Hvala, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke, svaki dolazak u Narodnu skupštinu za mene kao članicu Vlade predstavlja izuzetnu čast, a kao nekadašnju narodnu poslanicu i posebno zadovoljstvo.
Međutim, ovu priliku smatram posebnom jer sam u prilici da vas danas upoznam sa dva izuzetno važna zakonska predloga na kojima je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu, radilo intenzivno, posvećeno, sa posebnom pažnjom, punih devet meseci.
Pre nego što nastavim da govorim o ova dva zakona, želim danas da svima koji obeležavaju Svetu Petku poželim srećnu slavu, naravno, posebno članovima SNS koji danas obeležavamo to u svim gradskim, opštinskim i mesnim odborima stranke, želeći zaista svima slogu, dobro zdravlje i jedinstvo. To su vrednosti koje su nam potrebne u svakom vremenu, posebno danas kada se mnogo toga naslonilo na naša leđa.
Da se vratimo razlog zbog čega smo danas ovde. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, svaka ponaosob, predstavljaju jedan od nekoliko najvažnijih stubova na kojima počivaju naše društvo i država. Zato je naše ministarstvo, svesno neprocenjivog značaja ove dve institucije, pristupilo, odnosno nastavilo prethodno započet rad na izradi zakona, čiji je osnovni cilj unapređenje njihovog funkcionisanja, odnosno ostvarivanja društvenih uloga koje su im poverene.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, započevši svoj rad na ovim zakonima, nije, dakle, krenulo od praznog papira. Rad na njima iniciran je još 2016. u skladu sa tada važećim akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tako da smo pre tačno godinu dana zatekli i preuzeli značajne polazne osnove koje su bile koristan putokaz u daljem radu na donošenju ova dva zakona.
Nesporna je činjenica da će rešenja u ovim zakonima bitno uticati na život i ostvarivanje prava praktično svih naših građana. Zato se Ministarstvo potrudilo da uzme u obzir što veći broj mišljenja i stavova kako građana, tako i zainteresovanih organizacija civilnog društva. Ja koristim ovu priliku da se iskreno zahvalim svima onima koji su davali predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje ovi zakoni imaju uticaja.
Posebno sam zahvalna samim institucijama Zaštitnika građana i Poverenika, a pre svega njihovim rukovodiocima, gospodinu Marinoviću i gospodinu Pašaliću, što su se odazvali našem pozivu i aktivno se uključili u rad na izradi zakonskih tekstova koji su pred nama i zaista dali veliki doprinos kvalitetu predloženih zakonskih rešenja.
Takođe, posebno bih istakla da je u pripremi zakonskih akata koja su danas pred vama ostvarena tesna saradnja sa SIGMA ekspertima koji su dali pozitivnu ocenu pripremljenih zakonskih akata, te istakli da ovako koncipirani predlozi zakona ispunjavaju međunarodne standarde u pogledu uređivanja položaja nezavisnih državnih organa sa ombudsmanskim elementima.
Na ovom mestu naročito želim da ukažem na činjenicu da su pojedini predlozi ne samo uzeti u obzir, već da su u potpunosti inkorporirani u zakonski tekst, poput pitanja uređenja položaja zamenika Zaštitnika građana ili odnosa Zaštitnika građana i Narodne skupštine prilikom podnošenja, odnosno donošenja opšteg akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Pored navedenog, brisana je i odredba o zabrani davanja izjava političke prirode, koja je u postojeći zakonski tekst uvedena izmenama i dopunama zakona daleke 2007.
Takođe, želim da naglasim da smo se prilikom izrade zakonskih akata koja su danas pred vama rukovodili, i to je zaista važno, tzv. venecijanskim principima zaštite i unapređenja institucije Ombudsmana, kao i Konvencijom Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima, poznatijom kao Tromso konvencija, čiji je potpisnik i Republika Srbija. Naravno, i načela javne uprave Evropske komisije su bila ta kojima smo se rukovodili pišući ovaj dokument.
