Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Odluka koja je definisana i u kojoj se danas vodi rasprava je dobra vest za sve penzionere u Srbiji. Ovo je zapravo preduslov da dođe do povećanja penzija u Srbiji.
Sve promene o kojima govorimo kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, kao što je ministar Đorđević rekao u uvodnom izlaganju, su pozitivne, idu u korist penzionera, aktuelnih i budućih penzionera, i ovaj zakonski predlog će svakako imati podršku poslaničke grupe SPS.
Ono što je važno jeste da su javne finansije sigurne i stabilne da srpska ekonomija, kao što smo više puta danas čuli snažno napreduje, da se postižu rezultati koji su uvek daleko iznad ciljeva koji su postignuti, koji su definisani, i to je jako dobro. Uvek je dobro podizati lestvicu naviše. To je dobro za budućnost Srbije, jer mi i danas govorimo o budućnosti Srbije.
Fond PIO, kao što se moglo čuti tokom uvodnog izlaganja je stabilan, sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju za Fond su ispod nivoa koji je definisao MMF, a u Republičkom budžetu ima dovoljno sredstava i nije potrebno raditi rebalans budžeta i to svakako jeste dobra vest.
Zahvaljujući hrabrom, odgovornom, ali, rekao bih, i teškom odlukom, došlo se do pozitivnih ekonomskih pokazatelja. Ne lakim putem i ne lakom odlukom, i ne tako što će se zahvatati, kako je ovde malo čas rečeno, iz republičkog budžeta kako bi se povećale plate i penzije, a da se apsolutno ništa ne uradi. Odluka koja je doneta 2014. godine i koja predstavlja temelj reformskih procesa i temelj reformskog kursa Vlade Republike Srbije je politički hrabra odluka. Neka je ovu odluku morao da donese, da bi preživeli, jer, Srbija je bila pred finansijskim bankrotom.
Znate kako, kada nemate odgovornost, onda je lako kritikovati, onda je lako govoriti ono što bi građani želeli i voleli da čuju, ono što lepo zvuči, da bi tako pokušali da dođete do političkih poena. Oni koji su u nekom savezu gde je i desnica i levica i centar, savezu koji ne predstavlja alternativu već priliku da politički prežive, sa punim pravom danas kažu da je Socijalistička partija Srbije izdala levičarske ideje time što je prihvatila ovaj put i pravac 2014. godine. Ali, želim potpuno jasno da kažem – 2014. godine postojala su samo dva puta. Jedan put i pravac koji lepo zvuči, ali ako bi se on realizovao u praksi, za godinu ili dve Srbija bi išla ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom krahu. Drugi put i pravac je onaj reformski kurs Vlade, reformski procesi, zahvaljujući kojem danas imamo pozitivne ekonomske pokazatelje.
Znate šta, mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti i zato prihvatimo one ideje i one predloge koji su u interesu građana Srbije. Da li smo bili u pravu? Pa, danas je potpuno jasno da smo bili u pravu i da je pojednostavljeno gledanje na mere koje smo tada preduzimali, koje je preduzimala vladajuća koalicija u Srbiji, da je pojednostavljeno gledanje bilo kada izađete i kažete – otimate penzije. Ne, to su bile mere za spas srpske ekonomije, to su bile mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
I zato mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Ne na spisku lepih želja, ne na politikanstvu, političkim pamfletima, porukama, da bi došli do političkih poena, već zdrav sistem koji je zasnovan na životu i koji je zasnovan na ekonomiji.
Srbija je bila pred finansijskim bankrotom. Javni dug, ispravite me ministre finansija ako grešim, 78% bruto-društvenog proizvoda, a do kraja godine biće ispod 50%. Najveći deo duga je vraćen i mislim da Srbija jeste jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi kada je reč o javnom dugu.
Mislim da smo dva cilja u potpunosti realizovali, a to je – trajno smanjenje budžetskog deficita i trajno smanjenje javnog duga. Imamo višak u budžetu, treća godina za redom, imamo suficit u budžetu. U periodu jun-jul 2018. godine taj deficit je bio 41,9 milijardi.
Kada je reč o stranim investicijama, o čemu je malo čas bilo reči, Srbija je svakako lider u regionu – 1,4 milijarde evra investicija u prvih šest meseci i to je za 15,6% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, Srbija je lider u regionu i to su činjenice. One su nepobitne, ma koliko se politički razlikovali.
Stopa nezaposlenosti, više puta danas izneti netačni podaci, posle 25 godina mislim da je prvi put ispod 12% - 11,9% tačno. A 2013. godine je bila 25,9%. Rast 4,9%. To se nije desilo u poslednjih 10 godina. Minimalna cena rada je došla do 155 dinara. To su činjenice i to su pokazatelji. Do tih ekonomskih pokazatelja došlo se kroz veliki trud, rad, napor, uloženu energiju. Do tih ekonomskih pokazatelja došlo se pre svega zbog požrtvovanja, razumevanja i strpljenja koje je imala starija populacija, a to su penzioneri.
