Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, moje kolege narodni poslanici, od mojih kolega iz poslaničke grupe Dragan Marković Palma JS koji su prethodnih dana govorili o rebalansu budžeta mogli ste čuti da će naša poslanička grupa podržati predloženi rebalans.

Smatramo da ovaj rebalans budžeta oslikava našu trenutnu ekonomiju i okrenut je ka ciljevima koji su vezani za projekat Srbija 2027.

Za JS jedna od dobrih, možda i najboljih stvari u ovom rebalansu, izdvajanje više novca za podršku porodicama sa decom 25 milijardi i to je još jedna potvrda od strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu, porodicu kao stub svakog društva, društva kojem je porodica najsigurnije mesto za podizanje, vaspitavanje i rađanje dece.

Ovo je nešto oko čega svi trebamo da se složimo, da podržimo bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo. Porodica nije tema na kojoj trebamo da sučeljavamo koplja, već da zajedno podržimo predloge kojima ćemo je sačuvati kao narod.

Ovih dana smo čuli zabrinutost i predstavnika vlasti i poslanika opozicije oko demografske slike Srbije, tako da verujem da ćemo u danu za glasanje podržati konkretne predloge kojima pokušavamo i koji su usmereni na poboljšavanju naše demografske slike.

Složiću se sa stavom Vlade da budućnost počinje upravo u roditeljskom domu, da je dom mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet gde prvi put učimo da volimo, da mrzimo, pobeđujemo ili gubimo. Zato JS smatra da samo konstantno ulaganje i davanje porodicama sa decom i radom na očuvanju domaćinske porodice samo tako osiguravamo budućnost u kojoj će svako dete, svaki čovek imati jednake šanse u društvu.

Neko je od kolega juče ili prekjuče, nisam sigurna, zamerio je Vladi na osnaživanju i jačanju porodice, a ne pojedinca, a ja smatram da upravo porodica može samo da ojača, izgradi i pruži podršku pojedincu.

Kroz ovaj zakon imamo i promenu nadležnosti Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, kupovinu porodičnog stana ili kuće, ta promena se tiče toga da ta nadležnost Komisije prelazi u Ministarstvo za brigu o porodice. To je i ispravno s obzirom da se to Ministarstvo bavi i tiče kvaliteta života porodice.

Iskoristila bih priliku da podsetim da država posredstvom ove komisije izdvaja iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, najdalje godinu dana od dana rođenja i ovo je odličan podsticaj da osnažimo mlade bračne parove da stvaraju porodicu.

Ono što je srž izmene zakona je povećanje roditeljskog dodatka i to je najveće do sada za prvo dete iznosiće 500 hiljada, za drugo dete 600 hiljada i to je najveće povećanje, pošto znamo da se parovi teško odlučuju na rađanje drugog deteta.

Predloženim rebalansom se izdvaja dodatnih 28 milijardi za zdravstvo. U Srbiji se trenutno gradi osam regionalnih bolnica. Otvorena su dva najsavremenija pet skenera, u ovoj godini je zaposleno oko 3.900 mladih lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su dobili posao po završenim fakultetima i školama. Zaposlili su se u svojoj zemlji, u zemlji u kojoj su se školovali.

Ja bih iskoristila priliku da još jednom ukažem na važnost otvaranja dijagnostičkog centra u Kraljevu. Ministarstvo za javna ulaganja, gospodin ministar Glišić je sa velikim interesovanjem pristupio završenju konačnog projekta, svestan da jedan ovakav savremeni dijagnostički centar je potreban ne samo Kraljevu, nego celoj Raškoj oblasti. Inače, i Vrnjačka banja i Raška su učestvovali u izgradnji idejnog projekta dijagnostičkog centra.

Krajem meseca u Novom Pazaru se otvara najsavremeniji angio sala i to je samo još jedan pokazatelj da ova Vlada teži regionalnom razvoju naše zemlje.

Ispred JS htela bih da pohvalim akciju preventivnih pregleda širom Srbije gde je ukupno u šest dana akcije pregledano više od 172 hiljade naših građana, kod više od 15 hiljada građana otkrivena su razna oboljenja u ranoj fazi. Cilj ove akcije je da naši građani počnu redovno da odlaze kod lekara, na kontrole, na skrininge, preventivno, jer kada se i najteža oboljenja otkriju na vreme veća je šansa za izlečenje, a to je u interesu svih.

Ovom prilikom želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su kroz ovu akciju pokazali zalaganje, trud i brigu za zdravlje naših građana. Jedinstvena Srbija prepoznaje požrtvovanost naših zdravstvenih radnika. Prepoznali smo i tokom pandemije, prepoznajemo ih svakog dana. Početkom septembra po četvrti put predsednik JS Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju od 600 članova, od toga 350 su bili zdravstveni radnici svih centara Srbije. Inače, potrebno da svakog dana podižemo svest o preventivnom lečenju. Tako ćemo sačuvati zdravlje naših građana, ali i naši zdravstveni radnici će imati manje posla.

Ne bih mogla pričam o rebalansu budžeta da kao lokal patriota ne spomenem završetak Moravskog koridora, odnosno deonice od Jadrana do Preljine sa jedne strane, a sa druge strane od Jadrana do Pojata čime će Kraljevo, ali i cela Raška oblast imati povezanosti sa Beogradom i sa Nišom. Dobra infrastruktura je preduslov za razvoj i ovom delu Srbije završetak Moravskog koridora doneće turistički, privredni i ekonomski razvoj. Raška oblast ima najlepše planine i banje, najlepše manastire i time je atraktivna ne samo za domaće, nego i za strane turiste koji će imati priliku da upoznaju Srbiju kroz vekove, da upoznaju našu istoriju i tradiciju na koju svako od nas treba da bude ponosan.

Ovih dana se govorilo i povećanju za prosvetne radnike. Slažemo se da treba da se povećaju, to će se desiti januara 2025. godine za 12%, ali želim da kažem da pored povećanja plata, mislim da treba da radimo i na vraćanju poštovanja i ugleda prosvetnih radnika koje smo kao društvo decenijama urušavali. O tome je govorio i premijer, gospodin Vučević čini mi se prvog dana rasprave o rebalansu budžeta i potpuno se slažem sa njim da kao roditelji našu decu prvo kući trebamo da naučimo elementarnom vaspitanju, a ne da očekujemo to od profesora i učitelja, za bilo koju platu.

Mislim da svako od narodnih poslanika treba da bude ozbiljan i argumentovano govori, hvali ili kritikuje budžet, odnosno rebalans budžeta. Građani koji nas gledaju, slušajući ovu raspravu od ponedeljka stiču utisak da mi ovde najviše vodimo računa o modnim detaljima ili stilu oblačenja naših političara i da prosto gledaju prenos dana mode iz Milana. Mogli smo malopre čuti da imamo i uključenje Nacionalne geografije, kako se pingvini pare itd. ali običan narod to ne interesuje. Njega interesuje da živi u stabilnoj, jedinstvenoj Srbiji, da živi u miru, da radi i da svojim radom može da izdržava svoju porodicu. Smatram da upravo ova Vlada to i radi. Zbog toga u danu za glasanje JS će podržati sve predložene tačke dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.

U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.

Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.

Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.

Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?

Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.

Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.

Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.

Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.

Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?

Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Poslanička grupa JS – Dragan Marković Palma u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone, kao i Predlog zakona za potrebe finansiranja projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca. Nećemo podržati predloženi amandman iz razloga što ta slovna greška nije razlog da Kragujevac ne dobije obilaznicu i kada znamo, po proceni, da svaki treći Kragujevčanin vozi automobil i da oko 60.000 vozila, teretnjaka i šlepera stvaraju saobraćajni kolaps u centru grada i da je to svakodnevnica, i to znaju i Kragujevčani, a znamo i mi koji svakog dana prolazimo kroz taj grad.

Obilaznica je potrebna Kragujevcu i građanima jer će rešiti pitanje saobraćajne gužve, rešiće zagađenje vazduha, ali rešava i pitanje napretka industrije, jer posle toga svako ko želi da ulaže, investira u Kragujevac imaće izgrađenu infrastrukturu. Šumadija će biti bolje povezana sa drugim gradovima i opštinama i upravo se tako zemlja razvija kada svaki deo Srbije ima saobraćajnu povezanost.

S obzirom da dolazim iz Raškog okruga, tačnije iz grada Kraljeva i znam koliko je važno regionalno povezivanje i izgradnja saobraćajne infrastrukture, Raški okrug je dugo čekao da počne izgradnja autoputa, mnogi su obećavali, mnogi su imali vizije, ali upravo je ova Vlada tj. sadašnja vlast pokrenula jedan kapitalni projekat za ovaj deo Srbije. Imajući u vidu da oko 500 hiljada građana gravitira u Raškoj oblasti, nekoliko desetina hiljada privrednih subjekata, izgradnja Moravskog koridora predstavlja ogroman benefit i mogu reći da je od krucijalnog značaja da se ovaj deo Srbije razvija, kako privredno, turistički, kulturno, tako i da zadrži svoje građane.

U subotu su premijer gospodin Vučević, ministri Selaković i Vesić posetili Kraljevo i tom prilikom obišli radove na petlji Adrane Moravskog koridora. Imali su priliku da vide kojom dinamikom se izvode radovi na ovom delu koridora i verujem da će do kraja godine biti završena deonica kojom će se povezati Kraljevo sa Preljinom, odnosno sa autoputem Miloš Veliki.

Imali su prilike i da posete manastir Žiču, kolevku srpske duhovnosti i državnosti i da se upoznaju sa sestrinstvom u tom manastiru i da zajedno u narednim godinama koje dolaze obnovimo fasadu manastira Žiča i da povratimo autentičnu crvenu boju manastira.

Takođe, posetili su i pozorište grada Kraljeva koje 75 godina radi u kontinuitetu. Zajedno ćemo kroz projekat grad i Ministarstvo kulture pomoći da naše pozorište dobije prostorije koje zaslužuje.

Inače, očekuje nas i projektovanje saobraćajnice između Kraljeva i Novog Pazara, dužine 84 km. Time će se omogućiti da se za svega 20, 25 minuta stigne od jednog do drugog grada.

Sva ova ulaganja su bitna za svakog građanina osim što omogućava povezanost sa Beogradom s jedne strane, sa druge strane sa Nišom i otvara mogućnost saradnje između svih gradova u Raškom okrugu, jer kada imate dobre i brze saobraćajnice onda ne postoji ni prepreka za ostvarivanje trgovinske, kulturne, sportske i svakog drugog vida saradnje.

Iako neko možda misli da sam izašla iz teme amandmana, smatram da nisam, jer je ovo bitno za svakog građanina u cilju poboljšanja životnih uslova u svim delovima Srbije. Kao lokal-patriota mislim da se društveni, politički i kulturni život ne odvija samo u Beogradu i da upravo ulaganjem prvenstveno u putnu infrastrukturu omogućavamo svim građanima da ekonomski jačaju i da svojim građanima ponude kvalitetan i sadržajan život u lokalu.

Ova Vlada teži regionalnom razvoju. To se može videti na svakom koraku. Upravo na ovom dnevnom redu imamo predlog za izgradnju nekoliko saobraćajnica.

Slušali smo u prethodnim danima razne kritike od strane opozicije. To je njihovo legitimno pravo. Stvara se utisak da se kritikuje sve ono dobro što se radi da bi se ekonomski ojačala naša zemlja. Kritikuje se i potreba i želja da se zaštiti nacionalna i politička prava i zajednička budućnost srpskog naroda.

Prosto, nikada nisam razumela stvaranje straha u našem društvu od želje za nacionalnim jedinstvom da kao narod, da kao nacija imamo ponos, pogotovo u trenucima kada se neumorno radi na prekrajanju istorije, na prezentovanju srpskog naroda kao nekog agresivnog naroda koji želi da na Balkanu ostvari svoje tobože nacionalističke težnje.

Da je to istina mogli smo videti usvajanjem rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN. Tu smo mogli videti sav apsurd za Srbe kada upravo oni koji su nas okupirali, koji su terorisali naš narod su pravili tekst te rezolucije. Onda vidimo koliko je to licemerno.

Pričam kao ovlašćeni predstavnik o svim amandmanima. Čisto kolege koje ne slušaju. Ne morate da bude u sali dok pričam, nije vam obaveza. Ja se obraćam građanima grada Kraljeva prvenstveno i Srbije. Vi slobodno možete u hodniku da me gledate, u bifeu ili u restoranu.

Nažalost, ovu retoriku mogli smo čuti ovih dana u Narodnoj skupštini, upravo i sada. Upravo kada pričam o nacionalnom jedinstvu su krenuli da mi dobacuju i to je ta retorika koja se danima mogla ovde čuti i onda se pitaju neki da li nam je deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda potrebna je. Naravno da nam je potrebna i deklaracija i svesrpski sabor. To je najbolji odgovor na sve pritiske kojima smo izloženi. Samo zajedničkom usaglašenom politikom možemo se odupreti pritiscima, sačuvati slogu i obezbediti mir.

Ono što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno i zbog čega mislimo da je deklaracija dobra je to što se porodične i tradicionalne vrednosti se ističu kao temeljne vrednosti srpskog društva.

Ne možemo pričati o budućnosti Srbije ako nemamo kulturu sećanja, ako zaboravimo ko smo, šta smo, ako zaboravimo svu muku i stradanje i bol svih naših predaka, jer upravo zahvaljujući tom bolu i tom stradanju mi danas sedimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi govorimo upravo našim maternjim jezikom, srpskim jezikom. Zato mi kao njihovi preci trebamo da sačuvamo i tradiciju i jezik i pismo, ne samo Srbiji i Republici Srpskoj, već i u našoj dijaspori.

Jedinstvena Srbija je podržavala i uvek će podržavati svaku inicijativu kojom se čuva ugled i integritet i čast Srbije i srpskog naroda. Uvek ćemo se zalagati za decentralizaciju i da svaki deo naše zemlje ima razvijenu pre svega saobraćajnu infrastrukturu i mogućnost da se ravnomerno razvija, jer smatramo da Srbija nije samo krug dvojke, jer ima i nas iz Srbije kojima je potreban i aerodrom i autoputevi. Opet ću da napomenem da svaki građanin treba da ima jednake životne uslove i pristup svim pogodnostima modernog života.

Svima nama i sa moje leve i desne strane želim Srbiju baš onakvu kako se zove moja poslanička grupa, jedinstvenu Srbiju, pre svega jedinstvenu i jaku Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, danas kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija koristiću član 287. Poslovnika.

