Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8833">Marija Obradović</a>

Marija Obradović

Srpska napredna stranka

Govori

Član 107.
Da sam zlonamerna, ja bih pitala gde su ti borci za ljudska prava kada je u vreme ministra pravde iz DS žena 350 dana bila u pritvoru, bez izlaska na sudski proces? Na drugom danu sudskog procesa oslobođena je, naravno, kasnije uz veliku odštetu koju je naplatila državi. Gde su bili ti ljudi tada? Znači, bila je punu godinu.
Takođe još jedna žena. Imam ime i prezime, imam podatke. Oni koji me znaju, znaju da nikad ne govorim napamet. Isključivo uvek držim činjenice koje mogu da potvrdim u svakom trenutku.
Ovo nije način na koji mi treba da razgovaramo, da nabrajamo ko je gde bio, šta je radio, zašto, gde, zašto niste bili dovoljno…
Ja bih volela, bez obzira što prozivam kolegu Pavićevića, da mi kaže da li će glasati za ove zaključke? Želim da, zajedno sa mnom, ruku pod ruku, nakon usvajanja ovih zaključaka, prati da li se implementiraju i da nas dvoje pokažemo koje smo rezultate ostvarili da se ove preporuke realizuju. To je smeru u kome treba da ide ova rasprava ako želimo da budemo konstruktivni.
Nadovezaću se na vaš komentar da zaista građane Srbije ne zanima ova vrsta diskusije.
Na dnevnom redu su medijski zakoni. Govorimo danas po amandmanima, o onome što je neophodno da se unapredi, o zakonu i rešenja koja su ponuđena u okviru ovog predloga zakona.
Ono što govore poslanici opozicionih stranaka, a ne ide u interesu unapređenja ovog zakona i novih amandmana zaista ne treba da zauzima vreme u ovoj Skupštini. Ono što je jako zanimljivo i neobično u ovom parlamentu je da poslanici određene stranke koriste svoje vreme kako bi branili amandman druge stranke. To mi je po malo neobično. Doduše, jesam mladi poslanik.
Opaske koje su se mogle čuti u prethodnih 45 minuta zaista ne stoje i jedna su igrarija sa građanima Srbije.
Šta su mediji kada govorimo o autocenzuri i da li nju treba ubaciti u neka rešenja u okviru ovog zakona?
Kaže se da nema dovoljno predstavnika opozicije u medijima. Da li se samo vreme u televizijskim programima nekoliko televizijskih stanica posmatra kao jedini prostor gde neko treba da se pojavi? I ovim je predlogom zakona, a i ranije, precizirano šta su to mediji. Ne možete samo ukoliko vas nema u prva tri medija, recimo najgledanije televizijske stanice, reći da vas nema i da u zemlji postoji cenzura ili autocenzura. Da ne govorimo o tome što vas apsolutno ima, odnosno predstavnika opozicije, u svim medijima.
Samo želim da kažem građanima da se u holu Skupštine Srbije svakodnevno nalazi tridesetak televizijskih ekipa i predstavnika različitih medija i apsolutno najveći broj pres konferencija drže predstavnici opozicije. To može da potvrdi i pres služba Skupštine Srbije. Sve ono što oni imaju mogućnost da gotovo 24 sata saopštavaju iz Skupštine Srbije se nađe u etru srpskih medija na najrazličitije načine, bilo da su to štampani, audio ili elektronski mediji. Dakle, ništa od toga ne stoji.
O tome da li je premijer vikao ili ne, zavisi od praga koliko neko može da podnese kad sluša. Ja imam vrlo osetljiv sluh i nisam primetila da je premijer vikao, moguće da je malo energičnije govorio.
Što se tiče plaćanja struje, to je jedna građanska dužnost. On je samo zamolio, podsetio da treba da se obavlja građanska dužnost sve građane Srbije koji žive na teritoriji te zemlje. Hvala.
Hvala.
Htela sam da sačekam da čujemo sva tri amandmana na ovaj član 15. i da dam jedan zajednički komentar, nadam se da će biti konstruktivan zato što ova diskusija je poprimila pravi ton, ovako treba da izgleda, da probamo da ovaj predlog zakona unapredimo što je moguće više, da ga preciziramo što je moguće više i pokazuje da i ovi amandmani različitih poslaničkih grupa žele samo da još detaljnije preciziraju određene ponuđene opcije.
Nisu prihvaćeni ovi amandmani, u ovako detaljnoj formi, ali ja ću sada ponuditi drugačiji pogled na to. U ovom predlogu zakona je predviđeno projektno finansiranje medija. Ove teme koje su se čule u okviru ova tri amandmana su teme koje treba da budu u projektima za projektno finansiranje medija.
Dakle, sve ove oblasti koje su pomenute mogu biti teme koje će posebno nositi svaki projekat i ponuđeni određeni programski sadržaj, jer i borba protiv korupcije koja treba da se prikaže kao prioritet od javnog interesa, može da bude naslov za odlučan niz i informativnih i obrazovnih emisija i emisija u kojima se komunicira sa gledaocima.
Takođe i interesovanje građana za javne poslove, odnosno podizanje tog interesovanja, zatim svrsishodnost troškova koji nastaju na teret sadašnjih i budućih poreskih obveznika na osnovu podizanja interesovanja građana za javne poslove i ono što je veoma važno, negovanje interkulturalne međuetničke komunikacije, negovanje duha tolerancije i vrednosti multikulturalnog društva, sve su to teme koje ja sada sugerišem i urednicima medija i novinarima kolegama da se zaista ovim pozabave jer mogu da donesu ozbiljne sume novca i svojim redakcijama i svojim medijima i da značajno doprinesu podizanju standarda i obrazovnih i duhovnih i moralnih u svojim zajednicama. Hvala.
Hvala.
Izuzetno uvažavam aktivnosti i posvećenost koleginice Papuge u radu ovog parlamenta, i profesionalno i privatno.
Mislim da je reč getoizacija suviše jaka kada govorimo o ovom predlogu zakona. Područje Vojvodine u Srbiji je zaista jedan simbol poštovanja ljudskih prava i mislim da je prejaka reč.
Treba da radimo na tome da zajedno živimo, a ne jedni pored drugih, ali vi zaista i vaša poslanička grupa u parlamentu to i dokazuju, da u Srbiji ima prostora za mnoge nacionalne manjine. Hvala.
Hvala.
Ja ću se pridružiti komentarima ministra Tasovca da zaista ne treba plašiti ni zaposlene u medijima, ni urednike redakcija, niti ljude koji na bilo koji način sada su finansirani iz državnog budžeta, da će po usvajanju ovog zakona apsolutno ostati bez posla, da će biti ugašeni svi regionalni i lokalni mediji, da više ne postoji mogućnost da se čuje informacija onog trena kada bude izglasan ovaj zakon.
To je apsolutno pogrešno zbunjivanje, obmanjivanje građana, jer svako ko se ozbiljno bavi medijima, obradovao se trenutku kada može da se finansira na pravičan način uz komisije, uz propisane procedure, ono što on želi da plasira gledaocu i zna da će biti pronađen novac za to.
Jer, kada zaista ponudite dobar proizvod koji interesuje gledaoce, konzumente usluga vašeg medija nema razloga da brinete. Znam mnoge kreativne urednike novinare koji su bili zarobljeni u gradskim državnim redakcijama, da tako laički nazovem, jer nisu imali razumevanje urednici, niti je bilo dovoljno novca u okviru onoga što je predviđeno tim državnim ili opštinskim budžetom, da oni urade i realizuju određeni projekat.
Posebno kako se menja i ambijent u našoj državi i privredni ambijenti i kako usvajamo mnoge evropske vrednosti, neophodno je da se menjaju naši programi, da upoznajemo građane sa tim novim vrednostima i zbog toga je neophodno da se pronađu i drugi načini finansiranja.
Ako uvek budemo u okviru onoga i budemo tako ležerni da određena količina novca stiže svakog meseca ili nakon određenog perioda na naše račune, tu teško da će biti kreativnosti, teško da ćemo moći da sprovedemo tržišnu utakmicu, a tržišna utakmica je izlazak na otvoreno tržište gde zaista samo kvalitet, upornost, posvećenosti i rad pobeđuju.
To je nešto što može da da rezultat u Srbiji. Na tome treba da insistiram. Hvala.
Hvala.
Moram da reagujem na to i da kažem nešto sasvim suprotno, u šta će građani biti sigurni i verujem da će biti na mojoj strani.
U ovoj zemlji, u Srbiji se ne dešava ništa ni manje, ni više nezamislivo ili nepredviđeno nego u ostatku civilizovanog sveta i Evrope, niti u regiji u kojoj se mi nalazimo. Tako su ove ocene vrlo neprimerene, nemaju mesto u diskusiji.
O tome koliko je ovaj zakon dobar ili loš, odnosno kakva je sloboda medija u Srbiji, govore bolje stavovi i međunarodnih institucija i međunarodnih stručnjaka, a i domaćih novinskih i medijskih udruženja.
