Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8831">Žarko Obradović</a>

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije

Govori

O ovim činjenicama sam obavestio i predsednicu Narodne skupštine i gospodina Boška Ristića, predsednika Administrativnog odbora, da su oni isključeni iz članstva. Ima rešenje resornog ministarstva. Ljudi, ako ne poštujete sebe, kako očekujete da vas drugi poštuju. Gospodin Šabić je potpisao jedno rešenje koje stoji, koje sam ja dostavio i predsednici Skupštine i predsedniku Administrativnog odbora. Tu se jasno vidi ko je SPS i ko predstavlja SPS. Pomenuti poslanici su isključeni iz partije, ali nezavisno od toga, oni su osnovali novu političku stranku. Po Zakonu o iziboru narodnih poslanika, oni nemaju pravo da budu ovde.
Ovo je sramota za Skupštinu. Oni će doživeti sudbinu svih onih koji su ranije bili ...
Ovo je sramota za Skupštinu. Vi možete da radite šta hoćete, samo je pitanje koliko dugo možete. Ovo je sramota.
To pitanje je rešeno i nema razloga da ga postavljate. Rešiće ga i Administrativni odbor, vi to dobro znate, samo je pitanje kada ćete konstatovati to što pitate.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, jer se njima izborna pravila menjaju u toku izbora i time suštinski unosi neravnopravnost u izborni proces, kao i zbog toga što predložene izmene zakona nisu potpune, tj. nisu obuhvatile za promenu sve ono loše što je uočeno u ovogodišnjim predsedničkim izborima tokom njihovog sprovođenja.
Protiv smo da se menjaju odredbe Zakona o izboru predsednika Republike sada, u toku izbornog procesa, između dva izborna ciklusa, praktično na polovini izborne trke. Protiv smo smanjenja cenzusa glasova potrebnih za izbor nekog od kandidata u drugom krugu, kao i drugih preldoženih promena. Promene, ako i treba da budu, trebalo je izvršiti pre raspisivanja izbora. To se moglo, naravno, da je DOS želeo, jer ova skupština postoji već skoro dve godine, a i znalo se poodavno da će ove jeseni biti izbori za predsednika Republike Srbije.
Zašto se sada od DOS-a naknadno pametuje da su postojeća rešenja o izboru predsednika Srbije anahronizam, da su ostaci prošlog vremena, da ovakva rešenja ne postoje u drugim državama, da su nedemokratska itd? Zašto je broj glasova potrebnih za pobedu, taj famozni cenzus, iznenada postao tako važan?
Moram reći i podsetiti neke od kolega da je u vreme usvajanja ovog zakona o izboru predsednika Republike Srbije, baš od strane pojedinih čelnika tadašnje opozicije, od kojih su sad neki u DOS-u, bila izneta tvrdnja da cenzus od 50% upisanih birača, kao uslov validnosti izbora i pobede nekog od kandidata, jeste primeren ovlašćenjima koja Ustav Srbije daje predsendiku Srbije. Tada je bilo rečeno da predsednik Srbije ima cezaristička ovlašćenja i da je, shodno tome, logično da najmanje 50% birača stoji iza takvih ovlašćenja izabranog predsednika, da je zakon pravljen po meri predsednika Miloševića itd.
Sada se predlažu izmene vezane za broj birača. To je u ovom novom članu 5z. Niko od predlagača, mi nismo čuli ni od gospodina Jovanovića, ne pominje velika ovlašćenja predsednika Srbije, ne predlaže izmenu Ustava Republike Srbije, a pogotovo se ne kaže po čijoj se meri ove izmene predlažu, odnosno kome iz DOS-a izmene zakona najviše koriste. Potrebno je da se zna još jedna činjenica vezana za taj famozni cenzus čije se ukidanje predlaže - da je on u periodu između 1997. godine, kada su održani prethodni izbori za predsednika Republike Srbije i ovogodišnjih septembarskih izbora, faktički umanjen i to za preko 670.000 glasova. Godine 1997. biračko telo Srbije je brojalo 7.220.000 birača, a ove godine je broj birača iznosio nešto preko 6.550.000 birača. Smanjenjem broja, logično, smanjen je i cenzus potrebnih glasova za izbor predsednika, ali ne i onoliko koliko je potrebno kandidatima DOS-a da pobede.
Zato se sada i taj cenzus ukida, jer da je 13. oktobra pobedio gospodin Koštunica ili gospodin Labus, Zakon bi sigurno bio nesporan do sledećih izbora i ne bi se ništa menjalo, pogotovu cenzus. Moram podsetiti da su izbori za predsednika Republike Srbije raspisani sredinom jula uz veliku žurbu, uz obrazloženje da je to krajnji rok, a u međuvremenu vidimo da ima mogućnosti za još jedan izborni ciklus, jer je DOS bio apsolutno siguran da će njegov kandidat pobediti i tada nije bilo reči o potrebi izmene ovog zakona na način na koji je predložen.
Desilo se da je DOS sam poverovao u ono što putem medija plasira građanima Srbije, da je u Srbiji sve u redu, da teče med i mleko i da je potrebno samo raspisati izbore, a pobednik se unapred zna.
Građani očigledno nisu imali isti stav o reformama koje se sprovode, niti o učinku DOS-a, naprotiv, očigledno je da građani Srbije smatraju da stvari nisu onakve kakve se predstavljaju, da ne postoje institucije pravne države, da se ne poštuje pravo, da je izvršna vlst preuzela svu vlast u zemlji, da se uvećava i ekonomsko i duhovno siromaštvo građana, da se budzašto prodaju privredna bogatstva ove zemlje, da se povećava broj nezaposlenih lica i tako dalje. Građani zato i nisu dali podršku, većinsku kandidatima DOS-a, niti glasali u drugom krugu izbora.
Kampanja medija da se glasa u drugom krugu izbora nije dala rezultate, kao ni poziv gospodina Pavla u ime Srpske pravoslavne crkve, koja se i ovog puta umešala u svetovne stvari.