Postavljam pitanje Ministarstvu infrastrukture, odnosno ministru Vesiću. Grad Kraljevo je 2019. godine pretrpeo značajnu štetu od poplava, u kojoj je porušen značajan broj mostova na seoskom području. Deo porušene putne infrastrukture i mostova grad Kraljevo je sanirao ili ponovo izgradio. Preostalo je još deset mostova da se izgradi. Mostovi se nalaze na važnim putnim pravcima i značajan broj meštana i privrednih subjekata ih koristi.

Za njih je urađena projektno-tehnička dokumentacija, ishodovane su sve građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Mostovi koje treba izgraditi nalaze se u mesnim zajednicama Kovači, Dragosinci, Sirča, Leševo, Ravanica, Zakuta, Vitanovac i Milakovac.

Iskoristiću pravo da postavim pitanje, odnosno molbu resornom ministarstvu, da u skladu sa finansijskim mogućnostima i prioritetima pristupi njihovoj izgradnji. Inače, grad Kraljevo je po površini najveća jedinica lokalne samouprave, posle Beograda, zauzima 1.530 kvadratnih kilometara, obuhvata 92 naseljena mesta u kojem prema popisu iz 2022. godine živi 111.491 stanovnik.

Na teritoriji grada Kraljeva nalazi se 326 kilometara lokalnih puteva i saobraćajnica. Jedan od prioriteta lokalne samouprave je unapređenje putne infrastrukture, odnosno ulaganje u izgradnju, sanaciju i rekonstrukciju lokalnih saobraćajnih puteva koji predstavljaju okosnicu ekonomskog i prostornog razvoja teritorije grada.

Ministarstvo za građevinu je od lokalne samouprave tražilo spisak prioritetnih deonica iz razloga što to jesu lokalni putevi, ali su velike dužine i resorno ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne lokalnoj samoupravi, svesni da su ove deonice od krucijalnog značaja za naše građane i njihov ostanak na selu. Svesni smo da i Vlada sa svojim ministarstvima želi da poboljša i unapredi život svih naših građana, bez obzira u kojem delu Srbije žive.

Pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu je – kada se planira početak izgradnje prioritetnih deonica lokalne putne infrastrukture, čiji ste spisak dobili od lokalne samouprave grada Kraljeva?

Nažalost, i prošle godine u julu 2023. godine Kraljevo i okolinu zadesila je elementarna nepogoda u vidu grada i tom prilikom je uništen ogroman broj objekata za stanovanje, kao i mnogi privredni objekti. Lokalna samouprava je u vrlo kratkom rokunapravila komisiju, popisala oštećenja. Bilo je oko 2.400 prijava. Veliki posao je odradio mali broj ljudi, s obzirom da lokalne samouprave nemaju kapacitet i resore kao država i da rade sa ograničenim materijalnim resursima.

Htela bih da pohvalim i da se zahvalim Ministarstvu za javna ulaganja, ali i da uputim pitanje Republičkoj komisiji, prvenstveno apel Republičkoj komisiji za utvrđivanje štete, da izađe u susret građanima koji su nezadovoljni prvostepenim rešenjem o dodeljivanju pomoći i da im u zakonski propisanim rokovima omogući da dostave, odnosno da dopune zahteve koji su zbog nedovoljno dokaza odbijeni.

Drugo pitanje, odnosno treće upućujem Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kraljevo je uvek bio grada hrabrih, ponosnih ljudi, grad boraca i stradalnika. Samo u poslednjih nekoliko ratnih godina stradalo je više od 40 uglavnom mladih ljudi. Da ne govorim o tome koliko njih je nesposobno za rad, koliko je ratnih vojnih invalida i koliko ljudi sa trajno vidljivim ili nevidljivim posledicama koje će ih pratiti do kraja života.

Mnogi Kraljevčani su ponosno koračali i stojički branili svoju zemlju, bili na Košarama, Paštriku i ostalim delovima Kosova. Mnogi se nisu vratili, mnoge su majke ostale bez sinova, deca bez roditelja, žene bez stuba porodice. Uvek je srpski narod nosio na svojim plećima mnogo nepravde i borbe. Borci, nažalost, kao i posle svakog rata nekako ostanu zaboravljeni i zaglavljeni između administracije i nekih pravila.

Republika Srbija porodicama palih boraca, vojnim invalidima danas pruža mogućnost da ostvare dostojna primanja kakva nikada ranije nisu postojala. Otprilike u Srbiji je registrovano 45.000 ratnih boraca i invalida.

Pitanje koje želim da uputim ministarstvu je – da li se radi na problemu rešavanja da se našim borcima koji su dobili boračke legitimacije obezbedi dobijanje boračkog dodatka, da se pomogne svim lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da same odvoje sredstva i time obezbede određene benefite za boračku populaciju? Da li postoji mogućnost da se organizuju redovni godišnji sastanci sa predsednicima svih registrovanih boračkih udruženja, sa republičkim organima gde bi bilo obavezno i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, u cilju otklanjanja i rešavanja problema naših boraca? Molim Ministarstvo da preko svojih nadležnosti još više unapredi položaj ratnih vojnih invalida i boraca. Znamo da ova Vlada nesebično radi da naši borci postanu vidljivi u društvu i da se njihov status iz godine u godinu poboljšava. Zahvaljujem.

Predsednice, trebate da podsetite kolege da smo mi danas ovde zato što je veći deo kolega iz opozicije zakazao ovu sednicu i da je ovo predlog zakona koji su oni tražili, tako da vas molim, ako već ne poštujete ono što mi zakazujemo. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku, nije nešto što je proizašlo iz volje vladajuće većine i mi iz JS, ne možemo da kažemo da smo zadovoljni predlogom ovog zakona, jer JS, pre svega radi doprinosa demokratije i mogućnosti da se čuje i druga strana, glasaćemo za donošenje ovog zakona. Smatramo da su izbori bili regularni, da je narod glasao kako je želeo, da je svako dobio onoliko koliko je zaslužio,a ukoliko je ta politička stranka prepoznata i prihvaćena od strane građana. Ono što želim da pojasnim našim građanima je da i naglasim da su opoziciji ispunjeni svi uslovi koje su tražili, uslovi za fer političko nadmetanje postoje, transparentnost postoji, osim ovih izmena zakona u skupštini je aktivna radna grupa za unapređenje procesa, koju čine ne samo poslanici, već i predstavnici organizacija civilnog društva, i svako slobodno može da bira da li želi da učestvuje na izborima ili ne.

Zašto neki ne učestvuju, da li se plaše da ponove neuspeh iz decembarskih izbora, ili postoji neka druga matematika u to ne bih ulazila, ali mislim da treba da pokažemo efikasnost, jer ljudi koji će praktično raditi na primenama i implementaciji ovog zakona, imaju mnogo posla, a tu mislim na ljude koji rade u Ministarstvu lokalne samouprave, a JS nije za ograničavanje nijednog prava, uvek smo pozivali na jedinstvo i složen pristup kada je interes naših građana u pitanju, mi ćemo glasati za ovo rešenje, jer njegove efekte ćemo imati prilike da vidimo vrlo brzo.

