Replika, Samir Tandir.

Hvala.
Sledeći govornik je zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Života Starčević.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnikom, danas imamo priliku da raspravljamo o sporazumima koji se tiču narodne saradnje u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, ali, nažalost, mogli smo videti da je ova tema od strane pojedinih poslanika, zloupotrebljena, pa smo mogli ovde čuti da je Srbija genocidna država, do morbidnih izjava šta će biti sa Srbijom ako slučajno predsednik Srbije Aleksandar Vučić umre.

Zgrožena sam sa oba govora, zgrožena sam sa zloupotrebom ovog visokog doma i trudiću se da se u svom izlaganju pridržavam dnevnog reda.

Što se tiče današnje teme, koliko puta smo čuli rečenicu da katastrofe ne poznaju granice? Čini se u poslednje vreme, a pogotovo u vreme pandemije, kao i klimatskih promena koje se dešavaju prečesto. Ipak, pripremljenost zajednice upravo leži u potrebi da se rizici od katastrofa spoznaju na najbolji mogući način.

Prirodne katastrofe koje se svakodnevno dešavaju, a ne smemo zaboraviti katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine, koje se dešavaju ne samo u Srbiji, nego i u regionu i u svetu, upozoravaju nas na neophodnost bolje organizacije svih nas. Tu, pre svega, mislim i na institucije, ali i na građane.

Takođe, one su i podsetnik da je neophodno da se promeni svest i stav ljudi prema životnoj sredini i prirodnim katastrofama. Ako dobro pripremimo stanovništvo u velikoj meri pomažemo i državnim institucijama, odnosno državi u situaciji nastupanja prirodnih katastrofa.

Podatak da ekstremne vremenske prilike postaju novo normalno stanje do kraja veka bilo bi to da bi prosečna temperatura na Balkanu bila povišena za čak četiri stepena ili više. To znači da ćemo u budućnosti imati sve češće suše, a samim tim i smanjenu poljoprivrednu proizvodnju, veliku oskudicu vode, a samim tim i manje hidroenergije i time se javlja opasnost da se potkopaju sva dostignuća viševekovnog razvoja.

Mislim da još uvek imamo vremena da se nešto učini i da svi učesnici društvenog života, ali i kreatori politike koja se odnosi na sprovođenje i preventive protiv klimatskih promena na zapadnom Balkanu, mogu dobro da pripreme Balkan za katastrofe koje se predviđaju u budućnosti.

Srbija je predvodnik aktivnosti na ovom planu i ona je prava u regiji donela Okvir za upravljanje rizika od katastrofa, čime je postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo sa Okvirom iz Senedaija.

Inače, Senedaj okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni sporazum koji je potpisalo 180 zemalja članica UN i on trba da doprinese smanjenju borja ljudskih života, smanjenju ekonomskih gubitaka, zaštita životne sredine i prirodnih resursa.

Poslednji podaci Svetske meteorološke organizacije nisu ni malo ohrabrujući i njihov poslednji izveštaj Atlas je analizirao oko 11 hiljada prirodnih katastrofa koje su se dogodile između 1979. godine i 2019. godine, uključujući i velike katastrofe kao što je i suša u Etiopiji 1983. godine, koja je imala najfatalniji ishod, obzirom da je tada umrlo preko 300 hiljada ljudi.

Izveštaj ukazuje na trend ubrzanja, pri čemu je broj prirodnih katastrofa porastao gotovo pet puta u periodu od sedamdesetih godina, pa do poslednjih deset godina i jedina stvar u tom izveštaju koja je mene ohrabrila je to da, bez obzira što su opasne vremenske prilike sve češće, sa sobom nose sve veće troškove koji, na primer, su 2010. godine iznosile čak 1,16 biliona dolara. Broj ljudskih žrtava na godišnjem nivou je opao, pa tako sa 50.000 žrtava sedamdesetih godina je pao na ispod 16.000 poslednjih nekoliko godina. To nam govori da se isplatilo bolje planiranje i unapređenje sistema za rano upozorenje na opasnost.

Kao što sam rekla, Srbija jeste lider u preventivi protiv borbe prirodnih katastrofa i pre nekoliko meseci, zahvaljujući dobroj pripremljenosti Ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije, bili smo u mogućnosti da pomognemo i komšijama u Severnoj Makedoniji, ali i bratskoj Grčkoj, koje su se borile se nezapamćenim požarima.

