Zahvaljujem.
Na član 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dušan Pavlović i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Samo polako.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Gospodine Nogo, molim vas o amandmanu.
Pročitaću amandman – u članu 28. stav 1. brišu se reči „na zahtev podnosioca prijave“. To nema nikakve veze ni sa profesionalnim upravnicima, ni predsednicima kućnih saveta, ni sa penzijama, ni sa bakama, ni sa dekama.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Molim vas i vi koleginice, kao što sam opomenuo kolegu…

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Na naziv iznad člana 29. i član 29. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Na naziv iznad člana 30. i član 30. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Na naziv iznad člana 40. i član 40. amandman je podnela Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
(Srđan Nogo: Replika.)
Gospodine, nemate osnova za repliku.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.
LjUBICA MRDAKOVIĆ TODOROVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju kratko zadržati na Predlogu zakona o transportu opasne robe. Želim da kažem da smo danas svedoci ubrzanog razvoja privrede i sve dinamičnijim privrednim odnosima, zahvaljujući našoj Vladi, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, tako da se nameće potreba za uređenjem zakonske regulative koja na pravi način reguliše brojne odnose i situacije, sve sa ciljem da bude pravna podrška pre svega privrednim subjektima, ali i ostalim akterima privrednih odnosa.
Postojeći Zakon o transportu opasnog tereta iz 2010. godine pokazao je brojne nedostatke i manjkavosti, pa umesto da pospešuje nesmetane privredne odnose, on je neretko bio kočničar tih odnosa, zaplićući privredne subjekte u brojne administrativne zavrzlame, koje su bile predviđene, pokazalo se, same za sebe.
Osim brojnih nedostataka postojeće regulative, ima još bitnih razloga koji čine neophodnim promenu ovog zakona, tako da ću navesti neke od njih. Završetkom autoputa kroz Srbiju u 2017. godini, tranzit kroz našu zemlju, a time i transport opasne robe biće povećan. Sam transport opasne robe, bio on domaćeg ili međunarodnog tranzitnog karaktera, može da bude izuzetno opasan i po stanovništvo i po životnu okolinu i sredinu, kao i po ostale učesnike u saobraćaju, tako da su neophodna što bolja zakonska rešenja koja bi imala za cilj da deluju pre svega preventivno, kako bi se izbegle neželjene posledice prilikom transporta opasne robe, znači, potrebna su nam zakonska rešenja koja omogućavaju unapređenje bezbednosti u transportu opasne robe.
Evropske integracije čine svoje i Srbija se i Srbija se sve više uklapa u regulatorni sistem EU. Naime, potpisivanjem brojnih regionalnih i međunarodnih ugovora i protokola što je taksativno navedeno u članu 4. predloga ovog zakona u obavezi smo da odredbe tih ugovora inkorporiramo u naše nacionalno zakonodavstvo i što pre prevaziđemo anahrone standarde koji koče dalji privredni razvoj nacije i ugrožavaju bezbednost i zdravlje ostalih učesnika u saobraćaju ali i samog stanovništva.
Cilj je da se opasna roba i u drumskom i u železničkom i u rečnom transportu prevozi na što bezbedniji način od jedne do druge destinacije, pri tom ne ugrožavajući same prevoznike ni okolinu. A koliko neadekvatan prevoz opasne robe može da bude opasan najbolje znamo prateći televizijske i novinske naslove o raznim havarijama, cisterni, brodova, tankera, vagona sa izuzetno opasnim i toksičnim sadržajem koji se usled havarija izliva ugrožavajući time bezbednost stanovništva o razmerama dugotrajnih štetnih uticaja i posledica na životnu sredinu i eko sistem. Svi smo, verujem upoznati u potrebnoj meri.
Donošenje novog zakona je samo prvi korak u uspostavljanju savremene regulative u ovoj oblasti. Nakon toga da bi zakon zaživeo u punom svom obliku i kapacitetu nadležna ministarstva će blagovremeno doneti sve potrebne pravilnike i podzakonske akte koji će omogućiti celovitu primenu zakona. Ovom prilikom hoću da kažem da je u ovom predlogu zakona su zainteresovane strane kroz javne konsultacije imale priliku da iskažu svoje mišljenje, svoje primedbe, svoje sugestije i predloge. Iako se ovaj zakon odnosi na relativno mali broj privrednih subjekata, tu prvenstveno mislim na subjekte koji se bave transportom opasne robe, refleksno dejstvo bezbednog, odnosno ne bezbednog transporta opasne robe i na stanovništvo u celini, na životnu sredinu je nemerljivo, tako da je usvajanje ovog zakona u interesu svih nas kao društva u celini i zato pozivam sve kolege da glasaju za ovaj predlog zakona, kao i za ostale predložene predloge zakona koji su predmet današnje sednice. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
LjILjANA MALUŠIĆ: Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, večeras ću govoriti o Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ovo je jedan kompleksan zakon koji u sebi sadrži i treći zakon, a to je stambena podrška.