Ja ću još jednom podsetiti, jer uporno se govori protiv toga i zanemaruju se te činjenice, i „Transparentnost Srbije“ i Udruženje novinara Srbije i NUNS, svi su potvrdili da je ovaj set medijskih zakona u skladu sa osnovnim intencijama medijske strategije, a nakon analize predloga zakona, ocenjeno je da je predlagač prihvatio najvažnije sugestije medijske zajednice. Ovo je objavljeno u svim dnevnim listovima. Konkretno sam izdvojila citat Agencije TANJUG, Agencije BETA, objavljeno u listu „Blic“ 29. jula u 18 časova i 14 minuta.
Da sa tim završimo, da više ne zbunjujemo građane, a ja ću ovo uporno ponavljati, a da ne govorim o potvrdama međunarodne zajednice, o ocenama Evropske komisije, koje je više puta ponovljeno, jako je zanimljivo da su predstavnici svih političkih stranaka u razgovoru sa gospodinom Majklom Devenportom potvrdili da će podržati ovakav predlog zakona i brojna medijska novinska udruženja. Dakle, ne treba zbunjivati dalje građane.
Još jedna netačna informacija. Koleginica Biljana Hasanović-Korać tokom prepodnevnog izlaganja rekla je da, kada govorimo o cenzuri medija, rečeno je da mediji nisu izveštavali o Nacionalnoj konferenciji Ženske parlamentarne mreže, jer su samo želeli pod uticajem cenzure ili autocenzure da izveštavaju o pojavljivanju gospodina Nebojše Stefanovića, tadašnjeg predsednika Skupštine Srbije. To je sasvim izvučeno iz konteksta, stavljeno u dnevno-političke svrhe, odnosno u svrhu objašnjavanja jednog amandmana u okviru ovog zakona. To je netačno.
Ono što je moje mišljenje, a naročito oni koji poznaju gospodina Stefanović, da mediji, novinari, koji su tada izveštavali nisu zainteresovani za temu rodne ravnopravnosti.
Nismo dovoljno obratili njihovu pažnju, nismo im možda dovoljno sugerisali koliko je važna ta tema. To jeste jedan od zadataka Ženske parlamentarne mreže, ali stavljati u taj kontekst predstavnike, funkcionere SNS, pa pobogu ja sam u to vreme bila prva koordinatorka i jedna od onih koja je zajedno sa vama to pripremala. Zar nije isto predstavnicima medija da li ću tu biti ja ili će biti Nebojša Stefanović? Dakle, to je neko iz SNS.
Stvar je o nedovoljnom interesovanju za temu rodne ravnopravnosti. Dakle, nemojte ponovo zbunjivati, to se sve vreme radi. Hajde da se vratimo konstruktivnoj raspravi o ovom predlogu zakona. Hvala.
Medijska scena, medijske slobode, stanje nije odlično, treba ga unapređivati uvek, ali ko je doneo zakone i po kojim zakonima se ovo sve odvijalo? Zbog čega menjamo ovaj zakon? Znači, ovi koji su doneli prethodni, nisu ga dobro doneli u dobroj formi, nisu ga dobro sprovodili. Ne možemo sada da krivimo novinare što je ovakva medijska scena ili oni ne rade dobro ili nisu dobro obrazovani ili možda političare koji pritiskaju te jadne novinare.
Ovo što govorim je suviše vulgarno, prosto i ne treba na ovaj način da se izražavamo. Zato i donosimo novi, bolji zakon koji, slažemo se svi, je dobar, samo u nijansama ga popravljamo. Popravljamo zakone koje ste vi doneli. Vi ste doprineli tom zakonskom osnovom da stignemo ovde gde se nalazimo danas.
Hvala. Još jednom da zamolim kolege poslanike da budemo demokratični i da budemo otvoreni ka nekoj konstruktivnoj raspravi. To sam ponovila nekoliko desetina puta danas i da ne plašimo građane biće, neće biti lokalnih medija, svi ćete plaćati, plašite se električnih brojila, sakrivajte ih u vašim domovima.
Ne znam kakve poruke se šalju građanima ovog puta. Više puta je i ministar spomenuo, a i ja ću takođe insistirati na tome, da je to jedan način pravljenja evidencije i da je to početak. I da postoje naravno brojan podzakonska akta kojima će biti detaljnije regulisane određene odredbe, a naš je posao poslanika da pored toga što donosimo zakone i nadziremo, da kontrolišemo kako se sprovode ti zakoni. Da li su doneta neophodna podzakonska akta i da pratimo kako se to sprovodi. E, naše će obaveze biti da sve ono što nije definisano ovog puta i što ste čuli i što su zamerke opozicije koje stoje u dobrom delu, da probamo da kroz podzakonska akta da to regulišemo. Hvala.
Hvala.
Želim da se zahvalim predstavnicima ministarstva jer su prihvatili i ovaj amandman ispred SNS. Istovremeno da se zahvalim i na saradnji tokom pripreme ovog predloga zakona i tokom diskusije u Narodnoj skupštini.
Želim da se zahvalim i kolegama poslanicima koji su zaista dali značajan doprinos da unapredimo onaj prvobitni predlog zakona. Iako su se mogle čuti mnoge paušalne ocene i uvrede tokom ove diskusije, posebno upućene vladajućoj većini, zaboravimo to, hajde da upoznamo građane vrlo kratko sa par činjenica.
Mi smo govoreći o medijskim zakonima razmatrali oko 220 amandmana. Usvojena su 23 amandmana, uglavnom opozicije, kroz izuzetno konstruktivnu raspravu, posebno na Odboru za kulturu i informisanje.
Želim da informišem građane da smo sinoć u 22,00 časa održali sednicu Odbora za kulturu i informisanje gde smo razmatrali ove amandmane, gde su zaista učestvovali i predstavnici ministarstva i opozicioni i pozicioni poslanici i da se vredno radilo.
Ova poslednja četiri dana smo zaista vredno radili punom snagom, sve kolege poslanici, sve skupštinske službe i njima se posebno zahvaljujem i u svoje ime i u ime svoje stranke i mislim da ovako predan i efektivan rad može mnogo da pomogne Vladi Srbije, da istraje na ovom jako dugom, teškom i napornom putu.
Sutra ćemo po ovoj diskusiji izglasati svih pet reformskih zakona, Zakon o privatizaciji i stečaju i set od tri reformska medijska zakona i time ćemo štiklirati jedan veliki korak napred na onoj listi koraka koja nas čeka ka putu evropskih integracija i unapređenja standarda života građana u Srbiji.
Hvala svima još jednom. Posebno se zahvaljujem građanima koji su sa izuzetno velikom pažnjom pratili zasedanje ove sednice poslednjih četiri dana, ovo vanredno zasedanje i još jednom se zahvaljujem kolegama koji su u svojim granicama probali da budu maksimalno konstruktivni.
Drage kolege, mislim da je ovo jedini način da ovako pristojnom raspravom i argumentovanom unapredimo sopstveni imidž poslanika i Skupštine Srbije kao najvišeg doma u Srbiji. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kolege poslanici, mislim da predlagač ovog zakona, dakle, Vlada i mi pripadnici stranaka koji će podržati ovaj predlog zakona možemo biti izuzetno zadovoljni tokom ove diskusije.
Za onoga ko prati kod kuće, a za nas koji smo malo više upućeni u tu materiju, jer bavimo se ovim do detalja, nisu se mogle primetiti značajne zamerke. Nešto što bi bilo krupno, što bi menjalo suštinu zakona, što će izazvati velike proteste među ostatkom predstavnika vlasti u ovom velikom Domu. To su bile zaista minimalne zamerke negde u tehničkom smislu, negde nijanse u primeni određenog člana zakona, ali ono što zaista jeste jedna linija koja se primećuje tokom ove diskusije je da je zakon zaista dobar, da Predlog zakona i da one potvrde da je Predlog zakona zaista dobar koji smo dobili od međunarodne javnosti, od međunarodne zajednice, od Evropske komisije, od stručnjaka, od strukovnih medijskih udruženja koji su podržali ovaj predlog zakona na kome smo svi zajedno radili i prethodnih ne meseci, nego godina, zaista potvrđuje da je ovog puta pred nama jedan odličan Predlog zakona koji uređuje vrlo tešku i komplikovanu oblast medijskih zakona.
To je oblast zakona koja u bilo kojoj zemlji u svetu se vrlo teško i komplikovano reguliše, jer sloboda medija je nešto što ne možete spakovati ni u četiri zida niti u određenu kutiju, ali vrlo teško i u, pa, sad recimo, i u ovih tri stotine članova jednog zakona, jer to je negde suština regulisati, probati da damo neke okvire u kojima će se kretati slobode medija, jer moramo je nečim barem definisati. Nećemo ograničiti, jer nemoguće je ograničiti ni slobodu javne reči, niti slobodu informisanja u demokratskom društvu, i to nije ničija namera, i to je ono što se odlično vidi tokom cele diskusije.
