Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani roditelji male Zoje, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će narodni poslanici poslaničke grupe JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o genetičkim i retkim bolestima.

Moram priznati da me je Predlog zakona o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, popularno nazvan Zojin zakon, prema tragično preminuloj Zoji Mirosavljević, podstakao da se više zainteresujem za ovu materiju, posebno nakon saznanja da je njegovo stavljanje na dnevni red zasedanja Narodne skupštine izazvalo burnu reakciju javnosti.

Sve ono što je vezano za zdravlje, posebno dece, izuzetno se reflektuje na raspoloženje građana, koji su se i ovom prilikom oglašavali na različitim mestima. To potvrđuju komentari, reakcije na društvenim mrežama koji nam ne idu u prilog, a i peticija za koju sam saznala u pripremi za ovu sednicu, a koju je za manje od 20 dana na internetu potpisalo više od 3.700 ljudi. To je, na primer, više nego što je potrebno da se pređe prag lokalnog parlamenta u Kraljevu i osvoje četiri odbornička mandata.

Nisam stručnjak za medicinu, pa ne mogu da se izjašnjavam o pojedinim stavkama definisanim Predlogom zakona, ali kao roditelj ne mogu da ne podržim ovakav zakon koji će, verujem, više nego mnogi drugi doprineti da se spasu životi obolelih od nepoznate bolesti.

Kada u retkim trenucima slobodnog vremena pogledam neki od programa jedne od četiri lokalne televizije u gradu iz koga dolazim, primećujem da se svakodnevno oglašavaju osobe koje traže pomoć za lečenje u inostranstvu. Gotovo gde nema mesta za lepljenje plakata u gradu na kome nema bar jednog poziva za prikupljanje sredstava potrebnih lečenju. Apeli za pomoć stižu iz informativnih emisija, a ne retko i na programima javnog servisa Srbije. Organizuju se različite humanitarne akcije, prikupljanje novca po školama, a nije retkost da neko pokuca na vrata tražeći pomoć za lečenje. Onim drugima, kao što je Zoja Mirosavljević, šansa da znaju od čega boluju nije pružena ili nije pružena na vreme, a zbog činjenice da im je uskraćeno ljudsko pravo da znaju od čega boluju morali su da plate najveću moguću cenu.

Još niko tačno nije prebrojao koliko je retkih bolesti prisutno u Srbiji, niti koliko ima obolelih. Samo se na osnovu svetske statistike da se one javljaju kod jednog od dve hiljade stanovnika grubo procenjuje da ovde ima oko 450 hiljada obolelih, mada ima stručnjaka koji te procene smatraju preteranim.

Iako za većinu retkih bolesti još nema leka, smatra se da kvalitet život osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica više zavisi od dostupnosti lečenja i službi za podršku nego od same težine lečenja. Posebno potresno je na mene delovala izjava roditelja koji su bili u situaciji da im doktori za samo tri sata kažu pet različitih dijagnoza, vrlo ozbiljnih, ali bez ikakve konkretne potvrde. To što lutaju, za roditelje ne može biti prihvatljivo u situaciji kada moraju da odu kući, gledaju im dete umire.

Do sada, deca sa retkim bolestima su bila nevidljiva, čak su se i roditelji te dece na društvenim mrežama registrovali kao nevidljivi ljudi. Zato donošenjem Zojinog zakona ova deca će biti vidljiva i za državu i za društvo.

Koliko smo sami sporo reagovali dokazuju američki lekari potvrdom da će genetska terapija za Batenovu bolest biti nazvana Zojina terapija.

