Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8827">Maja Gojković</a>

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Poslanice, stvarno …
(Nataša Sp. Jovanović: … da se kandiduju u mestima gde su njegovi izvršili takve zločine.)
Da li da prekinemo rad dok se ne završe izbori?
Aleksić i Vladimir Orlić još, povreda Poslovnika i primenjujem Poslovnik onda u punom kapacitetu. Samo da ne ispadne da nekog ograničavam u tome da danas kaže šta god želi.
Izvolite.
Poslaniče, moram da reagujem. Pokažite mi kada su amandmani povučeni sa glasanja.
Satima, satima, poslaniče, po osam do deset sati imamo glasanje ovde na svakoj sednici parlamenta. To jednostavno nije istina i nemojte to da govorite. To je neistina i to vrlo gruba i tendeciozna.
A, prošle godine? Pa, ne pričamo o 2017. godini. Hvala vam, Aleksiću da građani Srbije tačno znaju o čemu pričate. Znači, u 2018. godini toga nije bilo.
Pa, poslaniče, molim vas.
Pa, pričajte o budžetu. Dajte, izvadite mi vreme koliko ima ova poslanička grupa tačno i sad ću vam pročitati. I, ovo radim samo zbog građana Srbije zato što vi to ponavljate mantru neku danas, izmišljate da se povlače amandmani na glasanje. Želim da dođete jednom na glasanje. Nije istina, sami ste rekli prošle godine, a mi smo u decembru 2018. godine. Lepo bi bilo poslaniče, molim vas.
Inače, član 103. je upotrebljen danas jedno 20 puta i to za redom, nema veze, to ste danas smislili i meni nije problem da čujem i 35 do 40 puta danas, nije problem. Ali, jednostavno iznosite neistinu, amandmani se ne povlače.
Da li je Nenad Konstantinović smislio kada je pisao ovaj Poslovnik? Pa, jeste, šta da radimo, tu nam je tvorac Poslovnika, ja ga poštujem izuzetno, jer samo to i mogu da primenjujem, ne mogu ništa drugo, da li je on mislio da jedni mogu, a drugi ne mogu da ulažu amandmane, to će prisustvovati inače sastanku mene i ambasadora koji se za to interesuju da im objasni. Ja im objašnjavam to vrlo eksplicitno i jasno i oni se slažu sa tim da ne može to da se uredi tako, da zabranite nekom, ali da se povlače to je neistina i drugi put to danas čujem. To nije istina. Dokažite, pokažite u 2018. godini i pozivam vas na glasanju da prisustvujete. Da prisustvujete glasanju i da vidite šta se glasa, a šta ne.
Ne znam koliko puta da glasam za povredu za član 103. u istom momentu. Pa, i to je malo po Poslovniku nemoguće, ali sve je u redu, ne znam što se ljutite. Što se ljutite. Dakle, koliko imaju vremena. Sada ću vam pročitati koliko imate vremena da znaju građani Srbije i koliko ste veštački praveći dve poslaničke grupe sa vaše liste sebi obezbedili i to da znaju građani Srbije, jer niste samostalno izašli na izbore, nego sa Nenadom Čankom, LSV, sa LDP i vi ste izašli sa partijom Borisa Tadića.
Sada ću vam pročitati. Kasnije, kada su se završili izbori, napravili ste poslaničku grupu i sebi obezbedili šest minuta i 25 sekundi, a Marko Đurišić 15 minuta. To je vaše vreme koje niko ne može da vam oduzme.
(Marko Đurišić: Koliko ste vi poslaničkih grupa napravili?)
Šta kažete?
(Marko Đurišić: Koliko ste vi napravili sa vaše liste poslaničkih grupa?
Hoću poslanicima…
(Marko Đurišić: Kažite istinu!)
Nemojte da vičete na mene i nemojte da budete grubi prema meni.
(Marko Đurišić: Kažite građanima koliko ste poslaničkih grupa napravili!)
