Poštovane koleginice i kolege, pošto su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa izložili svoje stavove vezano za ova dva zakona, dozvolite mi da u nekoliko reči pokušam da odgovorim na deo pitanja koja su oni postavili tokom rasprave.
Pošto se više govorilo o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nego o zakonu o optičkim diskovima, računam da ćemo razgovarati o tom zakonu u pojedinostima, dozvolite mi da se koncentrišem na pitanje vezano za obrazovanje. Vlada nije sakrivala zašto traži hitan postupak za ovaj zakon. Dva su razloga: školska godina stvarno počinje 1. septembra, ako niste znali; drugo, dogovor sa sindikatima.
Verovatno ćete i vi poslanici ići na skraćeni godišnji odmor. Ne bi bilo dobro ni za vas, ni za mene, ni za prosvetu da se ovaj zakon ne nađe na dnevnom redu do 1. septembra. Da li će biti danas, 11, 18. ili 25. nije stvar ministra ili Vlade ili samo ministra i Vlade, nego i od Narodne skupštine Republike Srbije i načina rada. bolje da se nađe danas, da raspravljamo o njemu ili iduće nedelje, meni je bilo svejedno, ali je bilo poenta da su to dva stvarno važna razloga i nismo mogli uputiti pre, zato što smo potpisivanje sporazuma sa sindikatima imali razgovore, imali smo brojne sastanke sa njima, koje smo radili u ministarstvu, imali smo svoje radne grupe u koje su bili uključeni i predstavnici reprezentativnih sindikata i mi smo sa njima razgovarali o sadržaju ovih rešenja.
Imamo razloga da verujemo u tačnost podataka, zato što je reč o ljudima koji su neposredno iz prakse. Vidi se i danas da oni koji su iz prakse na drugačiji način govore o sistemu obrazovanja u odnosu na druge, koji možda ove probleme sa kojima se mi praktično suočavamo doživljavaju više načelno. Uostalom, i kada budu amandmani na dnevnom redu mi ćemo razgovarati o pojedinim rešenjima. To je razlog zašto ovaj zakon ide po hitnom postupku.
Žao mi je što gospodin Pastor nije tu. Nećemo ići ispod nivoa rešenja koji je uspostavio Zakon o savetima nacionalnih manjina. Nema potrebe za strah sa njegove strane. Videćemo i te amandmane. Mislim da ćemo naći zajednički jezik.
Kada je reč o podacima koji se prikupljaju, moram vam reći da smo mi ove odredbe Zakona napravili zajedno sa Poverenikom za informacije. On je cenio da su to podaci koji mogu koristiti kada se kreiraju obrazovne politike, a da ne dovodi u pitanje ličnosti o kojima se podaci skupljaju, baš poučen nekim negativnim primerima koji su se dešavali, tako da smo ovaj deo zakona napravili zajedno sa njim.
Ostalo što budemo radili, iako je ovlašćen ministar, nemojte imati sumnju, sve što budem radio vezano za prikupljanje podataka, a vezano je za Zakon o zaštiti ličnosti, naravno da ću to raditi sa Poverenikom za informacije.
Što se tiče školskih uprava, u Srbiji imamo 29 okruga, 17 školskih uprava. Nije usamljen slučaj da nekoliko gradova nema ili imaju zajedničku školsku upravu, bilo da je reč o Subotici i Somboru, o Severno-bačkom i Zapadno-bačkom okrugu, o Smederevu i Požarevcu, o Šapcu i Valjevu, o Zaječaru i Boru, ima više takvih rešenja i to je nešto što postoji od ranije, tako da pitanje otvaranja novih školskih uprava što se nas tiče nije na dnevnom redu.
Što se tiče pitanja koja je postavio kolega Ranđelović, vezano za izradu udžbenika, mi smo Zakonom o udžbenicima to pitanje vrlo precizno uredili. Udžbenik pišu stručni ljudi, njihov rukopis, tekst tog udžbenika pregledaju stručne komisije u zavodu, daju svoje mišljenje, to ide na Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni prosvetni savet može ukoliko je negativno mišljenje da prosleđuje autoru i izdavaču, oni mogu da angažuju nezavisnu ekspertsku komisiju koja daje svoje stručno mišljenje. Posle se taj tekst ponovo raspravlja na Nacionalnom prosvetnom savetu i konačna odluka je odluka ministra. Ministar ni na koji način, niti bilo koji pojedinac, ne mogu da utiču na sadržaj zakona.