I zato što nije pobedio na izborima po postojećem Zakonu, to jeste nije dobio potrebnu većinu građana, DOS menja izborne zakone da bi se osigurala potrebna pobeda kandidata. Da izborni cenzus, sada ova naknadna pamet, ne treba da postoji, zdušno nas ubeđuju i predstavnici nekih zapadnih zemalja, pozivajući se na njihova iskustva i tvrde nam da tako ne treba, niti je to praksa. Svi za DOS i sve za DOS, naravno.
DOS je predložio izmene Zakona koje su preuzete i od CeSID-a, nazovi nevladine organizacije, i skoro od a do š, a ko u to sumnja može da pogleda predloge izbornih zakona koje je predložio CeSID. Doduše, DOS je dodao nešto svoje, ali o tome kasnije. O simbiozi DOS-a i CeSID-a takođe nešto kasnije, ali je bilo vidljivo tokom sprovođenja izbora da postoji apsolutna saradnja i u radu RIK-a, a pogotovu u činjenici da CeSID u ovim izborima nije bio neutralni posmatrač kao što se predstavlja. Zanimljivo je da tokom sprovođenja izbora, a tvrdi da je imao preko 10.000 posmatrača nije konstatovao nijednu, ali baš nijednu, povredu izbornog procesa širom Srbije. Nemojte mi reći da toga nije bilo.
Predloženim izmenama Zakona, posebno smanjenjem cenzusa potrebnih glasova za izbor predsednika Srbije, narušava se i princip jednakosti u izbornom procesu, oko izbora predsednika i njegovog opoziva. Logično je da se neko i bira i razrešava na isti način i pod istim uslovima.
Ustavna odredba vezana za opoziv predsednika Srbije glasi - da je predsednik opozvan ako za to glasa većina ukupnog broja birača i naravno da se o opozivu odlučuje neposredno i tajnim izjašnjavanjem birača.
Ako usvojimo ponuđene izmene Zakona, onda predsednik Srbije može biti i sigurno će biti izabran sa jako malim brojem glasova birača, svakako daleko manjim nego što je potrebno za njegov opoziv. Isti čovek, ista funkcija i potpuno različit uslov izbora i opoziva.
Predlog za izmenu Zakona, pored direktnog smanjenja broja glasova potrebnih za izbor, sadrži i odredbu, takođe sadržanu u stavu 5z stav 2, kojom se indirektno na mala vrata smanjuje broj glasova potrebnih za izbor, na način da se broj birača koji su glasali računa samo na osnovu glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
I ova odredba je nešto izmenjena, preuzeta takođe od CeSID-a. Do sada je važilo pravilo da se ukupan broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu biračkog spiska, a taj broj po pravilu je bio nešto veći od broja glasačkih listića, jer je postojala mogućnost da birač i građani dođu na biračko mesto, upišu se, uzmu glasački listić i jednostavno ne glasaju. Sada se ovom izmenom i dopunom Zakona i ta mogućnost ukida.
Poštovane kolege poslanici, naša poslanička grupa SPS ne može prihvatiti predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike i zato što su neke od predloženih izmena krajnje neprecizne, daju osnove za različita tumačenja i odluke; druge izmene unose neravnopravnost među kandidatima u izbornom procesu, kao i zato što nisu obuhvaćene odredbe koje u ovim izborima praktično nisu poštovane, odnosno bile su predmet posebnog tumačenja RIK-a ili drugim rečima, RIK je smatrala da nam ti članovi ne trebaju, da uopšte ne treba da se primenjuju.
Smatramo da ne treba prihvatiti član 5i u predlogu koji smo dobili, jer sadrži stav koji je suprotan Ustavu Republike i može biti različito tumačen, a koji se odnosi na obaveze predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ustav Srbije povodom toga je jasan. U članu 78. Ustava Srbije stoji: "Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije raspisuje izbore za narodne poslanike i za predsednika Srbije".
Predlog koji smo dobili proširuje ovlašćenja predsednika Skupštine. U stavu 2. pomenutog člana se kaže da predsednik Skupštine u roku od 60 dana, od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Srbije.
Da. Jasno je da je obaveza predsednika Skupštine da raspiše nove izbore i da on ne može  o tome da odlučuje. Ako odlučuje, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da nove izbore i ne raspiše. Ukoliko se želi izbegnuti različito tumačenje oko novih predsedničkih izbora, mogući politički voluntarizam ili politička kriza, odredba o novim izborima mora biti jasna, mora  se  istaći vremenski okvir u kome se ceo izborni postupak ponavlja, a za predsednika Skupštine, kao nekoga ko raspisuje izbore treba da stoji odredba - mora, obavezan je, dužan je da raspiše nove izbore, a ne da o tome odlučuje.
Nije prihvatljiv ni član koji se odnosi na rokove raspisivanja i održavanja izbora. Smanjenjem donje granice od raspisivanja do mogućeg održavanja izbora sa 45 na 30 dana, uvodi se apsolutna nejednakost među kandidatima za predsednika, kako u delu koji se odnosi na utvrđivanje kandidature, tako i u delu predstavljanja kandidata u javnosti.
Pošto smo već čuli da se u javnosti novi izbori očekuju početkom decembra, o tome nam je svoj stav ili sud dao i Ustavni sud, iako o tome zvanično nije pitan, znači da ćemo za nešto više od 30 dana imati nove izbore. Po postojećem Zakonu, kandidature se moraju predati najkasnije 20 dana pre održavanja izbora i jasno je da ostaje svega desetak dana da se skupi 10.000 potrebnih potpisa birača i da će to biti objektivna prepreka za veći broj kandidata da se uključe u izbore, posebno za one koji nisu kandidati DOS-a, tj. vlasti.
Oni kandidati koji pak uspeju i dalje će biti u neravnopravnom položaju u pogledu mogućnosti predstavljanja u javnosti u odnosu na kandidate iz prvog kruga ovogodišnjih predsedničkih izbora.
Jasno je da još uvek traje eho političke i medijske kampanje koja je od početka prethodnih izbora drastično favorizovala kandidate vladajućih partija DOS-a i njihove miljenike.
U tom smislu, novi izbori su samo nastavak favorizovanja kandidata ovih političkih opcija, nastavak proteklih izbora sa trećim odnosno četvrtim krugom.