Danas kada čujemo kritike – premalo se izdvaja za penzionere, vratite penzionerima sve ono što je oteto, to su floskule kojima treba da se dođe do političkih poena. Mi ovde govorimo o povećanju koje je zasnovano na realnim osnovama. Ne zahvatamo iz budžeta da bi pravili socijalni mir, a ostavili minus u budžetskoj kasi. Rekao sam, treća godina za redom suficit u budžetu. Dakle, racionalno i domaćinski se kroz odgovoran i ozbiljan pristup pronalazi najbolje rešenje. I ono što je veoma važno – ne smemo nikako da se vratimo u period koji je iza nas kada je reč o ekonomskim pokazateljima.
Mislim da moramo jako čvrsto da čuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, da ih na pravi način koristimo u periodu koji je pred nama, ali, isto tako i da podržavamo sve one inicijative koje vode ka rastu i koje vode ka razvoju.
Malo čas je bilo reči ovde o promenama, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ja sam rekao da su sve promene pozitivne i da one idu u pravcu i u korist penzionera. Neću ih taksativno navoditi. One imaju našu podršku jer, ponavljam, jesu u interesu aktuelnih, ali u interesu i budućih penzionera.
Najveća polemika vodila se oko usklađivanja penzija. Želim da kažem da poslanički klub SPS podržava predlog Vlade, resornog ministarstva, da se prateći privredni ekonomski rast, ekonomske mogućnosti, proceni i donese odluka o eventualnom povećanju penzija. Dakle, država je ta, Vlada je ta, koja će procenjivati koliko će to povećanje biti.
Ne razumem kritike koje su upućene na taj način, iz jednog prostog razloga, a to je da nije bio odgovoran i ozbiljan pristup Vlade, da nije zauzet reformski kurs, mi danas ne bi imali pozitivne ekonomske pokazatelje o kojima govorimo i ne bi stvorili preduslove za povećanje penzija i preduslove da razgovaramo sa predstavnicima MMF o povećanju plata u javnom sektoru.
Dakle, mi smo kao poslanički klub potpuno ubeđeni da će penzioneri ovakvim načinom usklađivanja dobiti više u odnosu na aktuelni još uvek način usklađivanja dva puta godišnje. Potpuno smo ubeđeni da su pred nama, kada je reč o ekonomskim pokazateljima, dobre godine i ne zadovoljavamo se sa tim da se za penzionere izdvaja nekakav minimum. Želimo da se izdvaja daleko više i mislim da je ovo put i način da se taj cilj realizuje.
Samo ću kratko, kada je reč o promenama. Dakle, promene koje su važne i koje su pozitivne jesu - prestaje da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ukida se smanjenje penzija, pozitivna ekonomska kretanja omogućila su i druge mere kojima se poboljšava standard penzionera, uspostavljena je mogućnost isplate posebnog novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, ovaj novčani iznos će se isplaćivati u zavisnosti od ekonomskog kretanja, finansijske moći, budžeta, najviše do iznosa od 0,3% bruto društvenog proizvoda na godišnjem nivou, što je vrlo precizno i jasno definisano, promene načina obračuna visine prevremene starosne penzije za one osiguranike kojima je staž osiguranja računat sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani radni staž.
Mi smatramo da je ovo pravednije rešenje od onoga koje smo imali, kako bi se sprečila mogućnost zloupotrebe u sticanju prava na beneficiran radni staž, sa maksimalnim stepenom uvećanja staža. Sada se propisuje da osiguranik mora da provede efektivno na poslovima zbog kojih se uvećava staž najmanje dve trećine vremena od ukupnog staža provedenog na radnim mestima na kojima se staž maksimalno uvećava. Šta je ovde sporno i šta ovde u ovoj promeni konkretno nije dobro?
Cilj je smanjenje privremenih rešenja, i o tome je bilo reči, i na taj način će penzioneri izbeći plaćanje razlike između ova dva iznosa penzije koja u nekim slučajevima iznosi i do nekoliko stotina hiljada dinara. Mislim da je dobro postavljen cilj, podržavamo realizaciju ovog cilja, jer, prema nekim podacima koje sam imao prilike da vidim, negde čak oko 80% od ukupnog broja izdatih su privremena rešenja. Dakle, ponavljam, sve promene idu u pravcu i u interesu penzionera i imaće podršku poslaničke grupe SPS.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu ili trećem po redosledu, dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, obrazovanje je svakako prioritet svakog društva. Za obrazovanje je odgovorna država. Država je ta koja uređuje i obezbeđuje uslove za funkcionisanje ovog veoma značajnog sistema. Obrazovanje je, po mišljenju poslaničke grupe SPS, važna društvena misija, rekao bih, preduslov i ekonomskog i društvenog napretka jedne države zavisi od broja obrazovanih, kvalifikovanih, stručnih, kompetentnih ljudi i verujem da je zajednički cilj svih nas da damo svoj doprinos da unapredimo i poboljšamo ovaj izuzetno važan i značajan sistem.
