Poslaniče, kao što znate, mislim da ste bili u sali i fizički i duhovno i da ste čuli diskusiju poslanika o amandmanu Marije Janušević, gospodina Obradovića, koji je sam rekao da je ovo besmisleni amandman i onda je nastavio da govori to što je rekao. Veze nije imalo sa amandmanom i niste tražili da reagujem. Tu se možemo složiti. Dopalo vam se. Lepo je bilo da govori i da poziva na linč predsednika države, njegovog brata, da je on ovakav, da su oni ovakvi. To je sve lepo i ugodno vašem uhu.
Naravno da sam dozvolila poslaniku da govori o amandmanu na isti način i da kaže da on kao poslanik u skladu sa pravima, ustavnim, u ovoj državi da slobodno govorimo, da kaže šta misli o delovanju određenih poslanika i političkih partija, a koje za sebe kažu da su opozicija. Ja ne znam ko jeste, ko nije, nisam ja tu da sudim, ali je to izrekao, svoj politički stav. Poziv na linč, ne znam gde ste vi to čuli i videli. Zaista ne znam.
(Zoran Živković: Replika.)
Iako vi tražite da ja sanckionišem jedne poslanike, da drugima prećutim, ja onda očigledno … Da, i da slušam stalno kako me neko vređa i dobacuje mi, i tako dalje, čim nešto kažem, a imam valjda prava da kažem i ja nešto u svoju odbranu.
Tako je poslanice. Tako je poslanice, samo napred.
(Boško Obradović: Replika.)
Stvarno ne znam ko je to od mojih prethodnika drugačije vodio sednicu, osim kad je ovde bilo jednoglasje, kad se nešto malo opozicije plašilo vladajuće većine koja je bila ogromna u ovom parlamentu i gde su se izbacivale čitave poslaničke grupe iz parlamenta. Tako biti neće i neće se izbacivati poslaničke grupe u ovom sazivu parlamenta, za budućnost ne mogu da vam garantujem, jer možda ćete vi imati većinu, pa ćete onda opet izbacivati poslanike, a ovde ima svedoka iz tog vremena.
Nemojte stalno da držite lekcije o demokratiji kad to nije bilo tako kad ste imali vladajuću većinu, a pogledajte sada kako izgleda sednica. Ne mogu da se izborim kao predsednik za to da pričamo o amandmanima. Jedino to Poslovnik prepoznaje nego radi bukvalno ko šta hoće u ovom parlamentu.
(Maja Videnović: Replika. Pomenuti imenom i prezimenom.)
Imenom i prezimenom, ali ništa pežorativno.
(Narodni poslanici opozicije negoduju i traže povredu Poslovnika.)
I, onda kad ne dam, onda kaže – Poslovnik.
Shvatiću ove vaše poslovničke primedbe kao diskusiju o amandmanima jednako Boško Obradović – Martinović.
Da, pa znam da ste rekli –da, ali ne mogu da vam dam mikrofon jer mi je pun sistem. Ne, ne želite.
Znači, Marko Đurišić ne želi ovog puta da se glasa o povredi Poslovnika.
Reč ima Marinika Tepić.
Ali, kako da vam reč sad kad je ovo sve puno?