Znam da vam ne odgovara.
(Marko Đurišić: Kažite istinu!)
Hoću.
(Marko Đurišić: Koliko ste vi napravili poslaničkih grupa?)
Evo da čujemo Marka Đurišića šta ima da kaže na tu temu.
(Marko Đurišić: Dajte mi reč.)
Ne da ustanete, taman posla.
(Marko Đurišić: Dajte mi reč.)
Taman posla. Ne možete da me vređate.
(Marko Đurišić: Jeste rekli – hajde da čujemo Marka Đurišića? Dajte mi reč. Evo, ja sam se prijavio. Hajde da čujemo istinu. Odgovorite građanima koliko ste poslaničkih grupa napravili?)
Hoćete mi dozvoliti da završim rečenicu? Ne znam kako je kod vas, ali mene su roditelji vaspitali da sačekam da neko govori, pa onda ja.
(Marko Đurišić: Nemojte da ste tako maliciozni. Sram vas bilo za takvo ponašanje!)
Rekla sam o mojim roditeljima. Hvala.
Da li je ovo najveći domet za danas, pošto u 14.00 časova imate svi konferencije za štampu, pa moramo da ispunimo nečim konferencije za štampu.
Ne može bez veze da se drže konferencije, mora nešto da se desi pre konferencije -da vičete na mene, da me vređate, da me omalovažavate i tako dalje i da ne date da raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu.
(Marko Đurišić: Kako sam vas ja uvredio? Koju sam ja reč izgovorio? Niste mi dali reč, a vi ste me prozvali!)
Dajte mi Poslovnik i samo da vidimo da li je poslanicima dozvoljeno da govore pre nego što su dobili reč.
Kako sam odlučila da kao predsednik parlamenta i predsedavajući u ovom delu sednice da ne delim opomene, a mogla bih, onda u skladu sa članom 112. dajem pauzu ne bi li se poslanici, koji imaju višak mržnje prema predsedavajućem i netolerancije, malo samo smirili da možemo da nastavimo sednicu dalje.
(Zoran Živković: Kolika je pauza?)
Zavisi od toga koliko vam treba da spustite tenzije.
Evo, pet minuta. Mislim da smo odrasli ljudi i da možemo za pet minuta da spustimo tenzije i da razmislimo o tome kakvu sliku emitujete građanima Srbije koji žele da čuju nešto i o Predlogu zakona koji imamo i o amandmanima.
Pauza od pet minuta.
(Posle pauze.)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.
Hvala poslaniče.
Vi sigurno najbolje znate šta piše u Poslovniku, uvaženi poslaniče, tako je i onda znate sigurno i da po članu 103. stav 4. imam dužnost da odgovorim na svaku povredu Poslovnika. Ne znam kako ćuteći da odgovorim. Toga u Poslovniku nema.
Da li vama moj odgovor nije milozvučan i deluje kao packe, o tome možemo da razgovaramo. O tome zaista možemo da razgovaramo. Da li sam u pravu ili nisam u pravu, moramo na glasanje, uvaženi poslaniče Nenade Konstantinoviću.
Vama se izvinjavam što povremeno moram vaše ime da izgovorim, ali vi jeste pisali ovaj Poslovnik i ne mogu da slažem ni javnost ni ostale poslanike, koji možda tu činjenicu ne znaju. Ustavno pravo je inače, ne poslovničko, poslanika da ulažu amandmane ako to žele i to vrlo dobro znate.
Izvinjavam se, moram da odgovorim na pitanje, a 250 amandmana je uloženo upravo od vaše poslaničke grupe na tačku 42. i to je činjenica, tako da tu činjenicu niste izneli građanima Srbije, nego samo ono što se vama svakako više i dopada.
