Najzad ste iskoristili svoje vreme.

Eto, ne možete.
Reč ima kolega Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Da budem sasvim iskrena, neku sekundu preko. Mada, i meni je, moram priznati, kao i vama žao. Prilično ste proarčili vreme koje ste imali.

Ja nikad nisam menjala strane, vi ste mene pomešali sa nekim od vašim.
Nemojte. Tako je i to će, verovatno, tako i biti, gospodine Lutovac.

I treba da se izvinite.
Izvinite, kolega Aleksiću. Ajte da se još jednom javite, ja ću vama vratiti vreme.
Prijavite se još jednom.

Kolega Sandiću, vreme.
Reč ima ministar Nikola Selaković.
Izvolite.

Ja se izvinjavam ministrima, ali sad smo imali zabunu u poslaničkoj klupi u kojoj sedim. Kada se obratite nekome ko vam je replicirao sa – gospodine Markoviću, a kod mene u klupi sede dva gospodina Markovića, onda se javim ja da repliciram kao treća jer nismo mogli da razrešimo dilemu na koga ste tačno, kolega, mislili.

Bilo kako bilo, ja se potpuno slažem da se ovde radilo o jednoj simpatičnoj demagogiji. Simpatična je zato što ste vi jedan mlad čovek i meni je uvek simpatično kada vi govorite, ali znate šta nije simpatično. Nije simpatično kada na konkretno postavljeno pitanje – da li ste glasali, vi kažete da treba da našeg predsednika partije, gospodina Ivicu Dačića, pitamo o tome kako je razgovarati sa Hašimom Tačijem sa kojim je, citiram, to ste rekli, potpisao Briselski sporazum.

Jel vam stvarno dozvoljavaju godine da tako bestidno izgovorite tu glupu rečenicu i da ne osećate makar malo stida, jer morate da imate svest tim pre što ste promenili ime, da su neke stvari od presudnog značaja za ljude čiji je život ugrožen.

Nije Ivica Dačić sedeo sa Hašimom Tačijem zato što su kršteni kumovi ili imaju zajednički dil, nego zato što je u to vreme bio zvanični pregovarač Republike Srbije, pa jel mislite da bi bilo korektno da vas pitam i da vam kažem da možete da se okrenete malo iza sebe, pa da pitate i nekoga ko je pre Ivice Dačića razgovarao. Ko je pre Ivice Dačića obećavao? Ko je pre Ivice Dačića na tacni dao i ono što nisu tražili? Ili stvarno mislite da će vam Srbija verovati ako Uglješi Markoviću spočitavate rečenicu – pitajte vašeg predsednika partije kako je razgovarati sa Tačijem?

Predsednika SPS Ivicu Dačića možete i da pitate i da slušate danima i godinama, jer ćete imati šta da naučite, ali ga nemojte zloupotrebljavati da vas ne bi iznenadio odgovor koji ćete čuti. Hvala.

Ovo je sada situacija koja se ne dešava često.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, predsedniče Skupštine, koleginice i kolege i pre svega, građanke i građani Srbije, kada sam pre nepunih 20-ak minuta rekla da kad progovori Ivica Dačić onda imate šta i da čujete i da naučite, mogli ste i da mi ne verujete, ali sad kad ste ga čuli, morate da mi verujete.

Ono što je moj veliki problem je šta sada govoriti kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije"? Evo, neko mi kaže - ništa. To je vaše sugerisanje. Znam, Pavle, da niste vi. To su mlade dame iza vas. Ipak ću imati nešto da kažem.

Ono što mi je žao, iznad svega, jeste da od jutros slušam sve diskusije ovlašćenih predstavnika svih poslaničkih grupa i praktično se nije dogodilo da je bilo ko govorio da SPS nije bila tema i nikada ne možete u dva minuta da odgovorite nekome ko se spremio i napisao govor za 20 minuta, pa sam sebe podseti tako s vremena na vreme kada eventualno zabaguje.