Na kraju, zbog svega što sam navela, u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati usvajanje Predloga zakona o kojem danas raspravljamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Svi znamo da je odavno u sportu prestala da važi parola kako je samo važno učestvovati. Da je tako, ne bi se u sportu na svim nivoima vladala tolika sredstva i sa značajnih mesta u različitim ekipama smenjivali oni koji ne ostvaruju očekivane rezultate.
Iz ovoga izvodimo zaključak da je više od učešća važna pobeda, pre svega da bi se opravdalo sve ono što je uloženo u sport. Ako je tako, onda se ne biraju sredstva da se dođe do pobede, a način da se do nje dođe je i korišćenje stimulativnih sredstava, sve češće i onih zabranjenih.
Doping je tema o kojoj se malo priča, ali se čini da je najveći broj običnih ljudi, a što je porazno i sportista, o tome vrlo malo i zna.
Iako se pod ovim pojmom prvobitno smatralo samo poboljšanje učinka na nekom takmičenju, korišćenjem stimulativnih i narkotičkih sredstava tokom vremena je doping dobio mnogo šire značenje, pa ga je i Međunarodni olimpijski komitet definisao kao korišćenje, uzimanje i davanje ljudskom organizmu stranih supstanci ili veće količine supstanci koje organizam normalno sadrži sa ciljem da se na veštački način stimulišu, odnosno povećaju takmičarske sposobnosti, što je u suprotnosti sa sportskom etikom, fizičkim i mentalnim integritetom sportiste.
Prvi podaci o dopingu u sportu potiču iz antičke Grčke, gde su stari Grci u vreme olimpijskih igara koristili određene vrste gljiva da poboljšaju fizičke performanse, a Asteci su u iste u svrhe konzumirali ljudsko srce. Doping su, navodno, koristile neke vojske u ratovima, da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika.
Korišćenje doping sredstava i metoda za povećanje izdržljivosti je prisutno među vrhunskim sportistima, ali i kod amatera i rekreativaca. Posebno razočaravajuće deluje saznanje da je prisutno i kod sve mlađe populacije.
U sportu se koristi i sve veći broj različitih supstanci sa ciljem da se poboljšaju rezultati, smanji nervna napetost, poveća mišićna snaga i masa, gubitak težine, otkloni umor i ostvari brži oporavak ili zamaskira neka druga supstanca prilikom testiranja.
Posebno je zabrinjavajuće što sportisti uzimaju doping sredstva čak i po cenu vlastitog zdravlja, a zbog težnje za samodokazivanjem zbog uticaja roditelja, trenera ili drugih činilaca, a sve u cilju sticanja slave i novca.
Da bi se sprečilo negativno dejstvo ovih supstanci po organizam, međunarodna organizacija, vlade gotovo svih zemalja, nacionalne i sportske federacije i MOK su se mobilisali da stanu na kraj ovom poroku.
U tom cilju je osnovana i Svetska antidoping agencija u cilju popularizacije sporta bez dopinga i zaštite sportista od neželjenih posledica. Napravljena je i lista zabranjenih supstanci i pronađeni postupci za njihovo otkrivanje posebnim hemijsko-tehnološkim laboratorijskim ispitivanjima.
Predloženi zakon precizira disciplinske mere koje podrazumevaju diskvalifikaciju sportskih rezultata, privremenu suspenziju, zabranu učešća na takmičenju, zabranu obavljanja poslova u oblasti sporta.
U kaznenim odredbama piše da će onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je sportista maloletnik ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen zatvorom od dve do deset godina. Sve ovo, kao i mnoge druge odredbe su u redu samo ako se obezbedi poštovanje zakona.
Posebno želim da naglasim i poručim svim sportistima i mladim ljudima koji žele da se bave sportom, a iz ugla sportiste koji je već 20 godina u sportu, da se vrhunski rezultati postižu samo vrednim radom, treningom, zdravim razumom i hrabrim srcem.
Na kraju, kao što sam i rekla, poslanička grupa JS će podržati predloženi zakon, uz napomenu da je potrebna mobilizacija celokupne zajednice i svih koji se bave sportom i mladima da kod njih razviju sportski duh u punom smislu tih reči i da ih uče da se do vrhunskih rezultata dolazi samo mukotrpnim radom i odricanjem, a ne korišćenjem stimulativnih sredstava, jer su onda rezultati trenutni, a posledice, nažalost, trajne. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministri, kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, na samom početku svoga izlaganja želim da naglasim da će narodni poslanici poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, kao i Izveštaj Vlade o elementarnoj nepogodi.
Elementarne nepogode koje su ovog proleća zahvatile veliki deo Evrope, najteže posledice prouzrokovale su na teritoriji Balkana, posebno Republike Srbije.
Poplavljene su velike površine poljoprivrednog zemljišta, značajni privredni i stambeni objekti, a što je najvažnije, u vodama je nestao ne tako beznačajan broj ljudskih života. Sve to navodi na potrebu donošenja propisa kojima bi se stvorili uslovi za preventivno delovanje i u sličnim situacijama svođenje posledica na najmanju moguću meru.
Ma koliko posledice ovogodišnjih majskih poplava bile teške, ne možemo da zanemarimo činjenicu da su mogle biti i pogubnije da nije bilo pravovremenog i adekvatnog odgovora Vlade Republike Srbije i svih njenih ministarstava, posebno Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i brojnih dobrovoljaca koji su priskočili u pomoć postradalom stanovništvu.
