Zahvaljujem što ste mi omogućili da konačno govorim.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre pravde i članovi kabineta, poštovane kolege poslanici i poslanice, da se vratimo na suštinu onoga što mi danas imamo pred nama, a to su predlozi četiri važna zakona iz oblasti pravosuđa, gde smo dokazali, bez obzira što su u početku kada se utvrđivao dnevni red kolege imale primedbe što se vodio zajednički jedinstveni pretres, da su ipak mogle te četiri tačke da se spoje u jednu, jer je očigledno pretežno pažnju poslanika odnela najvažnija tačka, a to je tačka o mreži sudova.
Čisto zbog građana koji su tek sada počeli da gledaju ovaj prenos ili zbog građana koji su se nešto ranije uključili i nisu mogli iz replika da shvate o čemu zaista mi danas raspravljamo ovde, treba reći da su to zakoni: Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i, takođe, o javnom tužilaštvu.
Zašto to podsećam građane Srbije? Zato što se u jednom momentu izgubila ta nit o čemu mi razgovaramo i moglo se pomisliti, a nije sada u sali poslanik koji je o tome pričao, da se ovde radi u stvari o lamentu nad reformom pravosuđa koja je u Srbiji od 2008. do 2012. godine, koja je prosto kao cunami napravila ogromnu štetu ovde. Ili se radi danas o raspravi o tome koliku štetu će naša država morati da plati zbog toga što je oko 600 sudija ostalo bez svoje sudijske funkcije takođe u toj neuspeloj i pogubnoj reformi pravosuđa, pa će posle odluka Ustavnog suda, nakon tri godine, država sada morati da izdvoji ogromna sredstva za plaćanje naknade štete za sve ono vreme za koje sudije nisu mogle da obavljaju svoj posao.
Srećom, ne iz tabloida, nego iz ozbiljnijih novina pročitala sam izjave našeg ministra, koji je rekao da će učiniti sve da napravi vansudsku nagodbu i smanji tu štetu koja se očigledno nalazi u milionskim iznosima pred našom državom.
Želim ujedno i da se zahvalim vama, ministre, što ste danas proveli sa nama čitavih 10 sati, što ste na veoma iscrpan način obrazlagali predloge zakona, kako na početku, tako i odgovarajući svakom ovlašćenom predstavniku na njegova pitanja, dileme, pa i na neke istorijske pouke, jer su neki od nas očigledno propustili određene časova iz istorije, ne znajući koliki trag neke istorijske ličnosti u utemeljenju srpske države zaista imaju, ali to nije toliko važno.
Želim da se zahvalim i svim ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa koji su govorili pre mene, bez obzira da li su imali pozitivan kritički osvrt na vaše predloge zakona ili su imali negativan, jer time pomažu samo nama da se odlučimo da li glasati ili ne. Sa druge strane, dosta je bitno, ako ne za nas, onda za građane Srbije da vide da li neko ozbiljno pristupa ovoj materiji ili neko koristeći svoje vreme želi da ga potroši na neke politikantske stvari ili iznosi neistinite podatke ovde o predlozima zakona i tačnoj materiji koja ovde postoji.
Očigledno, kako sam i napomenula, da je najviše pažnje javnosti i poslanika odneo jedan zakon, a to je, kako bi rekli kolokvijalno, Zakon o mreži sudova i javnih tužilaštava u Srbiji i naravno da ću u nekoliko rečenica kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS pokušati da izdvojim nekoliko najvažnijih stvari iz ovog predloga zakona.
Ovde se provlačilo pitanje, sada zavisi ko ga je postavljao, pa možda nije hteo da vidi kakav je cilj i koji su razlozi zašto se uopšte krenulo u ovakav predlog zakona, zašto tu nije bilo izmena i dopuna. Ali, rekla sam, kada cunami prođe, onda je vrlo teško samo krečiti zidove kuće, mnogo je celishodnije krenuti od početka i graditi temelje kuće pravosuđa onako kako to i treba.