Sad kad se okrenem, vidim da u sali nema apsolutno nikoga osim kolege Dragana Markovića Palme, kome bih mogla da kažem "hvala", ali nije to poenta. Trebalo je da ovde ostanu do kraja radnog vremena, valjda smo svi za to plaćeni, i predsednik poslaničke grupe Levo-Zeleni klub, moj kolega Lazović, kolega Boško Obradović, nema Mikija Aleksića, nema kolege Sandića i sad ću ja zvučati kao da razgovaram sama sa sobom, ali neću, razgovaraću sa građanima Republike Srbije, u pokušaju da odgovorim jedinom predstavniku opozicionih partija koji je još uvek u sali, mom uvaženom kolegi Pavlu Grboviću, kakav će odnos imati profesor Slavica Đukić Dejanović prema studentima.

Mnoge su stvari dozvoljene kada se vi bavite politikom i kada se otvori ovaj ring koji je jeftin.

Koleginice Manojlović, opet imate nešto da mi kažete? Ja ne znam da li ste čuli da sam rekla - niko od kolega ko je govorio? To što ste se vi hvatali za Poslovnik, to je vaša navika i mi uvek vidimo da vi imate savršen stajling kad god uhvatite Poslovnik i ja na tome čestitam. Jedino što je problematično, što uz taj stajling uvek ide onaj vokabular koji je bliži nečemu drugom, ne jednoj dami. A sad me pustite da završim, pošto se stvarno nije odnosilo na vas, nisam ni primetila da ste tu, niti je imalo veze sa vama koji niste govorili a koji ćete govoriti, pretpostavljam, po listi. Po meni, dame treba da budu dame, kad tako izgledaju. Ja očekujem pun kadar na vas, da bi shvatili zbog čega ja kažem da ste jedna dama, dok ne progovorite. Ali, niste tema.

Tema je jedna druga dama, u punom smislu te reči, profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, univerzitetski profesor, za koga pouzdano znam, uprkos tome da je moja diskusija na temu moje Slavice vrlo subjektivna i uvek će biti, ali nećete naći studenta medicinskog fakulteta u Kragujevcu koji će reći makar jedno slovo koje je ružno o Slavici Đukić Dejanović. Nećete naći nijednog lekara koji je sa njom sarađivao, nijednu medicinsku sestru, bilo koga iz sistema zdravstvenih radnika, ali ćete naći ljude koji su se bavili politikom i pre 15 godina i pre 20, jer je Slavica jedan od osnivača SPS. Kritikovaće je samo onaj ko je ne poznaje.

U tom smislu, nije bilo zabranjeno postaviti pitanje, osim ako imate svest o tome da Slavica danas ne može da govori i da ne može da vam odgovori šta je strategija koju će primeniti u najosetljivijem momentu ako govorimo o prosveti u Republici Srbiji, a govorimo.

Mi ovde govorimo o situaciji koja nije bila nimalo naivna kada je dovela do promene ministra prosvete u Republici Srbiji. Imamo pred nama jedan ozbiljan izazov, da prepoznamo razloge koji su doveli do svega ovoga.

E, pa, ako hoćete, ne postoji niko ko je pozvaniji da se time bavi sa pozicije ministra prosvete od vrhunskog neuropsihijatra kakav je Slavica Đukić Dejanović.

Sa druge strane, ja u njenoj biografiji koju imam ispred sebe imam i precizan broj svih njenih naučnih radova, ali sigurna sam posle današnjeg dana jedan ovakav stručnjak imaće osnov za još jedan stručni rad. Nekoliko puta smo pominjali Slavicu Đukić Dejanović kao posledicu atmosfere u parlamentu Srbije.

Opet čujem dobacivanje, zato mi pominjemo Slavicu Đukić Dejanović. Ona je znala da upozori da je vaspitanje osnovni element kada ste nosilac javne funkcije, kada ste predstavnik građana.

