Hvala.
Takođe želim da se zahvalim ministru što je prihvatio ovaj amandman. To je od veliko značaja, možda ne za ovaj akt i za ovu godinu, ali ovo je veliki pomak kada govorimo o budžetima, odnosno o rodno odgovornom budžetiranju. To je nešto što je novo u Srbiji, novo i za dobar deo sveta, ali po mnogim stvarima počinjemo da budemo lideri, pa tako i kada govorimo o rodnom budžetiranju, rodno odgovornom budžetiranju.
Ono o čemu smo govorili širom Srbije kada smo promovisali rodno odgovorno budžetiranje i pomoći ćemo odbornicama širom Srbije da i pri planiranju lokalnih budžeta insistiraju na rodno odgovornom budžetiranju, a to se može učiniti bez velikog pomeranja brojki. Upravo ono što je ministar sada rekao, da samo možemo unutar postojećih okvira malo razmisliti, nakon rodne analize, koliko zaista novca dolazi do krajnjih korisnika žena, a koliko muškaraca.
Jedan kratak samo prikaz, tj. primer. U Opštini Užice 25% žena su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava. Samo 2% subvencija u poljoprivredi odlazi ženama. Dakle, to je jedan mali primer koliko možemo unutar već postojećeg novca i već postojećeg okvira da samo razmislimo da li je to pravilna preraspodela. Niko ne traži pola – pola, to i nije pravi način podele, ali ako već postoje oni kojima je potreban ovaj novac i kojima je namenjen, samo da razmislimo da li smo ga pravilno raspodelili kako bismo dobili najbolji mogući efekat. Dakle, da budemo i efikasni, ali i efektivni u našem radu.
Hvala vam još jednom i u ime Ženske parlamentarne mreže pokušavamo da pomerimo neke principe i pravila u Srbiji. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Ovo nije baš pravo vreme da se bavimo edukacijom, odnosno da govorimo o rodno odgovornom budžetiranju, ali šta ćemo kada nam diskusija nameće taj termin.
Rekla bih da je ovo, ponovila ono što je rekla koleginica Stefana Miladinović, jedan od pet amandmana koji su podnele poslanice Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno članice Ženske parlamentarne mreže.
Želim da se zahvalim ministru Vujoviću koji je prihvatio ovaj amandman. To je sada već drugi, ako uzmemo u obzir i onaj za poljoprivredu, gde smo omogućili da veći procenat subvencija bude dodeljen poljoprivrednicama nego što je to bilo do sada. To smo pokušavale i prethodnih godina i svaki put smo napravili po jedan mali pomak. Ovo je treća godina kada konačno imamo dva usvojena amandmana. Nisu to veliki koraci za one koji imaju ogromna očekivanja, ali malim koracima mi moramo da pravimo ovakva institucionalna pomeranja, ali i napretke u svakom slučaju.
Dakle, još jednom hvala što ste usvojili ovaj amandman, koji zapravo govori o tome da smo mi ovim dopunili određene odredbe ovog zakona, kako bismo sada omogućili uslove da se uvede rodno odgovorno budžetiranje u budžetski proces, i to na svim nivoima vlasti. Dakle, da ne bude dileme da li ovo važi samo za republički budžet, ovim amandmanom se omogućava da to bude implementirano i u pokrajinski i u budžete lokalnih samouprava, dakle na svim nivoima vlasti.
Još samo jedan detalj. Žensku parlamentarnu mrežu čine 84 poslanice, dakle, sve poslanice srpskog parlamenta. Sve smo se složili i stale iza ovih amandmana, iako smo potpisivale možda nas desetak svaki od ovih amandmana. Važno je da znate da stoje sve poslanice, i ne samo poslanice. Ovo nije samo žensko pitanje. Brojne su kolege muškarci koji su nas podržali i prethodnih godina, ali i ove godine, iako to nisu potpisali. Ali, ovo je prva godina kada me kolege poslanici sreću u parlamentu i insistiraju da sledeće godine i oni budu potpisnici ovakvih amandmana. Evo, sada možete pogledati i dajte širok kadar, da vidite kolege koji zaista podržavaju ovo o čemu govorim, što znači da negde imamo promenu političke svesti. Okrenuli smo se i nekim drugačijim razmišljanjima kada planiramo budžet. Nismo isključivo u brojkama, razmišljamo i o nekim drugim pomacima koje pravimo.
