Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege, evo ušli smo u drugi dan rasprave povodom četiri zakona iz tzv. pravosudnog seta zakona, kako mi to volimo da kažemo.
Mogu da konstatujem da, prosto, ovaj saziv parlamenta može da obeleži Ministarstvo pravde, jer skoro svaka druga, ili treća sednica je posvećena zakonima iz nadležnosti Ministarstva pravde, što može da govori ili o hiperaktivnosti ovog ministarstva, ili o katastrofalnim greškama iz prethodnog perioda, koje treba iz sednice u sednicu ispravljati izmenama zakona, predlaganjem novih zakona, ili predlaganjem i stavljanjem na dnevni red ovog parlamenta, zakona koji su dugo bili u fioci, a koji su, bez obzira na dobre namere, stajali kod ministra pravde i ministarke pravde u prošlom sazivu.
Naravno, čuli smo stavove poslaničke grupe SNS od ovlašćenog predstavnika, gospodina Cvijana i ne treba ih detaljno ponavljati, jer sigurno da će svi poslanici u poslaničkoj grupi SNS glasati - za. Malo konfuzije unose stavovi poslanika opozicionih stranaka, koji su ustajući i govoreći o pojedinim zakonima i govoreći da će ih sada podržati, na listi govornika ipak piše nešto drugačije i svaki drugi govornik iz opozicije iz bivšeg režima je označio da će glasati - protiv ovog seta zakona, što znači da to unosi u konfuziju ne samo u javnosti Srbije, nego i kod ostalih poslanika.
Kao poslanica SNS, izražavam zadovoljstvo i što je zaista veliki broj poslanica, bez obzira na političku opredeljenost, uzele su udeo u raspravi. Hoću da naglasim jer su se koleginice ustezale da kažu da je pre nepunih mesec dana organizovana Ženska parlamentarna mreža, prvi put u istoriji ovog parlamenta, i da je jedan od prioriteta je bio upravo ulaganje napora da se donesu ovakvi zakoni koji su danas pred nama, a mislim naravno konkretno na, u javnosti poznat "Marijin zakon". Izbegla bih reč "slavan", kako je to rekao prethodni govornik, zato što to ne može da bude slavan zakon, jer je predložen pod vrlo, vrlo teškim okolnostima i motivima predlagača, a to je jedan težak zločin koji se desio na teritoriji grada Novog Sada, odnosno u Ledincima, pre nepune dve, ili tri godine. Mislim da se desio 2010. godine.
Naravno, pozdravljam, ovo je samo još jedan od napora države u borbi protiv pedofilije koja je u Srbiji prisutna jednako koliko je prisutna i u čitavom svetu i u Evropi. Nedavno su ovde bili parlamentarci iz Velike Britanije i u Odboru za spoljnu politiku smo se dotakli u razgovoru sa njima ove teme. Oni su pozdravili donošenje ovakvog zakona. Naravno, podelili smo i naša i njihova iskustva i razmenili, jer oni imaju i sada su obuzeti jednom velikom aferom, dvadesetogodišnjim skrivanjem pedofilnih sklonosti ili pedofilije jedne poznate ličnosti, odnosno voditelja u Velikoj Britaniji, koji je na desetine i desetine dece silovao ili polno ugrožavao.
U pitanju su maloletna lica i oni su nas podstakli da istrajemo u tome da u ovakvim krivičnim delima nema zastarevanja, zato što su sada to već u Velikoj Britaniji odrasle žene i muškarci, koji su tek sada posle smrti ove poznate britanske ličnosti ohrabrene da traže pravdu, ako sada naravno ne može doći do krivične osude, zatvorske, barem da mogu da ostvare nekakvu naknadu štete za sve ono što su pretrpeli, za umanjenu životnu aktivnost, za strah i bol pod kojim su živeli desetinama godina koliko se vršilo ovo nasilje nad njima.
Naravno, treba ponoviti, svaki govornik treba da ponovi da je ovaj zakon i donošenje zakona iniciran od strane Slobodana Jovanovića, oca maloletne žrtve koja je silovana i ubijena 2010. godine u Ledincima pod stravičnim okolnostima. Zašto je važno ponavljati? Zato što da je do ovakvog zakona došlo ranije i ovakvih predloga mera, kao što predlaže ovaj zakon, možda se ovaj zločin i ne bi desio, jer je u pitanju silovatelj, pedofil povratnik.
