Hvala, predsedniče.

Da nije govorio kolega Jovanov, ja bih možda sa replikom otišla u drugom smeru, ali sad mi je bilo krajnje interesantno šta bi se desilo kad bi neko zaspao pa bi se probudio. Ako to posmatramo iz ugla socijalista i da je neko zaspao, bili smo budni 33 godine, video bi tačno ovo što vidite i vi danas.

Koleginice Kerković, ja poštujem vašu potrebu da uvek nešto dobacite, i kad nije pametno, i uopšte mi ne smeta da slušam kako dobacujete, nego je nepristojno, nemate te godine koje vam dozvoljavaju da se tako ponašate.

Dakle, uvaženi kolega Obradoviću, nisam do kraja razumela šta je bila vaša težnja, na šta ste osetljiviji, na imovinu Komunističke partije Jugoslavije ili na grobno mesto đenerala Draže Mihailovića? Ajde da se izdogovaramo.

U pretprošlom mandatu smo vam bili toliko tema da sam ja prepoznala vašu emotivnu vezanost za socijaliste, donela pristupnicu, vi je potpisali i ostavili je u fioci za vreme kada poželite da napokon postanete levičar. Ne možete da šetate između ideje levice i ultradesnice, kao što to radite u 20 minuta. Konačno, možda vas i primimo.

Da biste govorili o besplatnim udžbenicima na način na koji ste to srčano ovde prikazali, morate da budete dovoljno pošteni pa da kažete da ideju o besplatnim udžbenicima prepisujete upravo od ministra prosvete Žarka Obradovića iz redova SPS.

Sproveo je, koleginice. Vi ste, izgleda, taj deo, što bi rekao Milenko, prespavali.

Ne mogu tačno da se setim kad ste se vi bavili politikom, a kad nekim drugim stvarima, ali morate, ako hoćete da polemišemo u Skupštini, ipak da pročitate ponešto što stoji u periodu iz vas koji često kritikujete. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, kolega Nikolić.

Vreme, kolega Nikoliću.

Reč ima ministar Vesić.

Kolega Nikoliću, ne možemo beskonačno ovako. Moraćete svoju polemiku da nastavite negde drugde. Kada god vam pomene ministar ime, zato što vam je odgovorio na vašu repliku, vi računate da trebam da dajem dva plus dva minuta. Hajde molim vas da se uozbiljimo. Bila sam korektna i dala pravo na repliku kada je za to bilo osnova.
Kolega Lutovac, po kom osnovu?
Izvolite.
U sistemu imamo da je Srđan Milivojević ovlašćeni predstavnik, pa zato pitam.

Niste me razumeli. Nije mi bila namera da vam uskratim pravo, nego samo da konstatujem o čemu se radi.

Koja je to tačka dnevnog reda, kolega Lutovac?

Hoćete li, molim vas, da mi kažete o kojoj tački dnevnog reda govorite?

Tako ste ih razumeli?
(Tatjana Manojlović: Ne dobacujte.)
Ja ne dobacujem, nego predsedavam. Dobacujete vi, gospođo.
(Tatjana Manojlović: Nemojte da komentarišete.)

Ne urlajte na mene. To je nevaspitano. Ne stoji vam, dama ste.

Gospodine Lutovac, vratite se na dnevni red da vam ne bih oduzela reč. Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Poslovnik, kolega Puškić. Izvolite.

Ja mislim da prvo morate da mi kažete koji član?

Kolega Puškiću, hajte da vas ja ovako malo zamolim . Čekajte, ajte nemojte da se šalite na ovako ozbiljnoj sednici.
To znači da ste reklamirali povredu Poslovnika…
(Borko Puškić: Ja sam ozbiljan.)
Ja još ozbiljnija, da ne bih morala da primenim isti Poslovnik…
(Borko Puškić: Omogućite mi da završim.)
Ne, neću vas pustiti, zato što to što pokušavate da ispričate sada, prvo, niko nije rekao, a drugo, ja sam bila ubeđena da ste vi shvatili da zloupotreba povrede Poslovnika ne donosi ni popularnost ni dobro.
Ja neću sada oduzeti vreme vašoj poslaničkoj grupi, prosto zato što ne želim da se na taj način ponašam, a vas molim da više ne zloupotrebljavate Poslovnik na taj način. Hvala vam.
(Borko Puškić: U danu za glasanje tražim da se izjasnimo.)
Ministar Selaković ima reč.
Izvolite.
(Zoran Lutovac: Replika.)
Samo da se vi ne nervirate, gospodine Lutovac, imate prijavljenog ministra koji reaguje na vašu diskusiju.
Jel mogu ja da predsedavam, a vi vičite na nekog ko će vas slušati?
Ministre, izvolite.