Ko god bili građani, ja poštujem svaki glas koji je dobio bilo ko od vas i nikada u životu nisam dovela u pitanje ljude koji su dali podršku, iz bilo kog razloga, pa neka je i iz zablude, čak ni one koji su prevareni pre 20 godina.

Ako bih krenula da na sva vaša dobacivanja sad odgovaram, to bi onda otišlo u mnogo kontra smeru od onoga što jeste suština ove današnje sednice i današnji dnevni red.

Jeste kompleksno razgovarati o 30 tačaka dnevnog reda, jeste kompleksno smestiti ih u 20 minuta vremena za ovlašćenog predstavnika, ali nije ako imate organizovanu poslaničku grupu koja je sela, dogovorila se i podelila i vreme i, na osnovu znanja, spremna da govori po spisku govornika, odnosno od sutra kada se završi ova megalomanska rasprava i ovo što bi se danas moglo zvati predstavnicima ili predsednicima političkih, odnosno poslaničkih grupa.

Ministre, meni je duplo neprijatno da upozorim na ono o čemu je govorio predsednik SPS i vaš kolega u Vladi, a to je da ste bezbroj puta objašnjavajući, iako… Slažem se, imali ste niz nekih optužbi koje možda i nisu baš bile i osnovane, ni preterano stručne. Odličan je argument kada objasnite onima koji ne razumeju da bi jedan ovakav zakon i da hoće rešiti problem svih onih koji žive na Altini i nemaju rešen problem legalizacije godinama unazad. Tim pre što se radi o ljudima koji pre svega nisu svojom voljom na Altini.

To vam je možda i najjači adut, daleko jači i od onog ne brojano puta pominjanog Kardelja. Ne znam da li on ima naslednike, ali ako ih nema vi ste mu se danas odužili za sve ono što je uradio u istoriji. Mislim da ga niko češće nije pomenuo od kad je čovek napustio političku scenu, sada već bivše SFRJ.

No, ta društvena svojina nije uvek bila tako nakaradna. Ono što je najgore, gde ste možda najviše pogrešili, one koje ste optužili da je brane, verujte mi, samo su živeli njene benefite, ne brane oni ništa, oni samo jure svoje pozicije. Velika je razlika između branjenja i profitiranja na određene teme.

Nemojte mi zameriti što sam možda bila i lična u ovom delu, ali nekako kada imate svest da ipak sedimo u sali, pa i da smo koalicioni partneri, a i da nema Kardelja, onda bi trebalo da ima malo više tolerancije u odnosu na ono što su tekovine koje baštinimo, što je ideja koju baštinimo i, što moram da vam priznam, sve teže nam polazi za rukom i da odbranimo, jer sad kako se stvari menjaju sad više nema precizne definicije ko se ovde nalazi na desnici, a ko na levici. To je dnevno politička potreba. Tu sad više programa, dao Bog, niko nema. Važno je da na dnevnom nivou profitiramo iz onoga što je aktuelna tema.

Danas je pomenuta i još jedna situacija zbog koje verovatno imam obavezu da kažem neku rečenicu, a to je situacija da se Boško Obradović zahvalio što su socijalisti glasali kao uzdržani na temu izbora Marinike Tepić za predsednika Anketnog odbora. Dva su razloga.

Razgovarali smo o Anketnom odboru i na Kolegijumu i samo onaj ko je nepošten neće reći da i tada nisam upozorila da treba razmišljati da li je ovo momenat da mi na taj način reagujemo. Kada sam shvatila da je većina za to, čak mislim da je bila odluka jednoglasna, sigurno socijalisti neće biti neko ko će osporiti takvu odluku. Šta će socijalisti biti? Odgovorni kao i uvek i kao dva kandidata dati ljude koji su pozvani da sa one pozicije koju obezbeđuje članstvo u Anketnom odboru razgovaraju na tu temu.