Do sada, pa i sada po važećem zakonu, da ne zaboravim, ovaj zakon je još uvek na snazi, postoji mreža od 34 osnovna suda. Ove tri godine od kako je primena važećeg zakona, donet je 2008, a primenjuje se od 2010. godine, ukazali su se zaista brojni nedostaci u radu sudova, u sudskoj mreži, pogotovo što je postojao uz taj mali broj osnovnih sudova.
Dakle, 34 je ogroman broj sudskih jedinica i samo laik može da kaže da je to bilo nešto pozitivno. Ne sporim, kolege ne moraju da budu pravnici da govore o ovom predlogu zakona. To je takođe greška da je ovo neka stručna rasprava. Ne, ovo je rasprava ljudi koji predstavljaju građane u ovom parlamentu. Baš sam se iznenadila kada sam čula da je jedan od kolega koji je ovde govorio pravnik i da je rekao da je postojanje velikog broja sudskih jedinica nešto izuzetno pozitivno u sadašnjem stanju mreže sudova.
Dakle, ta činjenica je stvarala ogromne probleme, probleme strankama, probleme svim učesnicima u postupku. Tu mislim i na advokate, mislim i na veštake, jer samo onaj koji nikada nije imao suđenje u nekom udaljenom sudu, nije osetio kako to izgleda sam dolazak na suđenje i kako, prosto, zakazivanje jednog ročišta, zauzima čitav radni dan i tog dana ne možete ništa drugo da radite i ako se bavite profesionalno, i ako ste samo zainteresovana stranka u postupku.
Problem je stvarala činjenica u ovoj mreži sudova, veliki je broj mesta u Srbiji koji je ostao bez svog suda. Jer, ako kažete da ima sada 34 osnovna suda, ne vidim šta je tu bilo epohalno u postojećoj mreži, jer su se zanemarili u toj reformi 2008. godine i broj stanovnika i sama tradicija mesta u kome su imali pre toga osnovni sud u njihovom višedecenijskom postojanju. Ne znam šta je prethodno ministra navelo, ili one koji su mu pomagali, da svede taj broj sudova na samo 34 mesta.
Na osnovu izvršene analize rada, utvrđeno je da bi veći broj osnovnih sudova, to je razlog zašto se povećalo na sadašnjih u ovom predlogu zakona predviđenih 66 sudova, jednostavno, da će se time omogućiti, kad kažete 34 i 66 nekako samo poređenje vam govori da je omogućen većem broju građana pristup sudovima i da veći broj građana može da zaštiti svoja prava i interese.
Ono što niko ovde nije spomenuo, čini mi se da ste vi dva puta pokušali da nametnete i tu temu, ali kolege to nisu htele da čuju, da je u skladu sa teritorijalnom organizacijom sudova izvršena i izmena teritorijalne organizacije javnih tužilaštava. Njih u ovom predlogu zakona ima 58. Zašto ne 66? Razlog je čista racionalnost. Nema potrebe da tužilaštvo u potpunosti u broju pokrivaju broj osnovnih sudova.
Jedan od razloga veoma važnih, to je i nejednako povećanje broja osnovnih sudova i svakako nejednako opterećenje sudova u postojećoj mreži, posmatrano kroz godišnji priliv predmeta. Oni poslanici koji su u neverici, a koji zaista žele da se upoznaju sa procentima priliva predmeta po pojedinim sudovima, mogu to da pogledaju u obrazloženju Predloga zakona, jer je veoma detaljno napravljena analiza. Tu se nalaze razlozi zašto negde sada nema osnovnih sudova, ili sudskih jedinica, a postoje novoformirani predlozi za formiranje osnovnih sudova.
Svakako, postojanje većeg broja sudova, što sam i naglasila, je veća, bolja dostupnost zaštite građana pred osnovnim sudovima, kao i efikasnije ostvarivanje njihovih prava.