Kolege koje su imale zamerke na ovaj predlog zakona, stoje njihove zamerke, i svakako da ćemo kroz amandmane razgovarati šta je to što možemo da uradimo, neke zamerke tu stoje. Moram reći, a da me građani i javnost pogrešno ne shvate, ako je najveća zamerka ovog predloga zakona ukidanje pretplate i uvođenje takse, mi smo onda na odličnom putu. Taj je jedan član zakona, ta jedna zamerka među tri stotine članova Predloga zakona možda bude nešto o čemu možemo da razgovaramo. Kažem ne želim da me neko pogrešno shvati, iznosim lični stav, ali sam jako zadovoljna i kao novinar i kao neko ko je 20 godina u medijima i neko ko je napravio nekoliko lokalnih medija i znam koliko se teško živi i radi, koliko se teško provlačilo kroz iglene uši tadašnjih medijskih zakona, tadašnjeg političkog bahaćenja, tadašnjeg političkog progona. Poslednjih osam godina bavim se politikom, pre toga sam bila uglavnom u lokalnim medijima i uglavnom i informativnom programu i znam kakav je progon bio i urednika i novinara koji su želeli da razmišljaju drugačije.
Onog trena kada sam ušla u politiku bavila sam se informativnom službom u stranci. Tog trenutka sam zaista osetila, ako sam možda kao novinar i bila zaštićena u toj redakciji, možda je negde urednik ili direktor medija i probao da me zaštiti, tog trena kada sam probala da pronađem medijski prostor za stranku, tada novoosnovanu stranku 2008. godine, to su bile Isusove muke. Apsolutno posle kratkog vremena odlučili smo da u SNS vodimo evidenciju, a o tome postoje dokazi, koliko je vremena bilo dato SNS ili Tomislavu Nikoliću, ili Aleksandru Vučiću, bilo kom drugom funkcioneru ili toj novoj stranci SNS, kako je jačala. Kako su naše akcije i potezi bili sve jači, sve su bili veći pritisci da nas nigde nema.
Ovo o čemu govorim možemo i da dokumentujemo, ali dovoljno je da pogledate arhivu i Studija B i RTS u to vreme u periodu 2008. do 2012. godine. To je period u kome smo mi merili minutažu. Na Studiju B zaista uzaludno smo danima gledali program, nije se moglo čuti ništa o akciji, o akciji stranke koja je tada rasla velikom brzinom, dobijala veliki broj članova, veliku popularnost imala, neko je jako želeo da se to nigde ne čuje i ne vidi, ali upravo se vratilo to bumerangom, onima koji su pokušavali da ugase tu popularnost i da javnost ostane neobaveštena o svemu tome. Jačina stranke je buknula velikom brzinom i napravila je rezultat koji jeste 2012. godine.
Kažem da ovo može da se potvrdi, kažem da sam svedok svega toga kao i ljudi u SNS i zbog toga zaista me ljudski pre svega boli kada neko govori o cenzuri danas. Kada neko govori o tome da nema dovoljno prostora ili kada mu se da prostor, to mu se daje na određeni način.
Kada neko govori o cenzuri svakodnevno toliko glasno i kroz usta i etar velikog broja medija teško da te cenzure zaista postoje. Kada su kolege govorile o tome koliko su određeni političari stavljani na naslovne strane, koliko je kaljan njihov ugled nisam čula da su spominjani predsednik države Tomislav Nikolić, o čemu ne treba govoriti kako se prema njemu ophode prema medijama, kako određeni mediji imaju rubrike, stalne stranice koje se bave unižavanjem predsednika Srbije na ovaj ili onaj način ili njegovih saradnika, a da ne govorim o predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, koji je zaista najnapadanija ličnost u srpskim medijima.
Tako da sam među predstavnicima bivšeg režima, zaista bih ovu raspravu o medijskim zakonima preskočila, jer mislim da kritika ovog predloga zakona sa njihove strane može da se nazove njihovim rečnikom korišćeno sramotno.
Pogledajte u oči novinare, urednike sa kojima ste se igrali pre 2012. godine. Da li je 2012. godine skinut neki urednik, neki direktor medija? Da li je promenjen sastav novinara? Mnogi su to zamerali čelnicima Srpske napredne stranke, zbog čega ne promene te ljude i to se nije dogodilo.
Hajde da realno pogledamo činjenice i da na taj način razgovaramo - ima li ili nema cenzure, ima li ili nema medijskih pritisaka. O tome kako pojedini vlasnici privatnih medija uređuju svoje programske sadržaje, koriste svoju nacionalnu frekvenciju, o tome može da se razgovara, treba da se razgovara i ovaj predlog zakona na dobar način uređuje upravo tu oblast.
Ja ću, kao i ministar Tasovac, osvrnuti se na tu frazu „sramotan način hitnog postupka“. Sramotno je nešto što je ispod svakog morala, nešto čega se stidimo, što treba da sakrijemo.
Ako zaista mislite da u ovom trenutku, gde velikom brzinom grabimo napred da odmaknu pregovori sa EU, da zatvorimo što više pregovora, odnosno prvo da ih otvorimo i da obavimo skrininge, u tom periodu kada građanima zaista gori pod nogama kada ćemo i ući u EU, kada će da odmaknu pregovori, kada ćemo dobiti nešto od sredstava predpristupnih fondova, kada ćemo ući u društvo u kome zaista važe evropski standardi, u tom periodu neki od kolega predlažu da radimo malo sporije.
Ja ne znam da li to znači da je možda trebalo da zaključamo Skupštinu, da odemo na more? Možda nije loše da kažemo građanima - sramotan je hitni postupak, hajde da se spakujemo, da odemo na more. Recite to građanima - idem na more, idem na odmor, idem u šoping, posle toga ću pričati o zatvaranju pregovora i ostalo.
Smejali su se kada je premijer Vučić govorio da treba mnogo više vremena ovde da provodimo. Kao što vidite, to je postala naša stvarnost. Ne vidim da nikome od vas to smeta. Ne vidim da je neko iznuren do te granice da loše izgleda, da je dehidrirao i da ne može da diskutuje o ovim zakonima.
Mislim da zaista treba apsolutno da se posvetimo svim zakonima koji su do sada, a posebno na ovoj sednici, na dnevnom redu i da probamo da maksimalnim novim rešenjima kako unaprediti ove predloge zakona.
Ono što sam mogla čuti pre nekih sat vremena, dakle, nije baš najnovija informacije, je da imamo oko 150 amandmana na zakone o privatizaciji i stečaju i oko 200 i nešto amandmana na medijske zakone. Ne znam, zaista nisam videla kako izgledaju svi amandmani, moguće da su i oni, kao što sam rekla, tehničke prirode, da prave neke nijanse u određenim izmenama zakona, moguće da tu ima i zaista dobrih predloga, ali toliki broj amandmana, ovako ozbiljna diskusija, dve godine javne rasprave, uključenost medija koji apsolutno prate šta se dešava i šta se priprema u legalnoj sferi, govori da je ovde bilo dovoljno vremena da se pripremimo.
Na kraju, mislim da političari koji se ozbiljno bave ovim medijskim zakonima, ovo drže u malom prstu poslednjih desetak godina.
Građani u ovom trenutku ne mogu da čuju smeh i priču u klupama DS, jer njih ova rasprava i ova plenumska sala zanima samo kao mesto za iznošenje uvreda, a ne za korekcija zakona - ovo je prilika da ne kritikujem toliko zakon, jer moram da ponudim rešenje, ali je dobra prilika da kažem nešto protiv SNS, jer tim stalnim zbunjivanjem građana kako nešto nije dovoljno dobro, ne znam kako, ali znam da nije dovoljno dobro jer predlaže SNS. Ta politika ne može da funkcioniše, naročito ne u Srbiji koja je izuzetno politički osvešćena i pismena i gde više manipulisanja nisu dozvoljena.
Volela bih da govorim o detaljima ovih zakona. Kao što spomenuh malopre, veliki broj amandmana i na zakon o privatizaciji i na zakon o stečaju, pa i na ova tri zakona. Dakle, ovih pet zakona koji su na dnevnom redu su najbolji pokazatelj koliki je zapravo reformski potencijal ove Vlade koju predvodi premijer Vučić.
Ovi potezi koji nisu nimalo popularni i koji naravno da ne nailaze na veliko odobravanje i na radost građana, su neophodni. Meni je drago što građani to prihvataju. U svakodnevnom kontaktu sa biračima, a širom Srbije putujem, vidim da razumeju da je ovo nešto na čemu mi moramo da radimo i od čega ne treba da odustanemo.
Ja ću citirati još jednom i ministra Tasovca, ne zato što nemam dovoljno reči, nego mislim da je to jedna koncizna poruka suštine ovih medijskih zakona. Ministar Tasovac je rekao da će ovaj set medijskih zakona urediti medijsku scenu u Srbiji na do sada najtransparentniji način, približavajući je evropskim praksama. To jeste jedan od naših prioriteta, usklađivanje srpske sa evropskom regulativom i u ovoj oblasti, ali svakako će pružiti okvir za daleko kvalitetnije informisanje građana.
