Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8829">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, koleginice Miladinović.

Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, pretres u pojedinostima, četvrta tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Nataša Sp. Jovanović, Sreto Perić, Milorad Mirčić, Aleksandar Šešelj, Dubravko Bojić, Ružica Nikolić, Nikola Savić, Petar Jojić, Tomislav Ljubenović, Zoran Despotović, Nemanja Šarović, Aleksandra Belačić, Miljan Damjanović, Filip Stojanović, Marina Ristić, Ljiljana Mihajlović, Miroslava Stanković Đuričić, Vesna Nikolić Vukajlović, Božidar Delić, Momo Čolaković, Marijan Rističević i dr Aleksandar Martinović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Zahvaljujem potpredsedniče Marinkoviću.

Pre nego što pređem na član 2. odnosno amandman koji je kolega Rističević podneo na član 2. gospodin ministar je postavio jako dobro pitanje i mi nikako da dobijemo odgovor na to pitanje – kakva prava deca imaju u severnoj Albaniji, a ja ga samo dopunjujem – kakva prava srpska deca imaju u Preševu i u Bujanovcu? Jako je dobro gospodine ministre, da imate konstruktivan pristup i da Srbija i dalje želi da gradi dobrosusedske odnose bez obzira na nerazumevanje drugih.

Što se tiče člana 2. i amandmana koji je kolega Rističević podneo na član 2. on jeste tehničke prirode, ali je smislen i mislim da treba da razmotrite njegovo prihvatanje. Lično ću glasati za taj amandman. Što se tiče pitanja koje je postavio obrazlažući amandman, i ona su potpuno opravdana i naravno da zalužuju odgovor.

Koristiću, naravno vreme predsednika poslaničke grupe, da znate, predsedavajući.

Obzirom da je neko pred početak rasprave, gospodin ministar je rekao da ste vi jedan od ministara Vlade Republike Srbije koji vrlo često boravi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi to pozdravljamo. Znači da je zakonodavna aktivnost koja je usmerena ka deci, koja je usmerena ka osnovnom, visokom, srednjem obrazovanju jedan od ključnih ciljeva i da jako dobro radite na tome. Imate naravno pohvale poslaničke grupe SPS.

Mi želimo još jednom u nekoliko rečenica da se osvrnemo, jer nema smisla da to ne ponovimo kada je reč o onom pozitivnom, a tiče se konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo. Pa, kroz to naravno, provući ću i član 2. i još neke članove, jer neću koristiti kasnije vreme tokom rasprave.

Pre svega, kao što smo rekli smatramo da usvajanjem ovog zakona mi, dakle unapređujemo sistem visokog školstva koji omogućava njegovu dalju uspešnu reformu sa ciljem, pre svega, pod jedan - usklađivanje visokog obrazovanja sa potrebama tržišta, odnosno pre svega sa potrebama privrede; pod dva - povećanje praktičnih kompetentnosti i sposobnosti za većinu ljudi koji završavaju visoke škole i fakulteta. Suština zakonskih rešenja sadržanih u ovom zakonu, koji je u skladu sa strategijom Vlade Republike Srbije o visokom obrazovanju, čiji je osnovni cilj obrazovanje za 21. vek.

Specifičnost ovog zakona je u tome što se on realizuje u partnerskom odnosu u tri subjekta i to visoko školske ustanove, poslodavca i studenata. Partnerski odnos sva tri subjekta stvaraju uslove da postojeći ciljevi, ciljevi koji su definisani se i ostvare.

Ciljevi se mogu ostvariti, jer svaki od partnera, tako možemo reći, od njihove primene može imati koristi. Tako recimo visokoškolske ustanove mogu dobiti nove autentične studijske programe ili unaprediti postojeće studijske programe. Svojim studentima pored opštih znanja ovakvim modelom studija omogućiće se praktična znanja i veštine neophodne za njihovu profesiju, a iz odnosa sa poslodavcima visokoškolske ustanove će omogućiti informacije o stvarima u realnom sektoru, pre svega mislim na realni sektor privrede.

Poslodavci ću uspostaviti dobru saradnju sa univerzitetima i imaće uvid u studijske programe univerziteta, moći će na njih da utiču, a steći će uvid u potencijal i sposobnost studenata i njihovim kompanijama gde realizuju ovakav i ovaj vid studija.

Studenti koji studiraju po ovom modelu dobiće veće kompetencije po našem mišljenju koje se odnose pre svega na profesionalnost, koje daje studentima mogućnost za zapošljavanje tamo gde upravo održavaju praksu i pre svega će povećati stručnu kompetentnost, jer model učenja predviđa, kao što je to već više puta bilo reči, realizacijom 50% obima opštih znanja i 50% praktičnih znanja i veština što je veliki zaokret rekao bih u studiranju.

