Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8829">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Reč ima predstavnik predlagača, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja. Izvolite.

Zahvaljujem, ministre Vukosavljeviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Obzirom da više nema prijavljenih predsednika, odnosno, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, dame i gospodo, narodni poslanici, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o Memorijalnom centru &quot;Staro sajmište&quot;.
Zahvaljujem se ministru i njegovim saradnicima na učešću u raspravi.
Sa radom nastavljamo sutra, dakle u sredu, 19. februara 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.
Hvala.
(Sednica prekinuta u 18.40 časova.)
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna podrška kada je reč o izboru za članove REM-a, jer smatram da su resorni Odbor, predsednik Odbora i članovi Odbora odgovorno i ozbiljno odradili svoj deo posla i ispoštovali proceduru i svakako da će predloženi članovi imati podršku poslaničke grupe SPS.

Kada je reč o zakonodavnoj regulativi, o kojoj je govorio kolega Komlenski, u tome se u najvećem delu slažemo i smatramo da to mora i treba da bude prioritet, kada je reč o nekom narednom skupštinskom sazivu.

Ono što želim da kažem danas, a vezano je za REM, vezano je za medije u Srbiji, dakle, mislim da već nekoliko meseci unazad u Srbiji traje jedna hajka i histerija koja je usmerena od jednog dela opozicije prema REM-u. Razlog tome jeste, pre svega, nemanje političkih ideja, nema političkog programa, nema konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vrate unazad osam godina i da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija u Srbiji, kada je moglo da se čuje samo jedno mišljenje.

Kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, poslaničkih grupa, kao poslanici, kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana i ko je dobio mandat od građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomogne rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela gura u politički ring i iskoristi ih za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao je, dakle, da podržimo REM u onome što je najvažnije, da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno i od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik na parlamentarnim, niti bilo kojim drugim izborima, niti bilo kojim političkim procesima, niti REM može da odlučuje ko će pobediti, niti ko će izgubiti na narednim parlamentarnim izborima.

Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i mislim da, odnosno, potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me, predsedniče Odbora, ako grešim, ali će po nalogu, naravno, Vlade Republike Srbije, po nalogu OEBS-a, po nalogu ODIR-a ovoga puta pratiti celu izbornu kampanju.

Interesantno je da već nekoliko meseci se i na Fakultetu političkih nauka, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka, ali i u okviru međustranačkog dijaloga razgovara o REM-u, a da pri tome se niko nije obratio REM-u. Tek pre nekoliko dana, dakle, onog trenutka kada je čitava priča završena i kada su donete određene odluke, kada su prihvaćene određene preporuke, nakon međustranačkog dijaloga i nakon razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka imamo situaciju da određeni broj evropskih parlamentaraca poseti REM.

Evropski parlamentarci su posetili REM i govorili o tome kako, podsetiću vas, postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i paralelni mediji. Pa, kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji?

Podsetiću vas, to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodom medija u Srbiji i mi smo im vrlo jasno rekli – nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koje smo imali od 2008. godine do danas.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da bilo koji evropski parlamentarac danas govori o slobodi medija, a 2011. godine, kada smo imali izveštaj Verice Barać, u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodom medija u Srbiji, nismo čuli ni jednog evropskog parlamentarca. To sam pitao i gospođu Fajon, ona mi kaže da tada nije bila izvestilac, ali je bila predstavnik Evropskog parlamenta. Mogla je bar tada nešto da kaže o slobodi medija u Srbiji.

Inače, ko se danas, kada govorimo o tom delu opozicije, bavi slobodom medija u Srbiji, ko postavlja pitanje da li postoji sloboda medija u Srbiji? Zapravo, kao što ih ne zanimaju izbori, jer bojkot je jedino što im je preostalo, znaju da su izbore unapred izgubili i da ne mogu predstavljati alternativu vladajućoj koaliciji, tako ih ne interesuje ni sloboda medija u Srbiji. Interesuje ih taman toliko da to bude uslov i razlog da se ne pojave i ne izađu na parlamentarne izbore.