Još jednom ću da ponovim za sve oni koji su kritičari ovih reformskih poteza Vlade, da sve što je ugrađeno u ove medijske zakone je urađeno u dogovoru sa Evropskom komisijom, sve je usaglašeno. Apsolutno nema zamerki. U izradi predloga su učestvovala različita strukovna, novinarska i medijska udruženja, predstavnici civilnog sektora, uvažene su i sugestije međunarodnih stručnjaka iz ove oblasti i ovaj Predlog zakona izložen je javnoj oceni i kritici javnosti, kao što sam rekla, već više od dve godine.
Povlačenje države iz vlasništva u medijima, jul 2015. godine je poslednji rok za privatizaciju medija. Konkretno, u Srbiji to je 81 medij. To je samo 6% do 7% od 1.320 medija, koliko postoji u Srbiji registrovanih u Agenciji za privredne registre.
Vlasnička struktura u medijama, to je veoma važno. Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima postaće potpuno transparentna, jer kada građani, odnosno konzumenti usluga tog medija budu zaista znali ko je vlasnik tog medija, biće im mnogo jasnije zbog čega neke informacije su zapakovane i plasirane baš na taj način.
Zakon o javnom informisanju je predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaj. To je bilo veoma važno zbog loših privatizacija medija, gde su baš mnoge regionalne lokalne televizije ugašene, jer se neko poigrao i sa programskom strukturom i sa ljudima koji tu rade, a i sa interesima građana u tim lokalnim zajednicama, koji su želeli da čuju šta se dešava u njihovom gradu.
Ovo je posebno važno i kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina. Ne bih se složila sa kolegama, koji su iz stranaka koje predstavljaju nacionalne manjine, da do sada nisu imali dovoljno sloboda, prostora da budu informisani na svom jeziku. Znam i podržavam to pravilo da jednom stečeno pravno ne treba umanjivati, već ga treba unapređivati, ići na veći stepen tih prava. To stoji. To podržavam, negde treba da budemo realni i da probamo da se uklopimo u evropsku regulativu i da se na sve moguće načine ljudima, u sredina u kojima žive, izađe u susret da budu informisani na jeziku nacionalnih manjina.
Ovim Zakonom o javnim servisima biće ukinuta sadašnja TV pretplata. U sledećih godinu i po dana javni servisi RTS i RTV finansiraće se iz budžeta uz punu transparentnost. Treba naglasiti tu reč „punu transparentnost“. Dakle, država će do januara 2016. godine finansirati rad oba medija, kako bi obezbedila njihovu stabilnost, a od 2016. godine, ovo je takođe važno definisanje, taksa će biti jedini način finansiranja javnih servisa. To je velika razlika u odnosu na finansiranje putem pretplate, jer kao što smo mogli čuti, pretplata podrazumeva neku vrstu dobrovoljnosti, a ne ono kako su shvatili opozicioni poslanici, pa se poigravaju sa građanima i ponovo ih zbunjuju. U nekim dnevnim listovima vidimo kako citiramo imenom i prezimenom, godinama, gradom odakle dolazi građanka koja je uplakana provela jučerašnje popodne, jer je shvatila da se država poigrala sa njom.
Molim vas, takvi sugestivni tekstovi, gde se poigravamo sa dostojanstvom naših građana, nisu neki nivo na kome mi trebamo da funkcionišemo.
U delu predloga, koji definiše potrebna sredstva za njihovo sprovođenje, navedeno je da su za rad javnih preduzeća Tanjug, Panorama i radio Jugoslavija do jula 2015. godine predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 536 miliona dinara.
Jedan od ciljeva ovih zakona je definisanje transparentnog sistema finansiranja u oblasti javnog informisanja iz budžeta sa različitih nivoa javnih vlasti, kroz sistem projektnog finansiranja medija i drugih subjekata u toj oblasti, naravno, uspostavljanje kontrole trošenje dobijenih sredstava.
Pošto sam i u prethodnom periodu bila u kontaktu sa tim projektnim finansiranjem medija, medijskih projekata različitih nezavisnih produkcija naših lokalnih televizija, u razgovoru sa njima i u radu sa njima sam videla da njima izuzetno odgovara taj početak tržišne utakmice. Ponudi dobar proizvod, ponudi dobar programski sadržaj, radi sa obrazovanim, posvećenim ljudima u redakciji i neće biti problem finansiranja tog predloga, projekta.
Nemojte da zaboravimo, stalno pozivamo na to da budemo realni. Mnogi mediji, mali lokalni mediji rade iz dnevnih soba, iz svojih kuhinja. Neki nivo standarda moramo da podignemo. Ne želim da se ugasi nijedan medij u Srbiji, ali mislim da neke standarde moramo da postavimo i zbog toga će ovo projektno finansiranje dosta pomoći.
Govorili smo o sredstvima koja su namenjena pojedinačnim davanjima, odnosno sredstva koja će se dobiti raspisivanjem javnih konkursa, ali i pojedinačnim davanjima na osnovu primene principa ne diskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije. Sredstva koja su namenjena za pojedinačna davanja su ograničena na 5% od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnih interesa u oblasti javnog informisanja, a putem javnih konkursa. Iznos pojedinačnog davanja ne može biti veći od 20% iznosa koji je propisan za javne nabavke male vrednosti, a nadležno ministarstvo donosi podzakonska akta kojima se bliže uređuje način, uslovi i kriterijumi za dodelu.
O ovoj cifri, kao i o tome koliko novca treba izdvajati iz budžeta lokalnih samouprava, autonomne pokrajine, treba svakako razgovarati, ali ovo jeste početna tačka, jer svi koji ste radili sa lokalnim medijima, koji ste u kontaktu sa lokalnim samoupravama znate na koji način se delio novac medijima na lokalu, da li je to predsednik opštine čija je televizija, koga je neko pratio, pa posle toga je ugašeno za sve ostale, pa se raspoređuje ko će prenositi lokalnu samoupravu, odnosno sednicu lokalne skupštine, pa se onda igramo, jer tu zapošljavamo razne prijatelje u svojim redakcijama…
Ubrzo završavam. Mogu li da koristim vreme grupe?
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, članovi Vlade, drage kolege, ponovo se događa ono što je čest slučaj u diskusijama kada imamo objedinjene tačke dnevnog reda, koje reklo bi se nisu posebno zanimljive za javnost, ali možemo da iskoristimo za dnevnu i ličnu promociju.
Učinilo mi se, moguće je da grešim da je nezgodno da neke svoje uspehe komentarišemo isključivo kao uspehe jednog velikog sistema, kako pre i posle nas ništa ne valja. Mislim da jedan veliki sistem kao što je Ministarstvo odbrane niti počinje niti se završava samopozicioniranjem određenog čoveka koji vodi taj sistem.
Obaveza svih nas, koji smo ranije a i ubuduće da budemo na čelu velikih sistema i da ih unapređujemo samo onoliko koliko to naše mogućnosti dozvoljavaju i mogućnosti sektora koji vodimo. U cilju racionalizacije vremena i sredstava koji se koriste za svako održavanje sednice plenuma skratila bih ovu diskusiju i naglasila da su ovo tipski sporazumi, ali ne tipski u smislu da je umanjen njihov značaj, nego jednostavno na ovaj način ono što je urađeno svuda u svetu tako i mi pokušavamo da sada uradimo u Srbiji i da nam sistem bude što konkretniji i što efektniji.
Ovim sporazumima koji se nalaze pred nama danas pokušavamo da ostvarimo jedan cilj, a to je da uspostavimo jedan pravni okvir koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i nadležnih organa u oblasti odbrambene i bezbednosne politike i vojnog obrazovanja, obuke i vojnoekonomske i naučnotehničke saradnje, naravno i u vojnoj medicini i veterini kao i u drugim oblastima od zajedničkog interesa.
Kada govorimo o predlozima zakona kojima ćemo potvrditi sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji u oblasti odbrane, treba reći da je ovaj sporazum potpisan 4. decembra 2013. godine i svi ovi sporazumi su potpisani u prethodnih godinu dana. Ovim sporazumom se stvara pravni osnov za saradnju ova dva ministarstva odbrane, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje obe strane budu zainteresovane.
Ovaj sporazum sadrži odredbe oblastima saradnje, godišnjem planu bilateralne saradnje, o razmeni podataka, o troškovima tokom njegovog sprovođenja, kao i opšte odredbe koje se tiču naknade štete. Sadrži i odredbe o medicinskoj zaštiti, o načinima na kojima će se eventualni sporovi rešavati i odredbe o izmenama i dopunama i načinu o njegovom stupanju na snagu, periodu važenja, otkazivanja. Kao što rekoh na početku, to je jedan tipski sporazum i jeste okvirna saradnja. Na nama je da preciziramo i pre svega da u narednom periodu detaljno dogovorimo u okviru ovih oblasti na koji način ćemo sve sarađivati.