Hoću da spomenem, nadam se da se kolega neće uvrediti, kolega Milan Petrić podneo je amandmane kada smo se pripremali u kojima se kritikuje uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Zbog čega je važan dijalog? U razgovoru sa koleginicom Gordanom Čomić koja ga je pitala zbog čega je protiv rodno odgovornog budžetiranja, došli su do zaključka da kolega Petrić želi da povuče sve svoje amandmane koji su bili protiv toga i da podrži sve ono o čemu smo mi pričale. To je još jedan dokaz da zaista mi u srpskom društvu moramo da otvaramo dijaloge, ne konflikte, ako različito razmišljamo, otvorite dijalog, argumentima dođite do suštine.
Hvala vam, kolege, još jednom. Veliki smo pomak napravili ovom budžetskom raspravom i uvođenjem zvanično rodno odgovornog budžetiranja u srpski budžet u planiranju. Hvala.

Pošto ministar Vujović, nije bio tu kada smo govorili o ovom drugom amandmanu koji je i usvojen, želim sada još jednom da mu se lično zahvalim ispred Ženske parlamentarne mreže u ime toga.
Ovo ste u pravu kada govorite o ovim nivoima vlasti, da ovo nismo ovde precizirali zajednički. Nama je suština ovde definisanje rodno odgovornih ciljeva. Taj deo da ubacite. Vidite, iza, mi smo ubacili, dakle, ovo Republike Srbije, Vojvodine, lokalna samouprava, a onda ubacujemo i reči „ definišu se rodno odgovorni ciljevi“, pre „indikatora“. Znači, to je samo bila suština.
Hoćete li da nastavimo neke konsultacije, da ne bih sada trošila vreme, pa ćemo videti onda kasnije. Hvala.

Hvala još jednom.
Dakle, ovo će onda biti četiri od šest amandmana koje smo podneli i to sad brojčano možda nije mnogo bitno, ali zaista govori o jednom velikom pomaku koji smo napravili. Da javnost ne pomisli da je sad ministar suviše mekanog srca, jednostavno, pretpostavljam da dolazite iz sredine gde je rodno odgovorno budžetiranje nešto što je normalno i jako je lepo, znači nam što želite da i u Srbiji takav sistem vrednosti uvedemo.
Mišljenja sam da treba da budete ponosni što uvodite rodno odgovorno budžetiranje u Srbiju. To može biti lepa stavka u vašoj biografiji. Za one koji ne cene samo brojke, suština ovog amandmana je, dakle, da, kao i svih prethodnih, kad smo već uveli rodno odgovorno budžetiranje, hajde da ga do detalja što bolje implementiramo u sve naše budžete, i republički i pokrajinski i lokalnih samouprava, odnosno lokalnih vlasti i ovo je taj predlog, iz godine u godinu da imamo te male korake, da vidimo šta smo precizirali, šta smo oročili, i da može to, ne samo da se time ponosimo, nego i da nas i to hrabri i da u skladu, nakon procene urađenog vidimo možemo li još dalje, možemo li još više.
Hvala još jednom i ja se nadam da nas gledaju odbornice i odbornici širom Srbije i da će ovo implementirati u svoje lokalne budžete. Treba da zapamtimo ovo veče, veliko je za budžet Srbije. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, drage kolege poslanici, nekako se zaista tako namešta jedna za drugim, ali kad god sam ovlašćena ispred SNS za određeni zakon, postignuta je saglasnost i svi u parlamentu glasaju za taj predlog zakona. Ne bih to pripisala sreći, pre bih se pridružila komentarima prethodnih poslanika koji su potvrdili da za pripreme ovog predloga zakona postoji ozbiljan, dugoročan rad, posvećen rad, ne samo radne grupe u okviru MUP, nego i svih nas poslanika koji su prethodnih dana intenzivno radili na ovom Predlogu zakona.
Kada kažem nas poslanika, koji smo radili na pripremi ovog Predloga zakona, mislim na proces upoznavanja, jer je ministar Stefanović sa saradnicima tokom jučerašnjeg dana, a i danas, jer smo tokom prepodneva imali Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, gde smo takođe govorili o ovom zakonu, zaista razjasnili mnoge nejasnoće koje su postojale kod poslanika, zatim neke druge nelogičnosti koje su se učinili poslanicima. Jučerašnje konsultacije koje smo imali, a i današnji odbor su doprineli tome da mnogi amandmani koji su podneti budu povučeni pre rasprave, što mislim da je zaista dobar znak da smo ozbiljno posvećeni radu na predlozima zakona.
Postoji namera da se nešto koriguje u Predlogu zakona, a nakon konsultacija sa ministrom i radnom grupom u okviru MUP se povlače amandmani kako bismo bili što efektivniji, konstruktivniji u radu, kako bismo štedeli i u vremenu u krajnjoj liniji.
