Zahvaljujem se koleginice Božić.
Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, ima nas u Srbiji koji smo skloni da se bavimo svim poslovima osim onim za koji smo plaćeni i kojim bi trebalo, te se unapred izvinjavam građanima Srbije što ću ipak govoriti o Poslaničkog grupi Dveri koja trenutno nije u sali. Valjda za njih nije radni dan.
Svakako ću govoriti i o rebalansu budžeta, ali sam jutros imala čast da budem edukovana šta znači patriotizam i kako se on reflektuje u odnosu na kolege poslanike ili konkretno na potpredsednicu koja je sticajem okolnosti predsedavala juče i nijednom jedinom rečju nije uvredila bilo koga u sali.
Skloni tome da budemo čak i režiseri, iako među nama ima profesionalaca, pa se ja lično ne bi usudila, napravljen je mini filmić o nepravdi nanetoj poslaničkoj grupi u kome sam ja onako slatko isečena i pretvorena u neku zlu vešticu, što nije strašno. Ali je strašno ako u diskusiji o budžetu čujemo da je štrajk prosvetnih radnika na teret ministra prosvete zato što je poraslo nasilje među maloletnicima kao opasku i zamerku ovoj Vladi, premijerki koja je juče bila ovde, ako čujemo da je ulaganjem u put Niš – Merdare trasiramo neki put prema velikoj Albaniji i sve to kažemo zato što smo patriote bazično i sve drugo nas vređa, evo mog velikog zadovoljstva, da ne pričam u prazno, onda najmanje što očekujem jeste da od pristalica ove poslaničke grupe dobijem tako sjajno obaveštenja kakva su me probudila jutros.
Izvinjavam se građanima Srbije i vama, a tipično je za socijaliste, jer zaista nemamo manir da vređamo apsolutno nikoga u bilo kom trenutku, sada kada budem citirala to će zvučati vrlo ružno.
Kažu između ostalog da sam – Vučkova kučka. Kolega Jovanov, ako slučajno imate dilemu ko je Vučko, citiram – tapšite budale dok ona prima platu i u Peći i u Beogradu i pomaže Vučiću psihopati da rasprodaju Srbiju. Jedan od.
Drugi kaže – kučko, ti podržavaš ustašicu i isključuješ mikrofon pravom Srbinu iz Srbije, i neću dalje da čitam.
Prvo, na moje veliko zadovoljstvo, u ovoj sali sedi čovek koji je moj zemlja, čovek koji nosi velike zasluge zato što su Košare odbranjene, general Ljubinko Đurković i zna da u tom malom gradu ispod Prokletija, a ja sam dođoš tačno iz Peći, nikada nisu živele kučke. Nije da nismo umele da ugrizemo, ali za vrat, a ne za nogu i ne reagujem ja danas kao kučka. Imuna sam ja na – neću da kažem. Ono što je karakteristično za čist patriotizam u Srbiji.
Danas reagujem svesna jednog momenta koji nosim onako kao bol u duši već dvadeset i nešto godina, seća se verovatno dobar procenat vas, kada su krenule kolone sa KiM jedini grad u koji nisu mogli da uđu odlukom Velimira Ilića bio je Čačak. Ti dođoši tada tamo nisu mogli. Ti dođoši danas ne mogu tamo. Ovi dođoši poput mene koji su manje patriote od ovih koji me zovu kučkom očigledno ne mogu da budu u parlamentu.
Da li ja treba da zaslužim poštovanje na način što ću početi da koristim taj rečnik? Neću. Da li treba da objasnim da čak iako napravimo paralelu, iako, da vam kažem nešto, mogla bih ja i da verujem da nema greške kolega jer nisu oni izgovorili ove laži, to će, pretpostavljam, biti odbrana, ali jesu pristalice motivisane jednim kratim filmićem iz skupštinske sale, pa sada iako pripadam Vučku, pod znacima navoda, onda uopšte nije prirodno da i po toj životinjskoj gradaciji budem kučka. Morala bih da budem makar vučica.
I svaki naredni put, kada dođemo do faze da opominjemo našu decu, opominjemo ministra prosvete, kako ne radi dovoljno dobro, ima štrajk prosvetnih radnika zbog nasilja među decom. Ja vas pitam – odakle bazično kreće? Iz parlament Srbije, gospodo.
Pod lažnim izgovorom borbe za Kosovo i Metohiju, ja nisam raseljeno lice, ja sam dođoš. Urede nalik ovima koje sam jutros pročitala, sam dobila i posle one sednice o Kosovu i Metohiji, ali iz redova pristalica Aljbina Kurtija, i jedne i druge su mi na ponos, ali su moja obaveza i kao čoveka i kao potpredsednice Skupštine da ovo kažem naglas.
Kada govorimo o budžetu, rekli smo juče na pres konferenciji ono što mislimo, razvojni je, socijalno odgovoran, tretira sve infrastrukturne projekte. Imala sam čak i pitanje – da li je prirodno da u kriznoj godini prioritet bude nacionalni stadion? Da. jeste. I u ratnim godina Srbija mora da gleda napred, a ne u kriznim. Verovali smo da ova to neće biti, kada smo pokušavali da se izborimo sa kornom. Kao što vidite, nema uticaja da možemo da planiramo, kako će na svetskom nivou izgledati sve krize koje mogu da se dogode, tako da će o detaljima budžeta o kojima se moram, priznati, ozbiljnu diskusiju spremila i ja, ali sam onda došla do faze da moram da objasnim kojoj životinjskoj vrsti pripadam, ako me već neko ne doživljava kao čoveka. Onda sam sebi pojela vreme za diskusiju o budžetu i ostalim tačkama, ali neću pojesti vreme svojim kolegama koji treba da govore posle mene, sigurna sam detaljnije o svemu onome što sadrži budžet, sigurna sam sa još intenzivnijim osvrtom od onoga koji je imao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, magistar Dejan Radenković.
Rekli smo već da ćemo svakako glasati za ovaj budžet i svakako mi mislimo da smo dovoljno velike patriote koje imaju svest da deo sredstava iz budžeta ulože u put Niš – Merdare. Nije to put ka Albaniji, nego zaustavljanje velike Albanije. A, kada budem sa predsednikom Vučićem rasprodala celu ovu Srbiju, koju od nas brane ovako kvalitetno na „fejsbuku“, „instagramu“ i ostalim društvenim mrežama, onda ću doći da građanima Srbije još i kažem – izvini. Ali, mi ta prodaja toliko teško ide da čak nikada nisam probala ni ono u čemu su neki profesionalci, da prodajem maglu u skupštinskoj sali, a to je isplativ posao, ali vredi svega 1,5 do 3%. Hvala vam.