Nakon ovih uvodnih napomena, želim da vas upoznam i sa ključnim aspektima predloženih zakona. U pogledu novog Zakona o Zaštitniku građana, htela bih da dam jedan kratak istorijski osvrt na zakonodavnu aktivnost vezano za ovu instituciju. Naime, Republika Srbija 2005. godine opredelila se za uspostavljanje ombudsmanskih institucija opšteg tipa, odnosno za instituciju koja kontroliše rad uprave u svim upravnim oblastima, a ne dakle za osnivanje tzv. specijalizovanih ombudsmana.
Zakon o Zaštitniku građana donet je 16. septembra 2005. da bi ta institucija 2006. našla svoje mesto i u važećem Ustavu Republike Srbije, nakon čega su naredne 2007. u zakonu bile izvršene izmene i dopune manjeg obima i opsega. U narednom periodu jednom drugom zakonskom intervencijom iz 2011. godine Republika Srbija instituciju Zaštitnika građana je odredila da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
U međuvremenu, u proteklih desetak godina na potrebu unapređenja pravnog okvira koji uređuje položaj nadležnosti i ovlašćenja Zaštitnika građana, ukazivao je i sam Zaštitnik građana u svojim redovnim godišnjim izveštajima Narodnoj skupštini, predstavnici civilnog društva, kao i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije.
U pripremi i ovog zakona, svakako smo imali u vidu sve primedbe i predloge koji su se mogli čuti u dosadašnjoj praksi, a kao što sam već napomenula polazeći od postojećih, odnosno ranije pripremljenih normativnih inicijativa za unapređenje pravnog okvira Zaštitnika građana koje je moje ministarstvo preuzelo, te sagledavši najbolju uporedno pravnu praksu i naravno krećući se u okviru osobenosti našeg ustavno-pravnog okvira i političkog sistema, zaista smo nastojali da u ovom trenutku uvedemo najbolja moguća i najprihvatljivija rešenja. To verujte nije bio lak posao u ovih devet meseci.
Smatram da ključne novine u odnosu na postojeći zakon treba posmatrati kroz tri aspekta. Prvi aspekt čine nova zakonom poverena ovlašćenja Zaštitnika građana. Drugi aspekt odnosi se na unapređenje statusne funkcionalne i finansijsko-budžetske nezavisnosti Zaštitnika građana. Treći aspekt se odnosi na unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana.
Što se tiče novih ovlašćenja, htela bih da napomenem da se Predlogom zakona Zaštitniku građana poveravaju poslovi nacionalnog, nezavisnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslovi nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Pored toga, u zakon se praktično preuzima postojeće rešenje iz 2011. godine o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture od strane Zaštitnika građana.
Takođe, u pogledu propisivanja novih ovlašćenja Zaštitnika građana, htela bih da ukažem na jednu važnu razliku u odnosu na rešenje u postojećem zakonu. Naime, predloženim zakonom Zaštitnika građana ovlašćuje se da organu uprave, odnosno organu čiji rad kontroliše podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog tog nedostatka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Pored toga Zaštitnik građana ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. Za razliku od navedenog u postojećem zakonu ovako ovlašćenje Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi.
Što se tiče unapređenja nezavisnosti institucije Zaštitnika građana, na ovaj aspekt bi se osvrnula iz nekoliko uglova. Prvo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređena je postizanjem većeg stepena transparentnosti, kao i učešća javnosti u samom postupku izbora Zaštitnika građana. Razlika od dosadašnjeg zakonskog rešenja, novim zakonom propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata za Zaštitnika građana.
Isti princip predložen je i kada je u pitanju Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poslaničke grupe i dalje će ostati ovlašćeni predlagači potencijalnog kandidata za Zaštitnika građana, što je rešenje koje se prvi put predlaže i za izbor Poverenika, pri čemu se u predlozima oba zakona uvodi obaveza poslaničke grupe da kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika, predloži isključivo ono lice koje se nalazi na spisku prijavljenih kandidata koji je prethodno utvrdio i objavio nadležni odbor Narodne skupštine.
Propisana je obaveza nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana i Poverenika obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije ovih institucija.