Naredni sporazum, sa Italijom koji je potpisan u decembru 2013. godine poništava prethodni sporazum koji je između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Italije potpisan u Rimu u novembru 2003. godine, tako da ovim takođe dobijamo jedan novi pravni osnov za saradnju između ova dva ministarstva.
Sporazum sa Vladom Ruske Federacije o vojnoj saradnji potpisali smo takođe prošlog novembra i on kao i prethodni sporazum definiše i cilj i osnovne pravce u kojima će se razvijati vojna saradnja u narednom periodu između ove dve zemlje.
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti odbrane je potpisan u februaru ove godine. On takođe ima tipske forme o kojima smo do sada govorili.
Sporazum sa Poljskom je takođe o saradnji u oblasti odbrane koji je potpisan u junu 2013. godine. Ovim sporazumima se svakako kao što su i kolege ranije spominjale, unapređuju bilateralni odnosi između dve države, naravno mir i bezbednost u svetu.
Mislim da u ovom periodu i naše Ministarstvo odbrane a i mnoga druga ministarstva, kada smo okrenuti procesu evropskih integracija, jedan od prioriteta jeste unapređenje i modernizacija svih vrsta saradnje, a posebno međunarodne bilateralne, multilateralne saradnje i ovo jeste jedan značajan doprinos tome.
Takođe, u prilog toj priči, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih i specijalnih pasoša. Dakle, dodatak toj celoj priči i našim naporima da unapredimo međunarodnu saradnju u svim oblastima. Zaključivanje bilateralnih sporazuma u međudržavnim odnosima kojim se ukidaju vize se smatra značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje i u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja.
Toliko u ovom delu obraćanja. Poslanička grupa SNS će se u Danu za glasanje izjasniti za ove predloge zakona. Hvala.
Pre nego što izložim o izveštajima, a to je meni danas prioritet i svakako, kolegama iz SNS, neophodno je da i javnost upoznamo sa značajem ovih izveštaja, a svakako, htela sam da i javnost vidi da smo ovde u ovoj skupštini svi raspoloženi da jedni drugima pružimo ruku, mi ispred vladajuće stranke, odnosno svi poslanici u ovom parlamentu, kao neko ko može da kontroliše rad Vlade i naravno, predstavnici ovih nezavisnih regulatornih tela i da negde na pola puta svi uložimo maksimalne napore i da se naprave pomaci u srpskom društvu, pre svega, u svesti građana.  
Pre tih izveštaja, moram da se osvrnem na neke od navoda koji su se čuli tokom ovog prepodneva u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da dozvolim da se ovde čuju ocene, da su bile neprimerene reakcije premijera nakon reakcija, dopisa određenih međunarodnih uticajnih organizacija.
Koji su kriterijumi da odredite da je neprimerena određena reakcija? Da li je neprimereno kada čovek koji je na čelu države, optužen za određene radnje, i da li je neprimereno da kažemo, zaista ne stojimo iza toga, Vlada ne stoji iza toga?
Da li je neprimereno da kaže – nemate argumente, dajete bez dokaza određene tvrdnje i upoznajete javnost na taj način sa određenim procesima u zemlji? Vrlo je teško reći šta je neprimereno u tom trenutku. Najmanje što mogu reći jeste da je njegova obaveza bila da reaguje na optužbe u tom trenutku saopštenja OEBS-a.
Naravno, ne zaboravite onaj nastavak priče – dogovoren je vrlo brz susret na kome se očekuje konstruktivni dogovor, kako i šta dalje i da li zaista postoji razlog za takvu vrstu reakcije te međunarodne organizacije i da li zaista jeste neko od članova Vlade nešto uradio za šta je optužen.
Dakle, pružili smo ruku, hajde da razgovaramo, u čemu je problem? To je bila prva reakcija u kojoj je premijer, po mom ličnom mišljenju, možete da me osudite, imao tu obavezu da reaguje u trenutku kada smo osuđeni za nešto za šta nije bilo argumenata.
Kada govorimo o nedovoljnom prisustvu poslanika SNS, i to se moglo čuti u ovom izlaganju, to je poslednje što je trebalo reći danas. Barem u svakom trenutku u ovoj sali mislim da ima 80, 90 do 100 poslanika SNS.
Jako je neozbiljno i nepristojno govoriti da nas nema dovoljno. Možda je bolje preko snimka proveriti kako su se poslanici nekih drugih opozicionih stranaka pojavili u sali isključivo kada je njih ovlašćeni govorio. Pre toga ih nije zanimalo ni ko prati, ni ko govori. Sve vreme smo ovde, kažem, nas stotinak koji pratimo sva izlaganja, i ovlašćenih i predstavnika nezavisnih regulatornih tela. Treba reći i to javnosti, jer, kada se nešto odavde izgovori, građani su ubeđeni da je to istina, a ponekad posebno poslanici imaju moć lepog govora i manipulisanja rečima, pa može neko od građana da se zbuni.
U nastavku diskusije gospodina Babića, koji je govorio o različitim aršinima koje određene opozicione stranke i poslanici koriste u zavisnosti od dnevno političkih poteza i poena je upravo i to - ja ću vas kritikovati za sve što mi padne na pamet i što dobro zvuči, pri tome, nadam se da ti to isto nećeš vratiti istom merom ili nećeš da primetiš.
Primer medijskog linča, o tome najradije govore opozicioni poslanici, ali uvek navodeći isključivo primere za opozicione političare. Nisam čula da su naveli primer medijskog linča u kojem se spominje neko od ljudi na vlasti, a svakako su ljudi koji su preuzeli odgovornost da u Srbiji pomere stvari na bolje ljudi koji su izloženi medijskom linču i o tome se manje govori.
Kada smo slušali studiju o nemuštom jeziku, moram reći da to apsolutno nije bilo pravilno predstavljanje. To je još jedan sitan primer, i neću se više zadržavati oko toga, kako se zloupotrebljava pozicija poslanika o tome kako se interpretira jedno književno delo, u ovom slučaju „Nemušti jezik“, u našim obrazovnim institucijama. Isključivo zavisi od predavača, učitelja, nastavnika, profesora. Njemu je ostavljeno na slobodu da odredi koju vrstu interpretacije će da koristi, a odgovori koje ste vi postavljali, pitanja i odgovori koje ste davali, govoreći da su oni unapred tačni ili netačni, nisu tačni.
Svi ti primeri o kojima ste govorili meni nisu pomogli da bolje razumem ove izveštaje i da se negde nađemo na pola puta kako zaista i realizovati ove preporuke iz izveštaja, već ih vidim isključivo kao dnevno-politički sukob u parlamentu Srbije.
Htela bih još jednu stvar da spomenem, jer zaista je neophodno, pre svega zbog ljudi koji su zaista prisutni na internet sceni i u svim našim medijima. Komentarisanje na blogovima i na sajtovima je postao deo naše svakodnevnice, posebno velikog broja mladih ljudi u Srbiji. Neozbiljno je to što ste stavili u kontekst da veliki broj ljudi iz SNS, mladih ljudi, to tako komentariše.
Opet ste izmanipulisali celu situaciju. Ne zaboravite da 49% ljudi u Srbiji podržava SNS, da premijer Aleksandar Vučić ima podršku od gotovo 70% i kada uzmete te brojke u obzir, onda vidite da je sasvim normalno da polovina tih ljudi koji komentariše na mrežama, komentariše onako kako razmišljaju ljudi iz SNS i obrnuto, da ima i ona druga polovina koja razmišlja drugačije ili osuđuje određenu stvar. Dakle, imamo različite stavove. To je sasvim normalno nakon ovih brojki o popularnosti.
Ovo je uzelo isuviše vremena. Želim da govorim o ovim izveštajima za koje mislim da su zavredeli izuzetnu pažnju javnosti i institucija koje treba dalje da pomažu rad ovih nezavisnih tela.
U Izveštaju Zaštitnika građana stoji da poštovanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji nije bilo zadovoljavajuće 2013. godine. Najranjivije grupe građana i dalje su ekstremno siromašni, deca, žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, osobe lišene slobode, izbegli i raseljeni i LGBT populacija.
Kao najveće prepreke i izazove u ostvarivanju prava građana je navedeno: neefikasno pravosuđe, premoć političke volje nad vladavinom prava, slabe institucije, atrofirana ekonomija, ne reformisana administracija i tabloidizacija medija. Sve ovo stoji. Ne možemo reći da ništa od ovoga nije tačno i da je ovo neko izmislio sedeći uz kaficu kod kuće, ali želim da istaknem još jednu stvar.
Janković je istakao da je prošle godine bilo i značajnog napretka, kao što je unapređivanje prava na zdravstvenu zaštitu i obezbeđivanje ličnih dokumenata pripadnicima nacionalnih manjina. On je pohvalio i donošenje Konvencije o borbi protiv nasilja nad ženama i posebnih protokola za postupanje na osnovu kojih je olakšana kontrola, odnosno da li je nasilje u porodici moglo da se spreči i ko je za njega odgovoran.