Sve ovo govorim, jer želim da, a to činim pri svakom svom izlaganju i pri svakom predstavljanju ovog visokog doma u Srbiji, želim da popravim sliku i o srpskom parlamentu i o poslanicima, posebno o poslanicama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znate, svaki korak koji napravi narodni poslanik Republike Srbije bilo da je žena ili muškarac se strogo ocenjuje, posebno u srpskim medijima. Mislim da svaki negativan komentar o nama uvek dobije puta deset prostor, da probamo da ističemo one dobre stvari kao što je to radila koleginica Gordana Čomić, kao što je radio Vanja Vukić, kao što su radili mnogi koji su danas govorili.
Treba reći građanima da zajedno uvodimo neke prakse koje nisu propisane Poslovnikom Narodne skupštine, ali koje su se pokazale kao izuzetno korisne nama poslanicima na prvom mestu, koji na kraju i glasamo za formu zakona oko koje se dogovorimo tokom rasprave, bilo u načelu ili u amandmanima.
Mi smo do početka ove rasprave dobili 14 amandmana, što zaista nije veliki broj i ne očekujem ni sutra posebno napornu raspravu. Očekujem da i ona bude u službi pojašnjenja novih detalja koje ovaj Predlog zakona donosi. Ono što se moglo čuti, a u razgovoru sa kolegama koji su mi rekli šta će pričati kasnije, ili sutra kada raspravljamo o amandmanima, odnosno u četvrtak, vidim da se oseća i opoziciji i poziciji, da sve više zakoni izlaze u susret potrebama građana, da je obično vlast pokušavala, to nije ništa novo, to se dešava svuda u svetu, da na prvom mestu sebe ustoliči, da na prvom mestu sebi obezbedimo mogućnost i privilegije.
Sve više zakoni u Srbiji izlaze u susret potrebama građana, u saradnji sa nevladinim organizacija, udruženjima građana, sindikata, sve više se upravo glas tog civilnog društva ugrađuje u zakonodavni okvir u Srbiji. Mislim da je to jedna vrednost, nova demokratska vrednost koja treba da se gaji sve više i više. Ništa od toga ne može napisano na papiru da opstane ako mi ne želimo da živimo taj princip. Ako mi ne želimo taj princip, to usvojeno pravilo da kroz naš svakodnevni život primenjujemo.
Ono što se odnosi konkretno na predloge zakona, ovog puta ne bih mnogo o tome govorila, jer evo poslednjih pet sati slušamo o tome, sve su kolege zaista i više puta ponovile o kojim se izmenama zakona govori. Ono što jeste suština je, da ove izmene zakona samo daju pravni osnov, pravnu mogućnost da ono što nam nameće praksa i svakodnevni život sada možemo da radimo, a da ne budemo u sukobu sa zakonom, odnosno da smo pokriveni pravnim dokumentom u okviru pravnog okvira se krećemo.
Sve ove izmene samo pokrivaju, odnosno nalaze pravno rešenje za aktuelne probleme kojima se MUP susreće svakodnevno. Bilo je i pitanja zbog čega, kada je u pripremi novi zakon o policiji, mi sada radimo ove izmene zakona, to smo mogli čuti u izlaganju ministra Stefanovića, da je zaista vrlo, vrlo detaljan i kompleksan proces izrade novog zakona policiji i da se trenutno nalazi u fazi prevođenja, kako bi bio upućen Evropskoj komisiji na mišljenje, a nakon toga mislim da ono što se čulo i od kolege Đurišića da treba svi da insistiramo i da vršimo što veći pritisak, posebno mi iz parlamenta, kako bi taj zakon što pre stigao na dnevni red, jer je svima nama neophodan.
Tako da, ove izmene Zakona postojećeg o policiji samo su nužda, dakle, ono što nas tera svakodnevni život.
Naravno da će SNS, odnosno naša poslanička grupa u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Želim još jednom da naglasim da će svi u srpskom parlamentu podržati ovaj predlog zakona, ali ono što jeste još važnije, o tome ćemo sigurno govoriti u četvrtak kada budemo o amandmanima govorili, je da svi zaista i živimo onu priču za koju ćemo glasati u četvrtak, posebno kada je u pitanju „Tijanin zakon“, o tome su i moje kolege govorile, mnogo više tokom današnjeg dana.
Mislim da samim tim što će MUP stvoriti pravni okvir da može da sarađuje i sa udruženjima građana i sa drugim pravnim licima, nevladinim sektorom medijima, time što je stvoreno to je samo jedan početak. Svi mi moramo da budemo deo ove priče i taj amber alarm, ili dakle to kolektivno uzbunjivanje, pokretanje društva u jednoj alarmantnoj situaciji mora da bude naš način ponašanja.