Predlozima zakona izričito je propisano da razgovori sa kandidatima moraju da budu javni, čime se u odnosu na postojeća rešenja garantuje veći stepen kontrole od strane javnosti.
Drugo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređuje se propisivanjem znatno dužeg mandata u odnosu na postojeće rešenje. Umesto petogodišnjeg mandata i prava reizbora, predviđeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina, ali bez mogućnosti ponovnog izbora.
Predloženo rešenje u skladu je sa tačkom 10. Venecijanskih principa o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, u kojoj se navodi da mandat ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija ombudsmana treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da bude ispod sedam godina. Kao što možete uočiti, mi smo nastojali da se u potpunosti krećemo u okviru zadatih smernica Venecijanskih principa.
Hoću posebno da naglasim da znatno duže trajanje mandata Zaštitnika građana u odnosu na mandate ostalih državnih organa, a pre svega Narodne skupštine i Vlade, bez mogućnosti reizbora, stvara uslove za veći stepen funkcionalne nezavisnosti Zaštitnika građana.
Treće, nezavisnost Zaštitnika unapređena je i propisivanjem da se Narodna skupština isključivo obaveštava o donošenju opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, dok saglasnost Narodne skupštine na navedeni akt više neće biti potrebna.
U odnosu na postojeći zakon, predloženim rešenjem onemogućava se bilo kakav vid opstrukcije kao što bi, na primer, bilo sprečavanje donošenja ovog za rad i funkcionisanje Zaštitnika građana izuzetno važnog opšteg akta.
Četvrto, budžetsko-finansijska nezavisnost Zaštitnika građana je unapređena i propisivanjem da godišnja sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da se ne mogu smanjiti, izuzev ako se smanjenje sredstava za rad primenjuje i na druge korisnike budžetskih sredstava.
Na ovaj način se, pored već postojećeg zakonskog načela dovoljnosti budžetskih sredstava za delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije Zaštitnika, za razliku od postojećeg zakona, uvodi i načelo zabrane smanjenja budžetskih sredstava, osim ako se sredstva smanjuju i drugim budžetskim korisnicima.
Na ovom mestu želim da istaknem da smo se prilikom uobličavanja zakonskih odredaba koji uređuju postupak izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rukovodili potrebom jednoobraznog uređivanja postupka izbora ovih državnih organa koji se u parlamentarno-poslovničkoj terminologiji označavaju kao nezavisni državni organi, u smislu člana 238a. Poslovnika Narodne skupštine. Iz tog razloga se predlažu ujednačena pravila za izbor Zaštitnika građana i Poverenika.
Htela bih na ovom mestu posebno da ukažem i na to da je od strane pojedinih organa državne uprave u pripremi predloga ovog zakona bilo predloga da se iz kontrole Zaštitnika građana izuzmu pojedini organi uprave, pre svega službe bezbednosti i poreska uprava. Pored činjenice što bi bilo kakvo izuzimanje pojedinih organa državne uprave bilo neustavno, smatram da ovakva tendencija izuzimanja pojedinih organa iz opsega ombudsmanske kontrole ne može da predstavlja primer dobre uprave i vladavine prava, a to jeste prioritet tokom mog mandata na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Ovom prilikom hoću da se osvrnem na jednu primedbu odnosno stav koji je istaknut od strane pojedinih predstavnika zainteresovane javnosti, uključujući tu i pojedine organe državne uprave, odnosi se na ovlašćenje poslaničkih grupa da nadležnim odborima predlažu kandidate za Zaštitnika građana odnosno Poverenika.
Suštinsko obeležje ovog stava odnosi se na problematizovanje činjenice da su poslaničke grupe obrazovane po osnovu stranačke pripadnosti, te isticanju da se Zaštitnik građana stavlja u zavistan položaj u odnosu na političke stranke.