Tom rečenicom sam možda objasnila sve koliko je važno, koliko ovde nema mesta nikakvom politikanstvu, nema mesta ismevanju ili čak i ovome, da se, samo zato da bi se dobio prestiž u redosledu govornika, neko iz opozicije govorio da je protiv ovog zakona. Ili si protiv ili si za i treba da imaš jedan politički stav, a ne zbog liste govornika da pišeš da si protiv.
Stvarno je sramota. Gospodinu koji je govorio šta se dešavalo u prethodnom mandatu, ko sve nije podržao jedan od ovih zakona koji su u setu pravosudnih zakona pred nama, mogla bih redom da pročitam, pa i njegovo ime, da se on izjasnio da je protiv "Marijinog zakona".
Molila bih kolegu da po članu 107. ne dobacuje, nego da se javi ako smatra da je pomenut, ili ako se prepoznao u tome da jedno govori, a drugo radi skriveno od javnosti.
Znači, on je protiv "Marijinog zakona" i to treba vrlo glasno reći, kao i svi poslanici koji su se javili za reč a u opozicionim su klupama. Ne treba da budemo licemerni pa da kažemo da to nije istina, kada je istina, evo spiska pred nama.
Da se vratim konkretno na temu. Inače, u svetu se ovakvi zakoni donose kada se dese veliki slučajevi i kada su u pitanju žrtve isključivo deca i maloletnici. Želim da kažem nešto što u raspravi nismo pomenuli, da je prvi takav zakon nastao u Kaliforniji, opet po jednoj devojčici nazvan "Megan zakon" i čija je suština u stvari obaveštavanje javnosti internetom i sličnim sredstvima o počiniteljima ovih dela na teritoriji SAD. Treba razmišljati o tome, nisam videla da je to omogućeno ovim zakonom, dakle dostupnost informacije svakome, ne samo stručnoj javnosti, onima koji će se baviti preventivom, nego svima da budu upoznati i da znamo ko je u našoj okolini, možda neko ko ima pedofilske sklonosti ili je pravosnažno osuđivan za slična dela.
Dakle, važno je usvajanje ovog zakona zato što je naša kaznena politika do skoro bila katastrofalna u tom pravcu. Osude silovatelja i pedofila su se kretali od prekršajnih kazni, što je nešto katastrofalno, vrlo niskim nekih zatvorskih kazni od po nekoliko meseci do godinu dana. Dok mi ovde govorimo i vodimo ovako manje-više ozbiljnu raspravu, pedofili i silovatelji se nalaze na ulicama Srbije zato što su oni odslužili svoje kazne, izašli napolje i dalje ne podležu nikakvim merama. Bitno je da se sada uzobiljimo, glasamo i donesemo ovaj zakon jednoglasno, da jednostavno pokažemo stav društvene zajednice, a mi smo predstavnici društvene zajednice u kojoj živimo i da smo u ovome jednoglasni da probamo, nećemo uništiti silovatelje i pedofile, ali da probamo da učinimo korak napred i da usvojimo ovakav zakon.
U Srbiji nažalost zbog ovakve kaznene politike, registrovan je veoma veliki broj povratnika, kažem zbog malih kazni. Zato su bitne sve ove mere koje zakon predlaže, mere nadzora, zabrane posećivanja mesta, ovde su navedeni kao primeri škole i vrtići. Mislim da treba da razmišljanja u pravcu mnogih drugih javnih mesta gde se veća grupa dece nalazi. Naravno, profesionalno savetovalište i ustanove, obaveze, kako je rekao kolega Homen, obaveštavanja i o mestu prebivališta, boravka, putovanja u inostranstvo zbog naše saradnje sa zemljama u svetu, da bi znali ko dolazi kod nas i ko od ovih osuđenih lica se nalazi na nekoj drugoj teritoriji gde bi mogao da počini isto ili slično delo.
Meni veliku dilemu ovih dana pravi nepoznanica, da li se činjenica da neće moći više da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju, odnosi i na prisutnost u medijima, u javnim glasilima? Mi imamo zloupotrebu, rekli smo u Velikoj Britaniji, ne treba da idemo tako daleko, imamo zloupotrebu danas u našim medijima.
Danas možete sveštena lica, i to je popularno, da okarakterišete kao nekog ko možda ima pedofilske sklonosti ili je silovatelj, ali se svi licemerno uzdržavamo da kažemo da postoje estradne ličnosti koje se time hvale.
U jednom od najgledanijih rijaliti šoua programa ovih dana, tako kaže televizija koja to emituje, jedna od estradnih ličnosti je priznala da ima pedofilske sklonosti i da je imao, kako on kaže, vezu, na šta sam zgrožena, sa devojčicom od 14 godina.