U nekoliko rečenica, o tome će uvaženi profesor Obradović i profesorka Bošković više govoriti, šta su osnovne karakteristike izmena i dopuna zakona o kojem govorimo. Dakle, mislim da one ne zadiru u osnove sistema, one ga čine stabilnim, dograđuju ga u smislu da on bude efikasniji i efektivniji, otklanjaju određene nejasnoće kada je reč o doktoratima, nema selektivne pravde, mislim da je to jako dobro i ono što je važno, imaju se na umu i akcenat je stavljen na neki način i na studente koji su savesno studirali.
Sama činjenica da kada govorimo o pomeranju rokova, to se odnosi na oko četiri hiljade studenata, dovoljno govori o značaju i važnosti zakonskog predloga o kojem danas govorimo. Dakle, u centar interesovanja stavljamo studente. Mi na ovaj način pružamo šansu, olakšavamo studentima da mogu efikasnije i efektivnije da studiraju. Mislim da ovim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju dobijaju i studenti, mislim da dobijaju i profesori i univerzitet, ali želim da verujem da dobija i društvo. Studenti priliku i šansu za efikasnijim i efektivnijim studiranjem, profesori i univerzitet dobijaju na odgovornosti, a društvo želim da verujem da je napravljena dobra analiza efekata da ove izmene jesu u skladu sa potrebama društva.
Novi zakon o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju treba da stvori okvir za utvrđivanje liste profesija koje su od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kao i uslove i potrebne kompetencije za obavljanje određenih profesija, on će imati podršku poslaničke grupe SPS. Shodno vremenu koje imam na raspolaganju, ostaviću kolegama da detaljnije govore o ovim izmenama.
Pred nama na dnevnom redu je još 28 predloga zakona o potvrđivanju sporazuma kako sa velikim brojem međunarodnih organizacija, tako i sa 17 država koje se odnose na različite oblasti. Dozvolite samo da se u nekoliko rečenica osvrnem, opet kažem, vreme mi ne dozvoljava više, na dva sporazuma sa našim tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, ne umanjujući važnost i značaj drugih država, ali tradicionalno orjentisanim državama, našim spoljno-političkim i strateškim partnerima, državama koje predstavljaju našu okosnicu i oslonac u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta i odbrani nacionalnih i državnih interesa. Naravno, mislim na sporazume sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa potpisan je u Moskvi 13. oktobra 2012. godine. NJime je predviđeno dugoročno i sigurno snabdevanje tržišta Republike Srbije prirodnim gasom, a sporazumom o kojem danas govorimo predviđeno je da prirodni gas koji se isporučuje namenjen je za korišćenje isključivo na tržištu Republike Srbije. Ovim protokolom o kojem govorimo o izmeni sporazuma u Srbiji je omogućen reizvoz ruskog gasa, što prethodnim sporazumom nije bilo omogućeno. Narodna Republika Kina je jedan od naših najvećih ekonomskih partnera, predstavlja jednog od vodećih infrastrukturnih investitora u Republici Srbiji i usled sve većeg broja kineskih investicija u našoj zemlji javila se potreba za regulisanjem oblasti socijalne sigurnosti koja ranije nije bila regulisana međunarodnim sporazumom.
Takođe, želim posebno da iskoristim priliku da istaknem i pozitivne efekte i rezultate istorijske i u svakom pogledu uspešne posete predsednika Republike i delegacije Vlade Republike Srbije Narodnoj Republici Kini, kažem, uspešne u svakom pogledu, potvrda prijateljskih odnosa, ali i potvrda da ekonomski odnosi snažno napreduju. U prilog ovakvoj konstataciji govori činjenica 11 investicionih sporazuma, ukupne vrednosti tri milijarde evra, to znači nova radna mesta, to znači podsticaji privredne aktivnosti, to znači veći privredni rast.
Namerno sam govorio o ova tri sporazuma. Još samo nekoliko rečenica. Govorio sam, između ostalog, i zbog dinamične i efikasnije saradnje koju Narodna skupština Republike Srbije ima sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, ali i sa Svekineskim narodnim kongresom Narodne Republike Kine. Naime, Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik saradnje na bilateralnom nivou upravo ima sa Državnom dumom Federalne skupštine Ruske Federacije i sa Svekineskim narodnim kongresom Narodne Republike Kine kroz komisije za saradnju. Mislim da to predstavlja prirodan rezultat uzajamne podrške dve zemlje i uzajamne bliskosti i razumevanja dva naroda, kontinuiranog dijaloga na najvišem nivou, ali dobre i političke i ekonomske i kulturne strateške saradnje.
Svi bilateralni sporazumi o kojima se danas vodi rasprava doprinose jačanju bilateralnih i međunarodnih odnosa Srbije sa brojnim državama i one su potvrda jačanja međunarodnog ugleda i međunarodnog imidža Republike Srbije. Strateško partnerstvo Srbije, svakako jedan od ključnih spoljno-političkih ciljeva Srbije jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali Srbija želi da nastavi, gradi i jača odnose i sa tradicionalno orijentisanim prijateljskim državama i narodima poput Narodne Republike Kine, Rusije i SAD, brojnim drugim državama i narodima. Srbija vodi samostalnu politiku, samostalnu spoljnu politiku, ali uvek u interesu države i njenih građana.
Na samom kraju, poslanički klub SPS podržaće i 28 predloženih sporazuma. Zahvaljujem.