Vrhunac farse je u tome da se slobodom medija bave upravo oni čije političke pristalice fizički nasrtale na novinare i to samo iz jednog razloga, jer su novinari postavljali pitanja koja im ne odgovaraju, isti oni predstavnici tog dela opozicije koji su izbacivali novinare sa konferencije za štampu jer im ne odgovara njihovo prisustvo.

Da li su to isti oni koji su protivzakonito bili vlasnici tabloida i koji su preko svojih marketinških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakom sekundu nacionalne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine koje objave nešto o njihovim brljotinama u periodu kada su imali odgovornost i većinski deo vlasti u Srbiji? Isti oni u čije vreme nije moglo da se čuje apsolutno nijedno drugačije mišljenje osim njihovog.

Da li su to oni koji su vrlo jasne slali poruke ko treba da bude gost u informativnim emisijama na javnom servisu i na koji način treba da se uređuju te iste emisije, koje su uređivačku politiku RTS-a uređivali motornom testerom? Isti oni koji su blokirali sve prilaze, zapravo ulaze Javnog servisa. Oni koji imaju taman toliko hrabrosti da ne odgovore na novinarsko pitanje ili da dođu pred REM i da kažu samo jedno – želimo da ugasite TV Pink, želimo da se uhapse glavni i odgovorni urednici određenih dnevnih listova. Sad ja postavljam pitanje zašto? Zato što misle drugačije od njih, zato što iznose ono što je istina u Srbiji? Pa, valjda je istina interes svih nas.

Neće se istorija u Srbiji kada govorimo o medijima ponoviti u onom svom najgorem obliku. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija danas jeste.

Nije tačno da se bave slobodom medija jer im je stalo do slobode medija, jer im je stalo da učestvuju na parlamentarnim izborima. Bave se slobodom medija iz jednog prostog razloga, da bi imali svoje ljude u REM-u, da bi imali svoje ljude u RTS-u. I sve vreme kada smo tokom međustranačkog dijaloga i razgovora na Fakultetu političkih nauka, bar u onom delu u kojem su učestvovali, govorili o medijima, govorili o REM-u, govorili o RTS-u, to je bio jedini cilj.

Kada kažu – nema nas u medijima, ja želim da iznesem samo nekoliko podataka. Dakle, podaci su vezani i ovo su relevantni činjenični podaci do decembra prošle godine, koji demantuju konstataciju od strane pojedinih predstavnika dela opozicije da nisu prisutni u medijima, 135 strana pres-klipinga u poslednjih šest meseci, zaključno sa decembrom prošle godine, demantuju da ovaj deo opozicije nije zastupljen u Javnom servisu. Sa svakog protesta „jedan od pet miliona“ je RTS izveštavao u svim informativnim emisijama.

Iz novinarskog ugla, da se svake nedelje izveštava o događaju na kojem nema apsolutno ništa novo, nema novih zahteva, ovde ima veliki broj novinara među poslanicima, pa mi recite da li je to vest, kada nemate nijedan novi zahtev, kada je sve manje ljudi? Da je deset puta više ljudi, da je reč o novim zahtevima, verovatno bi to i bila vest. U svim debatnim emisijama su predstavnici opozicije učestvovali ravnopravno sa predstavnicima vladajuće koalicije.

Recimo, u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema zakonu Ujedinjenog Kraljevstva, na koje se oni vrlo često i nekada vrlo rado pozivaju, u debatnim emisijama ne mogu da učestvuju oni koji nisu bili učesnici poslednjih izbora.