Bez namere da na ovaj način otvaram bilo kakvu polemiku po ovom pitanju, želim da istaknem da se Ustavom jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da su prema postojećim izbornim propisima ovlašćeni predlagači izbornih lista, pored ostalih, političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i da se prema Zakonu o Narodnoj skupštini u Narodnoj skupštini obrazuju poslaničke grupe iz reda narodnih poslanika. Stoga, bilo kakvo nezadovoljstvo postojećim političkim i izbornim sistemom, jer se ove primedbe suštinski odnose upravo na to, ne može biti rešeno Zakonom o Zaštitniku građana.
U pogledu trećeg aspekta, odnosno unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana, želim da istaknem da smo u toku pripreme ovog zakona prihvatili inicijativu Zaštitnika građana o uređivanju postupka pred Zaštitnikom građana po pritužbama građana, kako bi se stvorili uslovi za njegovo efikasnije i efektivnije postupanje u vršenju kontrole uprave.
Predlogom zakona uvode se skraćeni i ispitni postupak i propisuju rokovi za postupanje Zaštitnika građana. Na ovom mestu želim da naglasim posebno da bez obzira na to što se procesno-pravna terminologija i instituti u Predlogu zakona upodobljavaju u procesno-pravnoj terminologiji i institutima opšteg upravnog postupka, postupak kontrole koji vrši Zaštitnik građana i dalje ostaje specifičan, zakonom propisan postupak, tzv. vanpravne kontrole uprave.
Predložena procesna terminologija i inovelirane odredbe o postupku, ne predstavljaju uspostavljanje nekog posebnog upravnog postupka, niti će predložena procesna pravila dovesti do subsidijarne promene pravila opšteg upravnog postupka.
Dakle, Zaštitnik građana ne rešava o pravima obavezama građana, već utvrđuje činjenično stanje po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi, predlaže mere i iznosi preporuke organu uprave. Zaštitnik građana ne pokreće bilo kakve pravne postupke, kao što je postupak razrešenje javnih funkcionera ili disciplinski postupak, već on podnosi inicijative, upućuje preporuke, upozorava, ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti u radu i postupanju organa uprave.
Prema tome, naše rešenje ne razlikuje se od drugih uporedno pravnih rešenja, naš Zaštitnik građana je tipična Ombudsmanska institucija, te je kao takav ovlašćen, da se obraća Narodnoj skupštini, koja ga je izabrala i koja odgovara za svoj rad.
Ovlašćen je da se obraća Vladi, koja vrši nadzor nad radom državne uprave, ovlašćen je da se obraća drugim nadzornim organima, kao javnosti i te da svojim autoritetom i ličnim ugledom upozorava i ukazuje na rđavo postupanje organa uprave.
Pomenute procesne intervencije i zakonom utvrđeni rokovi, imaju za svrhu da obezbede veću procesnu predvidivost postupanja Zaštitnika građana, u pojedinačnim slučajevima, što će koristiti samom zaštitniku, ali i obezbediti veći stepen procesne predvidivosti građanima kada se pritužbom obraćaju Zaštitniku građana.
I kao zaključnu napomenu, u pogledu Predloga zakona o Zaštitniku građana, želim da istaknem sledeće. Smatram da smo novim zakonom zaista stvorili pravne uslove za unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada Zaštitnika građana, što je opšti cilj, koji je postavljen u akcionom planu za Poglavlje 23. i koji je takođe na ovakav način formulisan i u godišnjim izveštajima Evropske komisije, o napretku Republike Srbije.
U nastavku ću govoriti o drugom Predlogu zakona. U pogledu Predloga o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, važno je istaći da je u vreme njegovog donošenja 2004. godine, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja smatran za jedan od najnaprednijih zakona u Evropi koji reguliše pitanje transparentnosti i otvorenosti rada organa javne vlasti, što potvrđuje najviša pozicija na listi organizacije za opšta prava na informisanost, koja procenjuje zakone o slobodi informacija širom sveta.
Međutim, iako je u međuvremenu menjan 2007. 2009. i 2010. godine, pri čemu su izmene bile usmerene ka poboljšanju izvršenja odluka Poverenika i usklađivanju sa Ustavom, tek ovim današnjim Predlogom zakona vrše se neophodna usklađivanja sa zakonima koji su u međuvremenu doneti, a od značaja su za ostvarivanje prava javnosti da zna, kao što su Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i usaglašavanja sa međunarodnim standardima, transparentnosti javne uprave, kao i proaktivnog objavljivanja informacija od javnog značaja, koji postaje standard u okviru EU.