Katastrofe ne poznaju ni nacionalnost i nacionalne granice, niti su one ograničena na neku državu i zbog toga Jedinstvena Srbija smatra da, usvajanjem ovakvog sporazuma, može doprineti prvenstveno spasavanju ljudskih života, ali i prirodnih resursa, a na kraju i smanjenju ekonomskih gubitaka.

Kao što sam i rekla na početku, dobra organizovanost, pripremljenost, edukacija pre svega lokalnih samouprava, a samim tim i građana, može doprineti da sporazum o kojem danas govorimo ima, mogu slobodno reći, sto posto implementaciju u realnom životu.

Upravo u toj nameri da se pripremi na najbolji mogući način i grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo, je nakon katastrofalnih poplava 2014. godine pokrenuo inicijativu o međuopštinskoj saradnji. Ta inicijativa ove godine je krunisana potpisivanjem Sporazuma o saradnji i opredeljenju 18 lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave da osnuju zajedničku službu za poslove smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite.

Veliku podršku ovom poduhvatu, pored Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, vašeg ministarstva i Sektora za vanredne situacije, Kancelarija za javna ulaganja, pružile su brojne domaće i međunarodne institucije i organizacije, poput stalne konferencije gradova i opština, Svetske banke itd.

Inače, podsećanja radi, 3. novembra 2010. godine, Kraljevo je pogodio razoran zemljotres. Imali smo 2012. godine katastrofalne snežne nanose. Poplave smo imali u više navrata 2014, 2016, 22017, 2018. i 2019. godine. Takođe, poslednje dve godine smo imali ogromne šumske požare koji su u jednom trenutku pretili da ugroze i manastir Studenicu, koji pripada UNESKO nasleđu i u Parizu je proglašena za baštinu od svetskog značaja.

Uticaj suše je možda najveći u ovom delu Srbije, ali i najteže se procenjuje jer ima dalekosežne posledice. Možemo sa sigurnošću reći da, kada pogledamo poslednjih deset godina, grad Kraljevo u odnosu na katastrofe koje su ga zadesile, izgubilo je možda tri ili čak četiri svoja budžeta i tu su najpogođeniji sektori poljoprivrede, infrastrukture i stanovanja.

Sve ove katastrofe su učinile to da grad Kraljevo uspostavi posebnu službu u okviru svoje gradske uprave, Odeljenje za poslove civilne zaštite i iskoristiću ovu priliku da pohvalim vaše ministarstvo, jer ste pre nekoliko dana, tačnije 5. novembra, na pet lokacija, uz učešće preko 8.000 pripadnika MUP-a i drugih službi održali najveću civilnu vežbu još od vremena stare Jugoslavije. U vežbi „Sistem 2021“ je učestvovalo 24 grada i 26 opština i Republika Srbija je organizacijom združene civilne zaštite, pod nazivom „Sistem 2021“, pokazala još jednom da, uprkos decenijama ne ulaganja u ovaj sistem ne zaostajemo za vodećim državama u svetu. Time smo pokazali da građani Srbije, odnosno Srbija može da bude sigurna, jer o njoj ima ko da brine i u trenucima ako dođe do najvećih katastrofa.

Uređenje normativa i jasno institucionalno postavljanje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama Republiku Srbiju bez premca postavlja na mesto regionalnog lidera kada su ovi procesi u pitanju.

Ono što je možda najinteresantnije za današnju temu, kada sam već spomenula grad iz kojeg dolazim, Kraljevo, jeste učešće grada u globalnoj mreži otpornih gradova pod nazivom MCR 2030, a pod okriljem Fonda za smanjenje rizika od katastrofa UN. U okviru ove mreže gradova širom sveta, grad Kraljevo je prepoznat kao jedan od regionalnih lidera kada su u pitanju organizacioni sistemi civilne zaštite i uključivanje svih institucija organizacija i pojedinaca od značaja za proces smanjenja rizika od katastrofa.

Kroz ovu mrežu grad Kraljevo će pružiti drugim lokalnim samoupravama u svetu, ali i našim lokalnim samoupravama primere dobre prakse.

Treba da se napori lokalnih samouprava u jačanju otpornosti na buduće katastrofe preusmere na to da lokalna samouprava ne bude prepoznata samo kao mesto prvog reagovanja kada se desi katastrofa, već na prvom mestu kada je u pitanju ulaganje, odnosno smanjenje od rizika od nastanka budućih katastrofa.