Inače, uopšte nije reč o jednostavnom pitanju, verujte mi na reč. Pre tri godine sam sa svojim kolegama državnim sekretarima bio u Savetu Evrope i razgovarao u Savetu Evrope o vrednosnom sistemu u obrazovanju u zemljama Saveta Evrope, pa samo razgovarali sa čovekom koji se zadnjih 20 godina bavi samo pitanjem izrade udžbenika. Postavio sam za mene jedno logično pitanje, baš želeći ovako kao i vi da prodrem u suštinu stvari, postavljajući pitanja, pa sam rekao – da li danas recimo između Nemačke i Francuske kao velikih sila na evropskim prostorima, nekad neprijatelja, a danas prijatelja, postoji saglasnost vezano za istorijske događaje koji su bili deo zajedničke istorije, a gde su se oni nalazili na suprotnim stranama? Rekao mi je – naravno da ne, ali je suština udžbenika da se stvori mogućnost da se i jednoj i drugoj strani stvori mogućnost da prikaže određeni istorijski događaj na način koji to smatra tačnim.
Istoriju ne pišu političari i ne treba ni da se trude da je pišu i teško bilo koji pojedinac može da reši pitanje istorije, pogotovo na našim prostorima, kao što je prostor jugoistočne Evrope ili Balkana, gde svako od nas verovatno ima svoju istinu o događajima koji su deo naše nedavne ili one davne prošlosti. Zato su istoričari istoričari, oni koriste više dokumenata, pa prezentuju sve to javnosti, pa se da mogućnost ljudima da izvedu svoj zaključak o tome.
Već sam rekao kako se pišu udžbenici, na osnovu plana i programa i poenta je što te stvari nisu ostavljene ni bilo kom pojedincu. Obrazovni standardi se poznaju, šta dete treba da zna u odnosu na razred koji završava, a rekao sam vam i kakva je procedura izrade udžbenika, tako da sa te strane ne treba da postoji bilo kakva bojazan da bilo koji pojedinac može nešto uraditi samostalno.
Ima ovde jedna teza koja je pomenuta, koja je vrlo zanimljiva – da li mi izbegavamo da razgovaramo o stanju u obrazovanju, a lično mislim da ne izbegavamo, jer sama činjenica da u zadnje tri godine već nekoliko puta, pet ili šest u ovom cenjenom domu razgovaramo o obrazovanju i o svim aspektima. Da li se pominje pitanje privatnih časova? Razgovaramo i o tome, samo ima tu jedna mala logička nedoslednost. Ako smo siromašna zemlja, a predstavnici opozicije, u stvari i praksa i podaci pokazuju da veliki deo stanovništva ima objektivno problema sa stanovišta ličnih i slično, onda je logično pretpostaviti da nema novca za te dodatne časove, za plaćanje. Ko onda plaća? Onaj ko ima novca.
Kakvi su rezultati? Nezavisno od ove godine i onoga što se dešavalo, reći ću vam podatke za prošlu godinu, 85% đaka je upisalo jednu od svoje prve tri želje. Ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da oni pokazuju apsolutno određeni nivo znanja.
Što se tiče rezultata ove godine, možete da zaključite dve stvari – ili su deca stvarno učila ili su zadaci bili laki. I jedno i drugo je moguće. Zadatke su pravili kompetentni ljudi u Zavodu i niko iz struke nije postavio pitanje da li su zadaci bili jednostavni. Đaci su ti koji su pored struke bili neko ko je ocenjivao vrednost zadataka, jer su oni trebali da nađu rešenja za te zadatke.
Podsetiću vas samo da je prvi put ove godine 25% zadataka bilo nepoznato. Ranijih godina su svi zadaci unapred bili poznati, četiri ili pet meseci, pa su rezultati bili lošiji. Zašto neko tada nije postavio pitanje – kako to, damo im zadatke šest meseci pre, pa su zadaci lošiji? Zašto? Sada je 25% zadataka bilo novih, a 25% promenjeno, pa isto mogu da kažem – ili su đaci učili, a želim da verujem da su učili i nije samo Kraljevo, pomenuto je Kraljevo, isti rezultat ima i Novi Pazar, ali ima i Beograd. To su prve tri školske uprave po proseku ocena vezanih za malu maturu, za matematiku i srednje škole.