Mi u SNS zaista pozdravljamo sve aktivnosti i napore Zaštitnika građana u zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina stvoreni su uslovi da se obezbedi zakonitost i pravilnost izbora za ove savete, ali svakako pozivamo Vladu da nastavi sa izmenama neophodnih odredbi ovog zakona kako bi se otklonili uočeni nedostaci. Istovremeno podržavamo i nastavak donošenja odgovarajućih propisa i mera za ostvarivanje ciljeva iz Strategije za unapređenje položaja Roma.
Kada je u pitanju napredak u zašiti žena od nasilja, potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i u porodici, stvoreni su vrlo bitni preduslovi i pokazana snažna politička volja da se u ovom segmentu ugroženih ljudskih prava da prioritet.
Neophodno je da važeće propise uskladimo sa ovim međunarodnim dokumentom, a u tom cilju pozivamo MUP i kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove zalagaću se za to da jednom u tri meseca ovo ministarstvo Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, a svakako i našem Odboru, dostave izveštaj o preduzimanju mera u skladu sa Posebnim protokolom o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama, u porodici i u partnerskim odnosima.
Veoma je važno da Vlada i nadležno ministarstvo, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova, obezbede funkcionisanje mehanizama rodne ravnopravnosti i u jedinicama lokalne samouprave kako bi se izbegla nejednaka primena zakona.
Ostvarivanje i zaštita prava LGBT osoba, posebno obezbeđivanje mehanizama za primenu postojećih zakona i promociju tolerancije prema LGBT populaciji, teme su na kojima moramo svi da radimo veoma posvećeno, ali i u okviru državnih institucija.
Reforma pravosuđa nije dovela do osetnog poboljšanja u državnom sektoru, naveo je Zaštitnik građana Janković. Svi ćemo se složiti da je jedan od glavnih problema neujednačena sudska praksa. Osnovni ciljevi reforme javne uprave, citiram, depolitizacija i profesionalizacija javne uprave nisu još uvek postignuti. Više od 40% pritužbi građana odnosi se na lošu administraciju, besmislene procedure i njihovo odlaganje u nedogled. Sa tim ćemo se svi složiti. To je nešto na čemu moramo zajedno da radimo.
Opravdano očekujemo da će ovaj nedavno doneti set pravosudnih zakona upravo obezbediti bolju organizaciju rada pravosudnih organa, lakši pristup pravdi i poštovanje prava na pravično suđenje i u razumnom roku.
Podržavamo predlog za što raniju izgradnju normativnog okvira za zaštitu uzbunjivača. I dalje moramo da radimo intenzivno na sistemskim promenama kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, a da bismo zaista i ostvarili značajne pomake u reformi državne uprave, veoma je važno da donesemo odgovarajuće propise i druge neposredne mere kako bismo zaista i realizovali i ostvarili one ciljeve iz Strategije reforme javne uprave iz januara ove godine.
Jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije je povezivanje procesa javne uprave sa evropskim integracijama, ali tako da to budu dva međusobno uslovljena procesa.
Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu, koju je podneo poverenik Šabić, sadrži radnje koje su preuzeli organi vlasti u primeni zakona, ali i podatke o radnjama i izdacima poverenika.
Lično želim da čestitam povereniku na stepenu demokratske kontrole vlasti od strane javnosti, kao i zaštiti prava građana na privatnost. To je do skora u Srbiji zaista bilo nemoguće i zamisliti, ali i stvari i Srbija idu na bolje. Iako ovaj izveštaj nije najsjajniji, primetni su pomaci napred, pre svega u svesti društva, svesti građana, a to je negde najveći pomak. To je najteže promeniti u Srbiji. Tu ste zaista obavili pionirski zadatak.
Poslanici Srpske napredne stranke su svesni da i dalje postoji prostor za unapređivanje propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i propisa o zaštiti podataka o ličnosti, pa je neophodno da pristupimo i pripremi propisa, iako to do sada nije učinjeno, bez obzira na vaše prethodne i dosadašnje preporuke za primenu Zakona o tajnosti podataka.
Posebno je važno da unapredimo poštovanje prava na privatnost u sektoru bezbednosti, elektronskih komunikacija. Tu je neophodan akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti u što kraćem roku i naravno, pozivamo Vladu da to i učini.
Ocenjen je u izveštaju poverenika značajan napredak na polju zaštite i afirmacije prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Ali, zaista ključan uslov daljeg napretka bi bila promena prakse, sporog i pasivnog odnosa nadležnih organa prema zahtevima građana. Zato podržavamo svesrdno ove preporuke Poverenika, posebno u delu gde se sugeriše potreba da Vlada izvrši prinudno izvršavanje konačnih rešenja Poverenika i da preko nadležnih ministarstava pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti za propuste u radu, kako pojedinih organa, tako i funkcionera pojedinačno.
Kao što se i navodi u Predlogu zaključka, povodom razmatranja ovog izveštaja, Skupština se obavezuje, odnosno predložili smo da se Skupština obaveže da će u cilju stvara konzistentnog pravnog sistema u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti u svojoj zakonodavnoj aktivnosti nastojati da se obezbedi poštovanje osnovnih načela u svim oblastima, posebno kada na to ukazuje Poverenik.
Treba da naglasimo da Vlada ima obavezu da što pre stvori uslove za punu samostalnost u radu poverenika, obezbeđivanjem odgovarajućih prostornih i drugih materijalnih uslova, kako bi poverenik mogao da radi u punom kapacitetu i to je tema koja se provlači već duži period. Neki su pomaci napravljeni, ali svakako da i ti tehnički materijalni preduslovi moraju da budu obezbeđeni.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić navela je u svom izveštaju da je broj pritužbi građana povećan za 25%, da se kao osnov diskriminacije najčešće javlja zdravstveno stanje, a kao najčešća oblast diskriminacije rad i zapošljavanje. Ukazala je i na neophodnost uspostavljanja jedinstvenog sistema prikupljanja podataka o slučajevima diskriminacije i ovaj godišnji izveštaj poverenice je zaista sveobuhvatan. Podaci ukazuju na potrebu stalne edukacije iz oblasti antidiskriminacionih propisa.
Takođe, želim snažno da podržim sve aktivnosti poverenice na suzbijanju diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti. To nije lak posao, posebno u Srbiji, gde robujemo patrijarhalnim i nekim tradicionalnim stereotipima.
Konstatovala bih da je unapređen zakonodavni okvir za ostvarivanje ravnopravnosti i zabranu diskriminacije u oblasti rada, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, zatim, lica sa mentalnih smetnjama i zaštite prava pacijenata.
Još jednom da ponovim, uprkos zabeleženim pozitivnim pomacima, u sva tri izveštaja o kojima danas razgovaramo i dalje postoji veliki prostor za dalje unapređenje propisa, posebno u delu usaglašavanja naših zakona sa regulativom EU. I ovde nedostaje akcioni plan za sprovođenje Strategije o prevenciji i zaštiti od diskriminacije, uz obezbeđivanje sredstava za njegovo sprovođenje. Ne treba zaboraviti ni blagovremenu pripremu strateških dokumenata iz ove oblasti, koji ističu 2015. godine. To je nešto što nas čeka, uz već veliku količinu posla ne treba na to zaboraviti.
Pomenuću, iako to svi dobro znamo, da su i dalje najviše diskriminisani Romi, žene, lica sa invaliditetom i seksualne manjine, koji se suočavaju sa govorom mržnje. Zato, zajedno sa Vladom moramo da radimo na stvaranju preduslova za što potpuniju realizaciju preporuka poverenice, posebno kod grupa gde su višestruko diskriminisana lica.
Kada je u pitanju ravnomerna zastupljenost polova, ne treba da naglašavamo da ćemo se kao poslanici snažno zalagati da se to ostvari na svim nivoima, a posebno imajući u vidu da je Skupština Srbije svetao primer rodne ravnopravnosti.
Podržavam formiranje regionalnih kancelarija poverenika. Važno je ojačati te aktivnosti. To, između ostalog, zahteva i nove prostorne kapacitete za rad stručne službe poverenice. Ovaj nezavisni organ je zbog nedostatka adekvatnog prostora za rad prijemne kancelarije u Beogradu tražio da se bez odlaganja obezbedi odgovarajući prostor, kako bi poverenik mogao da ostvaruje neposredni kontakt sa građankama i građanima i pruža pravne informacije i savete.
Posećujući lično prostorije poverenice u Beogradu, odnosno ovog tela, svesna sam hitnosti ovog zahteva i ovim putem upućujem apel Vladi Srbije, kako bi se prevazišli problemi vezani za nedostatak prostora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Svi poslanici SNS, a posebno kroz rad skupštinskih odbora, vršiće svoju kontrolnu ulogu i pratiti rad organa u smislu poštovanja preporuka koje su date u ovim izveštajima. Moram da naglasim da bez obzira što su izveštaji puni preporuka za korigovanje i beleže neke negativne ocene određenih oblasti državnog sistema, sva tri izveštaja sadrže i pohvalu u značajnim pomacima i napretku Srbije u oblastima u kojima su tretirane.
