Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u Srbiji je krajem juna 2002. godine bilo oko 800.000 nezaposlenih lica. Čini mi se da će taj broj biti i veći, jer će jedan značajan broj ljudi iz državnih organa ostati bez posla posle usvajanja i primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima o kome Skupština danas raspravlja.
Predlog zakona sadrži više članova od značaja za zaposlene u državnim organima, ali je za njihov status najvažniji član 15. koji utvrđuje na koji način zaposlenom prestaje radni odnos i koji pokazuje pravi karakter ovog predloga, tj. da je on restriktivnog karaktera sa prevelikim ovlašćenjima i voluntarizmom koji dobija funkcioner koji rukovodi državnim organima.
Kriterijum moralno - političke podobnosti kao osnove za radni status zaposlenog, karakterističan za sedamdesete i osamdesete godine, ovim predlogom zakona menja se u kriterijum radne i političke podobnosti zaposlenih, o čemu će odlučivati izabrano ili imenovano lice ili, kako zakon kaže, funkcioner. Ocenu o Predlogu zakona kao restriktivnom sa voluntarističkim sadržajem potvrđuje upravo pomenuti, za Predlog zakona, ali i za predlagača svakako najvažniji, član 15. Pomenuću ovde u ime poslaničke grupe SPS nekoliko primera.
Prvo, zaposlenom se otkazuje radni odnos ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu. Šta su to odgovarajući rezultati? To se ne kaže. Zna se ko ocenjuje taj odgovarajući rezultat. To je funkcioner koji rukovodi državnim organom, pojedinac. On će zaposlenom na probnom radu, na osnovu svojih subjektivnih kriterijuma - političkih, ličnih itd, izreći konačan sud o otkazu radnog odnosa.
Drugo, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen". Ovo rešenje izgleda potpuno bezazleno ako se posmatra ili primenjuje unutar institucije, odnosno u njenom sedištu. Drugačiji smisao dobija kada zaposleni dobije rešenje od funkcionera koji rukovodi državnim organom da treba da radi u državnom organu van svog mesta boravka. Funkcioner odlučuje šta će ko da radi, ali i gde će ko da radi. Ako zaposleni odbije da ide u drugi grad, u istureno odeljenje, područnu jedinicu ili slično, sledi otkaz.
Treće, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako izgubi zvanje, a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasporediti u novom zvanju". Zvanje se gubi na osnovu ocene, najniže, koju izriče funkcioner, dakle pojedinac. Tu predlagač sada primenjuje jedno suptilno rešenje sadržano u članu 7. Predloga zakona koji ima za cilj prestanak radnog odnosa. Zaposleni najpre, na osnovu odluke funkcionera, gubi zvanje, potom prelazi u niže zvanje, a kada se utvrdi to niže zvanje zaposleni može biti raspoređen na drugo radno mesto koje odgovara njegovom zvanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, naravno, zaposlenom sleduje prekid radnog odnosa, prestanak.
Kada većina ljudi u Vladi Srbije, počev od predsednika Vlade pa do ministara i drugih, javno govore kako u državnim organima ima mnogo zaposlenih, pa da 20, 30 a neko kaže i 40% zaposlenih treba da dobije otkaz, logično je da neko ko bude ocenjen negativno izgubi zvanje i neće biti u situaciji da bude raspoređen na drugo radno mesto. Zaposlenih ima i suviše, to govore zvanični predstavnici Vlade, i nema upražnjenih radnih mesta. Dakle, suštinski, sa lošom ocenom dobijenom od funkcionera i gubitkom zvanja, zaposleni sigurno dobija otkaz, iako tako na prvi pogled uopšte ne izgleda.
Četvrto, zaposlenom se otkazuje radni odnos kada (citiram): "Usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu". Odluku o organizaciji, a to se zna, suštinski donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom. On kroz tu odluku određuje ekipu ljudi sa kojom će raditi, a oni pak, ako je reč o velikom državnom organu, po dubini takođe određuju ljude koji će im biti neposredni saradnici.
Političke promene stvaraju uslove za prijem političkih istomišljenika kroz novu odluku o organizaciji državnog organa. Naravno, da će politički protivnici ili čak i oni koji to nisu, ali za njih u novoj organizaciji nema mesta zbog prijema svojih ljudi, time ostati bez posla. Do obezbeđivanja nekog drugog posla za te neraspoređene ljude naravno da teško može da dođe, ne samo iz napred pomenutih razloga, već i zbog tvrdnje da postoji višak zaposlenih u državnim organima.
Mislim da navedeni primeri rečito govore o pravom karakteru ovog predloga zakona. Kada se iznetim ocenama dodaju i činjenice sadržane u drugim članovima ovog predloga zakona, kojima se pooštravaju disciplinske mere prema zaposlenima, predviđa vanredno ocenjivanje zaposlenih i da zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos ili da za prijem u radni odnos na određeno vreme nije potrebno objaviti javni konkurs, a funkcioneri tu samostalno odlučuju koga će primiti itd. onda se vidi da ovaj predlog zakona nije kvalitetan, da, pored usaglašavanja sa rešenjem iz Zakona o radnim odnosima, sadrži i brojna druga loša rešenja koja će izazvati negativne posledice, dovesti do otpuštanja zaposlenih u državnim organima, povećanja broja nezaposlenih i drugih negativnih posledica.
Iz svih tih razloga poslanička grupa SPS neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.