Verujem da će građani prepoznati politiku na izborima, koju vodi vladajuća većina i da će imati razumevanja pogotovo oni građani koji će biti ograničeni pravom glasanja i mi smo ove promene doneli radi unapređenja šireg društvenog dijaloga, a pre svega imajući u vidu u kojem stanju je trenutno i svet i Srbija i mislim da nam je jednistvo i sloga potrebno više od svega, i zato molim sve kolege da eto pogotovo kolege koje su danas zakazale ovu sednicu, ispoštuju ovaj visoki dom i nas koje učestvujemo u ovoj raspravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Vučeviću, poštovani kandidati za ministre, mogli smo čuti iz izlaganja predsednika JS Dragana Markovića Palme zbog čega JS podržava buduću Vladu. To je prvo njen kontinuitet po svim strateškim pitanjima za Srbiju u čiji sastav su uključeni svi važni politički i društveni akteri i pokriva najširi spektar ljudi. Kao to ste mogli čuti od gospodina Markovića, u vašem ekspozeu se mogao prepoznati svaki građanin Srbije.

Druga bitna stvar i jaka poruka je da Srbija želi da neguje i sačuva prijateljstva sa svim zemljama i da stvari oko kojih se slažemo ojačavamo, a one oko kojih se ne slažemo, da se trudimo da se naš stav, naše pravo, a pre svega pravda glasno čuje i poštuje kod naših prijatelja. Tu pre svega mislim na očuvanje teritorijalne celovitosti po pitanju Kosova u međunarodnoj zajednici.

Treće je strateško opredeljenje za članstvo u EU, kao i dalje razvijanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom.

U svom ekspozeu, gospodine Vučeviću, nekoliko puta ste spomenuli Kraljevo i Rašku oblast, a kao poslanica koja upravo dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva, sigurna sam da će buduća Vlada nastaviti da ulaže i razvija u ovaj deo Srbije.

Decentralizacija je nešto za šta se JS zalaže od svog osnivanja i to možemo najbolje videti na primeru Jagodine i mislim da smo mi jedina politička partija čije sedište nije u Beogradu, nego je u unutrašnjosti Srbije.

Ja bih iskoristila priliku da podsetim na to da će do kraja godine biti izgrađeno deonica Moravskog koridora od Preljine do pojata i da je to jako bitno za grad Kraljevo i za ceo okrug, ali i za Moravički i Rasinski okrug.

Takođe, bitno je i za razvoj turizma, pogotovo zdravstvenog, jer se u ovom okrugu nalaze neke od najlepših banja u Srbiji, Vrnjačka Banja, Jošanička Banja, Mataruška Banja, Trepča i vi ste danas spomenuli u kakvom stanju se nalaze banje u Srbiji, da su one devastirane.

Ja bih vam, ako niste upoznati, upoznala i druge poslanike da Mataruška Banja u Kraljevu posle skoro tri decenije propadanja dobija svoje novo ruho i da na radost svih građana, ne samo Kraljeva i Raškog okruga, nego i svih građana Srbije pošto je Mataruška Banja bila treća banja po posvećenosti u staroj Jugoslaviji, jer leči od steriliteta, da će ponovo početi da radi i da prima sve naše građane.

Inače, za novog ministra, nije tu, ali prenećete mu, mislim da se jako mali procenat odvaja za rehabilitaciju banjama od Fonda za zdravstveno osiguranje, mislim da je to nekih 1,5% i mislim da bismo to trebali da u neko dogledno vreme povećamo. Tu, nije ni stari, novi ministar za turizam koji dolazi upravo iz Raškog okruga i od njega očekujemo veliku podršku što se tiče razvoja turizma u Raškom okrugu.

(Predsedavajuća: Samo vas molim vreme.)

Mnogi su zaboravili na zemljotres koji je 2010. godine pogodio Kraljevo, pohvalila bih urbanu regeneraciju Dositejeve ulice, zamolila bih gospodina Vesića da privede kraju urbanu regeneraciju.

Što se tiče dijagnostičkog centra koji treba da se otvori u Kraljevu, zamolila bih budućeg ministra gospodina Glišića, znam da je uspešno vodio jednu lokalnu samoupravu, zna koliko je bitno da se Srbija ravnomerno razvija, projekat je kod vas u ministarstvu na doradi, tako da verujem da ćete u skorije vreme i to...

Rekli ste da nemam vreme, ali ja bih samo da poručim mandataru, to je tri sekunde, potrošila sam vreme poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, zato vi imate vreme, imate tim, imate snagu, imate volju i ono što je najbitnije želju da Srbija bude stabilna i jaka, ali pre svega jedinstvena, jer to nam je u ovom trenutku najpotrebnije.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, JS u danu za glasanje podržaće izbor gospođe Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine. Mislimo da je ona dobar izbor i da će u vaj saziv uneti prave promene. To možemo videti u njenoj poruci da, bez obzira na sve uvrede i teške reči koje su došle sa druge strane, ona želi da uspostavi dijalog i dogovor sa opozicijom, jer jedino kroz dijalog, upravo u ovom visokom domu, možemo govoriti o promenama, pa i nezadovoljstvima, o predlozima i mnogim drugim stvarima kojima ćemo poboljšati život naših građana u svim sferama života.

Upravo su nas građani Srbije i birali. Mi smo njihovi predstavnici, mi smo njihov glas, svidelo se to nekom ili ne, nažalost, glas čoveka koji dolazi iz Kraljeva, na primer iz sela Orlja Glava, je potpuno jednak, ima istu težinu kao i glas nekog gospodina iz kruga dvojke. Zato kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva iliti provincije, kako neki vole to da kažu, misleći da što im u ličnoj karti stoji opština Stari grad ili Vračar su neka superiornija politička ličnost. Doduše do skoro nisam ni znala da su Borča, Ovča i Krnjača isto unutrašnjost Srbije, pošto određeni predstavnici tzv. građanske opozicije smatraju da ti delovi nisu deo Beograda i da nemaju veze sa Beogradom, a da je Beograd samo Stari grad i Vračar, ali ne bih ja tu ništa da se mešam, to je njihovo viđenje građanske Srbije.

Ono što želim da naglasim da verujem da će buduća predsednica parlamenta, s obzirom da je godinama obavljala jednu od najznačajnijih i najizazovnijih funkcija u Srbiji, premijersku funkciju, imati potpuno razumevanje i fleksibilnost za jedan konstruktivan rad, nadam se, svih narodnih poslanika, jer bi trebali da smo ovde svi sa istim ciljem, a to je da očuvamo jedinstvenu i jaku Srbiju, koju nažalost godinama mnogi žele da razjedine.

Kad bi se svi vodili parolom da samo „samo sloga Srbina spašava“, verujem da ne bi bilo prostora da bilo ko sa strane pomisli da može da naruši naše jedinstvo. Volela bih da za početak primenimo neku kulturu, ne neku, opštu kulturu, ona koja se uči od dana rođenja i da sa uvažavanjem, prvo, razgovaramo i obraćamo se predsedavajućem koji ovde obavlja samo trenutnu funkciju predsednika Skupštine, a za dalje da se jedni drugima svakako obraćamo sa uvažavanjem i da pokažemo građanima da smo stvarno zaslužili i da su napravili dobar izbor kada su nas birali i mislim i na opoziciju i na vlast da budemo njihovi predstavnici i njihov glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, poštovani poslanici, pre nego što pređem na amandman, ja sam se inače javila na amandman kolege Komlenskog, želim da iskoristim prisustvo ministara i da vas zamolim da iskoristite vaš uticaj i da utičete na to Vlada što pre donese uredbu kako bi grad Kraljevo mogao da pomogne svim građanima koji su pretrpeli ogromne štete zbog oluje koja je u subotu zadesila grad Kraljevo. Slike iz sela Mrsać, Samaila, Oplanić, Jadrani, Sirča, Grdica su apokaliptične. Razmere štete su ogromne. Uništeni su poljoprivredni usevi.