Podsetiću da i najrazvijenije države, evropski lideri, se suočavaju sa sličnim kritikama na putu pune demokratizacije i unapređenja sistema uprave koji treba da bude servis svojih građana, izgradnja sistema novih moralnih i etičkih vrednosti. Srbija zaista želi da se promeni na bolje. Svest građana se menja. To je dugotrajan proces i tu moraju da pomognu i mediji. Neko od kolega poslanika je rekao – i obrazovni sistem, ali pre svega, promocijom aktivnosti ove tri institucije koje danas podnose izveštaje, odnosno koje razmatramo.
Poverenicima i gospođi Petrušić i gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću sa saradnicima želim mnogo i strpljenja i dobre volje u poslu koji je pred njihovim institucijama, ali ne zaboravimo, i pred svima nama. Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, danas mi je izuzetno zadovoljstvo, a verujem i ostalim prisutnim u sali, a i onima koji nas prate u direktnom prenosu da slušaju ovako argumentovanu, pristojnu raspravu, ozbiljnu, dobro pripremanu, raspravu o ovom setu zakona, zapravo ovih predloga zakona u okviru ove traće zajedničke tačke, objedinjene.
Htela sam da govorim prvo o Europolu, ali nadovezaću se na diskusiju o Predlogu zakona o amandmanu, o potvrđivanju amandmana na član 20. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, zbog toga da bismo nastavili u ovom dobrom duhu.
Ono što jeste meni zanimljivo, a svakako je i pohvalno za ovaj saziv parlamenta, je da smo od osam ovlašćenih govornika, imali pet žena koje su vrlo argumentovano govorile o svim predlozima zakona. Posebno bih se zahvalila kolegama muškarcima koji su ovo ovome govorili, takođe se vidi da su mnogo vremena odvojili da se pripreme, mnogo, uslovno rečeno, neki od njih već dugo razmišljaju na taj način. Zato zaista želim da i imenom pomenem i kolegu Kosanića, i Mihajlovića, i Čikiriza, i kolegu Ninoslava koji su govorili o ovoj temi. A zbog čega?
Ovo je jedna zaista tehnička stvar, ovaj predlog amandmana, ali je zanimljivo da smo svi na neki način probali da zloupotrebimo, ali pozitivno, ako se to može uopšte tako reći, ako je jezički ispravno, pozitivna zloupotreba, da svoje vreme u parlamentu iskoristimo da ukažemo na stanje ženskih ljudskih prava u Srbiji, na pozicije žena i koliko treba da radimo na tome.
Često se spominje u diskusijama koje se tiču ravnopravnosti polova da borba za ravnopravnost polova jeste uglavnom ženska, ali da odluka da budemo ravnopravni mora biti muška. Dakle, moramo da se dogovorimo da želimo da budemo ravnopravni, da želimo da budemo jedno u ovom društvu i ravnopravni i zbog toga mi je bilo drago što kolege nisu čitale sa papira i što su to kolege koji nisu neki klasični borci za ženska prava. To su ljudi koji, barem po mom utisku, a i većini koleginica sa kojima sam razgovarala, su onako klasičan predstavnik muškaraca u Srbiji.
Da se ovo ne shvati pogrešno, da ja sada ne budem u stereotipima, ali za mene je to bilo izuzetno značajno, a mislim i za ljude koji to prate u svojim domovima, da je ova tema postala deo razmišljanja ljudi u Srbiji, ponašanja, funkcionisanja i da je sasvim normalno o ovome da govorimo.
Evo i nešto što se dogodilo pre par minuta. Dakle, ulazimo i u one oblasti koje su ženama za sada bile manje dostupne. Istina, možda i mi nismo bile dovoljno zainteresovane za tu temu. Podsetiću samo da sam prva žena predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Imam izuzetnu saradnju sa svim kolegama u Odboru. Nadam se da će se tako nastaviti. Pre par minuta se dogodilo da je izabran i formiran Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Gospodin Momir Stojanović je novi predsednik tog odbora, ali ono što je zanimljivo, primetio je da nema žena u tom odboru i odmah je tražio da, ono što jeste na redu, zamenica jednog člana koja treba da se zameni upravo bude žena. Insistiraće na tome da to bude kandidat.
Mislim da je to veliki pomak za ljude koji su se bavili time, da sada već negde pri samom pregledu muških slika i imena vide da tu nema ženskog imena. Apsolutno to primećujemo. To je postao naš način razmišljanja i to jeste veliki pomak. Mislim da su to zavredele sve političarke koje su se bavile ovim pitanjima, a posebno smo na tome insistirali u prethodnom, a i u ovom sazivu.
Ne bih više govorila o ovoj temi, jer ima dosta prijavljenih diskutanata. Poznajući ih, znam da će govoriti dosta o ovome i o stanju ženskih ljudskih prava u Srbiji.
Hvala što ste me saslušali i što ste podelili sa mnom ove utiske, ali mislim da je ovo vrlo značajno za neki napredak Srbije u usvajanju nekih evropskih i svetskih normi, kada govorimo o ravnopravnosti.
Da se vratim još jednom na ovaj amandman koji je tehnički. Suština je u tome da se Komitet koji je razmatrao periodične izveštaje iz različitih zemalja koje su ih podnosile, se obično sastajao jednom godišnje u trajanju od najviše dve nedelje radi razmatranja tih izveštaja. Međutim, usled obimnosti dnevnog reda pokazalo se da je neophodno produžiti trajanje zaseda u cilju pravovremenog razmatranja izveštaja i sprovođenja ostalih obaveza.
Amandman će stupiti na snagu nakon što ga usvoji dve trećine država ugovornica Konvencije, a do sada je amandman usvojilo 65 država, među kojima je 20 zemalja članica Evropske unije. Od zemalja iz okruženja, to su učinile Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Turska i Albanija.
Dakle, jedna tehnička sitnica će ovim biti završena kada je u pitanju međunarodna obaveza Republike Srbije. Pridružiću se diskusiji mojih koleginica na ovu temu, da zaista treba da se setimo i svih koleginica koje su u prethodnom periodu radile na ovoj temi, posebno koleginica Tamara Tripić, koja je i podnosila ovaj izveštaj ispred parlamenta u ime Srbije.
Dakle predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja je veoma bitna i obuhvatnija u odnosu na ovaj sledeći sporazum sa Laosom, jer, kada je u pitanju Mongolija, govorimo o ukidanju viza za sve državljane obe zemlje.
Dakle, Mongolija nije zemlja migratornog rizika, a ovaj sporazum može da utiče na unapređenje ekonomske saradnje između dve zemlje, Mongolije i Srbije. Mongolija je i prijateljska zemlja koja nije priznala jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova. Takođe, Srbija prilikom stupanja u članstvo u Evropsku uniju mora da revidira ovaj sporazum i, naravno, uskladi ga sa viznom politikom Evropske unije prema Mongoliji.
Moje su kolege uglavnom dosta toga rekle. Želim samo da iznesem još neke podatke koji su zanimljivi u okviru dosadašnjih kontakata i saradnje sa Mongolijom.
Dakle, zaključivanje ovog sporazuma sa Mongolijom je pre svega predložen u kontekstu daljeg razvijanja tradicionalno dobrih i prijateljskih odnosa. Očekuje se da će ovaj sporazum doprineti unapređenju odnosa u oblasti privrede, ekonomije, nauke i kulture, ali naravno i u drugim oblastima od međusobnog interesa.
Diplomatski odnosi sa Mongolijom uspostavljeni su 1956. godine. Tokom devedesetih godina Mongolija je bila vidno uzdržana u odnosu prema našoj zemlji. Tek nakon 2000. godine pokazuje interese za oživljavanje dijaloga i razmene poseta i unapređenje, pre svega, ekonomske saradnje.
Ministar Mrkić je posetio Mongoliju 2013. godine u aprilu mesecu. Ministar inostranih poslova Mongolije u našoj zemlji je bio u novembru 2013. godine. Tada je i potpisan ovaj sporazum.
Trenutno, kada govorimo o nekoj ekonomskoj razmeni, a to je negde najznačajnije u ovom trenutku, između naše dve zemlje kada je saradnja u pitanju ne možemo mnogo da se pohvalimo. U 2012. godini robna razmena sa Mongolijom iznosila je nešto manje od 300.000 američkih dolara, a u 2013. godini značajno bolje, 826.000 američkih dolara. Dakle, negde se beleži rast u robnoj razmeni između Srbije i Mongolije. Pretpostavljam da će ukidanje ovog viznog režima doprineti daljoj saradnji.
Kada govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Republike Laos, tu se odnosi na ukidanje viza samo za diplomatske i službene pasoše. Ovaj sporazum je potpisan u maju 2013. godine u Beogradu. Naravno, izborom novog saziva Narodne skupštine ponovljena je procedura koja prethodi ratifikaciji ovog sporazuma.