Ali, kažem, to su počeci nekog novog ophođenja u srpskom društvu gde se svi učimo nekim novim pravilima i vrlo je teško biti odgovoran građanin koji ima određeni stepen civilne svesti i zna kako treba da je koristi.
Ja se još jednom svima zahvaljujem, posebno članovima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koji su intenzivno radili u prethodnom periodu kako bismo dobili što bolji predlog zakona. Nadam se da će mediji o ovome malo više posvetiti pažnje i da vide sa srpski poslanici zaista na prvom mestu imaju interes građana. Ovaj predlog zakona to potvrđuje. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Da se nadovežem na izlaganje dragog kolege Mome Stojanovića, danas smo u srpskom parlamentu svedoci dve novine, ali u tom smeru će i ići rasprava u srpskom parlamentu ubuduće, jer stepen političke kulture raste, kako se mi razvijamo i kako postajemo demokratičnije društvo. Videli smo dve stvari. Videli smo da opozicija i pozicija zajedno rade, izuzetno posvećeno, na što boljem predlogu zakona, na prvom mestu jer smo videli da je radna grupa ministarstva, na čelu sa ministrom, uložila izuzetnu energiju i napore da dobijemo ovakvu vrstu predloga. To je prva stvar.
Druga stvar, da za tzv. dizače ruke iz Srpske napredne stranke ne važi to što stoji u medijima. Koliko smo čuli priloga na različitim televizijama – da li neko sme da glasa suprotno predlogu većine, da li neko sme da kaže nešto drugačije? Danas ste bili svedoci izuzetno dobrog primera da se zaista ceni ozbiljan i dobar argument, argumentovana rasprava, da podržavamo različite predloge i stavove, jer to doprinosi što boljem rešenju.
Iste ovakve rasprave mogu da čuju oni koji prate rad našeg Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Jer, kao vladajuća većina imamo veliki broj članova i većinu, i u tom odboru, kao i u drugim i imam samo tri člana opozicije. Znači, od 17 mesta u Odboru, ne možete očekivati da samo ta tri opoziciona poslanika mogu da daju neki komentar na predloge...

Upravo završavam.
Zato dobar deo, i kolega Stojanović i kolega Drecun daju brojnim raspravama u našem odboru. Ali, ko je dobro slušao, mogao je da čuje da je i ministar u svom obrazlaganju, posle izlaganja Stojanovića i Drecuna, upravo samo pojasnio neke dileme koje su imali i jedan i drugi. Dakle, novi stepen političke kulture, političke zrelosti. Teško ide taj proces, ali mi sve to moramo da pomognemo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva odbrane, danas je zaista zadovoljstvo govoriti o ovom Predlogu zakona kojim potvrđujemo Sporazum između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, jer, kao što se moglo čuti kod predstavnika svih političkih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovaj predlog zakona nailazi na odobravanje uz eventualne sugestije ili minimalne zamerke.
Republici Srbiji je upućen poziv da pristupi Programu „Partnerstvo za mir“ na samitu NATO u Rigi, novembra 2006. godine, i iste godine u decembru je potpisan okvirni dokument. Septembra 2007. godine je predat prezentacioni dokument koji je zapravo konkretno predviđena saradnja Srbije sa NATO kroz skoro sve uspostavljene mehanizme saradnje. To je vrlo važno, da mi budemo uključeni u sve mehanizme koji postoje u okviru „Partnerstva za mir“ i u okviru saradnje sa NATO.
Pored toga, poseban oblik saradnje sa NATO predstavlja i Grupa Srbija – NATO za reformu odbrane, koja od 2006. godine obezbeđuje podršku u sprovođenju reformi u sistemu odbrane od strane NATO i njenih članica. Na taj način jačaju i grade se neophodni kapaciteti država članica EU koje nisu članice NATO, kako bi mogli zajedno da aktivno učestvuju u usklađenoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, jer je to vrlo važno u ovoj aktuelnoj situaciji kada zaista prete različiti bezbednosni rizici širom planete.
Treba pomenuti da je otvorena i misija pri NATO koja obuhvata i vojno predstavništvo u okviru misije. Istovremeno je sve intenzivnija saradnja sa NATO komitetima i različitim radnim grupama. Svi ovi podaci govore o tome da je naša međusobna saradnja Srbije i NATO sve intenzivnija i sve sadržajnija. To jeste ono što je najvažnije, da u ovoj celoj priči nismo samo delovi sporazuma na papiru, nego da radimo intenzivno, a to se moglo čuti i u izlaganjima mojih kolega. Dakle, radimo intenzivno na što detaljnijem preciziranju sadržaja naših aktivnosti. Ovaj sporazum ide u prilog tim tendencijama.
