Hvala predsedavajući.
Izuzetno poštujem demokratski potencijal prethodne govornice, i često se može čuti da ono što koleginica govori treba da budu neke od vrednosti na kojima ćemo insistirati i ubuduće u Srbiji, kao u demokratskom društvu.
Jedino što žalim je što njihova stranka je zapala u dužničko ropstvo Dragana Đilasa, ali ima jedna zanimljiva stvar. Mogu da im čestitam novog koordinatora Đilasove poslaničke grupe u Skupštini Srbije. To je onako lepo izvedeno, nadam se da neće biti …
Evo, negiraju, verovatno im se ne dopada novi koordinator Saveza za Srbiju. Negoduju poslanici koji pripadaju toj poslaničkoj grupi.
Nego, vratimo se mi zakonima koji su danas na dnevnom redu.
Imamo na dnevnom redu 18 vrlo važnih zakona. Neću govoriti o svakom od njih pojedinačno, hoću da spomenem nekoliko njih za one koji nas ne prate od samog početka. Mi smo nekih osam, nešto više od osam sati, traje rasprava danas, govorili smo o Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji, izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, hoću da izdvojim i Zakon o dobrovoljnom vatrogarstvu, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, o besplatnoj pravnoj pomoći i zakon o lobiranju.
Po mom ličnom mišljenju, naravno bez ikakvog kategorisanja, mislim da su ovo vrlo važni zakoni koji će u dobroj meri unaprediti život građana Srbije u narednom periodu. Mi ćemo i u narednim danima, sigurno će desetak dana trajati rasprava o ovim zakonima što u načelu, što u pojedinostima, i govorićemo o dosta detalja.
Nadam se da građani Srbije zaista ovo prate sa pažnjom, jer se tiče naše svakodnevnice. Ja ću samo kratko izneti podatke o strašnim poplavama koje su nas zadesile u maju 2014. godine, da vas navedem na razmišljanje o značaju predloženih zakona tokom ove sednice.
Dakle, Zakon o sprečavanju katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Šta mi zapravo pokušavamo tim predlogom zakona? Koliko ćemo unaprediti život ljudi? Pogledajte podatke iz maja 2014. godine. Takve razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Poplava je 2014. godine ugrozila živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona ljudi, to je 22% ukupnog stanovništva Srbije, u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
Rezultati procene su pokazali, ne traje dugo, molim vas, samo pažljivo saslušajte, da u 24 opštine koje su pogođene poplavom šteta je iznosila milijardu i 525 miliona evra, od čega 57% te ukupne štete je vrednost uništene materijalne imovine, nešto oko 900 miliona evra, a oko 650 miliona evra se odnosi na gubitke u proizvodnji. Kada se uzmu u obzir i preostale opštine, dakle do 38 opština koje su pogođene poplavama, ukupna šteta iznosi 1,7 milijardi evra ili više od 4% BDP.
Neću dalje da vas zamaram brojkama, znam da ljudi nisu uvek raspoloženi za to, ali za one koji su ispratili da shvatite koliko smo izgubili 2014. godine, jer sistem zakonodavni i sistem organizacije naših lokalnih samouprava, institucija koje su bile zadužene da reaguju u tom trenutku, nije bio do te mere uređen da smo doživeli ovu vrstu štete. To ne sme da nam se dogodi, zbog toga služe ovakvi zakoni i ove koje sam malopre pobrojala i upravo ovaj Zakon o sprečavanju katastrofa o upravljanju vanrednim situacijama.
Da bi se sprečila, dakle, ne samo trauma ljudi, žrtva ljudi koja je na prvom mestu, onda moramo i kao neko ko ozbiljno rukovodi, vodi državu, ima odgovornost za rukovođenje, da razmišljamo i o materijalnoj ekonomskoj posledici našeg zakonskog okvira kojim se i rukovodimo.
Rekoh da ću u narednim danima da govorim malo više o zakonima detaljno. Ovog bi puta se osvrnula na rezultate MUP-a, neću mnogo, ja volim da spominjem brojke, jer one su neumoljive, tu nema laži i može da me koriguje neko ko se time bavi ozbiljno, statistički, godinama, decenijama unazad, do sad se nije dogodilo da sam iznela lažan ili pogrešan podatak i mislim da to treba da bude način ponašanja u srpskom parlamentu. I, savetovala bih nekima da se više drže činjenica nego uopštenih izjava koje su netačne.
Dakle, u gotovo svim oblastima rada u MUP-u je zabeležen značajan napredak, stanje se popravilo. Učiniće vam se malim brojka od 3%, ali opšti ukupan kriminal u Srbiji u prvih šest meseci ove godine je smanjen za 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Da vam bude jasnije 1.300 krivičnih dela manje je zabeleženo nego što je bilo u prethodnom periodu. Zašto ovo pričam? Zato što svakodnevno i mediji su okrenuti senzaciji. Mediji svakodnevno beleže, izveštavaju o velikom broju ubistava, nemilih događaja, naravno da ljudi vole da čitaju nešto što je senzacija, ali se provuče mnogo toga što nas čini uznemirenim društvom, a što nije realno istina. Zbog toga govorim o ovim realnim podacima.