Upravo je ovo prepoznala Vlada Republike Srbije, pa smo mogli pre nekoliko dana videti u Lučanima, gde je u gornjem delu sliva Zapadne Morave, koordinacijom državnih institucija, pre svega „Srbijavode“ i Sektora za vanredne situacije su otklonjeni privremeni objekti koji su mogli da predstavljaju potencijalnu pretnju u slučaju većih količina padavina i nivoa reka.

Na samom kraju svog izlaganja, uputila bih jedan predlog. Mi smo svesni da se tehnološka revolucija dešava upravo sada i dešavaće se i gde je opet Republika Srbija regionalni lider kada su u pitanju savremene tehnologije, ali pored postojećih rizika kao potencijalnih opasnosti u okviru normative koja to tretira predvide još dve opasnosti, a to je nestanak struje ili „blek aut“ i hakerski napadi. Smatram da ove opasnosti trebamo posebno tretirati, a sve u cilju bolje pripremljenosti države na buduće izazove.

Sigurna sam da vi, ministre, kroz vaše Odeljenje za visokotehnološki kriminal radite na prevenciji ovakvih slučajeva.

Zbog svega ovoga što sam danas navela, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predloženi sporazum. Zahvaljujem.

Hvala ministarka Čomić na iscrpnom obrazloženju izmena i dopuna.
Reč ima predlagač, narodna poslanica, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem koleginici Tomić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije.

Hvala.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem, kolega.
Pre nego što nastavimo sa današnjim daljim radom, jedno obaveštenje o današnjem radu, obaveštenje je sledeće.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo dalje.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, kolega Miletiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Vujiću, i na vašem zapažanju o aktivnosti žena u Narodnoj skupštini, ali i u Vladi. Trudićemo se da u budućnosti budemo što aktivnije i vidljivije.
Sada reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Pre svog izlaganja izraziću u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije duboko saučešće porodici preminulog kolege Muamera Zukorlića. Njegova prerana smrt je veliki gubitak za porodicu, ali svakako i za nas kolege koji smo imali priliku da radimo i sarađujemo sa njim.

Poštovana ministarka, danas raspravljamo o nekoliko zakonskih rešenja iz oblasti zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine je generacijsko pitanje i na svima nama je da se uključimo i da radimo na tome da generacijama koje dolaze ostavimo zdravije okruženje i zato Jedinstvena Srbija podržava sve napore da naša zemlja ima očuvanu i zdravu prirodu i u danu za glasanje podržaćemo predložena zakonska rešenja.

Pre nekoliko dana, tačnije 2. novembra, u Glazgovu je održana konferencija o klimatskim promenama i Srbija je imala privilegiju da bude na tako važnom samitu, gde su se razmatrale najvažnije teme današnjice, da vidimo kako da buduće generacije koje dolaze ne naprave iste greške koje smo pravili mi i generacije pre nas, jer, prosto, mi drugu planetu za život nemamo. Srbija je bila kopredsedavajuća na ovoj sesiji i svojim učešćem dali smo doprinos primeni člana 6. globalnom dogovoru iz Pariza o smanjenju gasova staklene bašte, a koji ima za cilj da do 2050. godine prilagodi emisiju ugljen-dioksida kroz otvaranje novih industrija.

Inače, Srbija je ratifikovala Sporazum iz Pariza i time smo potvrdili opredeljenost da učestvujemo u međunarodnim procesima kao ravnopravni partneri, ali time se povećava i mogućnost korišćenja sredstava međunarodnih fondova za postizanje ciljeva i razvoja praćenja smanjenja emisije gasova.

Na samom samitu je učestvovalo 120 svetskih lidera. Među njima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je imao nekoliko vrlo zanimljivih pitanja koje je uputio na samom samitu, a odnosila su se na nešto što je danas jako aktuelno, a to je cena prirodnog gasa, kao i na pristup nuklearnim elektranama, da li će se povećavati ili smanjivati. Videćemo kakvi će odgovori biti i videćemo se kako ćemo se kroz godine koje dolaze boriti protiv svega onoga što nam zagađuje vazduh i vodu.