U vreme kada je, nakon martovskih izbora, odgovornost za vođenje države preuzeo predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je vrlo hrabro započeo korenite reforme na svim nivoima, elementarna nepogoda je zapretila da zaustavi proces od koga se očekuje da za dve ili tri godine Srbiju postavi na zdrave noge. U takvim trenucima gospodin Vučić se uhvatio u koštac sa još jednim problemom i zahvaljujući ugledu koji uživa u svetu, a i ličnim vezama, obezbedio je značajnu humanitarnu pomoć poplavljenom stanovništvu.
Ne mogu da ne spomenem ni veliki doprinos ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića, koji je koordinacijom aktivnosti sa srpskom dijasporom uspeo da obezbedi značajna materijalna sredstava za pomoć stanovništvu stradalom od poplava.
Po mojim informacijama, sredstva su stigla u Srbiju i već počela da se dele onima kojima je u ovom trenutku najpotrebnije kako bi se što pre eliminisale ili bar ublažile posledice elementarne nepogode i svako od ugroženih zimu dočekao u obnovljenom domu.
Ono o čemu bih ja danas govorila i na šta bih stavila akcenat je situacija u Gradu Kraljevu, koji je u dva navrata tokom ove godine bio zahvaćen poplavama i to u mesecu aprilu i maju.
Katastrofalne poplave koje su tokom aprila i maja meseca ove godine pogodile kraljevački kraj, nanele su ogromne štete infrastrukturnim i stambenim objektima, ali i poljoprivrednom zemljištu.
Prvi poplavni talas je početkom druge polovine aprila prekrio više od hiljadu hektara obradivog zemljišta, pa su poljoprivrednici nakon što se voda povukla bili prinuđeni da ponovo zasejavaju njive sa obe strane Morave.
Nabujala Ribnica ugrozila je deo istoimenog prigradskog naselja, ali je pravovremenom reakcijom kriznog štaba tokom samo jedne noći nasipanjem kamena na obale reke sprečena katastrofa.
Bujični potoci u gledićkom kraju u dva navrata, u aprilu i maju, odneli su veliki broj mostova različite veličine, pa su brojna domaćinstva nekoliko dana bila bez komunikacije sa ostatkom sveta. Brzom i efikasnom akcijom pripadnika inženjerskih jedinica druge brigade kopnene vojske, čije je sedište u Kraljevu, montirana su tri teška mehanizovana lansirna mosta u Ravanici, Godačici i Bogutovcu i tako ponovo uspostavljena komunikacija do konačnog rešavanja problema.
Deo onog što je oštetio prvi poplavni talas, dodatno je uništio i drugi poplavni talas, između ostalog i delove infrastrukture koji su u međuvremenu popravljeni.
Znatno veće štete pretrpelo je oko 500 domaćinstava na potezu od Mrsaća do Vitanovca, gde je nivo vode u stambenim objektima na pojedinim mestima dostizao i do dva metra.
Čim se voda povukla u prigradskom naselju Grdica, na teren je izašlo oko 200 dobrovoljaca, uglavnom učenika Saobraćajno-tehničke škole „Nikola Tesla“ i studenata Mašinskog fakulteta, koji su se organizovali putem društvenih mreža.
Tako je u Kraljevu, među prvim gradovima poplavljenih područja u Srbiji, iz kuća uklonjen kompletan nanos mulja i druge prljavštine, što je bio uslov za dezinfekciju, deratizaciju i zaštitu od komaraca. Pravovremeno su reagovala i javna preduzeća, „Čistoća“ i „Putevi“, čijom mehanizacijom je na deponiju transportovan sav otpad iz poplavljenih kuća, kao i deo uništenog pokućstva.
Vrlo brzo je reagovala i Skupština grada odlukom da se 64 miliona dinara iz Fonda za solidarnu stambenu izgradnju preusmeri na saniranje posledica poplava, da bi gradsko veće donelo rešenje o dodeli jednokratne novčane pomoći od po 120.000 dinara vlasnicima svih domaćinstava koja su pretrpela štetu.
Reagovali su kraljevački umetnici, različita esnafska udruženja, koja su na svoju ruku organizovala raspodelu pomoći. Novac je pristizao i na namenski račun za otklanjanje posledica poplava, a najveća donacija od 40.000 evra stigla je od partnerskog grada Maribora.
Šleperi humanitarnih pomoći stigli su sa različitih strana, a jedan takav sa 25 tona različitih artikala, uz moje angažovanje, dostavili su naši ljudi koji žive i rade u Nemačkoj.
Uz pomoć prijatelja iz Italije, dvadesetak dece sa poplavljenog područja letovalo je na crnogorskom primorju. Naši prijatelji iz italijanske pokrajine Trantino prikupljaju delove nameštaja koji se u Kraljevo očekuju najkasnije za mesec dana.
Drugi poplavni talas primorao je poljoprivredne proizvođače da po treći put obrađuju njive i presejavaju ih, a Komisija koju je formirala lokalna samouprava procenila je štetu na 900 miliona dinara. Prema informacijama kojima ja raspolažem, podatke o tome je dostavila resornim ministarstvima.
Posebno treba spomenuti i pohvaliti one gradove i opštine koji su se samovoljno organizovale i proaktivno reagovale u otklanjanju šteta i pružanju pomoći ugroženom stanovništvu.
Sigurno je da je u efikasnosti prednjačila Jagodina, gde su se gradski funkcioneri, koji inače ne primaju naknadu za svoj rad, odvojili po 20.000 dinara, lokalna preduzeća i preduzetnici donirali su u proseku po 300.000 dinara, a fabrike po milion dinara. Uz pomoć tih sredstava kupljen je nameštaj i bela tehnika kako bi domaćinstva što pre počela normalno da funkcionišu. Tim ljudima je uručena i nova garderoba kao donacija privrednika iz Novog Pazara i fabrike „Prvi maj - Pirot“. Zahvaljujući toj pomoći, stanovništvo se vrlo brzo vratilo svakodnevnom životu.
Na kraju želim da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati Izveštaj Vlade i glasati za Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji. Hvala.