Još jedna zanimljiva brojka. Smanjen je značajno ukupan broj izvršenih krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo za 33,56%. Reći ću vam da u prethodne četiri godine od 2014. godine do 2018. godine imamo gotovo 34% manje teških ubistava i ubistava nego što je to bilo u periodu od 2008. do 2012. godine.
Upravo oni koji nas prozivaju da je naše društvo nesigurno, da Srbija nije bezbedno mesto, u periodu od 2008. do 2012. godine imali smo 608 takvih teških krivičnih dela. Poslednje četiri godine kako je ministar Stefanović na čelu Ministarstva, cifra se spustila na 400. Dakle, gotovo, odnosno tačno za trećinu manje. Ogroman trud ljudi stoji iza ovih rezultata. Ovo nije samo brojka. Ovo je odličan timski rad, ovo je mnogo ulaganja u ljude u timski rad, u rad na terenu.
Sve to ne može da bude samo dobra volja i ne može da bude samopoštovanje onoga koji je prvi među vama, ko je na čelu ministarstva ili na čelu određenog sektora ili direkcije. Radi se o tome da su ljudi osetili da iza sebe imaju podršku države, da iza sebe imaju ljude koji brinu o njihovom statusu, ne samo o tome kakva je njihova uniforma, kakav je prostor u kojem oni rade, kakvi su automobili, kakva je oprema, kakvo je oružje, brine se o standardu tih ljudi, brine se o porodicama ljudi koji su pripadnici sektora bezbednosti.
U pripremi su stanovi za tzv. bezbednjake, izvinjavam se što ovako žargonski govorim, redovno se brine o članovima porodice, posebno o porodicama nastradalih pripadnika sektora bezbednosti. To su, sve ovo o čemu ja govorim, su stvari koje su lako proverljive i koje možete pronaći u ozbiljnim dokumentima. Dakle, nije nešto što je moja lična procena.
Još jedna stvar koja se često provlači, to opozicioni poslanici i političari često vole da govore i odlično je da sada čujete, stopa ubistava u Srbiji na 100 hiljada stanovnika, radila je ozbiljna međunarodna organizacija, u Srbiji je jedan i po. Reći ću vam kakvo je stanje u regionu, reći ću vam koje su to zemlje koje imaju mnogo goru stopu od nas. Dakle, broj ubistava na 100 hiljada stanovnika u Crnoj Gori 2,7, u Mađarskoj 2,6, Bugarska 1,6, Rumunija 1,6, Austrija 1,8, ponoviću, u Srbiji 1,5.
Dakle, sve ono što smo slušali prethodnih dana pada u vodu. Ove brojke govore nešto drugo. Znam da je teško. Da imamo društvo u kojem nema kriminala, nema korupcije, to ne postoji nigde na svetu. Da li se trudimo da popravimo situaciju? Značajno se trudimo, ulažemo, ne samo u ljude koji su na terenu, ulažemo u logistiku, ulažemo u ljude koji su strateški važni za sistem bezbednosti.
Ono što je za nas važno ubuduće, u periodu kada planiramo budžete, da insistiramo i svi mi u parlamentu posebno, da u budžetu bude odvojeno više novca nego do sada za sektor bezbednosti, po različitim osnovama, i za modernizaciju, i osavremenjivanje, ali i za same pripadnike za podizanje njihovog standarda, jer su to ljudi koji su sa nama svakog dana na ulici. Želimo da imamo poverenje, želimo da nam obezbede sigurnost, a to može samo kada se oni osećaju sigurnim i kada osećaju da država stoji iza njih.
Policija, kao što jeste rekao ministar, podržaću, jeste garant i bezbednosti i sigurne Srbije. Šta god govorili oni koji to rade za sitne političke poene, ne zaboravite, takvi udarci koje nanosite, ne nanosite nama kao političkoj stranci, nanosite državi. To što ćete trenutno dobiti vreme u medijima, jer će oni preneti vašu laž ili senzaciju, dugoročno nanosi štetu našim institucijama.
Kada neko napadne funkcionera, ministra, nekoga ko je visoko pozicioniran u važnoj instituciji, ne napada tog čoveka lično, to je jedna strana štete koja se nanosi, urušavate ugled te institucije, urušavate ugled države. Gde je granice između moje političke koristi, mojih sitnih dnevnih poena i štete koju nanosim državi.
Mislim da neko ko je patriota, ko se takvim naziva, ko želi da se bori za razvoj svog društva, svoje države sve vreme to mora da nosi negde na umu. I, to sam negde pročitala u izlaganju, između redova u izlaganju prethodne govornice.
Samo takva politička scena kojoj je ta vrsta patriotizma koja je protkana neprestano kroz naša izlaganja i ponašanja može da vodi Srbiju napred. Naši su problemi toliko ozbiljni, jer ih donosi svakodnevnica svetske bezbednosti pred naša vrata. Ono što su globalni izazovi, kuca i na vrata Srbije, jer se nalazimo u srcu Evrope.
Volela bih da razumeju svi pripadnici političkih stranaka, jer mi zajedno krojimo sudbinu Srbije i sudbinu građana Srbije. Hvala vam na pažnji, naravno da ćemo podržati ove zakone u Danu za glasanje.