Nisam čula nikog da je reagovao na to. Pitanje se postavlja da li je i tužilaštvo reagovalo na takvu katastrofalnu izjavu, a da ne kažem da ta osoba nije uklonjena iz medija, pa svakim danom ima sve veću šansu i priliku da nas upozna sa svojim pedofilskim sklonostima.
To je nešto što me kao osobu užasava i kao predstavnika javnosti. Juče sam, prosto, vodila konverzaciju na Tviteru sa mnogobrojnim ljudima koji gledaju ovo zasedanje i gledaju taj program. Svi su jedinstveni u tome da je tužilaštvo zakazalo u ovom slučaju i da su RRA i slične ustanove zakazale, jer nisu uklonile takvu ličnost iz medija. Znači, mi možemo da zabranimo da se bave javnom funkcijom, ali ne zabranjujemo da učestvuju i da nam saopštavaju kako su krivično delo počinili u svom životu.
Kriminolozi kažu da je mentalni sklop pedofila takav da 70% njih se vraća i povratnici čine takva i slična krivična dela.
Predlažem Ministarstvu pravde da razmisli o izmenama Zakona, koji nam predstoji, o hemijskoj kastraciji. Rekli smo da u Poljskoj, u Luizijani, Italiji i Francuskoj razmatraju ovu meru najozbiljnije zbog povećanog broja krivičnih dela pedofilstva i uvođenje mere provociranja.
Ne znam da li postoji kod nas dozvola da policija to radi. Odnosi se na ova krivična dela koja se čine putem internet mreža. Vezano je za dečju pornografiju. Vrlo opasno i vrlo lako se širi takva vrsta pedofilije. Hapšenje je bilo i u Novom Sadu. Stalno smo upoznati sa takvim slučajevima.
Šta znači provociranje? Policija provocira potencijalne učinioce takvih dela putem Mesindžera. Zakazuju im sastanke, jer su oni skloni tome da zakazuju maloletnicima sastanke, ne bi li počinili ovo krivično delo.
Mislim da kod nas to još nije dozvoljeno i da ministarstvo ozbiljno mora da predloži ovakve mere - najefikasnije drastične zatvorske kazne za silovatelje i pedofile, jer mislim da je do sada samo jedan počinioc zbog četiri silovanja učinjena na teritoriji Beograda, dobio zatvorsku kaznu zatvora od 20 godina. Čini mi se da je jedno lice danas dobilo tako drastičnu kaznu - sramnu presudu od šest meseci. Sada vi uporedite koliko su oni, bez obzira na njihovu svest, prosto ohrabreni.
Zastarevanje ili ne ovakvih krivičnih dela? Kao i skoro sve žene u ženskoj parlamentarnoj mreži, zagovornik sam da mora doći do nezastarevanja. Imamo praksu u Velikoj Britaniji. Nije granica 18 godina, pa da se računa zastarevanje od 18. godine, baš zbog svega što se dešava - zbog trauma koje doživljavate, osude sredine, zbog ekonomskih prilika u kojima neka od žrtava živi sa učiniocom takvog dela. Treba razmisliti da takva dela ne mogu zaista da zastare. Velika je uloga medija, kulture, svega. Osoba sam koja je saznala o merama koje se tek danas propisuju ovim zakonom i koje ćemo usvojiti.
Saznala sam iz jednog izuzetno dobrog filma, iako je igran, ali je veoma edukativan, preporučujem da ga svi pogledaju, zove se "Slot", odnosno u prevodu našem Bagra" sa Ričardom Girom. Tu se vidi kakve probleme imaju ljudi koji se bave evidencijom i nadzorom nad silovateljima u jednoj veoma razvijenoj zemlji kao što je Amerika i kakvi su to opasni umovi koji čine ta krivična dela.
Naravno, želim da odavde ode glas da smo mi saglasni da ono rijaliti dno ne sme da šalje ovakve poruke u javnost. To gledaju i deca i misle da je to nešto društveno prihvatljivo, da bolestan čovek može da nam saopštava svoja seksualna iskustva sa decom.
Naravno, bez obzira što ste se izjasnili da nećete glasati, da ste protiv "Marijinog zakona", barem tako piše na ovom spisku na kojem ste se prijavili, pozivam i opoziciju da glasaju, da se predomisle i da glasaju za usvajanje "Marijinog zakona", jer je to društveno veoma korisno delo koje ćete učiniti, bez obzira što trenutno niste u poziciji, nego u opoziciji. Zahvaljujem.