Sad ja postavljam pitanje – a gde je to taj nazovite Savez za Srbiju dobio legitimitet, na kojim izborima? Na kojim parlamentarnim izborima, na kojim lokalnim izborima? Na poslednjim lokalnim izborima nisu učestvovali ne zbog bojkota, nego zato što nisu mogli da naprave liste na lokalnim nivoima, odnosno opštinama i gradovima gde su održani vanredni lokalni izbori. Gde je to Savez za Srbiju dobio legitimitet da bi bio, ovo smo pitali i predstavnike Evropskog parlamenta, da bi bio deo izveštaja Evropske komisije? Pazite, Savez za Srbiju je deo izveštaja Evropske komisije. Odakle legitimitet? I recite posle da taj izveštaj najvećim delom i nije politički pristrastan.

Šta je bio zahtev onih koji sebe nazivaju „Jedan od pet miliona“? Da pet minuta budu prisutni na RTS. To sasvim dovoljno govori o bezidejnosti politike koju vodi taj, nazovite, deo opozicije.

Što se mene lično tiče, ja bih im dao i 10 i 15 i 20 minuta, ako je to put i način da izađu na izbore, pa da vide koliko konačno vrede, jer mislim da njihovo veće prisustvo u medijima daleko više govori o njima nego ovako kroz monolog u skupštinskom holu putem konferencije za štampu.

Mi smo tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i međustranačkog dijaloga u parlamentu slušali brojne zahteve i moram da podsetim da su neki od zahteva bili, recimo, da se formira Nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Odmah smo rekli da smo za, ali smo postavili takođe pitanje – zašto Nadzorni odbor nije formiran od 2000. godine? Zašto 2016. godine, kada je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije uputila poziv svim poslaničkim grupama, nisu poslati predlozi, ako im je toliko stalo do Nadzornog odbora Narodne skupštine Republike Srbije? Evo, formirali smo i uvažili, naravno, predloge opozicije.

Takođe, rekli smo, želite da menjate urednike RTS. Nemamo ništa protiv, učinite to. Ova vladajuća koalicija nije postavila ni jednog urednika RTS, ali nemojte da govorite o tome kako vas nema i kako niste prisutni u debatnim emisijama na javnom servisu. U krajnjem slučaju, smatrate da vas nema dovoljno u javnom servisu, pa evo prilike. Sednice Narodne skupštine se prenose direktno na Javnom servisu. Želite da budete prisutni, dođite u skupštinsku salu, pokažite svoju snagu i pokažite da ste alternativa vladajućoj koaliciji.

Kada je reč o REM-u, rekli smo vrlo jasno da se ne mešamo u rad REM-a, ali prihvatamo ono što je definisano zakonom koji smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ne ono što je napisano shodno evropskoj praksi, najboljem evropskom zakonodavstvu, svaka čast Evropi, svaka čast evropskim parlamentarcima, ali ovo je Srbija, ovo je Narodna skupština Srbije, a mi imamo zakonodavni okvir koji vrlo jasno i precizno kaže kako i na koji način biramo članove REM-a. Upravo zbog te procedure koja je ispoštovana, mi ćemo kao poslanički klub podržati ovaj predlog koji je uputio odbor plenumu na razmatranje.

Takođe, na predlog Radne grupe Vlade Republike Srbije, održali smo i javnu raspravu o zastupljenosti medija tokom izborne kampanje i ono što se nama čini, čini nam se definitivno da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija i zaista govorite o ne slobodi medija u medijima. To vam je kukate o medijima u medijima i kažete da vas nema u medijima, a sve vreme ste prisutni u medijima i govorite o ne slobodi medija. Mi nismo zastupnici teze, kao taj deo opozicije kada govorimo o medijskoj slici Srbije, da je medijska slika dobra ako smo prisutni u medijima, da je medijska slika loša ako nas u medijima nema, jer smatramo da svako u Srbiji treba da radi svoj posao, a da mediji trebaju i moraju da budu autonomni u odlučivanju.

Takođe, recimo, 2009. godine bili smo deo vladajuće koaliciji i nismo glasali za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju kao poslanička grupa, bez obzira što smo bili deo vladajuće koalicije, jer smo smatrali da takve izmene i dopune treba da sačuvaju nečiji lik i delo i da takve izmene i dopune i jesu udar na objektivno i profesionalno novinarstvo.

