izgubila živote u ovakvim strašnim zločinima mi ne dozvoljavaju, nemam prava na isključivanje emocije kad znam da je jedan mladi ljudski život nestao u tako strašnim dešavanjima, strašnim okolnostima.
Ona bi da poslušamo reč struke. Mi smo čuli naravno u javnim debatama, dve i po godine, reč struke, da je to pravno nepristrasno i civilizacijski korak nazad. To je korak unazad, donošenje Tijaninog zakona.
Zato, ja ću smoći snage, jer sam poslanik i prva među jednakima predsednik parlamenta, da ih pozovem još jednom da dođu da raspravljaju o ovom zakonu, da iznesu ove svoje stavove koje iznose izvan ove sale, da kažu ovde javno da su protiv Tijaninog zakona, da to čuju građani Srbije, da to čujemo i mi kao njihove kolege, da to čuju roditelji izgubljene dece i da to čuju roditelji koji svakoga dana brinu kada njihovo dete ode negde samo. Neka tu dođu i neka to ponove. Naravno, pozivam ih da dođu na dan kada mi budemo ovde javno glasali i da pokažu da li podržavaju Predlog Tijaninog zakona, da li podržavaju uvođenje doživotne kazne zatvora za silovatelje, ubice i, da kažem običnim rečnikom, za monstrume koji hodaju našim ulicama. Zato pozivam i vas sve koji ste danas ovde da nemate moralnu dilemu i da glasate za. Hvala.