Da li sam prekršila Poslovnik i ovu odredbu, staviću na glasanje svakako, uvaženi poslaniče, a packe ne delim nikome. Najradije bih sve prećutala, ali jednostavno vi ste me obavezali kao tvorac ovog Poslovnika da odgovorim na svaku povredu Poslovnika, bez obzira što se one ponavljaju.
(Nenad Konstantinović: Da.)
Povreda Poslovnika, Aleksandar Martinović.
Hvala poslaniče, vreme.
Znači imam tri povrede, poslanika Boško Obradović, Maja Videnović i Radoslav Milojičić. Izvolite.
Ovo nema veze sa članom 27. zaista.
(Boško Obradović: Kako nema veze sa Poslovnikom?)
Nema nikakve veze. Niste mi simpatični, ovo je stvarno mimo, stvarno prevazišli ste sebe.
Inače, član 27. ne mogu da povredim nekoliko puta uzastopno a da reč jednu ne kažem, tako da o ovome nećemo čak ni glasati, uvaženi poslaniče, jer se upravo Martinović pozvao na isti taj član.
U međuvremenu, dok ne saslušamo još nekoliko povreda Poslovnika, molim vas da pročitate član 158. koji vrlo jasno definiše raspravu i vreme trajanja rasprave po amandmanima.
Pročitajte dobro i nastavićemo naravno da razgovaramo o tome ako je to danas tema, a pretpostavljam da konferencija za štampu koju ste zakazali, da jeste danas tema član 158. Pretpostavljam.
Inače, da vas obavestim, jer ne znate tačno i vi lično imate 15 minuta. Da sačekam da se izdogovarate o daljoj taktici šta ćete i kako ćete, pošto sam dužna, šta da radim, Nenad Konstantinović me je obavezao da po članu 103. stav 4. odgovaram kao papagaj, ako treba i više dana. Šta ću, ja poštujem Konstantinovića kao tvorca Poslovnika, to je naš „mali Ustav“.
Da li se čujemo poslaniče, kako bi rekli u našem kraju?
(Boško Obradović: Da, da.)
Znači, vi imate lično 15 minuta koje još niste koristili, koristite ka god želite u toku rasprave i tako ste i ušli u parlament i tako do kraja. Petnaest minuta niko vam neće oduzeti i osam minuta i 52 sekunde, a sve ostalo u skladu sa članom 158.
Za ostale primedbe, kod Nenada Konstantinovića. Molim vas, sa njim raspravite jer ja ovo nisam pisala. Ja se trudim da koristim član 27. koliko mogu.
Reč ima Maja Videnović.
Jel to to? Hvala.
Poslanice, čemu tolika agresija prema meni? Ja samo vodim sednicu. Niko drugi, osim vas koji…
(Maja Videnović: Rekli su da smo izdajnički ološ.)
Samo polako. Šta se sve izgovorilo sa leve strane, niste bili toliko osetljivi. Polako samo.
(Maja Videnović: Kako da dozvolimo da nas proglašavaju za izdajnički ološ?)
Polako, nemojte, koleginice, stvarno. Ja vas izuzetno uvažavam. Nisam očekivala da vičete danas. Niste bili takav poslanik do ovog trenutka.
Znači, nemojte. Čitavo prepodne smo vi govorite. Kako možete da kažete da govori neko drugi? Povremeno se podigne Poslovnik i danas niko ne govori o Poslovniku, budimo iskreni. Pa, ovo nema veze sa životom, a ne sa Poslovnikom. Jel tako, Konstantinoviću? To niste predvideli kada ste uložili napor da napišete ovaj Poslovnik, da se danas krši Poslovnik čitav dan.
Ali, ja ću izdržati zato što vi hoćete da prikažete i mene i sve poslanike iz vladajuće većine da mi ne damo da se govori. Kako ne damo? Evo, čitavo prepodne samo govore poslanici opozicije. Tako je.
Ali, izgleda da ja imam ovde nekoliko reči koje su mi zadate i šta smem da kažem, a šta ne smem da kažem. Pa, ne znam više kako da u skladu sa članom 103. stav 4. odgovaram, osim sa jo i po, mislim sa da i ne. Ne znam kako.