Sada bih vas zamolila da saslušate pažljivo ove ključne novine, koje zaista pokrivaju četiri aspekta kada je Poverenik za informacije od javnog značaja u pitanju. Novine koje smo doneli vidim kroz ova četiri aspekta, i nadam se da će to biti fokus u našoj raspravi.
Pre svega, u delu proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama kroz unapređenje transparentnosti i povećan broj informacija koje upravo treba da sadrži informator o radu.
Druga stvar, kroz proširenje kruga subjekata na koje se zakon odnosi.
Treća stvar, unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti Poverenika za informacije od javnog značaj.
I kao četvrti, ne manje važan aspekt, to je sprečavanje zloupotrebe prava tražilaca informacija koji pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.
Dakle, ključna poruka koju želim da pošaljem sa ovog mesta, kada govorimo o Povereniku, o izmeni Zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja, to je poruka svim organima javne vlasti da uvažavajući princip proaktivne transparentnosti ne čekaju zahteve za pristup informacijama, već da sami unapred, javno objavljuju što više informacija o svom radu.
Druga bitna stvar je da ne ignorišu zahteve koji im javnost podnosi, jer smo konstatovali da tzv. ćutanje uprave, jedan je od ključnih nedostataka u primeni važećih zakona.
Davanjem ovlašćenja Povereniku da izdaje prekršajne nalog za ne postupanje po zahtevima, dovešće, kako očekujemo, do eliminisanja ove negativne i neželjene prakse velikog broja organa javne vlasti.
Unapređenjem, dakle, pravnog okvira, koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja povećavamo transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji, i to ću zaista ponoviti, veliki broj puta u toku dana, jer nekako, proaktivna transparentnost je simbol izmena ovog Zakona o Povereniku.
Dakle, povećava se transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji tako što se na kvalitetniji i precizniji način uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, odnosno, promoviše se omogućavanje pristupa informacijama na proaktivnoj osnovi. U važećem zakonu propisan sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrstama informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti.
Nove izmene zakona u potpunosti će urediti ova pitanja na način kojim se postiže najveća efikasnost i transparentnost u postupku, te se predlaže obaveza ažuriranja u roku od 30 dana od trenutka nastanka promene podatka sadržanog u informatoru.
Uvodi se obaveza izrade informatora u elektronskom, mašinski čitljivom obliku, koji treba da omogući laku pretragu potrebnih informacija. Predlaže se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik i putem kojeg bi se objavljivali svi informatori. Uspostavljanje ovakvog sistema za koji su, kako se navodi u Godišnjem izveštaju Poverenika za 2020. godinu već stvoreni odgovarajući uslovi, treba da dovede do većeg stepena transparentnosti i lakšeg praćenja sprovođenja zakonske obaveze organa vlasti da izrađuju informatore o svom radu.
Predlogom izmene i dopuna zakona proširen je krug subjekata kojima se utvrđuje status organa vlasti koji su u obavezi da postupaju po zakoni i tu su uključene i određene kategorije fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima poput javnih beležnika i javnih izvršitelja, zatim javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i novina uključujući tu i gradske opštine, potom, privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava, kao i druge organe vlasti na koje se zakon do sada nije odnosio.
Trenutna definicija organa vlasti za potrebe primene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja relativno je široka. Postojala je potreba da se radi usklađivanja sa međunarodnim zahtevima, pre svega Tromso konvencijom koja promoviše transparentnost institucije države kao ključnu karakteristiku dobrog upravljanja proširi krug subjekata sa definicijom organa vlasti, polazeći pritom od realne situacije da postoje ili su ustanovljene i neke nove kategorije subjekta.