Iskoristiću prisustvo ministarke poljoprivrede da vidimo kako da pomognemo tim građanima. Ja sam juče obišla, pošto živim u tom delu Kraljeva, to je zastrašujuće. To je zastrašujuće, kažem vam, kao iz apokalipse. Uništeni su stambeni objekti. Jedan auto plac npr. koji je imao 150 automobila na tom auto placu, to više ne postoji. Znači, sve je uništeno. Takvo nevreme do sada nisam videla. Građani koji su 2010. godine preživeli razoran zemljotres, i dalje osećaju taj strah od zemljotresa. Ova dodatna oluja koja nas je pogodila u subotu nas je ponovo vratila u tu 2010. godinu.

Zato apelujem na vas da svi zajedno pomognemo građanima grada Kraljeva, ali i drugih gradova koji su se našli na udaru do sada neviđenog vremena.

Što se tiče amandmana gospodina Komlenskog, smatram da o njemu treba da raspravljamo i da čujemo zbog čega, da nam obrazloži dodatno za skraćenje tog roka od 30 na 15 dana. Ali, ako znamo da u Srbiji ima skoro dva miliona bespravno podignutih objekata, i dok se ne reši pravno-imovinski status građana koji u nekima od njih žive, nemaju pravo na priključak na struju, vodu i kanalizaciju, nova nada za njih je upravo dopuna Zakona o ozakonjenju. Omogućiti tim ljudima da u jednom kratkom vremenskom roku dobiju priključak recimo na struju ili na kanalizaciju ili na vodu, možda nama ovde je nezamislivo. Možda mi ne možemo da verujemo da postoje u 21. veku domaćinstva koja nemaju toplu vodu, koja nemaju struju, koja nemaju kanalizaciju, ali prosto, to postoji.

Ja dolazim iz Kraljeva i 1999. godine, kada su, nažalost, sa svojih vekovnih ognjišta proterani skoro 30.000 porodica, infrastruktura grada Kraljeva je bila na velikom udaru, jer grad Kraljevo je tada imao negde oko 80.000 stanovnika. Mnogo je porodica, doduše, otišlo iz Kraljeva, ali mnogo više je ostalo u Kraljevu. Mislim da će upravo ovim novim Zakonom o ozakonjenju pomoći da posle skoro dve decenije te porodice koje su sa mnogo muke i odricanja napravile kuće, a nisu, nažalost, zbog postojećeg zakona mogli da legalizuju te kuće i da se priključe na vodu i struju, da im ovim zakonom to omogućimo.

Bilo je kritika da se ovim zakonom čine ustupci onima koji krše zakon, ali samo trebamo, opet apelujem, da pomislimo na one koji nemaju humane uslove za život, na one porodice u kojima deca i dalje, nažalost, uče uz sveću. Eto, makar zbog njih da podržimo ovaj zakon.

Pre nekoliko meseci sam gledala reportažu, čini mi se da je to bilo u januaru mesecu ove godine, o dečaku iz Grocke, koji ima samo pet godina, devet dijagnoza, koji pije 22 leka u toku dana, koji je na respiratoru svaki dan, koristi ga i koji živi u mraku. Zamislite dete koje na samom početku svog života boluje od devet bolesti, koji živi u mraku, koji mora da pije 22 leka, nema frižider u koji može da stavi te lekove. Eto, možda zbog nekih tih mladih naraštaja, koji su, nažalost, na samom početku svog života poneli ogroman problem, eto, zbog njih, da im pošaljemo jednu poruku da postoji nada za sve njih.

Nisam uspela da nađem da li se u ovom periodu od januara do sada, da li je opština Grocka izašla u susret toj porodici, pošto ta porodica čini mi se da ima, da je on peto dete, da li su uspeli da ih priključe za struju i da li smo omogućili tom dečaku da pored sve muke koju ima, makar može da te lekove sačuva u frižideru i da makar može da se probudi ujutru uz televizor i da pogleda crtaće i da mu, eto, pokažemo da detinjstvo nije baš tako surovo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 107.

Smatram da je prethodni govornik narušio dostojanstvo Skupštine, s obzirom da sam ja narodna poslanica i član sam ove Narodne skupštine, da ja sam kik bokserka, trenirala sam 30 godina, pet puta sam proglašavana za sportistu grada Kraljev.

(Dragan Nikolić: Da, ali vi niste ministar bili.)

Molim vas, da li možete samo…

Mnogo emotivno sam ovo doživela.
Samo da vam kažem da je sada, prošle nedelje je tri kik boksera učestvovalo na Evropskim igrama u Poljskoj, osvojili su jednu zlatnu, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju. Ti kik bokseri su ljudi, ti kik bokseri su deca koja kroz sport treniraju, donose uspehe našoj zemlji, dičimo se njima, tapšemo im kada osvajaju zlatne medalje.
Sada ja treba da kažem – e, tamo neki bio je advokat. Pa šta? Znači, ne možemo da pričamo o celoj grupi ljudi ako već pričamo o nekom. Slažem se, pričali ste vi o temi, ali ne možete pet puta da kažete kik bokser, dobro i kakav je problem on napravio zato što je kik bokser? Prebio nekog? Ne razumem. Zašto stalno se dovodi ta konotacija kik bokser prebiću nekog, ne razumem.
Mislim da ste tu trebali da reagujete i da kažete da može da priča o radu Radetu Basti kao ministru, ali ne o njegovom privatnom životu. To upravo piše u članu 107.
Čisto, eto želim da se informišete i da malo taj kik boks uđe na vrata i ove Skupštine i naše zemlje i Ministarstva sporta i svih i da znamo da ti kik bokseri isto donose medalje, isto postižu uspehe jednako kao drugi sportovi i mnogo im je teže jer je to individualni sport, nije kolektivni. Znači, sami nose svoj teret.
Da vam kažem još nešto, ja sam ponosna na to što sam i kik bokser i što sam narodna poslanica JS i što sam član ovog parlamenta i zato smatram da je prethodni govornik prekršio svojim govorom moje dostojanstvo kao članici Narodne skupštine.
Ne tražim da se u danu za glasanje glasa o povredi Poslovnika.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.

Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.

Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.

Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.

Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.

Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.

Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.

U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?

Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.

Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime, izjavljujem duboko saučešće porodicama koje su izgubile svoje najmilije u nesrećnim događajima koji su se desili u Beogradu i u selima kod Mladenovca i Smedereva. Saosećamo sa njihovim bolom.

Dva nesrećna događaja koja su se desila po tragičnosti posledica koje su izazvale, a to je smrt 18 osoba, a zatim i po načinu kako je do toga došlo, svakako da predstavljaju traumu, i to kolektivnu traumu, za čitavo naše društvo. Ni mi kao pojedinci, ni društvo kao celina, nemamo iskustva za tako nešto, jer se to do sada nikada nije desilo u Srbiji i potrebna je pomoć na nivou i pojedinačnog i kolektivnog da obradimo.