(Marinika Tepić: Dovoljno je.)
Dovoljno je? Hvala vam, gospođo Tepić.
Eto, ne smem ništa da kažem, ali moram samo da skrenem pažnju da ovo što se iznosi danas kao povreda Poslovnika, ništa ne odgovara duhu povrede Poslovnika. Dalje ne moram ni da odgovaram. Izvolte, bina je vaša, govorite šta god danas želite do 14 časova, a nadam se da ćemo onda početi sa sednicom. Pretpostavljam da hoćemo.
Redom samo, molim vas.
Svi su se javili po povredi Poslovnika i nikoga neću da preskočim.
Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Predsednice, malopre ste rekli – Maja Videnović, pa ja.)
Ali, ja nikog nisam prozvala još.
Kako možete da izmislite da sam ja izgovorila neko ime, kada nisam još?
(Radoslav Milojičić: Malopre ste u mikrofon rekli jedan poslanik, Maja Videnović…)
Poslaniče, polako, polako. Nemojte da vičete. Ja u ovom trenutku nikom nisam dala reč. I, što se bunite unapred?
(Maja Videnović: On stoji.)
Pa, hoćete li da zabranite Martinoviću i da ustane povremeno?
(Maja Videnović: Uključen mu je mikrofon.)
Možda slučajno, ne znam, ali kao što vidite, može na snimku da se vidi da ja ni reč nisam dala.
Hajde, hajde, samo polako. Istrpeću ja te uvrede i mimo mikrofona. Ja to sve čujem, ne čuju građani Srbije. Jel tako, Aleksiću? Ja čujem, da. Niste vi, nego kolega ispred vas, ali nije problem. Pa, znam da mu nije lako.
Samo polako, sačekajte, minut, dva, tri.
(Marko Đurišić: Nemojte da lažete. Sram vas bilo.)
Evo, rekao mi je Marko Đurišić da ja lažem. Eto, i ja lažem. Šta ćemo sad?
(Radoslav Milojičić: Rekli ste Obradović, Videnović, Milojičić.)
U čemu je problem sada? Nisam nikome još dala reč? Šta sada hoćete?
(Radoslav Milojičić: Kako niste? Evo, uključen je mikrofon.)
Hoćete li mi omogućiti atmosferu da nastavimo sa radom ili da dam pauzu do 14 časova? Vi odlučite, ali ne manjina u parlamentu, nego zajedno. Staviću na glasanje, da vidim koliko ko ima glasova.
(Zoran Živković: Pauza.)
Polako samo.
Dakle, Milojičić, pa Martinović, pa Marko Đurišić, redom po javljanju. Čućemo, ali da malo izađete iz konteksta, tri člana u krug. Jel može nešto drugo? Na primer, član 171. To vam je odlično za danas.
Poslaniče, nisu se stekli uslovi iz člana 110. da se nekome oduzme reč. Prvo moraju opomene, jedna, pa druga opomena. Ali, ako ste me dobro čuli, ne upadam u klopku koju ste sami smislili, da ja danas delim tu nekakve opomene.
(Radoslav Milojičić: Mogu li ja da završim?)
Svakako, apsolutno. To je u interesu svih, da završite svoju misao i da građani Srbije čuju šta ste imali da kažete. Ali, opomene, isključivanje i to, danas ne. Nije na repertoaru danas, jer neću da radim ono što bi vi želeli.
Samo izvolite.
Poslaniče, sad ste izmislili.
(Radoslav Milojičić: Izmislili?)
Pa, jeste li učestvovali na tim izborima?
(Radoslav Milojičić: Ukrali ste mandate radikalima 2008. godine.)
Dakle, rekla sam, član 110, ne mogu u tom smislu u kojem ste vi na početku da kažete da sam povredila, nisu se stekli uslovi za to.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.