Potvrđivanjem ovog sporazuma mi zapravo potvrđujemo i prihvatamo taj primarni mehanizam kojim su definisane i privilegije i angažovanje i imunitet pripadnika snaga jedne države članice sporazuma na teritoriji druge članice sporazuma. Puna primena ovog sporazuma obezbeđuje neometanu vojnu saradnju, a vojna saradnja koja je predviđena ovim sporazumom obuhvata pripreme i realizacije vojnih vežbi i izgradnju neophodnih kapaciteta za angažovanje u multinacionalnim operacijama. Često se moglo čuti u javnosti, posebno poslednjih dana kada smo razmatrali odluke o angažovanju naših pripadnika u okviru multinacionalnih operacija, da je to dobar smer i da su pohvaljeni napori oružanih snaga Republike Srbije u okviru angažmana u multinacionalnim operacijama.
Svedoci smo i toga da različite diplomatske misije ulažu posebne napore u Srbiji da što više i što sadržajnije sarađujemo u okviru multinacionalnih operacija. Zemlje iz kojih dolaze diplomatski predstavnici su izuzetno zadovoljne angažmanom naših pripadnika u multinacionalnim operacijama i na tome treba da istrajemo.
Pored angažmana u različitim multinacionalnim operacijama, vrlo je važan i naš angažman u različitim mehanizmima u okviru partnerstva za mir. To se pokazalo i u slučajevima poplava i različitih elementarnih nepogoda koje su zadesile naš region. Naš angažman i potpisivanje ovog sporazuma će omogućiti da mi pravovremenim upozoravanjem ovih mehanizama dobijemo mogućnost da ih koristimo. Dakle, i njihovu opremu i njihove pripadnike i različite sisteme ranog upozorenja. Tranzit vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica takođe je jedan od oblika vojne saradnje i obezbeđenje potrebne logistike države domaćina.
Želim sve one koji sumnjaju u dobre strane ovog sporazuma, odnosno u primenu ovog sporazuma da podsetim da je pristupanje ovom sporazumu jedan od prioriteta Srbije u procesu angažovanja u Programu „Partnerstvo za mir“, jer dosadašnje iskustvo je pokazalo da, uz Sporazum o bezbednosti informacija između Srbije i NATO, mi zajedno sa ovim sporazumom zaista ostvarujemo jedan optimalan obim saradnje usmerene ka reformi sistema odbrane. Takođe, ono što je veoma važno, na ovaj način postižemo interoperabilnost Vojske Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama, a veoma je važno da postignemo interoperabilnost jer jedino na taj način možemo da pokažemo maksimalne mogućnosti pripadnika Vojske Srbije.
Interoperabilnost zapravo znači usklađivanje različitih sistema u različitim država u različitim sektorima bezbednosti. Dakle, neophodno je da i tehnologiju, tehniku, opremu, način obuke i pripreme pripadnika uskladimo sa ostalim sistemom koji sada funkcioniše u okruženju u kojem je Srbija.
Članice ovog SOFA sporazuma partnerstva za mir mogu direktno da primenjuju odredbe SOFA NATO sporazuma. I tu smo zapravo našli mogućnost da država da određene rezerve, jer davanje rezervi na određene odredbe sporazuma ne pokazuju naše apsolutno neslaganje ili odbijanje određenih stavki. Pokazuju upravo naš vrlo ozbiljan i posvećen pristup da kada nešto potpišemo da iza toga i stojimo, a ovde smo dali određene rezerve jer upravo tako, maksimalno smo ozbiljni i posvećeni, ne želimo da pristanemo na nešto što će posle biti pod znakom pitanja.
Zato odmah na početku treba reći da smo dali određene rezerve, kao država, na član 7. Sporazuma, članica NATO-a, po pitanju nemogućnosti prihvatanja jurisdikcije sudova države pošiljaoca na teritoriji Srbije i u slučaju izručenja ili predavanja lica, odnosno pripadnika snaga ili civilnih lica, tzv. civilne komponente u okviru snaga ili izdržavanog lica, to su zapravo supružnici ili deca srodnici pripadnika vojnih snaga. Znači, u slučaju izručenja ili predavanja lica, u situaciji da mu je izrečena smrtna kazna. Jer, u našoj zemlji ne postoji ta vrsta kazne.