Bila bi velika šteta da namerno ili nenamerno u traganju za uzrocima ili krivicom nivo traumatičnosti podižemo i da upiremo prstom jedni u druge i da se naknadno povređujemo. Čula su se različita tumačenja i stavovi stručnjaka o mogućim uzrocima, pa i predlozima kako delovati. Ovako nešto je teško razumeti i objasniti. Koliki je udeo ličnih karakteristika počinioca, vaspitnih modela, uticaja porodice, okruženja, sistemskih rešenja u okviru obrazovnog procesa, sistema bezbednosti i vrednosnog sistema koji je, nažalost, prilično doveden u pitanje, posledica i ostataka preživljenih ratnih trauma, biće jasnije kada se sve okolnosti i sami počinioci i okruženje detaljno ispitaju.

Ono što je svakako jasno je da se svi osećamo odgovornim da pre svega zaštitimo najosetljivije, a to su deca, ali i sve ostale, i pokušavamo da razmišljamo šta je važno da uradimo da se ovo nikada ne ponovi. Zato moramo i razmišljati i delovati u više pravaca kako trenutno da osiguramo bezbednost, tako i dugoročno. Vratiti porodici njenu osnovnu ulogu, da obezbedi razvoj stabilnih i kvalitetnih pojedinaca i podržati je, podučiti ako treba.

Ono što smo svi zaboravili, deca se vaspitavaju od prvog dana rođenja. Deca su ogledalo svojih roditelja. Ne znam kako ćete me vi shvatiti i građani koji ovo slušaju, ali za moje dete sam ja sistem. Zato podržavam izjavu predsednika JS, Dragana Markovića Palme pre neki dan kada je govorio o ovoj temi u Skupštini da su za ova dva nezapamćena masakra prvenstveno krivi roditelji.

Malo pre sam čula od koleginice da predlaže vama, premijerko, da u budućnosti u osnovnim i srednjim školama bude po dva ili tri psihologa. Slažem se da u školama treba da budu psiholog i pedagog, ali ajde da probamo drugačije da rešimo ovaj problem. Ajde da zaposlimo u tim školama više saradnika za fizičko vaspitanje. Ajmo da zaposlimo više profesora za fizičko vaspitanje. Ajmo da sredimo sve školske sale u svim srednjim i osnovnim školama, bilo da je to grad ili selo. Ajde da probamo tako da našu decu, ne mogu da kažem lečimo, ali da našu decu usmeravamo i da im od malih nogu ugrađujemo prave sisteme vrednosti.

Mislim da je sport pravi način za to. Ja sam rasla u sistemu sporta i mogu da pričam o tome. Mislim da sam u svojoj sportskoj karijeri i zahvaljujući svojoj sportskoj karijeri postigla mnoge stvari u svom privatnom životu, a evo vidite i u poslovnom.

Iskoristiću priliku… Čuli smo ovih dana i mnogo predloga, mnogo kritika, ni jedno rešenje osim onoga da treba da se smeni Vlada, ali mislim da ova institucija od nas narodnih poslanika traži i jednu dozu ozbiljnosti i da trebamo da damo neke ozbiljne predloge. Zato ću vas ja upoznati, a sigurna sam da vi, premijerka, to ne znate, drago mi je što je tu i ministar za socijalna pitanja, drago mi je i što je tu ministarka za brigu o porodici, izašla je ministarka za pravdu, o jednom projektu koji se sprovodi u Kraljevu od avgusta meseca 2022. godine.

Kada je izveštaj Centra za socijalni rad za 2022. godinu… Inače, ministre za socijalna pitanja, hoću da kažem da direktorka Centra za socijalni rad u Kraljevu 15 godina je na tom mestu. To samo govori o njenom kvalitetu, posvećenosti i o tome da Centar za socijalni rad u Kralj evu je jedan od najboljih. Znam da su dobili skoro i pohvalu za njihov rad.

Oni su u svom prošlogodišnjem Izveštaju izneli podatak da je na nivou lokalne samouprave registrovan značajan broj dece i mladih sa elementima problema u ponašanju. To je bio jedan alarm da se 1. avgusta 2022. godine, koristeći resurse i organizaciju, u jednom od objekata u Dečjem selu na Beranovcu krene sa radom dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju, a u oktobru, posle ispunjenih svih uslova za licenciranje, dobijena i licenca za rad u trajanju od pet godina.

Ideja je da deca i mladi steknu uvid u probleme, povećaju odgovornost za sopstveno ponašanje. Na taj način dolazi do prevencije recidiva, odnosno individualni i grupni rad sa decom i mladim usmerenim na sticanje i unapređenje životnih veština, jačanje lične i društvene odgovornosti, usvajanje pozitivnog sistema vrednosti, očuvanje i razvoj potencijala kod korisnika, a sve sa ciljem smanjenja društveno neprilagođenog ponašanja.

Takođe, cilj je intervencija na polju obrazovanja, poboljšavanje veze između đaka, roditelja i nastavnika, popravljanje ocena, popravljanje ponašanja deteta u školi, smanjenje bežanja sa časova, itd. Organizuju se različiti kulturno-zabavni sadržaji u okviru tog dnevnog boravka.

Važan deo usluge je i savetodavna podrška roditeljima, usmerenost na unapređenje roditeljskih veština i razvijanje kapaciteta za suočavanje sa izazovima odgajanja i vaspitanje dece i mladih, savetovanje sa porodicama u smislu poboljšavanja komunikacije između članova porodice i uspostavljanje drugačije dinamike i odnosa unutar porodice.

Što ovo govorim? Mislim, koliko je bitan ovaj projekat, zato što je ovde prvi put uključena i porodica, odnosno roditeljske veštine.

Ako se vratim na početak svog govora, ako kažemo da je svako dete ogledalo svog roditelja, ako sam ja sistem za moje dete, onda mislim da roditelji u svakom problemu i u svakoj ustanovi trebaju da budu prvi koji trebaju da se uključe u rešavanje tog problema.

Inače, korisnici ovog projekta su sva maloletna lica, sva deca koja su u sukobu sa zakonom, prema kojima je izrečena vaspitna mera ili vaspitni nalog, deca i mladi koji su probatori ili konzumenti psihoaktivnih supstanci i deca i mladi koji su u sukobu sa roditeljima, starateljima ili sa samom zajednicom, odnosno sa društvom.

Inače se intenzivno, kroz ovaj projekat, radi, što je jako bitno, na umrežavanju svih institucija na lokalu, počev od tužilaštva, centra za socijalni rad, škole, dnevni boravak, policijska uprava i druge relevantne institucije kako bi zajedničkim radom preventivno upeli da pomognu svim mladim ljudima na teritoriji grada Kraljeva.

Stručni tim koji je angažovan u radu sa mladima su licencirani stručni radnici sa završenim adekvatnim obukama i višegodišnjim radnim iskustvom. Čine ga socijalni radnik, specijalni pedagog i psiholog.

Ko može da upućuje mlade u takav boravak? Tužilaštvo, zato mi je žao što nije ministarka pravde tu, Tužilaštvo za realizaciju vaspitnih mera, centar za socijalni rad, škola, odnosno predstavnici psiho-pedagoških službi, kao i lična inicijativa roditelja ili staratelja. Ovaj projekat je prezentovan u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Kraljeva.

