Zahvaljujem, potpredsedniče.
Poštovani ministre sa saradnikom, danas imamo priliku da raspravljamo o sporazumima koji se tiču narodne saradnje u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, ali, nažalost, mogli smo videti da je ova tema od strane pojedinih poslanika, zloupotrebljena, pa smo mogli ovde čuti da je Srbija genocidna država, do morbidnih izjava šta će biti sa Srbijom ako slučajno predsednik Srbije Aleksandar Vučić umre.
Zgrožena sam sa oba govora, zgrožena sam sa zloupotrebom ovog visokog doma i trudiću se da se u svom izlaganju pridržavam dnevnog reda.
Što se tiče današnje teme, koliko puta smo čuli rečenicu da katastrofe ne poznaju granice? Čini se u poslednje vreme, a pogotovo u vreme pandemije, kao i klimatskih promena koje se dešavaju prečesto. Ipak, pripremljenost zajednice upravo leži u potrebi da se rizici od katastrofa spoznaju na najbolji mogući način.
Prirodne katastrofe koje se svakodnevno dešavaju, a ne smemo zaboraviti katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine, koje se dešavaju ne samo u Srbiji, nego i u regionu i u svetu, upozoravaju nas na neophodnost bolje organizacije svih nas. Tu, pre svega, mislim i na institucije, ali i na građane.
Takođe, one su i podsetnik da je neophodno da se promeni svest i stav ljudi prema životnoj sredini i prirodnim katastrofama. Ako dobro pripremimo stanovništvo u velikoj meri pomažemo i državnim institucijama, odnosno državi u situaciji nastupanja prirodnih katastrofa.
Podatak da ekstremne vremenske prilike postaju novo normalno stanje do kraja veka bilo bi to da bi prosečna temperatura na Balkanu bila povišena za čak četiri stepena ili više. To znači da ćemo u budućnosti imati sve češće suše, a samim tim i smanjenu poljoprivrednu proizvodnju, veliku oskudicu vode, a samim tim i manje hidroenergije i time se javlja opasnost da se potkopaju sva dostignuća viševekovnog razvoja.
Mislim da još uvek imamo vremena da se nešto učini i da svi učesnici društvenog života, ali i kreatori politike koja se odnosi na sprovođenje i preventive protiv klimatskih promena na zapadnom Balkanu, mogu dobro da pripreme Balkan za katastrofe koje se predviđaju u budućnosti.
Srbija je predvodnik aktivnosti na ovom planu i ona je prava u regiji donela Okvir za upravljanje rizika od katastrofa, čime je postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo sa Okvirom iz Senedaija.
Inače, Senedaj okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni sporazum koji je potpisalo 180 zemalja članica UN i on trba da doprinese smanjenju borja ljudskih života, smanjenju ekonomskih gubitaka, zaštita životne sredine i prirodnih resursa.
Poslednji podaci Svetske meteorološke organizacije nisu ni malo ohrabrujući i njihov poslednji izveštaj Atlas je analizirao oko 11 hiljada prirodnih katastrofa koje su se dogodile između 1979. godine i 2019. godine, uključujući i velike katastrofe kao što je i suša u Etiopiji 1983. godine, koja je imala najfatalniji ishod, obzirom da je tada umrlo preko 300 hiljada ljudi.
Izveštaj ukazuje na trend ubrzanja, pri čemu je broj prirodnih katastrofa porastao gotovo pet puta u periodu od sedamdesetih godina, pa do poslednjih deset godina i jedina stvar u tom izveštaju koja je mene ohrabrila je to da, bez obzira što su opasne vremenske prilike sve češće, sa sobom nose sve veće troškove koji, na primer, su 2010. godine iznosile čak 1,16 biliona dolara. Broj ljudskih žrtava na godišnjem nivou je opao, pa tako sa 50.000 žrtava sedamdesetih godina je pao na ispod 16.000 poslednjih nekoliko godina. To nam govori da se isplatilo bolje planiranje i unapređenje sistema za rano upozorenje na opasnost.
Kao što sam rekla, Srbija jeste lider u preventivi protiv borbe prirodnih katastrofa i pre nekoliko meseci, zahvaljujući dobroj pripremljenosti Ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije, bili smo u mogućnosti da pomognemo i komšijama u Severnoj Makedoniji, ali i bratskoj Grčkoj, koje su se borile se nezapamćenim požarima.
Katastrofe ne poznaju ni nacionalnost i nacionalne granice, niti su one ograničena na neku državu i zbog toga Jedinstvena Srbija smatra da, usvajanjem ovakvog sporazuma, može doprineti prvenstveno spasavanju ljudskih života, ali i prirodnih resursa, a na kraju i smanjenju ekonomskih gubitaka.
Kao što sam i rekla na početku, dobra organizovanost, pripremljenost, edukacija pre svega lokalnih samouprava, a samim tim i građana, može doprineti da sporazum o kojem danas govorimo ima, mogu slobodno reći, sto posto implementaciju u realnom životu.