Danas moram da vam priznam da me je malo više ipak sramota činjenice da smo povukli taj potez i formirali taj Anketni odbor. Zato nismo glasali za izbor predsednika, jer i kada ste pravili anketni odbor, predlog anketnog odbora, osmislili ste ga na način da ste tačno znali ko će od vas biti predsednik.

U tom kontekstu i sa nama i bez nas vi ste smislili, ja bih rekla, politički pravac. Socijalistička partija Srbije smatra da nisu sve teme političke. Neke imaju malo veze i sa obrazom i moralom.

Konačno, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se i oni važni zakoni o kojima je možda trebalo prvo da govorim, ali ova sednica sama diktira kako će se čovek obraćati, a to su zakoni koji se tiču socijalnih mera i opet nekako usko vezani, bez obzira što je izbor prof. Slavice Đukić Dejanović za ministra peta tačka, ona nekako apsolutno ima čime da se pohvali kada je u pitanju cela ta populaciona politika koja je, takođe, bila jedan period, resor kojim se veoma uspešno bavila. Kada se primenjuju socijalne mere koje često kritikuju samo zato što je najpitkije politički kritikovati, onda ja ne mogu da razumem da li neko stvarno misli da postoji politički profit od toga hoće li neko dobiti 10.000 dinara ili politički profit ako glasno napadnete te neke prevarante koji tako skupljaju poene.

Možemo li nekada da imamo odnos prema građankama i građanima Srbije kao da su to ljudi koji zaslužuju da o njima vodimo računa bez da merimo da li su to dva glasa u kutiju levo ili desno? To je najveća tragedija aktuelnog saziva. Nikada nismo seli da razgovaramo bar o jednoj tački dnevnog reda koja se našla na bilo kojoj od sednica koje smo održali, a da isključimo političku ostrašćenost, da ne kažemo onu težu kvalifikaciju koju često vidimo, a to je apsolutnu mržnju.

Sa dubokim ubeđenjem da će se bar ova načelna rasprava završiti sigurno burno, da će tražiti da razgovaramo i na kraju ove rasprave u načelu, a pre nego što pređemo na pojedinosti, ja ću se ovde zaustaviti da sačuvam vreme na koje me tako često opominjete. Zato vam uvek kažem da nikad ne brinem za vreme, ja vremena uvek imam, jer ga ne trošim uludo. Vrlo racionalno koristim vreme i svoje lično i poslaničke grupe SPS.

Moje uvažene kolege Uglješa Marković, Mirka Lukić Šarkanović, moj drug Cane i Tanja, govoriće o ostalim tačkama dnevnog reda kada rasprava krene po spisku govornika, a ja sigurno sa dosta motiva na kraju ove sednice, kada budemo čuli još sve ono što će biti, pretpostavljam, opet prazne optužbe, ali zarad građana Srbije, uvek smo u obavezi da kažemo ono što je istina. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane kolege i ja, moram sa vama da podelim utisak. Nikada mi se nije u karijeri desilo da nekome ovako glasno nedostajem kako ste kolega to probali da objasnite kad ste počeli da govorite.

Prvo, ako je trebalo da napustim svoj sastanak i siđem u salu da biste vi bili zadovoljni, kao šef poslaničkog kluba SPS i uprkos činjenici da sedi zamenik šefa Poslaničkog kluba, moglo je to i u tišem tonu.

Pod dva, braniti ministra čiju smo smenu tražili isto onako kako smo ga predložili, malo jedno s drugim nema veze, ali već su vam kolege rekle kako to jeste za blagu analizu, šta ste tačno probali da nam spočitate. Tražili smo smenu.

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Nemate potrebe, samo nemojte da vičete na mene i, ako budete ponovo dobili repliku, probajte da to kažete nekim tonom koji je civilizovan, jer ste zaboga borac protiv nasilja, pročitala sam negde na portalima. Ona vika od malopre je bila sve samo ne borba protiv nasilja.