Diplomatski odnosi sa Laosom su uspostavljeni 1962. godine. Politički kontakti su bili intenzivni od 1974. do 1979. godine, pre svega kroz saradnju koja se zasnivala na principima Pokreta nesvrstanih. Laos je izrazio snažno protivljenje prema NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Laos takođe nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Zalaže se za poštovanje Rezolucije 1244 ine priznaje pasoše takozvane republike Kosovo.
Ekonomska saradnja sa Laosom nažalost nije razvijena. Robna razmena je svedena na skromni uvoz, uglavnom kafe preko trećih država Republike Srbije u višegodišnjem periodu.
Dakle, u ovom sporazumu gde ukidamo vize za nosioce diplomatskih i službenih pasoša očekuje se pre svega unapređenje ekonomskih odnosa.
Ono što jeste zanimljivo, to se čulo i u raspravi mojih kolega, potvrđivanje Sporazuma između Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama predstavlja zapravo realizaciju dogovora o nastavku bilateralne saradnje i svakako doprinosi daljem unapređenju bilateralnih odnosa i regionalne saradnje u približavanju zemalja regiona evropskim standardima u pružanju konzularne zaštite.
Ministarstvo spoljnih poslova pridaje veliki značaj ovom sporazumu sa aspekta zaštite državljana Republike Srbije u inostranstvu i Ministarstvo Srbije ima potpisan sličan sporazum sa BiH i po tome se već postupa.
Ono što može biti zanimljivo ljudima koji prate direktan prenos, a svakako i kolegama, pod konzularnom zaštitom i pružanjem usluga se u smislu ovog sporazuma smatra: pružanje pomoći u slučaju smrti, ozbiljne bolesti, nasilja i trgovine ljudima, elementarnih nepogoda, kriznih situacija, ratnih dejstava, terorističkih akata i drugih većih nesreća, u slučaju hapšenja, pritvaranja, zatvaranje ili zadržavanja, izdavanja putnih dokumenata za povratak u zemlju porekla, pribavljanje dokumenata, legalizaciji i pružanje međunarodne pravne pomoći, vršenje konzularnih usluga u odnosu na brodove, potrebe za finansijskom pomoći i naravno izdavanje viza.
Ovim sporazumom biće potvrđena dvosmerna komunikacija, odnosno omogućava se da nadležna diplomatsko konzularna predstavništva obe zemlje pružaju konzularnu pomoć i zaštitu građanima iz obe države.
Do sada smo imali memorandum koji je bio jednosmeran i u smislu da su samo državljani Crne Gore bili u mogućnosti da se obraćaju diplomatsko konzularnim predstavništvima u zemljama u kojima nije bilo DKP Crne Gore i na taj način zatraže konzularnu pomoć i zaštitu.
Sledeća tačka u ovom objedinjenom pretresu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Osnovi motiv za zaključivanje ovog sporazuma sa pratećim memorandumom o razumevanju, predstavlja potreba za uspostavljanjem pune policijske saradnje između Republike Srbije i Evropola, odnosno zemalja članica EU, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, ilegalne trgovine narkotičkim drogama, tim pre što Republika Srbija već zaista duži niz godina sa većinom ovih zemalja i ostvaruje dinamičnu i sadržajnu policijsku saradnju na planu suzbijanja svih vidova kriminaliteta sa elementima inostranosti.
Naravno, namera je da ovim operativnim sporazumom ova saradnja bude još obimnija, još konkretnija, još kvalitetnija i ono što treba da naglasimo, to je da saradnja sa Evropskom policijskom kancelarijom, pored toga što doprinosi daljem usavršavanju i modernizaciji rada policije u Republici Srbiji, istovremeno predstavlja veoma značajnu afirmaciju integrisanja Srbije u EU.
Predmet ovog strateškog sporazuma je razmena strateških i tehničkih informacija između Srbije i Evropola. Početkom 2010. godine ministar unutrašnjih poslova i direktor Evropola potpisali su mapu puta, kojom su tačno predviđeni uslovi koje obe strane treba da ispune kako bi se stekli uslovi za zaključenje ovog sporazuma.
Za nadležnost komunikacije određene nacionalne jedinice Evropola, u smislu da može direktno da komunicira sa agencijama i van MUP, npr. Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencija za tajnost podataka, a radi efikasnog i blagovremenog postupanja prema Evropolovoj pravnoj kancelariji, koja je i vodila pregovore.
Nacionalna kontakt tačka za saradnju između Evropola i nadležnih organa Republike Srbije je Odeljenje za poslove Evropola Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju.
U nastavku izlaganja, još ovih nekoliko minuta koliko je ostalo, samo ću vas upoznati sa nekim glavnim tačkama tokom pripreme ovog operativnog sporazuma. Naravno da je to proces koji je trajao nekoliko godina. Veliki broj ljudi je bio uključen. Vrlo se posvećeno radilo na pripremi ovog sporazuma i red je da u ovom skupštinskom domu spomenemo kako je proces tekao, posebno imajući u vidu značaj koji će ovaj sporazum da ima za našu zemlju i za bogaćenje saradnje između ove dve institucije.
U periodu od 2. do 4. aprila 2013. godine, nakon obimnih priprema u sedištu Evropola, u Hagu su održani pregovori sa predstavnicima Pravne kancelarije Evropola, povodom zaključenja operativnog sporazuma, u kojima su ispred MUP Republike Srbije učestvovali predstavnici Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Odeljenja za normativno-pravne poslove, Odeljenja za poslove bezbednosti i Biroa za informacije od javnog značaja.
Na ovom trodnevnom sastanku su dogovorene finalne verzije nacrta Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji sa Evropolom i nacrta Memoranduma o razumevanju, o tajnosti i bezbednosti podataka. Oni su potom upućeni u proceduru usvajanja prema Vladi.
Premijer i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dačić, po ovlašćenju Vlade je potpisao operativni sporazum 16. januara 2014. godine.
Vreme mi ne dozvoljava da govorim o osnovnim pitanjima koja se uređuju ovim operativnim sporazumom, ali to je dostupno i u formi sporazuma koji se može pronaći na internetu. Želim samo da kažem da sporazum ima tri aneksa. Prvi se odnosi na oblasti kriminala, koje spadaju u Evropolov mandat. U drugom aneksu su navedeni nadležni nacionalni organi za saradnju i nacionalna kontakt tačka, dok treći aneks bliže reguliše pitanja vezana za rad oficira za vezu.
Komunikacija sa Evropolom je posebno definisana. Odvija se preko Neus linka za sigurnu komunikaciju. On je uspostavljen 2010. godine. Odeljenje za poslove Evropola raspolaže potrebnim znanjima o procedurama i metodologijama međunarodne policijske saradnje i koristi sredstva veze koja su opremljena neophodnim stepenom zaštite.
Operativni podaci i informacije razmenjuju se u formi i na način predviđen međusobnim sporazumima i ugovorima, uz obezbeđivanje potpune zaštite podataka u skladu sa međunarodnim standardima.
Samo ću vam još pomenuti par projekata i akcija koje naše MUP sprovodi sa Evropolom. Ministarstvo unutrašnjih poslova aktivno sarađuje sa Evropolom u nekoliko projekata, od kojih se kao najbitnija izdvaja saradnja sa fokalnom tačkom džek point u okviru projekta FIMATHU, koji se odnosi na suzbijanje ilegalnih imigracija, zatim, suzbijanje falsifikovanja novca, suzbijanje falsifikovanja platnih kartica i suzbijanje trgovine narkoticima.
Naravno, tu ima još nekoliko značajnih projekata, ali bi ovo bile neke najvažnije tačke koje bi, pre svega, trebalo da zainteresuju one koji se bave ovom oblašću da to potraže i detaljnije se upoznaju sa tim, jer saradnja sa ovom institucijom i jačanje ove saradnje na ovaj način potpisivanjem sporazuma veoma je značajno za Srbiju, pre svega, daće integritet i institucijama i ljudima koji su to i do sada činili, a ovog puta se to i formalizuje u obliku ovog ugovora.
Nemojte zaboraviti onu zanimljivu raspravu o amandmanu koji je tačka 5. u okviru ovog zajedničkog pretresa. Mislim da ovo preti da Skupština ode u jednom smeru u kojem novinari ne žele da nas vode. Žele da nas predstave da smo bahati, nezainteresovani i da su ljudska prava nešto što nosimo na papiru, u torbi ili u nekoj našoj trećoj fioci. Nije tačno, zaista i tvrdnja koleginice Čomić, da će lično glasati za ovo, a ne stranke, ne glasaju za zakone stranke, nego poslanici, je takođe veliki pomak napred i treba da sledimo njen primer.
Ovo je primer seta zakona koji su za interes građana i gde su se svi poslanici složili da će zaista biti bolji život ljudi u Srbiji ukoliko budu glasali za ove predloge zakona. Hvala.