Ovde je bilo i pitanje po kojim kriterijumima se to odlučivalo gde će u tih 66 gradova i opština biti raspoređeni osnovni sudovi? Naravno, u svakom slučaju profesionalni i stručni kriterijumi, uvaženi broj stanovnika mesta, to je očigledno njihova geografska udaljenost od sedišta suda, razvijenost putne mreže, kvalitet putne mreže, geografski, demografski, pa čak i klimatski razlozi. Pohvaljujem Ministarstvo zato što je predložilo da postoji osnovni sud i u Sjenici i svi znamo zbog čega je to urađeno.
Kada se predlaže i usvaja jedan zakon, najvažnije je da građanima Srbije objasnimo koji su ciljevi koje nameravamo da postignemo ovim predlozima zakona, kako će oni da utiču na običnog građanina i manje važno, što ćemo mi ovde kao poslanici da damo neku našu političku ocenu, zato smo i čuli lament nad prošlošću, ukoliko je bila dobra prošla reforma.
Da li se nešto juče desilo pogubno za našu državu i za naš narod u jednom delu Republike Srbije? Najvažnije je, da građani shvate koja je uopšte svrha donošenja novih predloga zakona, jer oni ne mogu da se snađu koliko u poslednjih nekoliko godina imamo novih i novih rešenja.
Dakle, zbog građana Srbije, ne zbog nas ovde koji smo svi veoma politički profilisani i opredeljeni, treba ponoviti da se očekuje pre svega lakše ostvarivanje na jednak i jednostavan pristup sudu, brže i efikasnije rešavanje predmeta. Ono što me je takođe iznenadilo da kolege nisu obratile na to više pažnju, smanjenje, evidentno bolne tačke našeg pravosuđa, a to su broj nagomilanih zaostalih predmeta iz prethodnih godina, a ono što je najpogubnije to su zaostali predmeti iz prethodnih decenija.
Najvažnije za građane jeste zašto se povećava broj osnovnih sudova. Zašto ih sada ima 66 u Predlogu zakona, a ne dosadašnjih 34. To što se očekuje pre svega realizacija njihovog prava na suđenje u razumnom roku i naravno ono što treba uvek naglasiti da se očekuje efekat smanjenja sudskih troškova.
Što se tiče rasprave o predloženim konkretnim zakonskim rešenjima, na to će se poslanička grupa SNS osvrnuti u danu kada budemo raspravljali o amandmanima, odnosno o pojedinostima zakona. Naravno, da ćemo se osvrnuti i na ona dobra i naravno na negativna rešenja pa ćemo reći svoja mišljenja zašto nećemo podržati određene amandmane.
Sada bih naglasila, baš zbog dezinformacije koju su ovde iznošene od pojedinih poslanika, neke gradove i opštine za koje je predviđeno formiranje osnovnih sudova, a toga ranije nije bilo, iako oni znaju u kojim mestima postoje sudovi, a u kojima ne postoje i ne mogu dakle, neki poslanici da ih zavedu svojom retorikom.
Iskoristiću to pravo zato što sam poslanik iz AP Vojvodine iz Novog Sada. Imam veliki broj poslanika iz Vojvodine u poslaničkom klubu SNS koji su iz Vojvodine i u dogovoru sa njima želim da pohvalim predlagača, Ministarstvo pravde i nadležnog ministra što je ispravio veliku nepravdu nanetu građanima Vojvodine. Iz pojedinih sredina, pogotovo u delu Srema, zato što je nepoznato zašto smo reformom iz 2008. godine, odnosno 2010. godine kažnjeni, jer je sudska mreža desetkovana u Vojvodini.
U članu 3. Zakona se tačno vide koji su to novi sudovi, odnosno navedena je i postojeći sudska mreža. Čula sam tu da je jedna od poslanika rekao – gde je sud u Bačkoj Palanci. Moram kolegi da kažem da pogleda član 3. i da pronađe gde je sud u Bačkoj Palanci, a to je Osnovni sud u Bačkoj Topoli. U spisku imamo sudove Bačku Palanku, govorim o Vojvodini, Bečej, Senta, Vrbas, Ruma, Stara Pazova, Šid, uz postojeće osnovne sudove. Dakle, učinjeno je znatno poboljšanje koje ćemo omogućiti građanima lakši pristup, efikasniju sudsku zaštitu i lakše će moći da ostvaruju njihova prava. Mi smo stvarno, ministre, bili kažnjeni od prethodne ministarke, a nikada nismo dobili obrazloženje zašto.