Na ovaj način startna pozicija ostalih predsedničkih kandidata u novim izborima nije i neće biti ni približno ista, nije ni fer ni poštena, a samim tim neće biti ni legitimna.
Takva politička utakmica ne pruža legitimitet pobedniku na tim izborima i time se ne postiže ni politička stabilnost zemlje za koju se mnogi očigledno verbalno zalažu. Kandidati drugih političkih stranaka u ovim izborima treba očigledno da posluže kao pravni i politički dekor DOS-u.
Ovaj predlog za izmene i dopune izbornih zakona po našem mišljenju nije obuhvatio i druge članove o kojima je bilo reči u prvom krugu predsedničkih izbora.
Trebalo je predložiti da se briše i član 47. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se primenjuje i u slučaju izbora predsednika Republike. Tim članom, podsetiću, svaki podnosilac liste odnosno predloga kandidata ima pravo da u roku od 48 sati nakon utvrđivanja zbirne izborne liste, preko svog predstavnika, izvrši uvid u sve izborne liste i utvrdi da li su one uređene na pravi način.
Ta zbirna izborna lista se objavljuje u "Službenom glasniku" i to najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Shodno ovim odredbama, pošto je objavljena zbirna izborna lista, predstavnik SPS-a izvršio je uvid u dokumentaciju jednog od kandidata, koji je sticajem okolnosti isključeni član SPS-a, i konstatovao da postoji najmanje 6-12 izjava koje nisu u skladu sa zakonom, koje su bez potpisa, bez pečata, bez potpisa ovlašćenog lica, sa pogrešnim nazivom predlagača i sl.
Tražili smo od RIK-a da usvoji prigovor i poništi rešenje o kandidaturi tog kandidata i dobili odgovor da se na njih član 48. Zakona koji se u ovim izborima primenjuje ne odnosi. Zato bi ovaj član trebalo u celini, a u najgorem slučaju odredbu o zbirnoj listi i pravima ovlašćenih lica, ukinuti.
Moram reći i to da je Republička izborna komisija u ovim izborima sprovodila i tumačila zakon, da je i sama stvarala uslove za neregularnost u izbornom procesu, da ne pominjem kandidate koji su naknadno uvršćeni na izbornu listu, da im je data mogućnost da skupljaju potpise i van vremenski utvrđenog roka, da nisu bili podneli odgovarajući broj potpisa kao uslov da jednostavno budu konstatovani kao kandidati.
Takođe moram reći da Republička izborna komisija nije raspravljala ni o zvaničnom izveštaju MUP-a, po kome je do 7. septembra od tada 10 utvrđenih kandidata svega pet ispunilo zakonom predviđene uslove da upošte mogu biti kandidati, odnosno nisu imali 10.000 potrebnih potpisa da bi se ta kandidatura mogla prihvatiti. Da ne pominjem da je RIK mimo zakona i svog Poslovnika isključila posle prvog kruga izbora iz svog rada i predstavnike partija koje su imale svoje kandidate i činili prošireni sastav komisije.
Želeo bih vašu pažnju da zadržim na još dva kratka pitanja. Birački spiskovi - to je tema koja je mnogo rabljena u proteklom periodu. Birački spiskovi su neuredni. Oko toga se gotovo svi slažu. Ono oko čega se ne slažu jeste - zašto su takvi kakvi jesu i ko je za to odgovoran. Priča o prethodnoj vlasti kao razlogu zašto spiskovi nisu uredni je suštinski skidanje odgovornosti sa DOS-a za biračke spiskove.
Uređenje biračkih spiskova je u nadležnosti SO, a time i DOS-a, jer DOS drži lokalnu vlast u ogromnom broju opština od septembra 2000. godine, a od 1996. u 50 najvećih opština i gradovima, a u jedno 30-tak još od 1992. godine. Bilo je, znači, očigledno dovoljno vremena da se birački spiskovi do kraja urede ako se želelo, a očigledno je da nije, jer su birački spiskovi, pokazalo se, zgodni kao opravdanje za izborne rezultate u zavisnosti od toga kako kome to odgovara.
Na kraju, smatramo takođe da je veliki nedostatak održanih izbora i to što nije radio Nadzorni odbor, zbog čega se nije od kompetentnog organa mogla čuti ni jedna ocena o uslovima u kojima su se izbori održavali. Naravno da mi kao partija ne prihvatamo ocene koje je davao CeSID, jer je on odobravao sve ono loše što se događalo tokom izborne kampanje i sve ono loše što su elektronski i štampani mediji radili.
Nadzorni odbor treba da bude deo izbornog procesa, da bude sastavljen, odnosno ako perosonalni sastav ne odgovara da Narodna skupština izabere novi nadzorni odbor, kako bi mogao da oceni uslove u kojima se izbori održavaju, kršenje izborne tišine, zastupljenost učesnika izbora u medijima, kao i druge stvari od značaja za izborni proces i potrebu poštovanja jednakosti i ravnopravnosti svih kandidata i stranaka u izborima.
Dakle, kako je za izmenu izbornih zakona predložen mali broj članova i to ne tako da obezbeđuje iste uslove za sve kandidate, kako se ne predlažu za izmenu i brojni drugi članovi čija se primena pokazala lošom u prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije, i što je najvažnije - zato što se izborna pravila menjaju u toku izbora i unosi neravnopravnost u izborni proces kako bi se stvorili uslovi za pobedu nekog od kandidata DOS-a, poslanička grupa SPS-a neće podržati predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike. Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, amandman kolega poslanika predstavlja jedan skroman pokušaj ili očajnički, kako hoćete, da se, bar malo, stvore pravne pretpostavke za ravnopravan tretman kandidata za drugi krug predsedničkih izbora. Naime, ovaj rok, sam po sebi, ne bi bio uopšte sporan da su ove izmene usledile početkom godine kada se mogao tačno odrediti ne samo ovaj uslov, nego i drugi uslovi vezani za izbore. Međutim, sada, kada se večeras ili sutra očekuje raspisivanje novih izbora, a njihovo održavanje za 30 i nešto dana, logično je da neće moći svi kandidati da budu ne samo ravnopravno predstavljeni, nego će imati i drugih problema. Ako uzmemo da je stvar svakog kandidata i njihove mogućnosti da li će moći ili neće moći da prikupi potpise, to je jedna strana priče.