Neki su ozbiljno shvatili polaganje male mature i očigledno je da je onaj kontrolni, da kažem, mala matura imala i te kako svoj smisao, jer posle tog kontrolnog je splasla nervoza i đaka, a moram reći i roditelja, a i nastavnika – kako organizovati i slično, a roditelje i đaka vezano za ishod. Imali su mogućnost da polože taj kontrolni ispit iz male mature, preko 98% njih, nisu izašli samo koji tog dana nisu bili u školi, jer su imali možda ranije preuzete obaveze, pa su to uradili iduće subote, tako da se to pokazalo jako dobrim.
Naravno da bih voleo kao ministar, a pretpostavljam i svi vi koji govorite o obrazovanju, stvarno vidim iskrenu nameru sa vaše strane, da se povećaju sredstva za obrazovanje. Ali, moram vam reći da smo mi zatekli veoma teško stanje u obrazovnom sistemu.
Nije to moguće preko noći promeniti. Veliki je broj predmeta, veliki broj zaposlenih. To je jedna neracionalnost, a da ne pričam o ishodima – slabi rezultati na pojedinim takmičenjima, proverama znanja, pogotovo međunarodnim. Sa druge strane, imamo sjajne neke pojedince koji promovišu obrazovni sistem i državu, postižu vanserijske rezultate i onda se postavlja pitanje kako podići obrazovni nivo i kvalitet celog sistema, da pokušamo da dosegnemo ove prve, a da ovi prvi ne utonu u prosek većine. To uopšte nije jednostavno niti je moguće to uraditi preko noći.
Kažem vam da smo zatekli teško stanje. Smanjili smo broj odeljenja i zbog demografske situacije. To je rak rana Srbije. Demografska situacija je jako loša. Procene zavoda za statistiku, poštovane koleginice i kolege, govore da ćemo 2052. godine imate 600 hiljada stanovnika u Srbiji. Ne znam ko je to spomenuo, broj dece za 2007. i 2008. godinu, što znači da za šest, sedam godina toliko ćemo imati prvaka u odnosu na 80 hiljada, koliko smo ih imali pre dve, tri godine.
Imamo jednu demografsku situaciju i moramo obrazovni sistem, odnosno mrežu škole da prilagodimo i tome, pa da onda zajedno sa lokalnom samoupravom vidimo šta možemo da finansiramo mi, šta može lokalna samouprava, da bi deci stvorili mogućnost za obrazovanje i da je nikom ne uskratimo.
Mi smo vanredni broj odeljenja, verovali ili ne, za 150 u protekle dve godine, a gotovo se nije ni osetilo, što znači da je bilo puno praznih hodova u obrazovnom sistemu, što ne kažem da ih možda nema ni danas, ali ako smanjite za toliko, pa nema problema, onda vidite da u stvari postoji jedna neracionalnost.
O ovoj temi o sistemu obrazovanja sam razgovarao i sa predstavnicima MMF, nemam razlog da vam to ne kažem, sa gospodinom Jegerom i ostalima. Razgovor je trajao dva i nešto sata. Posle toga smo izrazili zadovoljstvo toga što smo ih upoznali, šta smo zatekli, šta smo uradili i šta planiramo. Donećemo strategiju do kraja godine.
Operativno su kolega profesor Mitrović i koleginica Kovač-Cerović zaduženi za to kao državni sekretari. Oni to vode i već se radi. Obezbedili smo sredstva. Imaćemo obrazovnu strategiju po prvi put u ovoj višestranačkoj Srbiji i za predškolsko i za osnovno i za srednje obrazovanje i za umetničke škole i za visoke škole strukovnih studija i za osnovne studije i za master. Napravićemo jednu strategiju obrazovanja i taj materijal će, prema našoj proceni, biti gotov do kraja oktobra meseca i voleo bih ako bude osnova, ako ne bude zakonske pretpostavke za to, vrlo rado ću zamoliti Narodnu skupštinu Republiku Srbije da imamo neko javno čitanje ili nešto slično, da se svi poslanici Narodne skupštine upoznaju sa tim dokumentom, ne samo matični odbor nego i ostali, pa ko bude želeo da da svoje mišljenje, jer to nije stvar jednog ministra niti jedne Vlade, to je stvar države. Vlade prolaze i ministri se menjaju, to bi trebao da bude dokument koji traje i koji treba da bude svima nama osnov za budući rad.
Ima puno pitanja koja su postavljena i koja su konkretna. O njima ćemo razgovarati kada budu amandmani na dnevnom redu. Odmah vam kažem, videli ste to u prethodnim godinama, bilo koji amandman da bude kvalitetan, kao ministar sam spreman da ga prihvatim. Nemam predrasude vezano za poslaničku grupu, ko predlaže, poenta je da time unapredimo zakon.