Uvođenje sudova, naravno i u drugim delovima Srbije, Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Dimitrovgradu, Majdanpeku, Obrenovcu, Priboju, mnogim drugim mestima. Koga interesuje tačan spisak osnovnih sudova predviđenih, molim da detaljno pogleda i član 3. zakona.
Ono što je bitno i što je ovde dva puta pežorativno pomenuto, to želim da pohvalim. Dakle, usmeravanje žalbenih postupaka u sudove koji se nalaze najbliže zainteresovanim strankama i građanima, to je novina. Smanjenje troškova, efikasniji prilaz sudu. Primeri građana Pančeva i Šapca. To je izuzetno nešto pohvalno što je uvedeno ovim predlogom suda. Oni će ubuduće svoje žalbene postupke realizovati u njima bližim apelacionim sudovima, to su Beograd i Novi Sad.
Mi smo jedinstvena država, na teritoriji Srbije jedinstvena mreža sudova i pitajte građane Pančeva da li žele više da ostvaruju svoja prava u žalbenom postupku u Beogradu, koji im je tu preko puta mosta i pitajte isto tako obične građane Šapca, da li im predstavlja problem što će žalbeni postupak, što će predmet da se razmatra u sudu u Novom Sadu.
Mislim da su ova rešenja izuzetno dobra i da se ovoga puta mislilo na građane, a ne na politička maštanja i želje, kako bi oni želeli da mreža sudova bude izdvojena po nekim zamišljenim administrativnim granicama naše države.
Kosovo i Metohija, takođe, određeno prelazno rešenje, neko od kolega je zamolio da se na srpskom to ponovi, evo ja ću ponoviti na srpskom – da je Predlogom ovog zakona određeno i prelazno rešenje za sudove i javna tužilaštva nadležna za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, što će omogućiti njihov nastavak rada i zaštitu prava naših građana u Republici Srbiji. Mislim da tu nema ničega spornog, ako neko ne želi da vidi nešto sporno nekim drugim očima.
Sve zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne o ovom predlogu zakona koji se nalazi danas u Skupštini i daju svoje mišljenje, počev od predstavnika pravosudnih funkcija, advokature, tužilaštava. Moram mnogim kolegama da naglasim da su u tome učestvovali i predstavnici nacionalnih saveta, da su u tome učestvovali udruženja poslodavaca, predstavnici lokalnih samouprava i lokalnih sredina, sprovedena je javna rasprava u ovom našem domu, pre nepunih godinu dana, javnost je blagovremeno obimno obaveštena.
Dakle, svako ko je našao dovoljno vremena, ko je želeo, ko je stvarno želeo da unapredi mrežu sudova u našoj državi imao je mnogo vremena da dostavi predlagaču svoje predloge i naravno poslanici svoje pravo zadržavaju da sada ulože, ili su uložili već preko 200 amandmana na ove predloge zakona, da pokušaju da poprave ovaj predlog zakona.
Očigledno iz samog teksta Predloga ovog zakona, da će on stvoriti uslove za unapređenje efikasnosti sudstva i citiraću dakle Izveštaj za Srbiju od strane Evropske komisije od 16. oktobra 2013. godine, u kojima oni navode da je ovo korak dostupnosti pravde građanima.
Što se tiče predloga, ne znam koliko ću imati vremena, očigledno ne mnogo, o ostalim predlozima koje je ministar predložio, to će uraditi moje kolege koje su zaista iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke diskutovati o svim predlozima ovde, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o uređenju tužilaca i sudova, neću imati vremena da obrazlažem.
Ono što je najvažnije …
(Predsedavajući: Vreme gospođo Gojković.)
Izvinjavam se, učinilo mi se da je 20 minuta, samo jednu rečenicu da će poslanička grupa Srpske napredne stranke u danu za glasanje, dakle glasati za predložene zakone, a u pojedinostima u danu za pojedinosti.