Zahvaljujem se.
Poštovani predsedničke, poštovana gospođo Janković, zadovoljstvo mi je što danas ispred poslaničke grupe mogu da govorim o vašem reizboru i kada govorimo o ravnopravnosti uvek nam je nekako u fokusu rodna ravnopravnost i mislim da je u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori.
Za JS su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni. Smatram da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome. Možemo za jedan od dobrih primera upravo navesti ovaj visoko dom i kada bi se vratili samo nekoliko godina u nazad, na primer u 2012. godinu, kada je ovde bilo 81 poslanice, danas nas ima 99 i upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22 mesto od 190 zemalja po broju narodnih poslanica koje se nalaze u parlamentu. Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom.
Kada pogledamo 1990. godinu kada je svega 1,3% žena izabrano, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2019. godine nakon izmene izbornog zakona kada je ženama zagarantovano 40% na poslaničkim listama, možemo danas da se pohvalimo ovakvim sastavnom Narodne skupštine gde imamo 99 poslanica.
Mi smo u prethodnom periodu pokazale da nismo samo broj ili procenat već je svaka od nas svojim radom, angažovanjem doprinele da žene budu vidljivije ne samo u politici nego u svim sferama života i da se njihov glas i potrebe čuju i da se konkretno donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.
Jedna smo od retkih zemalja koje je uvela i rodno odgovorno budžetiranje i po tome smo prepoznati u svetu kao primer dobre prakse. Puno smo doprinele i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema koja će uključiti sve institucije. Želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše Kancelarije i vaš rad, gospođo Janković u prethodnom periodu, nadam se da će tako biti i budućem, gde ste se odazvali svakom pozivu Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost.
Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira. Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste u prethodnom vašem angažovanju niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama.
Prateći aktivnosti mnogih lokalnih samouprava u poslednjem periodu vidi se da su oni ozbiljno pristupili tim predlozima i da će se, nadam se, u narednom periodu videti konkretni rezultati tih mera. Tu svakako ne treba da stanemo. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom će se sigurna sam poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života.
Samo da se ogradim, ja nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što su svojim radom, iskustvom i znanjem to zaslužile i to ne sme da im se uskrati, jer žene predstavljaju osnovo jednog modernog uređenog društva, odnosno jedne zemlje, a ja Srbiju vidim upravo kao takvu. Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija nalazi na 22 mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja zemalja žena u politički život ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedna od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.
Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja ne samo kod nas, nego i u svetu. Navela bih primer Švedske gde žene zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji taj procenat iznosi 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Ja ne bih htela da namećem zaključak, on se sam donosi, a to je da davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.
Ohrabrujući je podatak i globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti za prošlu godinu, koji je ukazao na sužavanja rodnog jaza i smanjenja rodne nejednakosti. Ti podaci su različiti od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlike između žena i muškaraca. Za mene lično je bio iznenađujući podatak da Nikaragva i Ruanda spadaju u vodeću grupu zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih evropskih zemalja.
Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, i ta neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, informacija, sportu. To predstavlja uslov za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima i vi ste u vašem prethodnom radu i u prethodnim izveštajima ukazivali na ovaj vid neravnopravnosti.
Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na taj vid diskriminacije. Mislim da je ona tu možda čak i najizraženija. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu nego i na psihičku snagu. Znamo koliko je bitno bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na nekom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji.
Želim da pohvalim Ministarstvo za sport, koje u prethodnom periodu radi na izjednačavanju i ravnopravnosti svih sportista. Isto se nagrađuju medalje koji osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.
Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo o školskom sportu, omogućiti, odnosno radi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svojoj deci. Kada govorimo o inkluziji, ona ne podrazumeva samo prisustvo na času, nego treba se omogućiti deci da se bave sportom i da mogu da priđu fizički sportskim salama. To je veliki problem sa kojim se deca koja su u inkluzivnoj nastavi susreću i mislim da je za njih to jako bitno jer će od malih noga naučiti da se bore sa svim izazovima koji im život nosi, jer će imati izgrađen takmičarski, odnosno sportski duh.
Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljni sazreli, ali kada pročitamo vaš poslednji izveštaj, imam bojazan da još moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju osoba sa invaliditetom.
Njihova volja i mogu slobodno reći njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice svima nama treba da bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.
Kao Poverenik ste se upravo u vašem radu i susretali sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, odnosno koje su podnete na osnovu invaliditeta i vi konstantno kroz svoj rad iskazujete koliko je bitno da se ta ravnopravnost, kada govorimo o invaliditetu, smanji.
Nadam se da će u vašem budućem radu, a gledajući koliko je Srbija radila na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.
Jedinstvena Srbija će uvek podržavati ideje i projekte koje će doneti ravnopravnost osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato želim da ukažem i na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Jako sam kao čovek iznenađena podatkom da se najveći deo pritužbi odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.
Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina oni nisu primamljivi i budućim poslodavcima. Mi ne smemo da ih zanemarimo i ostavimo da budu prepušteni sami sebi.
Želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starih građana na materijalnu podršku, kao i preporuke mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje, koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu naših starijih građana.
Ja sam ukratko iznela sve ono sa čime ste se vi u vašem prethodnom radu susretali. Verujem da ćete biti ponovo izabrani za Poverenika za rodnu ravnopravnost, da ćete sa istim entuzijazmom da radite na unapređenju ravnopravnosti, da ćete imati manje posla, što je najbitnije, ali lično se kao žena nadam da nam u budućnosti neće biti potreban izborni zakon kojim ćemo biti ravnopravne sa našim kolegama u sali.
Sa zadovoljstvom želim još jednom da pošaljem podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo vaš izbor. Zahvaljujem.