Konačno, kada smo predložili smenu ministra Baste, onda je to bilo zato što je njegova politika i njegovo viđenje bilo u disbalansu sa onim što trenutno radi i misli Vlada Republike Srbije. To svakako nije značilo i mi svakako nemamo manir da sedimo ovde danima i ko zna kakve salve uvreda izgovaramo na račun tog čoveka. To što ste pitali kakva je socijalna politika za koju se zalaže SPS, pa jel stvarno mislite da građani Srbije mogu da poveruju da vi imate neki program, pa još socijalni, pa još pre nego SPS koja traje 33 godine?

Poštovani kolega, od jednog neukog pokreta od kog ste krenuli, vođeni ne idejom, nego čistim interesom, došli ste do cenzusa koji smo mi smanjili na 3%. Apsolutno ću se truditi da u perspektivi, prvo, cenzus vratimo na 5%, a onda za koalicije podignemo taj prag da ne bismo imali ovde situacije da urlate na nas sa pozicije nekog ko je imao podršku jedva 1,2% i 1,4% građana. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Taman sam pomislila da sam ja privilegovana, ali ne, kolegi je nedostajala cela poslanička grupa naše koalicije, očigledno. To je razlika između nas koji se bavimo politikom i onih koji bi želeli da se politikom bave, ali je ne razumeju od samog početka. Ako čitate stavove narodnih poslanika o tome šta piše na listi prijavljenih govornika, nećete daleko dogurati. Ako ste probali da nas okupite da bismo igrali neku društvenu igru, jer je očigledno to maksimum političke sposobnosti koju ste dobacili za proteklih nekoliko meseci, onda je trebalo samo da nas pitate da li hoćemo.

Suludo je izmišljati jeftine razloge i jeftine izgovore, jer ću vas podsetiti da kada smo birali Vladu Republike Srbije da ste upravo o tom čoveku, o ministru Basti, govorili sve ono što danas pokušavate da pretvorite u njegovu prednost. Građani Srbije to pamte.

Dakle, nemojte na taj način pokušavati dalje da obmanjujete. Ovo je poslednji put da ću se javiti za repliku, jer zaista ne mislim da je replike prosto vredno, ali da sve to ne bi izgledalo kao da smo se zaboga uplašili od onog tona koji je bio više nego bučan, meni više nego nerazumljiv, ne znam da li je trebalo da bude ubedljiv zato što je tako tonski jak ili je prosto bila jedna nemoć usled nedostatka argumenata za ovu raspravu, koja, izvesno je, ide u smeru koji niko nije očekivao da će ići i po ko zna koji put mi tačku dnevnog reda koristimo da bismo pričali sve ono što nam je duši milo i što nam se jednostavno sviđa.

Nije loše da tu praksu promenite tim pre što, ponovo kažem, zaista ćemo insistirati na promeni cenzusa da bi napokon politika i programi, čiji god bili u pitanju, koliko god ih kritikovali, bili na ispitu kod građana, a ne prazna priča, prazna koaliciona obećanja unutar koalicija koje se raspadaju 24 časa posle izbora. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege…

(Nebojša Zelenović: Povreda Poslovnika.)

Poštovani predsedniče, mogu ja da govorim i dok oni viču. Uopšte sa tim nemam problem, pre ili posle će se ućutati.

Šta je važno da kažem na kraju ove sednice? Imam samo jednu potrebu, da građanima Srbije objasnim šta se tačno dešavalo i šta je neko pokušao da im na kraju sednice kaže.

Niko se ovde ni sa kim nije posvađao. Ne znam kako izgleda kada auto projekcijom probate da protumačite tačku dnevnog reda, ali znam šta se de fakto desilo.

Koalicija SPS i JS…

(Radomir Lazović: Povreda Poslovnika.)

Možda ne treba da čuje ovo što ja imam da kažem.