Ono što je važno, to je činjenica da svi kandidati neće biti jednako predstavljeni u ovim izborima. Činjenica je da oni kandidati koji će biti kandidati vlasti, u ovom slučaju DOS-a, za njih se praktično kampanja vodi tokom cele godine, ne samo na državnim medijima, nego i na ovim drugim. Kandidati opozicije nemaju tu mogućnost. Pozivanje na formalne razloge i obrazloženje da će pravilima predstavljanja predsedničkih kandidata svi kandidati biti dovedeni u ravnopravnu poziciju, objektivno ne odgovara stvarnosti, jer je činjenica da mimo tih takozvanih državnih medija postoje i privatni mediji koji su u proteklim mesecima vodili besomučnu kampanju za kandidate DOS-a. Naravno, pokazalo se da ta kampanja nije dala rezultata, ali ona sama po sebi govori o uslovima u kojima se održava kampanja.
Mi smo bili svesni i imali smo jednu situaciju da je, praktično, u toku predsedničkih izbora i Vlada Republike Srbije započela svoju kampanju, formalno, pod vidom kampanje Vlade i nezavisnog učešća, ali suštinski, podržavajući jednog od kandidata, u ovom slučaju je bila reč o gospodinu Labusu. Činjenica je da se Vlada tada aktivno uključila u kampanju na svoj način. Praktično je svakoga dana učestvovala u onome što se zove izborna kampanja. Drugi kandidat je imao svoju kampanju, ali je činjenica da su predstavnici opozicije bili apsolutno hendikepirani i nisu imali mogućnost da na adekvatan način, ni na jednom mediju, ni elektronskom, ni štampanom, predstave svoj program na način na koji su to smatrali potrebnim.
Činjenica je još nešto, da je 30 dana suštinski malo i da još uvek traje eho ove prethodne kampanje, eho kampanje koja je favorizovala kandidate DOS-a. U takvim uslovima nijedan drugi kandidat, objektivno, nema šanse da učini u tom delu nešto. Zato su i naše kolege narodni poslanici predložili izmenu ovog člana zakona sa pokušajem da se stvore makar minimalni uslovi da svi kandidati budu ravnopravni ili makar kandidati opozicije u odnosu na kandidate vlasti, koji su i onako privilegovani.
Kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije je podnela ovaj amandman, odnosno četiri narodna poslanika, i taj amandman jeste u skladu sa onim što smo kao poslanička grupa izložili prilikom rasprave o ovom zakonu u načelu.
Naime, suštinski mi smo ovde pokušali ako je moguće da neke stvari, vezano za ovaj član, vratimo u normalu i da eventualno izvršimo određeno poboljšanje. Smatramo da broj birača ne može biti utvrđen samo na osnovu glasačkih listića koji se nalaze u kutiji, odnosno koji će biti, kao što stoji u Predlogu, nego da broj birača koji su glasali treba da bude utvrđen na osnovu onih koji su se prijavili, potpisali i onda glasali, a da se zadržava pravo svakog građanina da svoj politički čin iskaže na način da li će glasati ili neće.
Pored toga, ono što je suštinski važno za ovaj amandman vezano je za predlog kojim se predlaže da se briše stav zakona kojim se praktično ukida ovaj cenzus u drugom krugu; naime, mi smo svesni da je ovaj zakon izraz jednog političkog pragmatizma i svesti DOS-a da u postojećim uslovima sa postojećim Zakonom njihov kandidat ne može biti izabran za predsednika Republike Srbije, da je prepreka suviše visoka i da je treba spustiti koliko god je to moguće da bi se obezbedila pobeda kandidata DOS-a na ovim izborima.
Ono što je loše, loše je to što se izborna pravila menjaju u toku izbornog ciklusa. To je suštinski važno i taj se argument nikako ne može prenebreći, niti opovrgnuti. Mi ćemo imati sada situaciju da se predsednik na ovaj način, ovim zakonom bira sa izuzetno malim brojem glasova, jer možete i sami pomisliti ako je izborna kampanja trajala tokom celog avgusta i septembra, pa se nije uspeo obezbediti dovoljan broj glasova, koliki se onda može očekivati za ovu skraćenu kampanju, izlazak birača i imaćemo predsednika, kako je rečeno i ranije, sa velikim ovlašćenjima, mada ja mislim niti su velika, niti mala, nego onakva kako piše u Ustavu, a predsednika koji će biti izabran sa izuzetno malim brojem glasova.
I još jedna druga nelogična stvar vezana za izbor - imaćemo predsednika koji se može opozvati ako za to glasa većina od ukupnog broja birača, a njegov izbor će biti omogućen prostim izborom u broju koji jednostavno bude tog dana na glasanju.
Treća stvara vezana za ovlašćenje i poslove predsednika Narodne skupštine: imam utisak da se ovom odredbom Predloga zakona o izboru predsednika Republike Srbije DOS obezbeđuje od mogućeg vakuma i unapred, da kažem, stvara situaciju za ono što može uslediti ukoliko ne izađe 50% birača u prvom krugu i uopšte ne dođe do drugog kruga. Pomenuo sam da je činjenica da je kampanja vođena dva meseca, pa je opet izašlo 50% i nešto birača u prvom krugu, daje mi za pravo za jedan takav zaključak.
Ono što je loše, mislim da je loša odredba da predsednik Narodne skupštine odlučuje o raspisivanju novih izbora! Treba da stoji, i naše kolege poslanici socijalisti, su predložili da stoji kao u Ustavu - "raspisuje izbore", jer može da se desi vrlo verovatno da ne uspe prvi krug i da onda predsednik Narodne skupštine odlučuje o novim izborima. On može odlučiti da ne raspiše nove izbore i time će predsednik Narodne skupštine sebe na posredan način inaugurisati u predsednika Republike Srbije. Ne verujem da je to nešto što na taj način može da koristi Republici Srbiji i može se smatrati da doprinosi smirivanju političkih strasti u Srbiji. Zato su kolege narodni poslanici predložili ovaj amandman, u očekivanju da bude prihvaćen.
Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, javljam se na repliku povodom izlaganja prethodnog poslanika, jer očigledno je da su počeli izborni procesi  i marketing i da je dežurni krivac za sve SPS. Ovde je izrečena, molim vas, notorna neistina, da je SPS upotrebljavala i zloupotrebljavala Službu državne bezbednosti. Služba državne bezbednosti je i ranije, a nadam se i sada radi jedino i samo po zakonu.
SPS može politički biti odgovorna za sve, ali SPS sem 1990. do 1992. godine nikada nije sama konstituisala republičku vlast i bila jedini nosilac vlasti. Bilo je tu puno partija i njihovih predstavnika koji su i tada, a i sada bili na vrlo istaknutim državnim funkcijama i oni logično, po prirodi stvari, jer najveći vernici su oni koji menjaju veru, ne vole da se sećaju onoga što su radili ili nastoje sada da ubede sve, a prvo vas, da su sada dobri,a da ranije nisu bili i da su oni sa kojima su bili loši.
Treća stvar, kriminal je društvena pojava koja prati nastavak razvoja ljudskog društva i uvek je postojao u većoj ili manjoj meri. U različitim oblicima se javljao i u različitom obimu. Mi često kada govorimo protiv kriminala, govorimo o prethodnih 10 godina, kao da kriminala pre toga nije bilo. Vezivati to samo za SPS nije korektno.
Mi smo čuli u izlaganju gospodina predsednika Vlade jedan niz elemenata koji daje delimično odgovore na ono što se zbivalo u proteklih 10 godina kod nas, bez pominjanja poimence bilo koje političke opcije.
Naš je zadatak kao društva, kao države da se borimo protiv kriminala i naš je zadatak da uspostavimo demokratske oblike i mehanizme koji će kazniti sve one koji su počinili nešto protiv zakona i protiv građana. Ali, takođe i da uspostavimo jednu kontrolu vlasti. Pre pola godine sam, isto ovako koristeći pravo na repliku jednog poslanika, rekao da se nikada ne bih usudio da izreknem ocenu koju je on tada izrekao da je prethodna vlast počinila određene zločine, odnosno baš je bilo reči o ubistvima.
Sećate se, Ministarstvo unutrašnjih poslova je pre nekoliko meseci, čini mi se sedam ili osam meseci, izdalo jedan spisak nerešenih ubistava koji su se desili u proteklom periodu. Pa šta, desilo se da su 12 od njih počinjeni u periodu od 1990. do 2000. godine, do 2001. čini mi se, a od 2001. pa nadalje 13. Ko bi se pametan usudio da kaže da je to učinjeno od strane ove vlasti, kao što neki poslanici to imaju obraza da kažu. Naš je zadatak da usvojimo zakone koji će omogućiti da se svako ko počini zločin u ovoj zemlji kazni kao krivac, a da se ne bavimo naručenim krivičnim prijavama, da se ne bavimo naručenim istraživanjima, jer nikome ne mogu doneti dobro, a najmanje onom ko ih naručuje. Hvala.
Bez nervoze. Danas ste, ako ste slušali pažljivo tokom prepodnevnog rada Narodne skupštine, čuli i jednu dobru pouku: nemojte upotrebljavati teške reči i olako ih izgovarati. Onaj ko je spreman da izađe za ovu govornicu i da saopšti Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima ono što ima, onda neka to učini, bolje nego da govori iz klupa.
Moram u ime poslaničke grupe SPS da kažem, povodom ovih reči izrečenih za gospodina Mirka Marjanovića, da ako bude dobre volje da se u medijima, pošto postoji apsolutna cenzura pojavljivanja informacija, objavi ono što su državni organi Republike Srbije poslali švajcarskim organima i ono što je stiglo iz Švajcarske, videćete da je istina potpuno drugojačija u odnosu na ono što se ovde plasira.
Druga stvar, nemojte toliko da brinete o nama socijalistima, nego pustite državne organe da rade svoj posao. Nemojte ovde kao narodni poslanici i predstavnici zakonodavne vlasti da nam unapred izričete presude za nešto što treba da radi potpuno druga vlast i to potpuno autonomna. Dokazi neka budu konačni i završni kriterijum za svakog od nas. Jedino na taj način Srbija ima budućnost.
Treća stvar, kada smo govorili oko organizovanog kriminala, preko medija se moglo čuti i videti, a možemo i kasnije pročitati izveštaj MUP-a gde oni tačno znaju ko, šta, kako i ko je počinilac odgovarajuće krivičnog dela nasilja, krađe motornih vozila, trgovine belim robljem, privrednog kriminala. Postavlja se pitanje, ako se sve to zna i zna se ko je to učinio, zašto se nešto ne preduzima. A ako se ne preduzima, zašto se onda donosi ovaj zakon bez sadržaja.
Poenta cele priče je sledeća: niko pametan neće odbiti da razgovara i da se bori protiv kriminala, ali sa validnim zakonom koji ima sadržaj, a koji nije deo predizbornog marketinga bilo koje stranke. Mi socijalisti stojimo na raspolaganju, kao i svi drugi građani Srbije; tu imamo jedan osnovni princip: svako ko učini nešto protiv zakona treba da bude kažnjen, a država treba da kontroliše sve državne organe i da oni ne bi u ime zakona sprovodili nasilje. Hvala.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, nije istina da je SPS odustala od  učešća  u radu anketne komisije. Mi smo rekli juče da ćemo proširiti rad ove anketne komisije kroz nekoliko amandmana. U njima tražimo, kao u proteklih godinu dana, da se utvrde sve okolnosti vezane za hapšenje, odvođenje, kidnapovanje i izručenje Slobodana Miloševića Hagu, kao i za brojne slučajeve nezakonitog postupanja prema našim ljudima posle 5.oktobra, prvenstveno zbog ideoloških pobuda.