Upravo u toj nameri da se pripremi na najbolji mogući način i grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo, je nakon katastrofalnih poplava 2014. godine pokrenuo inicijativu o međuopštinskoj saradnji. Ta inicijativa ove godine je krunisana potpisivanjem Sporazuma o saradnji i opredeljenju 18 lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave da osnuju zajedničku službu za poslove smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite.
Veliku podršku ovom poduhvatu, pored Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, vašeg ministarstva i Sektora za vanredne situacije, Kancelarija za javna ulaganja, pružile su brojne domaće i međunarodne institucije i organizacije, poput stalne konferencije gradova i opština, Svetske banke itd.
Inače, podsećanja radi, 3. novembra 2010. godine, Kraljevo je pogodio razoran zemljotres. Imali smo 2012. godine katastrofalne snežne nanose. Poplave smo imali u više navrata 2014, 2016, 22017, 2018. i 2019. godine. Takođe, poslednje dve godine smo imali ogromne šumske požare koji su u jednom trenutku pretili da ugroze i manastir Studenicu, koji pripada UNESKO nasleđu i u Parizu je proglašena za baštinu od svetskog značaja.
Uticaj suše je možda najveći u ovom delu Srbije, ali i najteže se procenjuje jer ima dalekosežne posledice. Možemo sa sigurnošću reći da, kada pogledamo poslednjih deset godina, grad Kraljevo u odnosu na katastrofe koje su ga zadesile, izgubilo je možda tri ili čak četiri svoja budžeta i tu su najpogođeniji sektori poljoprivrede, infrastrukture i stanovanja.
Sve ove katastrofe su učinile to da grad Kraljevo uspostavi posebnu službu u okviru svoje gradske uprave, Odeljenje za poslove civilne zaštite i iskoristiću ovu priliku da pohvalim vaše ministarstvo, jer ste pre nekoliko dana, tačnije 5. novembra, na pet lokacija, uz učešće preko 8.000 pripadnika MUP-a i drugih službi održali najveću civilnu vežbu još od vremena stare Jugoslavije. U vežbi „Sistem 2021“ je učestvovalo 24 grada i 26 opština i Republika Srbija je organizacijom združene civilne zaštite, pod nazivom „Sistem 2021“, pokazala još jednom da, uprkos decenijama ne ulaganja u ovaj sistem ne zaostajemo za vodećim državama u svetu. Time smo pokazali da građani Srbije, odnosno Srbija može da bude sigurna, jer o njoj ima ko da brine i u trenucima ako dođe do najvećih katastrofa.
Uređenje normativa i jasno institucionalno postavljanje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama Republiku Srbiju bez premca postavlja na mesto regionalnog lidera kada su ovi procesi u pitanju.
Ono što je možda najinteresantnije za današnju temu, kada sam već spomenula grad iz kojeg dolazim, Kraljevo, jeste učešće grada u globalnoj mreži otpornih gradova pod nazivom MCR 2030, a pod okriljem Fonda za smanjenje rizika od katastrofa UN. U okviru ove mreže gradova širom sveta, grad Kraljevo je prepoznat kao jedan od regionalnih lidera kada su u pitanju organizacioni sistemi civilne zaštite i uključivanje svih institucija organizacija i pojedinaca od značaja za proces smanjenja rizika od katastrofa.
Kroz ovu mrežu grad Kraljevo će pružiti drugim lokalnim samoupravama u svetu, ali i našim lokalnim samoupravama primere dobre prakse.
Treba da se napori lokalnih samouprava u jačanju otpornosti na buduće katastrofe preusmere na to da lokalna samouprava ne bude prepoznata samo kao mesto prvog reagovanja kada se desi katastrofa, već na prvom mestu kada je u pitanju ulaganje, odnosno smanjenje od rizika od nastanka budućih katastrofa.
Upravo je ovo prepoznala Vlada Republike Srbije, pa smo mogli pre nekoliko dana videti u Lučanima, gde je u gornjem delu sliva Zapadne Morave, koordinacijom državnih institucija, pre svega „Srbijavode“ i Sektora za vanredne situacije su otklonjeni privremeni objekti koji su mogli da predstavljaju potencijalnu pretnju u slučaju većih količina padavina i nivoa reka.
Na samom kraju svog izlaganja, uputila bih jedan predlog. Mi smo svesni da se tehnološka revolucija dešava upravo sada i dešavaće se i gde je opet Republika Srbija regionalni lider kada su u pitanju savremene tehnologije, ali pored postojećih rizika kao potencijalnih opasnosti u okviru normative koja to tretira predvide još dve opasnosti, a to je nestanak struje ili „blek aut“ i hakerski napadi. Smatram da ove opasnosti trebamo posebno tretirati, a sve u cilju bolje pripremljenosti države na buduće izazove.
Sigurna sam da vi, ministre, kroz vaše Odeljenje za visokotehnološki kriminal radite na prevenciji ovakvih slučajeva.
Zbog svega ovoga što sam danas navela, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predloženi sporazum. Zahvaljujem.