Stalno nam večeras spočitavaše kako je ovo zakon po hitnom postupku, kako ništa ne valja, kako ima nameta. To naprosto nije tačno. Tačno je da nije zakon po hitnom postupku nego je bila javna rasprava i svi su mogli da se izjasne o tom zakonu, i nevladine organizacije, institucije, različite organizacije i 27 institucija se upravo oglasilo pozitivno. Ovo je jedan odličan zakon sa svim aspekata. Sadrži u sebi dosta ekonomije, socijalu, sadrži ono što je mene fasciniralo kao ženu, a to je uvođenje u ljudska prava. Znači, sada imamo nešto što nikada do tada nije bilo ni spomenuto, a kamo li uvedeno.
O čemu se radi? Radi se o tome da ranjiva grupa, marginalna grupa, kao i žene žrtve nasilja ili ne samo žene nego bilo ko u partnerskom odnosu nikada neće biti ostavljen na cedilu, nego šta se dešava? Desiće se da ukoliko je neko žrtva nasilja dobiće nužni smeštaj. Mi smo jedno humano društvo. Mi smo jedno društvo koje se približava polako EU i mi smo društvo koje će jednog dana živeti Švajcarska. A da bi se to desilo, pa moramo uvoditi neke nove i pojmove i bolja rešenja za ovu državu.
Naime, šta je cilj ovog zakona? Rešavanje pravno-imovinskih odnosa koja nisu rešavana od 2009. godine, a i ti zakoni 1992, 1995. pa 2009. godine ništa pametno ni pozitivno nisu dali. Sada ćemo rešiti problem zaštićenih stanara. Naime, rešavamo i zaštićene stanare i rešavamo vlasnike stanova, očajnike koji po 70 godina ne mogu da uđu u svoj stan. Vraćamo ih u svoje stanove, a lokalna samouprava ima tu ulogu da sve zaštićene stanare, da im obezbedi stanove u roku od 10 godina. Znači, em ćemo im obezbediti stanove iz javne svojine, em će ti ljudi moći da otkupe stanove koje nikada nisu mogli da otkupe, jer se nalaze u tuđim stanovima. Znači, bravo za Vladu i ministarstvo Republike Srbije.
Drugo, teško je bilo 19 godina, niko ništa prstom makao nije što se tiče stanovanja jer su urušeni fondovi stambeni, jer ima mnogo nedoumica, jer ima mnogo pitanja. Teško je bilo, a ne samo da nije bilo snage, nego nije ni bilo obrazovanih ljudi, nije bilo timova koji bi ovaj zakon mogli da donesu. Treba imati petlje za nešto ovako.
Spočitavaše nam danas da umesto profesionalnih upravnika, institut koji se uvodi kao nova kategorija, da pričamo o stečajnim upravnicima. Pa kakvi stečajni upravnici? I ovo je alternativa uvesti profesionalnog upravnika znači ako ne želite ili ako ne možete da imate u svom komšiluku kada rešavate problem svoje zgrade čoveka koji će raditi to za vas, onda će morati profesionalni upravnik, trebalo bi da radi to za vas. Ja prva nemam vremena da se bavim svojom zgradom iako se trudim onoliko koliko mogu, pa ću dati šansu nekome. Zatim, daćemo čoveku, skinućemo ga sa biroa, to je jedan dobar zakon, jer ćemo zaposliti ko zna koliko ljudi. U Beogradu ima enormno mnogo zgrada. Ovaj zakon je dobar i što se tiče svih nas i svako normalan će pomisliti da treba dati šansu ovom zakonu sa više aspekata. Hvala na pažnji, ja sam sigurna da ću u danu za glasanje, svi ljudi koji su danas diskutovali protiv ovoga reći da ovom zakonu. Hvala.