Ako postoji, kao što sam čuo malopre od predsednika poslaničke grupe DOS, Čedomira Jovanovića, politička volja i hrabrost da se utvrdi sve ono što se dešavalo u Srbiji u proteklom periodu, onda neće biti nijednog razloga da se ne prihvati i ovaj stav socijalista, pa da se utvrde sve okolnosti vezane za taj događaj; svima će biti bolje.
Čista je demagogija i laž da socijalisti ne žele da u ovome učestvuju; žele, ali sa onim razlozima i povodima koji su i socijalistima bliski. Ne želimo da učestvujemo u nečemu što je deo političkog prepucavanja, u nečemu što evo, prema govorniku koji je malopre to izrekao, treba da pokrije sve one afere i sve one događaje koji su doprineli padu rejtinga DOS-a.
Ako se shvata da je ova anketna komisija formirana da bi se jedan događaj iskoristio radi afirmacije politike DOS-a na račun nekog drugog, a da mi treba u tome da učestvujemo, onda ste pogrešili adresu. Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, pravo poslanika SPS u ovom i u svakom drugom parlamentu neće određivati nijedna skupštinska većina, nego volja građana Srbije i broj glasova koji mi dobijamo. Ne možete upoređivati Republičku i Saveznu skupštinu, zavisno od toga da li vam odgovara ili ne. Ne mogu obe poslaničke grupe SPS u Saveznom i u Republičkom parlamentu po istom osnovu da traže raspravljanje o nekom pitanju.
Ako se može pitanje afere Pavković i svega onoga što proizilazi iz toga - ko je koga prisluškivao, zbog čega, zašto, da li je neko naredio upad ovamo, onamo - spuštati sa saveznog nivoa ovde, pa tražiti pravni osnov, ne vidim ni jedan ni racionalni, ni pravni razlog da pitanje hapšenja, odvođenja, kidnapovanja i izručenja Slobodana Miloševića, znači svega onoga što je apsolutno bila nadležnost Republike i u gde je nađen i pravni osnov, ne bude predmet rada ovog parlamenta.
Ako vi hoćete, onda izvolite, usvojite amandmane. Juče smo rekli da tražimo proširenje i danas smo to i konkretizovali, da se vidi i koji su državni funkcioneri i državni organi učestvovali u onome što se zove nezakonito postupanje i zloupotreba službenog položaja, a mi smatramo, kao poslanička grupa, da ima osnova da se o ovome raspravlja.
Ako skupštinska većina o tome ne želi, to je njeno pravo, ali mi takođe imamo pravo, kao što smo to tražili od avgusta prošle godine, da tražimo da se ovo pitanje stavi na dnevni red i da se vidi ko je uhapsio, kidnapovao i izručio Slobodana Miloševića, po kom pravnom osnovu i ko je sve u tome učestvovao.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je predložila da se Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica postojanja ili nepostojanja zloupotreba službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi  proširi, i to kroz nekoliko amandmana:
- da anketna komisija utvrdi da li je bilo zloupotrebe službenog položaja i neovlašćenog postupanja ne samo od strane pojedinaca, nego i od strane državnih organa;
- da se utvrdi da li su i kada državni organi zloupotrebljavali svoj službeni položaj, prema kojim pojedincima ili organizacijama;
- da li je u tom postupanju pojedinaca i službi bilo eventualnih povreda osnovnih sloboda građana;
- da li je u svim ovim slučajevima bilo pribavljeno prethodno odobrenje nadležnog državnog organa.
Poslanička grupa SPS konstatuje da postoje ozbiljne indicije da državni organi ili određene službe obavljaju prisluškivanje pojedinaca ili organizacija i na taj način prikupljaju odgovarajuće podatke, navodno u svrhu zaštite ustavnog poretka, odnosno sprečavanja vršenja krivičnih dela, a suštinski to rade i u druge svrhe, radi kompromitovanja pojedinaca ili organizacija. Da ima takvih slučajeva, pokazuju i primeri kada su objavljeni stenogrami sa sednica organa SPS.
Takođe smo tražili, kroz jedan od amandmana, da anketna komisija utvrdi sve činjenice i okolnosti vezane za lišavanje slobode, kidnapovanje i izručenje Haškom tribunalu predsednika SPS Slobodana Miloševića, i to u događajima od 30. i 31. marta, 1. aprila i 28. Juna 2001. godine, naročito vezano za postupanje državnih organa. Naime, to smo pomenuli u ovom obrazloženju, a i treba znati, u to vreme protiv Slobodana Miloševića se vodio krivični postupak, istraga pred Okružnim sudom. Rešenjem istražnog sudije okrivljenom je određen pritvor i ta mera je bila na snazi 28. juna prošle godine, kada je došlo do protivpravnog odvođenja i isporučivanja Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu.
Podsećam da je članom 316. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđeno da se pritvorenik samo po nalogu organa koji vodi postupak može privremeno izvesti iz zatvora i sprovesti drugim organima. Članom 320. istog zakona propisano je da primenu mera pritvora nadzire predsednik okružnog suda na čijem je području sedište zatvora u kome se izdržava kazna. Članom 321. je propisano da se pritvorenik otpušta iz zatvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora i naloga za puštanje iz pritvora, donetim od suda pred kojim se vodi postupak. Članom 192. Zakona o krivičnom postupku propisano je da pritvor određuje istražni sudija nadležnog suda.
Iz citiranih propisa nedvosmisleno proizilazi i zaključak da je Slobodan Milošević tog 28. juna imao status pritvorenog lica nad kojim jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organ. Akt Vlade Republike Srbije, odluka od 28. juna, predstavlja grubo kršenje odredaba Saveznog i Republičkog ustava, brojnih saveznih i republičkih zakona i ratifikovanih međunarodnih ugovora i kao takav nije mogao biti valjan pravni osnov za izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Takođe smo tražili da se utvrde činjenice da li je bilo nezakonitog postupanja i od strane ovlašćenih lica u vezi proganjanja i hapšenja mnogobrojnih članova SPS u svim onim događajima koji su usledili posle 5. oktobra. Za građane Republike Srbije, za pravnu državu, institucije demokratije uopšte, jako je važno da se poštuje Ustav i zakoni, da se poštuju ljudska prava i slobode, da postupanja državnih organa budu isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom, da se spreče i kazne svi slučajevi neovlašćenog i nezakonitog postupanja pojedinaca i organa, ma o kome da je reč.