Čini mi se da su svi ti zagađivači postali sastavni deo života običnog građanina i ne znam da li neko od nas može da zamisli život bez mobilnog telefona ili bez korišćenja automobila, teško da neko može, ali mislim da kada koristimo mobilne telefone ili vozimo automobile, ne verujem da se neko od nas pita koliko su ovi proizvodi da bi bili u našim rukama ili da bi koristili automobile zagadili životnu sredinu. Zato kažem da su zagađivači postali sastavni deo našeg života i da mi kao pojedinci prosto donosimo globalnom zagrevanju.

Ono što je novina predloženog Zakona o zagađivanju životne sredine su integrisane dozvole. One su važne zato što obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima životne sredine i time se pospešuje i podiže nivo zaštite životne sredine.

To je što se tiče velikih zagađivača i tu su se kroz zakon bavili njima, ali, šta je sa malim zagađivačima, mislim na kućna domaćinstva? Država je odvojila ogroman novac da pomogne da građani koji koriste individualna ložišta pređu na energente koji ne narušavaju zdravlje i životnu sredinu, mislim na pelet, gas i električnu energiju, ali ovih dana vidimo koliko je skočila cena peleta i da ga je teško naći, ne što je skup, nego ga je nemoguće naći i sigurna sam da će se ova situacija srediti i da ćemo na tržištu imati dovoljno peleta za sve, ali moramo da zaštitimo sistem koji želimo da sprovedemo.

Vlada je pokazala da želi da pomogne svim građanima i to smo najbolje videli u periodu koji je iza nas, u proteklih godinu i po dana u vreme pandemije, i da ne spominjem svu pomoć koju je država dala kako privrednicima tako i građanima.

Želim da se osvrnem i da dam jedan predlog, mi smo svesni i svedoci smo primera dobre prakse, poput udruživanja lokalnih samouprava o smanjenju rizika o katastrofama i civilnoj zaštiti, mislim da to treba da prenesemo i na polje zaštite životne sredine. U našoj državi saradnja kada pričamo o životnoj sredini uglavnom se ogleda u tretmanu kako čvrstih otpada, tako i otpadnih voda. Neophodno je unaprediti delovanje na lokalu tako što bi se dodatno podržala i stimulisala inicijativa lokalnih samouprava u potrebi zajedničkog delovanja. Ovo se može postići na više načina, na primer, osnivanjem zajedničkih službi za zaštitu životne sredine dve ili tri lokalne samouprave, takođe i kroz organizaciju komunalne milicije za dve ili više lokalnih samouprava, može se postići i efikasnije i racionalnije funkcionisanje javnih uprava, ali ono što je najbitnije za svakog građanina ove države je da mu obezbedimo zdrav vazduh koji diše i zdravu pijaću vodu koju pije.

Treba iskoristiti i stalnu konferenciju i da preko Stalne konferencije gradova i opština, a u koordinaciji, naravno, sa Ministarstvom za zdravlje, životne sredine i Ministarstvom za lokalnu samoupravu izgraditi situacione analize koje bi mapirale glavne probleme i izazove kada je u pitanju životna sredina, odnosno vazduh, voda i zemljište i koja bi dala preporuke u cilju rešavanja i unapređenja aktuelne situacije. Moramo biti svesni da upravljanje prirodnim resursima, kao i životnom sredinom je velika razvojna šansa Republike Srbije.

Iskoristila bih priliku da pomenem i regionalni centar na planini Rudno u blizini Kraljeva, on je u fazi rekonstrukcije, a koristiće se za obuku kako iz oblasti civilne zaštite, tako i iz oblasti životne sredine. Obuka će se sprovoditi za službenike u lokalu uz podršku Nacionalne akademije za javnu upravu, ali obuku će moći kasnije da koriste i udruženja, građani, škole i mesne zajednice.

Sve ovo ide u pravcu povećanja ekološke svesti građana i time se direktno utiče na zaštitu životne sredine. Tu bih akcenat stavila na mlade ljude, jer oni žele veći kvalitet života, žele budućnost koja ne nosi rizik od klimatskih promena. Videli smo primer mlade aktivistkinje iz Švedske, Grete, koja je pokrenula milion ljudi iz celog sveta. Rešavanje ekoloških problema je izazov i to je dugotrajan proces. Mislim da su u poslednjih 20 godina institucije sporo reagovale i zato nam je potrebno više mladih ljudi poput Grete koji mogu da pokrenu milione ljudi i da naprave promene.