Finansijska sredstva u ovoj godini nisu potrebna za realizaciju ovog zakona. U narednim godinama, svakako, što je i logično, biće planiran budžet, u skladu sa stepenom i načinom realizacije ovog sporazuma, ali će to svakako biti u granicama razdela Ministarstva odbrane, dakle, neće prelaziti predviđene limite.
Želim da ponovim ono što se čulo više puta, jer to je važno da građani naše zemlje znaju, da je Srbija među poslednjim državama koja pristupa ovom sporazumu, pored 28 članica NATO-a, 16 partnerskih država je pristupilo. Mogli ste čuti da je tu i Ruska Federacija i Bosna i Hercegovina i Makedonija i Crna Gora.
Ima još mnogo detalja o kojima treba govoriti u okviru ovog sporazuma, ali pre svega u pozitivnom svetlu. Ja se nadam da će do kraja dana i govornici i kolege poslanici koji su prijavljeni za diskusiju govoriti u prilog ovog sporazuma, ali sam sigurna da ćemo čuti i neke manje pozitivne tonove, ali mislim da je i to dobro. Upravo ova sala Skupštine Srbije jeste mesto na kojem treba da govorimo i pozitivno i negativno kada su predlozi zakona u pitanju, a ne mislim da su to različiti portali, mediji, štampani ili elektronski. Mislim da ovde, na ovom mestu treba da razmotrimo da li je nešto dobro ili loše za Republiku Srbiju, a nakon toga sledi izjašnjavanje.
U toku sutrašnjeg dana, Poslanička grupa SNS glasaće za ovaj Predlog zakona kojim potvrđujemo i ovaj sporazum, ali i dodatna dva protokola koji su sastavni deo ovog zakona. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Ja ću takođe po ovom amandmanu i o ovim brojkama oko toga kakve zaključke treba da izvučemo i tu postoji različita matematika koja može da nas navede na pogrešne zaključke. Kako obično kolega Pavićević kaže – ja imam tri stvari o kojima ću govoriti, tako bih i ja želela da kažem kada su u pitanju ova dva predloga zakona, Predlog zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima, o kome ćemo kasnije da govorimo i ovaj Predlog zakona o odbrani od grada, ukupno ćemo danas razmatrati o nešto manje od stotinak amandmana a ministar je odlučio da prihvati 34 amandmana, što zaista jeste znatna brojka, ali nikako, ni u kom slučaju ne govori da je Predlog zakona bio loš, nedovoljno precizan, da je pisan na brzinu jer moramo da govorimo o suštini.

Suština je da samo tri ili četiri amandmana menjaju nijansu one odluke koja inače stoji u Predlogu zakona, minimalna pomeranja datuma, a svi ostali amandmani su pravno-tehničke prirode uglavnom ili donose neke neznatne promene. Dakle, sadržina samog Predloga zakona nije značajno promenjena amandmanima, a ne bih rekla dobra volja, to je suviše slobodna reč, nego posvećenost i ozbiljnost ministra i MUP-a koji su radili na konačnom usvajanju amandmana, govori o tome zašto je ovoliki broj amandmana prihvaćen.

Mi smo zaista vrlo ozbiljno radili u prethodnim danima i u neformalnim konsultacijama koje su se dešavale pre početka rasprave o ovim predlozima zakona. Učestvovao je veliki broj poslanika i mislim da je to izuzetno pohvalno, jeste da zahteva malo više napora, malo više vremena i energije predstavnike ministarstva i poslanika, ali u svakom slučaju pridonosi ovako velikom broju usvojenih amandmana.

Mislim da je vrlo važno da radimo zajedno i to je možda onaj novi način uvođenja prakse o kojoj je govorio gospodin Šutanovac u raspravi u načelu da je dobro da opozicija i pozicija zajedno glasaju za određene predloge zakona na kraju, nakon vrlo detaljne i korisne i plodonosne rasprave u srpskom parlamentu.

Ja se kao i ministar Stefanović ne bih složila sa tim da treba povezivati broj usvojenih amandmana sa vašom popularnošću u biračkom telu, to pomalo zvuči neozbiljno, posebno za vas kolega Pavićeviću. Od vas uvek čujemo ozbiljne komentare, ali ja sa tom shvatila kao šalu, verujem da je to zabavljalo i gledaoce u domovima.