Poslaničku grupa SPS, u vezi sa radom ove anketne komisije, prvenstveno interesuje utvrđivanje istine u pogledu poštovanja zakona i eventualnih povreda ljudskih prava i sloboda i, naravno, odgovornost svih lica koja nisu radila po zakonu. Nas ne interesuje politički marketing, niti želimo da budemo deo političke bitke koja se vodi unutar DOS-a.
Moram reći da smo juče podneli amandmane. Da ne bi ostavili u nedoumici bilo koga šta želimo tim amandmanima, danas smo dali dopunu istih amandmana i, očigledno, naišli na reakciju na koju ima pravo ovlašćeni predstavnik ali i mi, kao poslanička grupa, možemo da ponovimo nešto što smo tražili od 15. oktobra. Sudbina amandmana koje su podneli narodni poslanici SPS odrediće I naše učešće u radu anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da ukupno vreme za raspravu po ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Naime, reč je o izmenama i dopunama pet zakona. To su Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o Visokom  savetu pravosuđa, Zakon o javnom tužilaštvu; mislim da u ovim izmenama i dopunama predloženih zakona ima puno toga što ima nesumnjivog značaja i za rad pravosuđa, a imaće značaja i za društvo u celini i mislim da ova tema zbog svog značaja zahteva da o njoj raspravljamo dva puta duže u odnosu na predviđeno vreme.
Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodo ministri, pošto je reč o zajedničkoj raspravi o predlogu za izmenu i dopunu pet zakona: o sudijama, javnom tužilaštvu, uređenju sudova, Visokom savetu pravosuđa, sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije iznesem tri osnovne karakteristike ovih predloga zakona.
Prvo, izmene i dopune predloženih zakona, koje se čine svega sedam meseci nakon što su ti zakoni usvojeni, znače priznanje Vlade Republike Srbije i poslaničke grupe DOS da ti zakoni nisu bili dobri, odnosno da je bilo grešaka prilikom njihovog usvajanja. To u isto vreme znači i naknadno, posredno priznanje argumenata i jednog broja amandmana, koje su predložili poslanici Socijalističke partije Srbije. Da podsetim: mi smo tada dali više amandmana na predloge zakona; ti amandmani su bili odbijeni da bi se sada, sedam meseci kasnije, pojavili kao predlozi DOS-a za izmenu i dopunu predloženih zakona; tu pre svega mislim na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kojim se briše član 65, o onemogućavanju razrešenog sudije da po razrešenju podnese prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo. Isti amandman je bio predložen 18. oktobra 2001. godine od strane poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i bio odbijen od strane skupštinske većine.
Zatim, članovi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu kojim se izjednačava položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca - to rešenje je bilo predloženo od strane poslaničke grupe SPS, takođe u oktobru prošle godine, ali je naš amandman, zbog nerazumevanja suštine, bio odbijen od strane DOS-a. Moram da pomenem i jedan broj rešenja iz članova 10-18. istog predloga zakona, koji su već bili podneta od strane poslanika Socijalističke partije Srbije, ali takođe nisu bili prihvaćena.
Drugo, predlažu se promene koje su kozmetičkog karaktera, koje mogu, ali i ne moraju da budu, a njihovim prihvatanjem zakoni neće dobiti na težini, niti će se zbog eventualnog neusvajanja nešto bitno desiti, tj. promeniti. Tu mislim na rešenja uvođenja savetnika Vrhovnog suda, člana 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, redukovanje teksta kod određivanja nadležnosti Vrhovnog suda ili uređivanje plaćanja, načina plaćanja nosiocima pravosudnih i upravnih funkcija u pravosuđu. Te promene neće same po sebi dovesti do sređivanja materijalnog i ekonomskog stanja u pravosuđu, ni u smislu obezbeđenja boljih uslova rada u sudovima, ni poboljšanja ekonomskog stanja zaposlenih u pravosuđu; obećanih hiljadu maraka plate nikako da stignu, a u javnosti je već stvoreno mišljenje da sudije i ostali zaposleni ne rade ništa, a primaju velike novce, što nije tačno i što potvrđuju svakodnevni protesti zaposlenih u pravosuđu.
Treća karakteristika, ona glavna, koja u stvari i obeležava ceo ovaj set zakona i označava suštinu zalaganja DOS-a i suštinu Predloga zakona o sudijama, odnosi se na član 11. koji sadrži tzv. posebne razloge za razrešenje sudija, što je u stvari drugo ime za lustraciju, za disciplinovanje sudija, uvođenje kriterijuma moralno-političke podobnosti izabranih sudija i način da se sudije, koje nisu po volji DOS-a, njihovog načina razmišljanja i rada, udalje iz suda tj. razreše sudske funkcije.
Po mišljenju poslaničke grupe SPS ovaj član zakona je direktno suprotan odredbama Ustava Republike Srbije koje govore o sadržaju sudijske funkcije, o stalnosti mandata sudija i o slučajevima u kojima sudija može biti razrešen. Predlogom zakona se uvode novi kriterijumi na osnovu kojih predlagač, izvršna vlast, pokazuje kako u stvari shvata proklamovane principe podele vlasti, nezavisnost i samostalnost sudstva.
Član 11. Predloga zakona kao razloge za razrešenje sudija predviđa: učestvovanje u predmetima prekrajanja izborne volje građana, u političkim i montiranim suđenjima, u kršenju ljudskih prava. Sva tri navedena uslova su neprihvatljiva, neutemeljena, neargumentovana i ne mogu izdržati ozbiljniju pravnu raspravu. Ovim uslovima od strane predlagača nedostaje još jedino spisak sudija na koje se navedeni uslovi odnose i koji će biti razrešeni primenom zakona. Pošto spiska nema, bar ne još uvek, ja ću u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije povodom prvog uslova - prekrajanja izborne volje građana, postaviti nekoliko pitanja.