Ušli smo u izmene i dopune Zakona o osnovama sistema baš zato što smo primetili da neke stvari nisu dobre ili nisu izazvale efekat kakav smo očekivali. Oni koji su bili u pravu, njima svakako poštovanje. Imali smo stvarno plemenitu nameru da stvorimo atmosferu gde se uči, ali očigledno je jedan deo učenika naša poslanička rešenja shvatio kao priliku, ali verovatno uz prećutnu ili direktnu saglasnost svojih roditelja da može da ne dolazi u školu i da ne snosi posledice toga niti da ima ikakve obaveze. Mi smo sada stvorili jednu postepenost. Posle 15 časova neopravdavam da se zovu roditelji, da se može u prisustvu roditelja i staratelja, da se svi angažuju oko toga i imaju opravdanih i te kako ostaju i dalje. Roditelji će opravdavati ostaloj deci, ali govorim o onim neopravdanim časovima i da postoji mogućnost određene kazne, ali postoji mogućnost da se popravi ta negativna ocena od istog onog organa koji je izrekao kaznu. Ovde je suština da rešimo probleme koji su nastali u praksi.
Pošto smo razgovarali sa sindikatima, moram vam reći, to su problemi koji su uočeni u praksi. Smatramo da su ovo rešenja koje stvari mogu promeniti. Voleo bih da bude tako. Videćemo kada dođe pravilnik i zakon da li postoje i bolja rešenja od tih.
Suština je da ima veliki broj korisnika obrazovnog sistema, oko milion i dvesta hiljada što predškolaca, što osnovaca, srednjoškolaca, studenata i preko 125 hiljada zaposlenih i ogromno veliki budžet, ali je problem što je struktura tog budžeta takva da se najveći deo plata, preko 90% od strukture budžeta, troši za plate zaposlenih i onda nema novca.
Naravno da je potrebno ulaganje ali od vlade do vlade nego strateško ulaganje koje neće trajati od jedne do jedne vlade nego koje će biti politika države Srbije.
Neko je rekao i u pravu je, nije sve u novcu, ali novac je važan. Prosto, u nekim drugim situacijama nema novca pokazuje se da se može naći neko rešenje. Mi smo sa malo novca popravili sijaset škola, domova napravili, završili. Zajedno sa EIB smo napravili neke nove škole. Ulažemo u obrazovanje.
Žao mi je što kolega Ranđelović nije tu, u Nišu smo prvi put posle 30 godina, verovali ili ne, počeli da pravimo studentski dom. Nadzidali smo jedan đački dom, gimnaziju "Svetozar Marković" i završavamo još jednu školu. Oni u zadnjih 30 godina nisu imali i postavljam jedno logično pitanje sebi i drugima – zašto nisu? Šta je radila Vlada neka prethodna ili ministarstvo, zašto to nisu uradili? Da li nije bilo para? Poenta je da li je obrazovanje imalo taj značaj na šta su se pare trošile.
U pravu ste, rekao sam to na Odboru prosvete, kada su plate bile dobre nije se vodilo računa. Nije poenta u obrazovanju samo dobre plate, one su pretpostavka uspešnog rada nastavnika i važne su za status svakog nastavnika. Važno je da obrazovanje u vrednosnom sistemu bude na prvom mestu.
Postavlja se pitanje zašto nismo ulagali tolike godine koje su iza nas, kada je možda bilo i više para nego sada. Ne može se očekivati od 2008. godine na ovamo, kada je već svetska kriza nastupila i kada vidite koje su posledice, a mi se uspešno borimo sa tim, bar ja.
Potpuno sam ubeđen kao član Vlade da možemo da nadomestimo sve ono što nije godinama ili decenijama bilo. Prošle godine smo napravili 13 novih škola. Nekoliko decenija pre toga nije napravljena neka nova škola. Imamo namere još da radimo.
Trudimo se da rešimo sijaset problema. Ne kažem da to radimo sve onako kako bi želeli ali smo spremni i otvoreni za kritiku i spremni smo za saradnju. Koji god amandman da bude dobar prihvatićemo ga. Nama je želja da napravimo zakon koji će funkcionisati i koji će pomoći i deci da pokažu šta znaju, da se posvete učenju, roditeljima da znaju kako da pomognu svojoj deci da rezultat bude bolji, a zaposlenima da rade svoj osnovni posao. Hvala vam.