Neozbiljno je povezivati broj usvojenih amandmana ili još gore podnetih amandmana. Rekli ste 1.200 amandmana ste podneli, od toga treba reći koliko je amandmana koji glase - briše se. To je zaista neozbiljno. Znate, ako imamo jedan predlog i ako imamo oko 200 amandmana i vi napišete 200 puta briše se, to ne zahteva mnogo truda i rada. Onda pomislite, 130 poslanika koliko sada ima SNS puta 200 amandmana, koji je to broj i kako bismo to mogli da povežemo sa popularnošću u biračkom telu. To nisu relacije u kojima treba da se bavimo kada je matematika u pitanju.

Ono što mi se jako dopada jeste što koristite besplatan medijski prost za tu predizbornu kampanju, to jeste vaša snalažljivost, ali to nije pristojno za parlament. U svakom slučaju radujem se današnjoj raspravi i drago mi je što ste postali vrlo konstruktivni u podnošenju amandmana, vrlo ozbiljno shvatate donošenje zakona u parlamentu. To se značajno promenilo u odnosu na prethodni način vašeg rada. Hvala.

 

Hvala predsedavajuća.
Moram da započnem izlaganje jednom anegdotom. U jednom restoranu sedeo je neki od aktuelnih ministara i objašnjavao koliko je teško biti ministar, koliko je teško upravljati velikim sistemom, koliko je to velika odgovornost i posvećenost svakodnevnom radu. Društvo je klimalo glavom i govorilo – jeste, zaista, jako je teško biti ministar. Ali, onda se negde sa strane, iz ćoška, čulo – ima nešto što je mnogo teže od pozicije ministra, a to je kad ste bivši ministar.
Negde u tom svetlu ja zaista razumem ton kojim ova rasprava ide. Sa izuzetnim zadovoljstvom, odobravanjem, sve kolege i ja prihvatili smo to da će zaista poslanici i opozicije i pozicije glasati za ove predloge zakona koji potvrđuju ove odluke i sporazume i to jeste jako dobro. Ono što se meni nije dopalo, a verujem ni građanima, je vrlo mali deo diskusije gde se govorilo konkretno o ovim predlozima zakona odnosno odluka, a mislim da građani treba nešto i o tome da čuju i da je rasprava bila upravo zahvaljujući poslanicima opozicije, koji se nisu dovoljno pripremili, sadržinski. Jesu politički, sa oštrom kritikom, koja ima uvek isti naslov – ništa ne valja, sve je loše, nemam argumente, nemam dokaze za to, ali imam opšta mesta da kažem da su loši kapaciteti Vojske, da se urušava standard pripadnika Vojske, da je stanje bezbednosti pod znakom pitanja, da je spoljna politika loša, itd.
To su rečenice koje smo mogli da slušamo tokom današnjeg dana, a koje apsolutno ne stoje. Ja sam pažljivo slušala. Želela sam da budem objektivna, koliko to meni dozvoljava pozicija na kojoj sam, i htela sam da zapisujem argumente koji govore u prilog tvrdnjama poslanika opozicije. Nisam uspela ništa da zapišem. Ako sam za nešto i pomislila da je tačno, ministar Gašić je nakon toga odmah u odgovoru pokazao da to nije argument, da je to laž, da je to manipulacija, da je to zloupotreba, i to jedna snažna zloupotreba medijskog prostora, dakle, direktnog TV prenosa.
Ali, bilo bi u redu da zaista poslanici opozicije, kada imaju ovaj besplatan televizijski prostor, barem sede u ovoj sali, barem imajte mali prostor, da se obrate biračima i da kažu. Jedan kolega koji je od skoro nezavistan poslanik je zaista, čini mi se, u svom kratkom petominutnom izlaganju, jer više i nemaju nezavisni poslanici, izneo deo svog budućeg izbornog programa. Kažem, pažljivo sam slušala. Jedan drugi poslanik je rekao da opozicija uvodi novu praksu u srpski parlament.
Znate, da bi se nešto dogodilo, uvek je potrebno da tu budu dve strane, i opozicija i pozicija. A pozicija ne želi, zaista širokogrudo i sa širokom javnom raspravom i dobrim pripremama svih predloga zakona, ne samo ovih koji su danas na dnevnom redu, znači, želimo upravo na taj način, i širokim konsultacijama, na sve moguće načine, kontaktima sa ministarstvima, radnim grupama koje pripremaju zakone, da budemo u kontaktu i da pripremimo na kraju ono, kada dođe u salu srpske Skupštine, da to bude kompromis oko koga se većina zaista složila, većina poslanika u srpskom parlamentu, i opozicije i pozicije. A onda kolega kaže – mi smo uveli tu praksu da svi glasaju za, i opozicija i pozicija. To jeste zaista lepo, jer ne možemo ništa da uradimo jedni bez drugih.