Ovo se zove kultura, ovo se zove poštovanje, ovo se zove uvažavanje kolega i ovo se zove, pre svega, odnos koji nije reciprocitet, a često ćete čuti kako se žale je reciprocitet. Nikada se nije desilo da ja ustajem, urlam, mašem rukama dok bilo ko govori, ali to ne smeta da svako svoje navike prezentuje tačno onako kako želi.

Dakle, niko se ni sa kim nije posvađao, koalicija SPS i JS predložila je svoje kandidate za ministre mandataru Ani Brnabić i ona je prihvatila naš predlog. Isto tako kao što smo pre nekoliko dana predložili smenu jednog od predloženih ministara, ne zato što smo u bilo kakvom ratu sa Radetom Bastom, nego zato što vizija, politike koju bi da sprovodimo na dalje prosto se razlikuje između nas i njega. Neko od nas izvesno je greši. Vreme će pokazati ko.

Ono što je meni fascinantno to je da se pokušava predstaviti ljudima i građanima Srbije kao da je pukao ne znam kakav rat, kao da se desilo ne znam kakva katastrofa ili, izvinjavam se, ali moram da citiram, da su ministri neka krpa. Ne, nisu.

Ne sporim da svako pamti svoje ministre na način na koji ih je doživljavao kada je imao većinu i kada je imao Vladu, ali danas ministri nisu krpi, ali i jesu u obavezi da zastupaju politiku države koja je utvrđena, pa ako hoćete i politiku neutralnosti, kada je u pitanju situacija u Ukrajini. Iz mnogo razloga i bezbroj puta smo o tome govorili. Ako treba da danas dodatno to objašnjavamo, složićete se da bi bilo gubljenje vremena, ali me ne iznenađuje da neko percipira to kao svađu.

Podsetiću vas, predsedniče, a možda delimo odgovornosti vi i ja – onomad kada se opozicija posvađala, oni su umesto jednog potpredsednika Skupštine unutar koalicije dobili dva, pa sad cene da svaki sukob koji se dogodi je posledica političke trgovine. Ne, kod nas nema svađa, kod nas ima mimoilaženja u mišljenjima, različitih stavova, neprihvatljivih kontra odluka u odnosu na politiku Vlade Republike Srbije koja je kolektivni organ.

Sve ostalo, što je ovde pokušano da bude prezentovano je jedan strah. Od čega? Od toga da ni sami sebi ne veruju da su taj proevropski blok koji zagovaraju naspram nas koji smo zaboga neki drugi blok. Jesmo, autentično i čisto srpski blok i uvek ćemo biti. Politika i prema istoku i prema zapadu, kada je u pitanju naša koalicija, ali i vladajuća većina, bila je vođena isključivo interesima građana Srbije. U tom kontekstu, ako imate strah od gubitka glasova od strane onih koje zovete proevropski nastrojenim građanima iako ja mislim da cela Srbija vrlo precizno ume da odvoji ponudu koju imate od onoga što zaista žele. Ako takav strah postoji, pa vi biste sada da ga nekako pretvorite u dobit na način što ćete nas optužiti da smo antievropejci. Pa, tome bi vam se uvažene kolege smejali danas i istaknuti predstavnici Evropskog parlamenta.

Još nešto ću vam reći. Koliko god se vi nametali kao budućnost Republike Srbije u političkom smislu, oni i dalje kada dođu razgovaraju sa ljudima koji imaju i političkog iskustva i političkog integriteta. Nije sramota rasti do nivoa da postanete političar i ozbiljna politička partija, ali je sramota praviti se da ste veliki, ako ste još u pelenama. To jeste karakteristika za decu, ali u parlamentu ne sede deca, morate izaći iz vrtića i ukapirati da ste predstavnici građanki i građana Srbije u parlamentu, da imate svoju odgovornost i da ne možete da prodajete šarene laže samo zato što će vam neko verovati da ste zaboga večito u nekoj nepravdi. Kalimero ne postoji u Srbiji, ako i postoji nije mu ime srpska opozicija. Hvala vam.