Kao dobar odgovor na borbu protiv klimatske promene i potpisivanje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u novembru 2020. godine i Zelena agenda predstavlja pitanje energetske bezbednosti. To je, kao što sam rekla, generacijski problem i ogroman izazov na globalnom nivou, bez obzira da li je država velika ili mala, da li je razvijena ili nije razvijena.

Pred svakom državom su ogromni zadaci, pa i našom, jer to znači ogromne promene, ne samo u oblasti energetike, nego i poljoprivrede, građevinarstva, jer moramo da napravimo balans, da imamo dovoljno energije, a da sa druge strane sačuvamo zdravu životnu sredinu. U javnosti su se mogle čuti različita mišljenja o Zelenoj agendi, da li je ona potrebna Srbiji ili ne, ali mislim da će nam ona omogućiti dovoljne količine vode, energije, naravno ako poštujemo sve što je predviđeno Agendom.

Sve prirodne katastrofe koje se događaju su dobrim delom izazvane upravo time što ne vodimo računa o životnoj sredini. Dolazim iz Kraljeva i videla sam šta sve može da uradi ljudska nemarnost, jer smo u poslednjih nekoliko godina imali takve poplave gde su štete bile ogromne. Bacanje smeća i otpada pored reka, zapušavanje malih rečica i pritoka doveli su do toga da Zapadne Morava nije mogla da podnese svu količinu padavina i za sobom je ostavila jezivu sliku. Mnoga domaćinstva su se iselila, neka još uvek saniraju posledice koje su bile izazvane poplavama i 2016. i 2017. i 2019. godine.

Moram da pomenem i da moramo da promenimo i način razmišljanja prema otpadu, jer prosto mislim da vlada mišljenje da kada odbacimo otpad nije naš i nije naša odgovornost. To je ono što moramo da menjamo. Moramo da menjamo ljudsku svest. Mislim da je čak potrebno da i u udžbenicima nižih razreda prilagodimo lekcije, na primer iz predmeta svet oko nas, i da tako mlade ljude, decu učimo da je, nažalost, privilegija danas udisati zdrav vazduh i piti zdravu vodu.

Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, on je donet u maju 2009. godine i njime je uređeno i stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu je sadržana većina uslova iz EU. Osnovni cilj donošenja ovog Zakona o biocidnim proizvodima je unapređenje korišćenja sistema biocidnih proizvoda i njihovog stavljanja na tržište. Cilj je da se osigura visok nivo zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, ali i da se poboljša trgovina biocidnih proizvoda sa zemljama u regionu i sa zemljama u EU.

Dobro je da se radi na unapređenju sistema koji će voditi računa da biocidni proizvodi koji sa jedne strane uništavaju nepoželjne organizme, odnosno podiže se i vodi se računa da oni nikako ne mogu da ugroze zdravlje prvenstveno ljudi, ali i životinja.

Kao što sam rekla, oni su u skladu sa EU i ja dok sam čitala zakon sam stekla utisak da je najveći akcenat stavljen na to da biocidni proizvodi budu dostupni tržištu, ali da se povećava njihova analiza i kontrola, tako da se isključuje svaka mogućnost da može da se njihovim korišćenjem ugrozi bilo koji život, da li ljudski ili životinjski, ali svakako da ne utiču na zagađenje životne sredine.

Kao što sam i na početku rekla, JS podržava svaki zakon kojim se štiti i čuva životna sredina, jer želja svih nas, sigurna sam, je da generacijama koje dolazimo ostavimo čist vazduh, zdravu pijaću vodu i zelenu prirodu.

Zbog toga JS podržava napore Ministarstva za ekologiju da sačuvamo i očuvamo Srbiju ovakvu kako je lepa i da makar generacijama koje dolaze, kao što sam rekla, ostavimo ovo svo zelenilo i svu lepotu naše zemlje.

U danu za glasanje podržaćemo predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Kao predlagač se javio i narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto su predlagači obrazložili svoje predloge, prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Za reč se javio potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Hvala ministre.
Da li izvestioci nadležni odbora žele reč?
Za reč se javio predsednik Odbora za odbranu i unutrašnja pitanja, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala.

Reč ima izvestilac ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik, dr Uglješa Mrdić. Izvolite.

Hvala, kolega Mrdiću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.