Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, cela ova rasprava u ovih proteklih dva i po sata pokazuje u stvari šta je suština današnje priče i ove tačke dnevnog reda. Ovde se uopšte ne priča o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ovde se priča o ovom drugom, o izveštaju, o načinu korišćenja sredstava. Naime, to potvrđuje prvo ministar, pa onda i drugi predstavnici DOS-a, jer da se želelo razgovarati o završnom računu budžeta za 2000. godinu, to je stvar prosta, jer imate ovde 262 stranice materijala, imate 254 stavke, pa se vrlo prosto vidi za šta su trošena ova sredstva. Ova priča ima drugačiju pozadinu i ta drugačija pozadina pokazuje da se i tu ne diraju sredstva. Iznose se neistine, laži, poluistine, a cilj opravdava sredstvo.
Mi smo protekle nedelje, kada je pao ovaj dnevni red, od ministra čuli - čini mi se da nije usvojen završni račun za 1998. godinu. Pa, gospodine ministre, mogli ste pogledati "Službeni list" iz maja 1999. godine i piše tamo - Završni račun za 1998. godinu. Za ministra je sramota da ne zna da je taj završni račun usvojen.
Da ova priča nema drugu pozadinu, ne bi se pojavila ni imena u javnosti. Ovde se kaže, ne treba vitlati imenima. Ko je objavio izveštaj? Ministre, to je izašlo iz vašeg Ministarstva, pojavilo se u dnevnim novinama u isto vreme; 48, 90, ko zna koliko ljudi, da li vi znate šta to znači za njih, za njihove porodice, bez suda, bez ičega?
To je vaš izveštaj. Druga je stvar kako se on našao kod sredstava javnog informisanja. U stvari, cela priča se od početka vodi o tome. Pa i 2001. godine kada smo imali ovu tačku na dnevnom redu, ona je skinuta, a sada vidimo i zašto - na osnovu zaključka Vlade, da bi se istraživalo u nedogled. Da bi se istraživalo; evo, setite se, kada ljudi 2001. godine, pre 15 meseci, nisu dobili mogućnost da išta kažu o tom izveštaju, ali su zato i maja i juna 2001. godine sredstva javnog informisanja bila puna onoga što je sadržaj ovog dokumenta, bez ministarstva, bez pravosudnih organa, bez bilo koga.
Znači, suština je oklevetati ljude, izreći jednu presudu unapred. To nije, naravno, slučajno. Isto se desilo i prilikom usvajanja Zakona o ekstraprofitu. Najjači argument je bio - šta je radila prethodna vlast, uz osuđivanje ljudi i pominjanje ljudi. Setite se novembarskih izbora 2001. godine - pojavio se taj izveštaj ponovo. Zašto, da li je Skupština imala vremena o tome da odlučuje? Naravno da jeste, ali se nije želelo. Pa i sada, da nije bilo ovih predsedničkih izbora, ne bi se ovaj materijal pojavio. Zna se šta je suština. Treba pričati o ovom materijalu, a ne o onom što Vlada radi. Pričati o onome što Vlada radi je vrlo teško, zato što se nema šta reći.
Kako ministar da objasni da je po Zakonu o ekstraprofitu, koji je tako gromoglasno najavljivan, realizovano 121 milion maraka; pričalo se o milijardama maraka, još sada odluka Vrhovnog suda, pa ćemo videti šta je. Kako pričati šta je sa onih obećanih, 6,5 milijardi dolara gde su usahle, zašto su usahle donacije iz inostranstva, zašto se ne poštuje zakon, zašto postoji medijski mrak, zašto se ne poštuju zakoni, zašto se nama socijalistima krade pet mandata? Šta će nam? To nam pripada jer su nam dali građani Srbije. Ali, naravno, na to nema odgovora, nego - dajte da napravimo izveštaj, pa ćemo o tome pričati. Nećemo pričati o završnom računu. Ja očekujem, u skladu sa ovakvom politikom Vlade, da ćemo možda za neke sledeće izbore imati izveštaj o načinu trošenja sredstava od 1988. godine. Nije to loše: 1988. godina, pa da zatvorimo ovaj period, pošto vi kada god pričate, pomenete od 1988. godine, pa nije loše da se Skupština o tome izjasni.
Kada je reč o samom završnom računu budžeta za 2000. godinu, moram da kažem da je on ispisan, kao što se vidi, na preko 280 i nešto stranica, da je raspoređen na 254 stavke, da je budžet za tu godinu bio 32 milijarde, sa posebnim računima oko 50 milijardi, a samo deficit za ovu godinu je 46 milijardi dinara, da su taj budžet sprovodile dve vlade, to se zaboravlja reći. To je Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa gospodinom Marjanovićem, kao i prelazna vlada na čelu sa gospodinom Minićem, vlada u kojoj je bio i značajan broj ministara iz redova DOS-a, a neki su i danas ministri.
Predlog završnog računa budžeta za tu godinu je podržala i predložila za usvajanje i Vlada na čelu sa gospodinom Đinđićem i taj izveštaj je usvojen i na matičnom odboru. Odbor je takođe prihvatio predlog ovog zakona o završnom računu i to postoji u dokumentaciji. Šta nam još taj završni račun za 2000. godinu pokazuje? Da je budžet sprovođen u po mnogo čemu specifičnoj godini: pre svega, to je prva posleratna godina, godina posle agresije NATO-a na našu zemlju, kada je nastavljena obnova i izgradnja porušenih i oštećenih objekata, godina u kojoj je trebalo uz obnovu zemlje pokrenuti proizvodnju u porušenim preduzećima, popraviti, odnosno sanirati infrastrukturu, ispuniti, pored svega toga, i budžetske obaveze, obezbediti funkcionisanje i školstva i zdravstva i drugih javnih službi, obezbediti isplatu penzija i slično. To je i godina kada se desio 5. oktobar, puč u zemlji, kada su formirani krizni štabovi i na talasu toga gotovo uništena proizvodnja, ali i održani preveremeni izbori. Teška godina - i u ekonomskom i u političkom smislu.