Takođe, u prostorijama u SOS sela je organizovana promocija usluga za predstavnike psiho-pedagoških službi svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva i za predstavnike pedagoških podružnica koje su se složile da je ovo veoma značajna usluga za preventivni rad sa decom i mladima, naročito kao podrška u ovom razvojnom periodu koji sa sobom nosi puno izazova i rizika. Inače, grad Kraljevo ovo je prepoznao i u budžetu za 2023. godinu odvojeno je 7,5 miliona dinara.

Ja, kao narodna poslanica i kao majka koristim priliku i vaš uticaj i premijerke i vas ministara da ovakav projekat zaživi u svim gradovima Srbije, da u onim lokalnim samoupravama koje možda nemaju finansijsku pomoć, pomognete, nađemo načina da se iz budžeta odvoje dodatna sredstva, da ovo možda bude neki nacionalni program. Ovo je preventiva, rad sa decom, rad sa roditeljima, jer ta simbioza, odnosno bez te simbioze mislim da nijedan problem ne može naći rešenje.

Mi kao institucija smo tu da pridržimo, a roditelji i dete treba da ostvare taj kontakt. Tako da mislim da smo tu negde izgubili pojam porodice, pojam odnosa roditelja i deteta.

Imam još par sekundi, dok sam se spremala za svoj govor bila sam iznenađena činjenicom da decu u Švedskoj prvo uče 112, to je broj telefona na koji mogu da prijave svoje roditelje u slučaju da ih roditelji maltretiraju, biju ili ne znam šta rade. Još uvek mislim da kod nas institucija porodice je važna i da mi kao roditelji imamo prava da svoju decu vaspitavamo od dana rođenja. Slažem se da postoje roditelji koji svoja roditeljska prava zloupotrebljavaju ili ne znaju adekvatno da ih koriste.

Što se nas odraslih tiče, mislim da kada budemo svesni da smo mi i sami rasadnici i predrasuda i nekog lošeg ponašanja moći ćemo da postanemo i deo tog rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministri, gospodine Selakoviću, ja dolazim iz Kraljeva i htela bih da vam se zahvalim što ste uspeli da u par minuta kažete kroz šta je sve Kraljevo i Kraljevčani prošlo zadnjih 20 godina, počev od katastrofalnih privatizacija do dolaska, nažalost, interno raseljenih lica sa Kosova.

Kažem, nažalost, jer je razlog njihovog dolaska u Kraljevo nama verovatno ovde nezamisliv, da vas neko protera iz svoje rođene kuće, pa do zemljotresa, tako da dolazak investicija u Kraljevo, Kraljevčani su to, mogu vam reći, dočekali sa velikom radošću. Da li se neko snašao na tom poslu ili nije, da li je neko zadovoljan sa tim poslom ili je očekivao nešto više, to je već do čoveka, ali nije do onog ko je doveo te investitore u taj grad.

Mogu vam reći da sam u periodu kada su sva tri giganta u Kraljevu, počev od "Magnohroma", "Jasena", Fabrike vagona, bila mlada, ali se dobro sećam kako je grad Kraljevo tada izgledao, kako je izgledao Kraljevo kada u 14.30 časova se čuje sirena za kraj radnog vremena. Oba železnička mosta su bila preplavljena ljudima. To je bila reka ljudi koja je išla ka gradu, tako da ste mi probudili neka lepa sećanja. Nadam se da će generacije koje stasavaju u Kraljevu imati prilike da to dožive kao što sam ja doživela.

Izvinite sada što sam izašla, prosto, iz dnevnog reda ove sednice, ali kao neko ko je lokal-patriota prosto sam morala da vam se zahvalim na tim rečima i podrške i razumevanja na grad iz kojeg ja dolazim.

Što se tiče zakona, ja ću inače u svom izlaganju se držati samo Zakona o bezbednosti na radu, pošto prosto nemam dovoljno vremena i drago mi je da posle skoro 18 godina dobijamo nov zakon koji precizira i definiše obaveze i odgovornost poslodavca, ali i usklađivanje sa relevantnim evropskim direktivama u ovoj oblasti.

Jedinstvena Srbija podržava predloženi zakon i pohvalno je da je i Socijalno ekonomski savet Srbije dao pozitivno mišljenje i smatram da svakom pravom poslodavcu je bitno da zaštiti i očuva zdravlje svojih zaposlenih. To je najpre moralno, to je ljudski, to je humano, ali je činjenica je da će verovatno poslodavcima predstavljati finansijski izazov da ispune sve zahteve iz zakona. Nekima će možda biti teško da to urade, ali je to sve za dobrobit i za zdravlje i za očuvanje ljudskog života. Mislim da i jedan izgubljen ljudski život nam govori da prosto moramo dobiti ovakav zakon i da moramo težiti da poboljšamo ovakav zakon.

Ja sam negde i pročitala da ste vi raspisali konkurs za prijem novih inspektora na rad i da ćete i dalje raditi na usaglašavanju i unapređenju ovog zakona.

Smatram da predloženi zakon uvodi novi termin zdravlje i to govori da je u širem obuhvatu ovog novog pravnog akta i smatram da je to značajno jer iz iskustva sa pandemijom, ali i sa sve većim brojem neprepoznavanja profesionalnih oboljenja pokazalo koliko tu ima nedostataka. Konkretno mislim na profesionalna oboljenja, na kategorizaciju i na prosto ne razlikovanje od profesionalnog oboljenja od povrede na radu i to nije nikakva novina. Spomenuli ste vi i Nemačku i koliko nedostatak… 42.000 je nedostatak prosvetnih radnika, ali kod njih u toku jedne godine se dogodi da nekoliko hiljada osiguranika ode u penziju na osnovu profesionalnog oboljenja.

Verujem da ćete kroz vaše ministarstvo raditi na tome da se ta kategorizacija i to prepoznavanje profesionalnih oboljenja budu što bolja.

Dosta izmena ima u novom zakonu i ja bih spomenula nekoliko - pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad i, po mom mišljenju, možda jedna od najznačajnijih novina je to da će sada poslodavac morati da sprovede obuku za pravilno korišćenje zaštitne opreme, ali i mašina za rad. Do sada je bilo dovoljno da poslodavac samo obezbedi opremu, ali sada će morati da sprovede obuku zaposlenih, ali se uvodi odgovornost zaposlenih, jer su istraživanja pokazala da se u više od 80% slučajeva dogodi povreda na radu zato što radnik nije pravilno koristio zaštitnu opremu ili nije dobro koristio.

Imala sam priliku da razgovaram sa ljudima koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Infrastrukturi" i u ta tri akcionarska društva radi pet hiljada zaposlenih, gde samo 20 ljudi radi na poslovima bezbednosti na radu i kontroliše preko 2.000 ljudi koji obavljaju poslove sa visokim rizikom. Mislim na mašinovođe, na mašinovođe na manevru i druge. Oni smatraju da će upravo ovim novim zakonom, odnosno članom kojim se striktno naglašava poslodavcu da onaj koji vrši bezbednost na radu, radi samo to, jer u slučaju ovih 20 ljudi, oni su od poslodavaca dobijali i druge zadatke, tako da nisu mogli biti potpuno posvećeni bezbednosti na radu, tako da ovim zakonom će to im biti omogućeno i da će oni moći da pokažu svo svoje znanje i da zaštite sve naše radnike na železnici.