Strategija o privatizaciji medija, mislim, je doneta negde posle 2000. godine i želeli ste i u tom periodu kapitalizam, dobili ste kapitalizam. Postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom? Dozvolite, komercijalni mediji su upravo to – privatni sektor. Mi smatramo da je interes vlasništva primaran.

Takođe, i privatni mediji se bave i prate istraživanje javnog mnjenja, i privatni mediji sagledavaju rezultate izbora i znaju koliko koja politička opcija vredi i znaju šta je vest u Srbiji, ali isti ti mediji ne mogu da doprinesu da neko nema 50% ili da neko ima više od 5%. To što imate manje od 5% ili nemate 3% koliko je od pre nekoliko dana cenzus, to nije naš problem i ne možemo vam u tome pomoći.

Mislim da smo imali dobar razgovor tokom debate koju smo vodili sa predstavnicima opozicije, sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i mislim da je to jedan odgovoran i ozbiljan pristup i da je potpuno logično da neposredno pred parlamentarne izbore imamo razgovor o zastupljenosti u medijima na relaciji upravo vlasti, opozicije, predstavnika medija i neke stavove koje smo tada definisali i izrekli reći ću i danas.

Slažemo se u potpunosti kada je reč o Pravilniku o radu javnog servisa. To je ono što je i REM predložio. Slažemo se kada je reč o preporukama koje treba uputiti komercijalnim emiterima. Slažemo se kada je reč o ravnomernoj zastupljenosti, ali kada govorimo o ravnomernoj zastupljenosti, naša molba je bila da govorimo o tematskim debatama, jer to je način na koji političke stranke mogu da pokažu i prikažu svoje programe, ali mogu ujedno da pokažu i prikažu i predstave ljude koji će biti garant realizacije tih programa i izrazili smo zabrinutost zbog jedne stvari koja mislim da je veliki problem i koja će tek postati veliki problem, imajući na umu to da informacija jeste veoma moćno oružje a to su lažne vesti.

To je nešto čemu mora biti suprotstavljena druga informacija ili drugačiji argument, a nikako pretnje, nasilje i sukobi. To je izazov na koji moramo da pripremimo, pre svega, svoje građane i slažemo se u potpunosti sa nečim, dakle, kada govorimo o ravnomernoj zastupljenosti, za nas je potpuno logično da izborne liste koje učestvuju na parlamentarnim izborima treba da učestvuju u debatama. To i jeste prilika da pokažu svoje programe, da pokažu šta je sa čime izlaze pred birače. Dozvolite, izborne liste onih političkih opcija koje su za bojkot i koje ne učestvuju u izbornom procesu, na koji način te izborne liste da budu zastupljene tokom izborne kampanje u medijima?

Još jednom, na samom kraju, dakle, poslanička grupa SPS podržaće o kojima danas govorimo kada je reč o sastavu REM-a. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.
Zahvaljujem, kolega Saviću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
Koleginice Jovanović, ali na jedno izlaganje dve replike.

Izvolite, ali kolega Miljan se javio obzirom da se kolega Miletić obraćao…

(Nataša Sp. Jovanović: I on ima pravo i ja imam.)

Izvolite ako smatrate da je neophodno.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Čekajte sada, ako ćemo paritet, sada najpre ima kolega Miletić, pa onda Miljan ukoliko kolega Miletić u svom izlaganju bude pomenuo kolegu Damjanovića.
Izvolite, kolega Miletiću.
Izgleda da je svugde malo više teže kolega.

Koleginice Jovanović, vi sada želite repliku na izlaganje kolege Miletića?

(Nataša Sp. Jovanović: Da.)

Ja vas molim da na taj način zatvorimo krug replika i da se vratimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.

Svako je rekao svoj stav, na kraju smo konstatovali da je kolega Milija Miletić u pravu, da je ispravno postupio.

Sada je red da nastavimo po redosledu narodnih narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović.
Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.