Kada posmatramo konkretno određene članove, pa član i 2. o kojem je govorio gospodin Rističević, ali i član 3. Zakona, postavlja ciljeve, recimo, dualnog modela studiranja o kojima sam već govorio, koji na dobar način doprinosi rešavanju nekih važnih pitanja koji omogućavaju da se ciljevi koji su postavljeni, koji se žele postići ovim zakonom i ostvare.

Znamo da je proces akreditacije studijskih programa ni malo lak, veoma složen, kompleksan i dug, a član 5. ovog zakona omogućava da se ovakav model studija može akreditovati kao samostalni studijski program ili kao jedan od modela u okviru postojećih studijskih programa.

Pozitivno je i to što po ovom zakonu visokoškolska ustanova može da podnese zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modela u okviru akreditovanih studijskih programa. Za njegovu realizaciju po ovakvom modelu, a pozitivno je i to što se saglasnost može doneti u relativno kratkom roku, jer sam maločas napomenu koliko traje sam proces akreditacije.

Recimo, članom 6, isto važan član, važan je jer omogućava da odnos u obimu časova, aktivne nastave i učenja kroz rad kod poslodavaca gde aktivna nastava mora da bude zastupljena najduže 450 časova godišnje i učenje kroz rad sa 450 časova godišnje što je veliki zaokret u sticanju praktičnih veština, ali što je veliki zaokret u sticanju i opštih znanja.

Obaveze visokoškolske ustanove i poslodavaca utvrđene su ugovorom što definiše odgovornost realizacije ovog modela studija. Suština zakonskih rešenja ovog modela je u tome što ovaj oblik studija nije obavezan, već se organizuje kada visokoškolska ustanova i poslodavci imaju interes da se organizuje ovakvo studiranje i u tom smislu poslodavac je dužan da ispuni odgovarajuće uslove za učenje kroz ovaj i ovakav rad. Ti uslovi se odnose na vrstu delatnosti koja omogućava realizaciju studijskog programa, odgovarajući broj mentora koji će raditi sa studentima, odgovarajući prostor, sredstva, opremu, a zatim i zaštitu drugih prava studenata koji uče kod poslodavca.

Važan je član 20. Zakona koji definiše formu ugovora o učenju kroz rad, a zaključuje ga poslodavac i student, i njime se regulišu međusobna prava i obaveze, a posebno bih istakao materijalni efekat, što je definisano članom 31. i članom 32.

Ova rešenja omogućavaju studentima, koji uče kroz rad, da ostvare naknadu koja se kreće u rasponu od 30 do 70% osnovne zarade zaposlenog koji radi na tim poslovima. Materijalna nadoknada je, istakao bih, takođe bitan faktor koji povećava motivaciju i odgovornost studenata za uspešne studije po ovom modelu.

Na kraju, reč je zaista o dobrom reformskom zakonu, koji unapređuje sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, povećava pre svega profesionalnu kompetentnost mladih ljudi koji završavaju fakultete i osposobljavaju ih za uspešan rad, lakše zapošljavanje u njihovoj ili svojoj profesiji, ali isto tako i nastavak stalnog usavršavanja i izražavanja sposobnosti mladih ljudi koji studiraju po ovom modelu ili se opredele da studiraju po ovom modelu.

Primena ovog zakona je dosta složena i najbolje je da se realizuje putem pozitivnih primera u pojedinim poslovnim oblastima, na primer informacione tehnologije, u kojima će se one ostvariti. Zatim, odgovornost univerziteta i poslodavaca koji imaju interes kada je reč o ovoj vrsti studija.

Sigurni smo da će praksa otvoriti i neka druga pitanja koja će omogućiti da se ovaj koncept dalje usavršava i unapređuje. Važno je sada da počnemo savremeni pristup o obrazovanju koji će se, potpuno smo ubeđeni, shodno zakonodavnoj aktivnosti koje vaše ministarstvo doprinosi, u narednom periodu stalno unapređivati i usavršavati. Zahvaljujem.
Nastavljamo sa radom.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.
Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Kolega Mirčiću, želite repliku na izlaganje kolege Markovića.
Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Kolega Orliću, vi ste se javili po replici ili amandmanu?
Obzirom da je prijavljena ovlašćena predstavnica poslaničke grupe, a da je prijavljen i gospodin Marković, moramo samo da razjasnimo.
Gospodine Markoviću, vi ste želeli repliku? Ne.
Ovlašćena predstavnica poslaničke grupe? Po amandmanu.
Izvolite, gospodine Orliću.
Zahvaljujem, kolega Orliću.
Kolega Mirčiću, želite repliku? Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
Molim vas privodite kraju.
Zahvaljujem, kolega Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Slažem se sa vama kada je reč o korektnosti.
Gospodine ministre, ja se nadam da će se on vrlo brzo priključiti, pretpostavljam da je, ali priključiće se svakako.
Pre toga pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, kolega Orliću.