Da li se ovaj uslov odnosi na sudije koji su, shodno zakonskim odredbama i na osnovu konstatacija iznetih u zapisnicima biračkih odbora i podnetih dokaza od strane ovlašćenih lica, konstatovali nepravilnosti u izbornom procesu i naložili ponavljanje izbora na jednom broju biračkih mesta, na lokalnim izborima jeseni 1996. godine?
Kao što se zna, u priči o izbornim sporovima iz 1996. godine bio je angažovan specijalni predstavnik OEBS-a gospodin Felipe Gonzales, koji u svom izveštaju nije doveo u pitanje rad sudija, već potrebu izmene pojedinih članova Zakona o izborima, koji su po njegovom mišljenju bili ekstenzivnog karaktera!
Da li se možda ovaj uslov odnosi na sudije koji su u lokalnim izborima jeseni 2000. godine, posle puča od 5. oktobra i pod uticajem tog puča, naprasno, mimo zakonskih odredaba i bez konstatacije iznete u zapisnicima, mimo činjenica, najpre produžili izborne radnje, a potom i doneli odluke o ponavljanju izbora u preko 120 izbornih jedinica u desetak opština, u kojima su tada pobedili kandidati SPS-a, da bi u ponovljenim izborima rezultati bili drugačiji - DOS je zahvaljujući tome formirao lokalnu vlast u tim opštinama?!
Da li se ovaj uslov odnosi na sudiju Opštinskog suda u Pirotu, koji je pre nekoliko nedelja doneo odluku da se ponove izbori za odbornika Opštine na jednom biračkom mestu i time doveo u pitanje izbornu volju građana, zato što je jedan birač uz saglasnost biračkog odbora glasao bez identifikacionog dokumenta; Izborna komisija je priznala to glasanje, ali ne i sud koji je poništio glasanje; rezultati izbora su uprkos ponovljenom glasanju bili isti i pobedio je kandidat SPS-a?!
Da li se ovaj uslov odnosi na sudije koje su poništile biračku volju građana na Kosovu i Metohiji septembra 2000. godine ili one koji su učestvovali u donošenju odluke da Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da učestvuju na izborima decembra 2000. godine? Sve se to može direktno ili indirektno podvesti pod učestvovanje u prekrajanju izborne volje građana i biti predmet selektivnog tumačenja, što predlagač zakona očigledno i hoće!
Druga dva uslova za razrešenje sudija su takođe podložna selektivnom tumačenju. Bilo bi dobro da čujemo koja su to politička i montirana suđenja u našoj zemlji, da čujemo imena političkih osuđenika!
Pogotovo se treći uslov može široko tumačiti, što može dovesti do razrešenja velikog broja sudija pod apsolutno sumnjivim okolnostima. Da ovi uslovi pored razrešenja nepodobnih sudija imaju za cilj i disciplinovanje neposlušnih sudija, potvrđuju odredbe istog člana 11. Predloga zakona, koje predviđaju da se predlozi za razrešenje sudija mogu podnositi do 1. jula naredne godine i još šest meseci duže od strane predsednika neposredno višeg suda.
Ovde postoji i direktan pritisak na predsednike sudova, jer ako oni ne pronađu unutar suda jednog ili više sudija za odstrel, onda predsednik višeg suda utvrđuje nepodobnost sudija, pokreće postupak za razrešenje dužnosti ne samo sudija, već i predsednika suda. Znači, predsednik suda, kao neposredni starešina, može da oceni da nema razloga za pokretanje postupka za razrešenje sudija, već da su sve sudije sudile u skladu sa zakonom, ali neko drugi, predsednik višeg suda tako ne misli i, primenjuje kaznene mere. Suština ove odredbe, dakle, jeste - kazni druge da ne bi bio kažnjen sam!
Dakle, navedeni primeri najbolje potvrđuju dekadentnost i isključivost ovog predloga zakona: jedne sudije treba kazniti, druge uplašiti, a sudstvo u svakom slučaju derogirati i podrediti volji izvršne vlasti. Poslanička grupa SPS neće podržati predložena rešenja predloga zakona, a pogotovo ona o lustraciji sudija, jer usvajanjem ovih predloga zakona sigurno nećemo dobiti nezavisno, samostalno, kompetentno sudstvo koje će raditi na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a što je cilj kome kao društvo svi težimo. Usvajanjem ovakvih predloga zakona dobićemo u stvari uplašeno, politički obojeno sudstvo, potčinjeno volji izvršne vlasti i skupštinske većine DOS-a, što je za nas, a verujem i za građane Srbije, neprihvatljivo. Hvala.
Javljam se kao predsednik poslaničke grupe da reklamiram povredu člana 97. Poslovnika, pogrešno tumačenje izlaganja ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS-a, Zorana Anđelkovića.
Mi smo ovde došli do jedne klasične zamene teza i optuživanja čoveka za nešto što sud treba da kaže, ali smo bili u situaciji da čujemo i jedno klasično priznanje, koje će biti potrebno za vreme koje dolazi. Molim vas, gospodin Anđelković je govorio o klasičnoj zameni teza. Pre godinu i nešto dana, iz usta ovlašćenih predstavnika Vlade Republike Srbije, a o tome postoji i stenogram, bilo je rečeno nekoliko razloga zašto se ukida radio i TV pretplata.
Danas nas zdušno ubeđujete, već nekoliko sati, da je to pravo rešenje, a to nije korektno, nije moralno. Ili onda niste govorili istinu, ili sada ne govorite istinu. Ne radi se ovde o uređivačkoj politici. Ona se menja sa uređivačkim timom. Radi se o finansiranju RTS-a, o onome što ste govorili pre 10 meseci i onome što govorite sada, a to je dijametralno suprotno.
I druga stvar, moram da vam kažem, o odgovornosti Dragana Milanovića sud će dati svoj stav, ali moram vam reći, s obzirom da sam bio zadnjeg dana suđenja dole, da je sramna izjava nosioca pravosudnih funkcija koji kaže da nemaju krunski dokaz, naredbu da li je trebalo tako da postupi ili ne, ali da su ubeđeni da ta naredba postoji. Tako sud u jednoj državi ne sme da radi, tako sud ne može da radi. Hvala.