Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8830">Marija Jevđić</a>

Marija Jevđić

Jedinstvena Srbija

Govori

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pre nego što dam reč jednom od predlagača, jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Izvolite.
Zahvaljujem.
Da li neko od izvestilaca nadležnih odbora želi reč?
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Dabić, izvestilac ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanica, Sanja Jefić Branković. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupštine što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Toma Fila. Izvolite.
Zahvaljujem kolega.
Po Poslovniku, reč ima Đorđe Milićević.
Zahvaljujem kolega Milićeviću.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.
Zahvaljujem se, poštovani potpredsedniče.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pre nego što krenem o današnjoj temi, želim da se ispred Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije pridružim apelu kolega iz SPS i da pozovemo međunarodnu zajednicu i KFOR i NATO da hitno reaguju na alarmantnu situaciju koja se dešava u severnom delu Kosovske Mitrovice i da probaju da obuzdaju Kurtija. Ako je ovo samo neki politički marketing pred izbore koji ih očekuju 17. oktobra, ni malo nije naivno, jer, kao što smo mogli čuti i videti iz štampe, nažalost, ima i povređenih. Tako da, verujem da će državni vrh Republike Srbije što pre, na jedan demokratski način i miran način, odgovoriti na sve provokacije koje se dešavaju u našoj južnoj pokrajini.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda i izbora sudija koje se prvi put biraju na dužnost, za svaku državu koja teži da bude demokratska važno je da najpre ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz kojeg proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava. Naša zemlja upravo teži ka tome. Sudska vlast je nezavisna i tu ne sme doći ni do kakve zloupotrebe, jer je jedini interes ove države jednakost i ravnopravnost za sve građane.

Što se tiče predloženih kandidata, dobili smo njihove biografije. Neke su jako dobre, profesionalne i bogate biografije. Čuli smo da je bilo osporavanja od kolege iz SNS. U danu za glasanje ćemo se izjasniti za kandidate koji nisu dobili osporavanje.

Na putu ka EU, čije osnovne vrednosti obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je u procesu pristupanja ovu oblast regulisala kroz Poglavlje 23 i opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem napravio izvesne pomake i nivoe pripremljenosti što se tiče vladavine prava. Srbija je u proteklih deset godina prošla sve uvodne reforme u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi, a kao krajnji cilj vidljiv je razvoj pravosuđa u našoj zemlji.

Želim da pohvalim i rad Visokog saveta sudstva koji je od krucijalnog i suštinskog značaja da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Upravo zato Visoki savet sudstva i bira i razrešava i vrši selekciju kandidata kroz jedan pragmatičan koncept i predlaže ih Narodnoj skupštini, izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i čitav niz konkretnih nadležnosti. Ovo je veoma odgovoran posao i njihova uloga je nemerljiva, ide u prilog izgradnji pravne države kakva je Srbija danas.

Možemo reći da je Srbija možda i lider u regionu kada je nezavisnost sudske grane u pitanju, jer danas u našoj zemlji sudija uživa potpunu slobodu prilikom donošenja odluka. Samo pre par godina imali smo situaciju iz decembra 2009. godine, kada je bukvalno u dva dana bez posla ostalo gotovo 1.000 sudija i tužilaca, bez zakonom predviđene procedure, objašnjenja i prava na žalbu, a glavni kriterijum za izbor sudija je bio ko je simpatizer koje stranke i nažalost to je dovelo i do same podele među sudijama. Napravljena je velika šteta našem društvu, reizbor je državu koštao preko 40 miliona evra, mnogim građanima je produžio već preduge sporove, donekle je poljuljalo veru u nezavisno pravosuđe. Iz jedne takve situacije došli smo do toga da možemo da u Skupštini danas na jedan demokratski način pričamo o manama i vrlinama našeg pravosudnog sistema.

Kada sam već spomenula dužinu sudskih procesa, sprovođenje Nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta upravo nadzire Vrhovni kasacioni sud i to ima pozitivan uticaj na efikasnost sudova u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i definicija starih predmeta sada uključuje predmete starije od tri godine. Stvarno je apsurdno da imamo sudske procese koji traju decenijama, da neko uz nasledstvo nasledi i sudske sporove. U poslednjih par godina imamo pokazatelje da prosek dužine sudskih sporova se smanjuje i to je dobro, jer tako se vraća i ugled sudstvu i poverenje građana u sudije i sam pravosudni sistem.

Srbija, inače, ima jasno definisane ciljeve koji se tiču borbe protiv organizovanog kriminala i u prilog tome ide i saradnja sa EVRODžAST-om. Mi smo u Skupštini prošle godine usvojili ovaj sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi. Otvoreni su i posebni sudovi koji se bave ovom tematikom organizovanog kriminala u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.

Pošto ja dolazim iz Kraljeva, želim da pohvalim da je 2017. godine rekonstruisana zgrada Osnovnog suda u Kraljevu. Ko je imao prilike da bude u Kraljevu ili možda da ima suđenje u Kraljevu zna kako je ta zgrada izgledala, pogotovo posle zemljotresa 2010. godine. Strategija EU za podršku Srbiji u reformi vladavine prava u skladu je sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa usvojene još 2013. godine i strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade sudova i tužilaštva, u cilju rešavanja problema manjka sudnica i tužilačkih kabineta, zahvaljujući čemu će svaki sudija imati više vremena za suđenje, imati vremena za saslušanje, odnosno saslušanja će biti skraćena i istražni postupci će biti značajno smanjeni.