Osim toga, aktuelni tekst zakona prilikom određivanja kruga lica koja se smatraju organom vlasti pravi dve kategorije takvih organa, pri čemu se za jednu od njih državni organ određuje veći broj obaveza, na primer, izrada informatora i podnošenje izveštaja Povereniku. Pokazalo se da je ovakva razlika neopravdana u mnogim slučajevima i da bi je trebalo otkloniti jer sužava obim ostvarivanja prava.
Predlogom zakona dodatno je predviđeno da se u organe vlasti uz jedinice lokalne samouprave, to su opštine, gradovi i grad Beograd uvrste i organi gradskih opština, s obzirom na značaj i obim informacija kojima raspolažu da bi se rasteretile centralne gradske uprave i da bi se ubrzao proces o dobijanju informacija povodom podnetih zahteva.
Posebno se precizira i dosadašnja definicija pravnog lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ tako što se navodi da pod organe vlasti spadaju i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uključujući tu, ponavljam opet i gradske opštine.
Dakle, zakonom se precizira da u krug organa vlasti spadaju i privredna društva, u većinskom državnom vlasništvu, pod čime se podrazumeva većinsko vlasništvo bilo kog od ranije navedenih organa vlasti, pojedinačno ili u zbiru.
Međutim, bitna novina u odnosu na dosadašnji zakon je proširenje kruga obveznika zakona na takozvane ćerke firme, odnosno privredna društva koja su u većinskom vlasništvu pomenutih privrednih društava osnovanih od strane organa vlasti, kao i na druga pravna lica koja su osnovana od strane svih navedenih privrednih društava.
Osim ovoga, Predlogom zakona preciziramo i obim informacija koje treba da budu pružene, odnosno treba da ih pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane organa vlasti.
Predviđeno je da i takva pravna lica koja imaju svojstvo organa vlasti i obaveze izveštavanja u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, ali ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.
Kako sam već prethodno navela, govoreći o novim rešenjima u Zakonu o Zaštitniku građana položaj Poverenika je na isti način unapređen postizanjem većeg stepena transparentnosti, učešće javnosti u postupku njegovog izbora, formulisanjem odredba na isti način kroz raspisivanje takođe javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, kao i kroz obavezu nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika obavi javni razgovor sa kandidatima, omogući im da iznesu svoje stavove u ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.
Predlog da se mandat Poverenika sa sadašnjih sedam produži na osam godina, kao i da se ograniči na jedan mandat, oslanja se na istovetna rešenja koja se predlažu po pitanju mandata Zaštitnika građana, a sve to u skladu sa venecijanskim principima imaju za cilj sprečavanje tzv. profesionalizacije vršenja dužnosti Poverenika.
Takođe, prema godišnjim izveštajima Poverenika u primeni zakona sa aspekta ostvarivanja nadležnosti Poverenika, uočeno je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, kao i da je otežano sprovođenje njegovih ovlašćenja. Novo zakonsko rešenje daje operativnije ovlašćenje Povereniku da izrekne kazne zbog ne izvršenja njegovih, odnosno njenih odluka u zavisnosti ko bude na mestu Poverenika.
Sa druge strane, dosadašnja primena zakona ukazala je i na mogućnost zloupotrebe prava od strane tražilaca informacija koji neretko pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnih podnošenja žalbi Povereniku.
Imajući u vidu navedeno, bitne novine sadržane su u predloženom novom članu zakona koji se odnosi na obaveznost izvršenje rešenja Poverenika. Dakle, kao prvo, Povereniku se daje ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka kada u žalbenim postupcima oceni da je učinjen prekršaj predviđen zakonom. Sa ovim rešenjem je povezana i odredba koja predviđa da se podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane tražioca informacije uslovljava prethodnim podnošenjem žalbe Povereniku, odnosno pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom kada žalba Povereniku nije dopuštena.
Na ovaj način želimo da otklonimo mogućnost zloupotrebe prava koju pruža trenutno važeći zakon koji je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka razdvojio od žalbenog postupka što u praksi dovodi do velikog broja ovih zahteva podnetih od strane tražilaca informacija i to preko advokata bez prethodno izjavljenog pravnog sredstva protiv odluke, odnosno postupanja organa vlasti.