Pošto više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, ispred poslaničke grupe JS nažalost neću imati mnogo vremena da prodiskutujem o svim tačkama koje su na dnevnom redu, pa ću se fokusirati na dva izveštaja i to izveštaj Poverenice za rodnu ravnopravnost i izveštaj Zaštitnika građana. Gospođa Janković nije tu, a da li ima neko iz Kancelarije za rodnu ravnopravnost? Dobro, vi ste.

U decembru 2021. godine smo usvajali izveštaj za 2020. godinu i tada sam pristupila, pohvalila pristup vaše kancelarije u pisanju izveštaja jer je i tada, kao i sada sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koje ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti, ali i mnoge projekte koje ste sprovodili, ali i na kojima ste učestvovali.

Počela bih prvenstveno od vaše otvorenoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i upravo tu i trebamo da ih otklanjamo. Ja bih navela jedan primer iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, a primer se tiče i vas i Zaštitnika građana, odnosno tu je zamenica Zaštitnika građana, a to je da je na inicijativu lokalnog ombudsmana pokrenuta izmena i dopuna Zakona o stipendiranju studenata na teritoriji grada Kraljeva kako bi se preduzeo dodatni korak za olakšavanje svakodnevnog funkcionisanja pripadnika, izuzetno osetljive grupe građana, govorim o osobama sa invaliditetom. Prosto rečeno, predložena je jedna pozitivna diskriminacija, da studenti sa hendikepom imaju znatno povoljnije uslove od drugih. Verujem da će u ponedeljak kada će ovaj predlog odluke biti na gradskoj skupštini, kada će se naći na dnevnom redu, biti jednoglasno usvojen i da će od prve sledeće stipendije, dodele stipendija studentima sa hendikepom, bez obzira na dužinu studiranja, na prosek studiranja biti omogućeno da dobiju stipendiju.

Nisam sigurna, verovatno vi to bolje znate, ali mislim da je grad Kraljevo, možda jedan ili jedini grad u Srbiji koji će imati ovakvu odluku. Ovo je prilika da ja kao narodna poslanica i vi ispred vaše Kancelarije Zaštitnika građana i Poverenika za rodnu ravnopravnost pozovemo i druge lokalne samouprave da prepišu ovakvu jednu dobru odluku i da imamo jednu pozitivnu diskriminaciju.

Kada govorimo o brojkama i kada pričamo o izveštaju Poverenika za rodnu ravnopravnost, tokom 2021. godine obratilo se preko 3200 građana, od toga su 1372 predmeta u vezi sa pritužbama i u odnosu na 2020. godinu ukazuje na veći broj građana koji su se obratili. Mislim da polako građani shvataju i prepoznaju i Kancelariju Poverenika za rodnu ravnopravnost, kao i Kancelariju Zaštitnika građana, kao institucije gde mogu dobiti potreban savet i zaštitu kada osećaju da im je ugrožena ravnopravnost po bilo kojem osnovu.

Sada bih se na kratko obratila vama iz Kancelarije Zaštitnika građana imala jednu malu sugestiju, pošto sam u razgovoru sa kraljevačkim ombudsmanom, odnosno ombudsmankom došla do informacije da se najviše građani, govorim o Kraljevu, žale na potrošačko pravo i da prosto ne postoji lice koje je zaduženo za to. Onda se građani žale Zaštitniku građana koji nema nadležnost za to i onda mislim da skoro svake godine gradski ombudsman iz grada Kraljeva traži nadležno lice da se da ili da se da ta mogućnost da Zaštitnik građana može odgovarati po pritužbama građana koji se žale na potrošačke probleme. Mislim da čak i zakon nalaže da mora da postoji takvo lice. To je jedna sugestija za Zaštitnika građana, a ja sam govorila o kraljevačkoj lokalnoj samoupravi. Ne znam da li i druge lokalne samouprave u Srbiji imaju takav problem i da li druge lokalne samouprave imaju lice koje radi u Kancelariji Zaštitnika građana koje se bavi tim problemom.

Sad bih se vratila na Izveštaj za rodnu ravnopravnost. Ono što me pre svega lično brine, i u ovom izveštaju kao i u prethodnim izveštajima je to da među pet prvih osnovnih diskriminacija po učestalosti već godinama, nažalost, je na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je to pretežno diskriminacija pripadnika Romske nacionalne manjine.

Ne smemo zaboraviti, a možda to najbolje oslikava njihov položaj, i u Izveštaju sam videla da piše, je tragedija koja se otprilike prošle godine u ovo vreme dogodila u romskom naselju u Čukarici, kada je nažalost sedmoro dece povređeno, od toga je jedno dete nastradalo. Mislim da to najbolje oslikava njihov status koji imaju u Srbiji.

Problemi koji se javljaju kod Roma, od ranog napuštanja školovanja, pa do ranih dečijih brakova, tu želim da pohvalim kampanju „Ne žuri da odrasteš – detinjstvo, ne brak“.

Mislim da kao država moramo da preko Ministarstva za nacionalne manjine izgradimo strategiju koja će biti vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i da tako poboljšamo uslove Romske manjine u Srbiji, jer oni su ravnopravni članovi našeg društva i moraju da i kroz rano školovanje, govorim od predškolskog, pa do osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja, pa i sutra do zaposlenja imaju potpuno jednake šanse kao i svi građani Republike Srbije.

Još jedna stvar koja me je jako zabrinula, prvenstveno kao roditelja, je to da sam došla do saznanja da se čak u nekim osnovnim školama koje su po zakonu obavezne za svu decu u Srbiji, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost dešavalo da roditelji ne žele da upišu svoju decu u odeljenja koja pohađaju i deca romske nacionalne manjine. Čak smo imali osnovnu školu, čini mi se u Nišu, koja je bila samo za romsku decu.

To je očigledan primer segregacije čak i u osnovnim školama. Možda se to i promenilo tokom 2022. godine, vi ćete me ispraviti, ali videćemo i u izveštaju koji ćete dati za 2022. godinu.

Umesto da ohrabrimo tu decu da se školuju, da eto od tog ranog školovanja, pričam o predškolskom obrazovanju, sazrevaju i da im pružimo neku sigurnu luku i da im pokažemo da ravnopravnost u Srbiji jeste napredovala.

To vidimo i po indeksu za rodnu ravnopravnost. Svake godine se taj indeks poboljšava, ali mislim da je, eto, kao pojedinci trebamo da utičemo, da svako od nas kao pojedinac utiče na to da, pogotovo romskoj deci pošto vidimo da je najveći problem, da je uvek u prvih pet problem diskriminacija na osnovu nacionalne manjine, da svi zajedno napravimo Srbiju društvom sa jednakim šansama za sve.

Nisam uspela da pronađem podatak da postoji primedba na segregaciju, odnosno na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Verujem da smo uvođenjem ovog pojma, čini mi se pre dve godine, u Zakonu o zabrani diskriminacije možda uticali na ono na šta zdrav razum nije. Nadam se da stvarno takvih primedbi ne postoji.

U danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložene tačke dnevnog reda.

Zahvaljujem.