Većina sudskih i tužilačkih objekata u Srbiji je stara između 20 i 30 godina i u proteklih dvadesetak i više godina je njihovo održavanje bilo minimalno i, kao što sam rekla, Osnovni sud u Kraljevu je tokom zemljotresa u novembru 2010. godine pretrpeo značajna oštećenja i sada je rekonstrukcijom proširen prostor i omogućeno je održavanje većeg broja suđenja.

Srbija stvara stabilnu društvenu klimu, jer težimo ka evropskim standardima i kada je nezavisnost pravosuđa u pitanju. U prilog tome ide i cela procedura oko izmene Ustava i načina na koji će se sudije i javni tužioci birati u budućnosti. Ti predlozi i promene Ustava, da li je to biranje budućih sudija u redu ili nije, mogli ste čuti i od mog prethodnog govornika, odnosno advokata Tome File, ali pred nama su, kao što sam rekla, ustavne promene, u toku je pisanje ustavnih amandmana i njihovu konačnu ocenu daće Venecijanska komisija. To je upravo put kojim se menja Ustav, a ne kao 2006. godine kada smo imali situaciju da je prvo promenjen Ustav, usvojeni ustavni amandmani, pa se tek onda tražila ocena Venecijanske komisije.

Jedinstvena Srbija podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve, gde je poštovanje vladavine prava osnov za funkcionisanje svih segmenata društva. U danu za glasanje ćemo se izjasniti o predloženim kandidatima koji nisu osporeni od strane drugih kolega. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici, svoje današnje pitanje ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodna skupštine, upućujem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.

U Srbiji, kao i u Evropi, svaki šesti par ima problem sa začećem, odnosno problem sa sterilitetom. Do sada je na svet putem vantelesne oplodnje rođeno više od 8.000.000 beba, to pokazuju podaci evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju.

Pohvalno je da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja finansira neograničen broj pokušaja o trošku fonda za prvo dete do 43 godine života. Do te godine žene, ukoliko par nema nijedno dete, a postoje medicinske indikacije za vantelesnu oplodnju, parovi imaju pravo da preko RFZO apliciraju za vantelesnu oplodnju. Postoje komisije koje oni moraju da prođu i u Srbiji trenutno postoji šest državnih i jedanaest privatnih klinika koje mogu da biraju i to je svakako velika podrška svim parovima koji se bore sa sterilitetom.

Međutim, problem koji se javlja, a koji je možda nedovoljno poznat javnosti, jer se o njemu ne govori dovoljno kao o primarnom sterilitetu, jeste sekundarni sterilitet. On je postao čest problem mladih parova. Koliko je taj problem učestao govori podatak da od 50 dnevnih telefonskih poziva na nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 15 je vezano za sekundarni sterilitet.

Sekundarni sterilitet je problem kada parovi prvo dete dobiju prirodnim putem, a u međuvremenu se javi zdravstveni problem kod muškarca ili kod žena i ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, a Fond ih kao takve ne prepoznaje jer su prvo dete dobili prirodnim putem. I pored medicinske dokumentacije da nije moguće začeće prirodnim putem, Fond za vantelesnu oplodnju ne može po postojećim odredbama da im pomogne da prošire porodicu.

Jedini grad koji je napravio iskorak po ovom pitanju jeste grad Beograd, koji je pre nekih mesec dana doneo odluku i odvojio oko 30.000.000 dinara da pomogne oko 100 parova koji su već jednom postali roditelji prirodnim putem, a sada zbog sekundarnog steriliteta moraju vantelesnom oplodnjom da dobiju drugo dete.

Međutim, jedan grad u Srbiji nije dovoljan, iza ovog problema mora da stane država, mora da stane fond. Ako znamo da se u Srbiji rađa oko 100.000 beba manje nego pre 70 godina, da samo sedam opština u Srbiji ima pozitivan prirodni priraštaj, da svakog dana čujemo jedan težak podatak, a to je da svake godine nas je sve manje i da otprilike godišnje nestane jedan grad veličine Novog Bečeja. I bez obzira koliko država pomaže finansijski porodicama sa decom za rađanje prvog, drugog, trećeg deteta, trebalo bi da prepoznamo i problem parova koji žele da prošire svoje porodice, a zbog pojave sekundarnog steriliteta i toga da su prvo dete dobili prirodnim putem nisu vidljivi za postojeći zdravstveni sistem.

Svaku odluku koju donesemo ovde u Skupštini sprovodimo u cilju da Srbija bude pre svega zdravije i bolje mesto za život naše dece i briga o natalitetu jeste strateški cilj ove Vlade, ali i svih nas. Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske porodice je prioritet, jer je porodica svetinja i bez zdrave porodice ne možemo govoriti ni o jednom segmentu društva.

Naša direktna borba je da se iskoreni bela kuga, da se svake godine rađa sve više dece, da podatak da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona bude samo statistička greška. Zbog toga, danas postavljam pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru – da li postoji mogućnost da se kroz Fond za vantelesnu oplodnju nađu sredstva za pomoć parovima koji zbog sekundarnog steriliteta nisu u mogućnosti da prošire svoju porodicu, a to žele? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Da li još neko od narodnih poslanika želi da zatraži objašnjenje?

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na načelni pretres o šestoj tački dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O MUZEJSKOJ DELATNOSTI
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja, Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiji i Danijela Vanušić i Radovan Jokić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Za reč se javio ministar Radomir Dmitrović. Izvolite.
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila Sandra Božić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje. Izvolite.