Ovakvo postupanje, odnosno ne izjavljivanje žalbe Povereniku, uz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, daje osnova za zaključak da to podnošenje zahteva za pristup informaciji nije imalo za svrhu dobijanje informacije, već da je predstavljalo samo sredstvo usmereno ka ostvarivanju prava na naknadu advokatskih usluga u postupku pred Prekršajnim sudom što predstavlja klasičan primer zloupotrebe prava.
Nema sumnje da put ka dobijanju tražene, odnosno potrebne informacije u slučaju kada organ vlasti odbija da omogući pristup, vodi preko postupka pred Poverenikom, odnosno Upravnim sudom, a ne preko prekršajnih postupaka. Te se stoga predlaže rešenje da se sa pokretanjem prekršajnog postupka sačeka dok se ne okončaju odgovarajući drugostepeni postupci.
Nakon više usaglašavanja sa zahtevima Evropske komisije koji su izneti u pisanim primedbama dostavljenim od strane „Sigme“, kao i na sastancima koje su predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave održali sa ekspertima ove organizacije u prethodnih devet meseci i bili su nam izuzetno značajni, istakla bih da su predlozi koji su se odnosili na unapređenje transparentnosti rada, naročito kod formulisanja obaveznih podataka koje treba da sadrže informator o radu organa vlati, većim delom usvojeni što je i pohvaljeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije dostavljenom 5. oktobra ove godine, kojim su dobijeni pozitivni komentari na izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Donošenjem predloženih izmena, odnosno dopuna, transparentnost u radu organa vlasti je promovisana kao glavni i primarni oblik obezbeđivanja prava na informaciju kroz, ponavljam, projektivno objavljivanje svih važnih informacija o radu organa vlasti i naravno efikasno i odgovorno postupanje organa vlasti po zahtevima tražilaca u skladu sa zakonom.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista zadovoljstvo da u visokom domu danas predstavim ova dva izuzetno važna zakonska predloga, za koje odgovorno mogu da tvrdim da su od suštinskog značaja za ostvarivanje principa dobre uprave, uprave koja treba da postane servis građana i privrede, a manje regulator, uprave u koju građani imaju poverenja u pogledu nepristrasnog, profesionalnog obavljanja javnih poslova i u kojoj su uspostavljeni efikasni sistemi nadzora i praćenja rada i postupanja, što je inače jedan od osnovnih ciljeva nove Strategije javne uprave za period od 2021. do 2030. godine, koju smo uneli u prvoj polovini ove godine. Zapravo, Strategija je doneta u prvoj polovini ove godine. Razmišljam, to je nekih 25 minuta kako govorim, normalno je da se omakne greška u govoru.
Suština je da su ovi predlozi zakona zaista na ponos Republici Srbiji kada je u pitanju proces evropskih integracija, odnosno usklađivanja zakonskih akata.
Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje instituciju Zaštitnika građana i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, želimo da damo doprinos unapređenju odgovornosti i transparentnosti rada državne uprave.
Ja sam uverena da ćemo rešenjima koja sadrže zakoni koji su danas pred vama u tome i uspeti.
Vama hvala na pažnji. Zaista sam sa saradnicima, ne samo koji su tu, nego koji danas detaljno prate i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tok naše rasprave i kasnije u pojedinostima kada budemo razmatrali ove zakone, mi smo vam na raspolaganju. Nadam se da će i javnost uzeti svoje učešće. Očekujem svakako i vrlo kritički doprinos, konstruktivno kritički doprinos medija, koji treba da nam pomognu da ova dva predloga zakona zaista pokažu da je Republika Srbija demokratično društvo, čiji su zakonski akti u procesu evropskih integracija nešto što jeste ponos zemalja u regionu i to mi danas treba da pokažemo, i narednih dana, jer Narodna skupština Republike Srbije je jedino mesto gde treba i gde će i u buduće da budu definisani akti koji će svuda i na svakom mestu svakom građaninu Republike Srbije garantovati sva ustavna prava. Hvala vam.