Vlada narodnog jedinstva je učinila što je u granicama mogućeg da bi se ostvarili ciljevi postavljeni početkom 2000. godine. Učinila je mnogo toga, uostalom, ovaj izveštaj je najbolji pokazatelj toga šta je Vlada uradila.
Kada je reč o ovom izvšetaju, što je u stvari suština rasprave po ovoj tački dnevnog reda, povodom tog izveštaja rekao bih sledeće.
Prvo, Narodna skupština Republike Srbije je već usvojila Zakon o završnom računu budžeta Srbije za 1999. godinu, 1998, 1997. i 1996. godinu, pa se ne može prihvatiti bilo kakav izveštaj o korišćenju sredstava budžeta koji otvara pitanje, a što je bio predmet skupštinske rasprave i odlučivanja, niti prihvatiti kvalifikacije o trošenju sredstava budžeta, kao nenamenskom i nezakonitom. Izveštaj za DOS očigledno ima snagu zakona kojim se dezavuišu već usvojeni zakoni.
Drugo, Narodna skupština ne razmatra izveštaj o finansijskom poslovanju fondova - penzijskog, zdravstvenog, za zapošljavanje - i iz toga sledi logično pitanje otkud ovi podaci u pomenutom izveštaju. Upravni odbori fondova za zdravstvo, penzijskog i za zapošljavanje su usvojili finansijske izveštaje, a Vlada Srbije je u skladu sa zakonom dala na njih svoju saglasnost. Sada se ovim izveštajem ovo retroaktivno dovodi u pitanje. Državni organi i fondovi su sprovodili politiku Vlade, a to se takođe ne može dovoditi u pitanje, jer Vlada samostalno vodi politiku, a da su organi ostvarivali politiku Vlade potvrđuje činjenica da je Vlada Srbije verifikovala sve finansijske izveštaje organa.
Treće, sredstva budžeta su korišćena u skladu sa potrebama budžetskih korisnika u određenim sredinama. Korisnici sredstava sa različitih računa međusobno su se pomagali i pozajmljivali sredstva kako bi se problemi u interesu građana mogli rešiti. Ukoliko je neko od krajnjih korisnika sredstava učinio nešto protiv zakona, prisvojio sredstva budžeta, stekao imovinsku korist, takvi pojedinci nisu imali i nemaju ništa zajedničko sa Vladom narodnog jedinstva i sa SPS-om. Takva lica mi ne bi smo ni branili, a oni treba da budu predmet rada državnih organa koji se time bave, pa neka se utvrdi istina.
Četvrto, namera izveštaja je da se prikaže javnosti da su velika sredstva nenamenski i nezakonito trošena. Za DOS, pošto je on naručio ovaj izveštaj, nenamenskim i nezakonitim trošenjem sredstava budžeta se smatra - pozajmljivanje Fondu penzijskog osiguranja u cilju isplate penzija, pozajamljivanje Direkciji za obnovu zemlje posle NATO agresije 1999. godine, pozajmljivanje Direkciji za puteve Republike Srbije za sanaciju puteva, pozajmljivanje sredstava Direkciji za robne rezerve, pozajmljivanje preduzećima porušenim tokom NATO agresije
prenošenje sredstava sa jednog računa budžeta na drugi u cilju isplate potreba škola i drugih javnih ustanova. Sredstva su korišćena i za socijalne ustanove, za najugroženija lica, za humanitarne aktivnosti. Sredstva su korišćena za podsticaj proizvodnje. Sredstva su data Vojsci Jugoslavije.
Peto, korektnosti radi, javnosti radi a posebno istine radi, za ovu tačku dnevnog reda Skupština je trebalo da pozove i ljude koji su bili na čelu ministarstava i koji su pomenuti u ovom izveštaju za koji niko ne zna kako je dospeo u javnost, a ponajmanje ministar. Trebalo ih je pozvati i čuti šta o tome kažu. Neki od njih nikada nisu dobili mogućnost da kažu išta o tome što im se stavlja na dušu. Naravno, oni nisu ni tada, a nisu ni danas pozvani da ne bi rekli svoju priču, pa da se čuje i druga strana, kako izgleda tačnost iznetih tvrdnji.
Šesto, izveštaj je u smislu činjenica direktno usmeren protiv ljudi i iz SPS-a. Čak i kada se ne bi ulazilo u sadržaj iznetih tvrdnji (za nas socijaliste one su proizvoljne i zlonamerne) činjenica je da se odnose samo na SPS. Naravno, zadatak je primaran - protiv SPS-a.
Sedmo, izveštaj su očigledno pisali ljudi koji su bili pristrasni, koji nisu imali potrebno znanje, koji o budžetu Republike Srbije ne znaju ništa.
Pošto je isteklo prvih 10 minuta neću koristiti preostalo vreme, ali ću rado, u preostalom delu, pokazati i dokazati ispravnost ovih tvrdnji, netačnost, zlonamernost i pokazati kako jedna ista vlada ima dvojake aršine - jedne kada je u pitanju SPS, a druge kada je u pitanju DOS, pa ćete videti na konkretnim primerima kako se troše sredstva iz budžeta, a naravno videćemo i šta će biti konačan rezultat. Hvala.