Ono što su predlozi zakona koji dolaze, čiji je matični odbor Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, uglavnom se usvajaju tako – većinom. To su zakoni koji se tiču i Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i izuzetno sam zadovoljna i ponosna zbog toga. Ali, moram reći da je tu uložen veliki rad, i to svih članova Odbora, posebno poslanika opozicije. Dakle, uvođenje prakse je zajednički rezultat rada i to građani treba da znaju i mislim da treba da se ceni zajednički trud na usvajanju što boljih zakona.
Još ću samo jednom podsetiti da ova četiri predloga zakona imaju 30-ak strana ukupno. Mnogi poslanici nisu želeli ni to da pročitaju i da se pripreme. Sve ovo govorim pre svega gledaocima. Jer, neko treba da ceni i onaj rad poslanika koji se ne vidi, koji nije samo u ovom plenumu.
Dakle, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove imao je do sada 35 sednica, a postojimo samo godinu dana, što se čini, ako izuzmete one minimalne nedelje kada nismo radili, a gotovo svake nedelje smo imali određeni odbor, a to nije pro forme, da ne govorim o tome da redovno ministri dolaze, i ministar odbrane i ministar policije i podnose informaciju o radu, gde mi možemo da im postavljamo pitanja.
Zahvaljujući poslanicima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, pripremljena je za ovu sednicu informacija o političko-bezbednosnoj situaciji o multinacionalnim operacijama u kojima učestvuju pripadnici Vojske Republike Srbije, i to vrlo obimno, na nekih 50-ak strana, gde ste mogli, ukoliko vas zanima, da pročitate a onda saopštite građanima Srbije gde to odlaze naši pripadnici Vojske Srbije i da li je to samo onaj mali krug ljudi koji odlučuju u Vojsci o tome gde odlaze pripadnici multinacionalnih operacija ili i mi možemo da saopštimo građanima kako, pod kojim uslovima i okolnostima oni tamo rade. To su informacije koje mogu biti dostupne građanima, za razliku od onih koje su se mogle danas čuti, a nije dozvoljeno da budu prezentovane javnosti zbog nekih drugih viših interesa.
Da ne bih govorila o ovim detaljima i predlozima zakona, jer, već smo negde i pri kraju rasprave, nešto se moglo čuti danas, ali, želim da kažem ono što se nije čulo, a to je da je izuzetno pozitivno ocenjeno učešće naših pripadnika u multinacionalnim operacijama. O tome svedoči i izvestan pritisak različitih diplomatskih misija u Srbiji koje su insistirale, svakodnevno to čine, da se što pre stavi na dnevni red parlamenta ova odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije i Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Jer, vrlo im je važno da ima naših pripadnika, jer su se pokazali i kao stručni i kao posvećeni i kao ljudi koji šire dobar duh, pozitivnu atmosferu i prave dobre rezultate na terenu.
Želim i zbog ljudi koji su u multinacionalnim operacijama da kažem da kada se govori o pozicijama na kojima je 670 pripadnika Vojske Srbije u 19 multinacionalnih operacija, tu su vojni posmatrači, štabni oficiri, medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i vojnoj bolnici, pešadijska odeljenja, pešadijski vod, četa i autonomni timovi za zaštitu brodova. To su neke od pozicija na kojima se nalaze naši ljudi.
Što se tiče finansijskih sredstava koja su potrebna da se realizuje ovaj predlog Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije, dve trećine su obezbeđene iz budžeta, jedna trećina, okvirno govorim, biće obezbeđena nadoknadama koje će UN da uplate Ministarstvu odbrane na ime učešća u ovim multinacionalnim operacijama.
Mi trenutno, još jednom da ponovim, imamo sedam mirovnih operacija UN i četiri multinacionalne operacije EU, u kojima smo aktivni i imamo još sedam operacija UN, jednu EU u kojoj do sada nismo učestvovali, ali su oni uneseni u ovaj novi Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije. To ne znači da će oni neminovno i učestvovati, odnosno da će otpočeti svoje učešće, već smo na taj način mi samo stvorili uslove da ispunimo tu obavezu koja nam proizilazi iz zaključenog memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i UN.
Želim da se zahvalim svima koji su danas učestvovali u diskusiji. Dakle, biće ovo još jedan set zakona o kome ćemo svi složno glasati, jer to jeste nešto što je prioritet Srbije u ovom trenutku. Naše učešće u multinacionalnim operacijama je vrlo važan spoljnopolitički prioritet. Spoljnopolitička diplomatska ofanziva koju sprovode svi članovi Vlade Srbije, svi predstavnici, funkcioneri koji su uključeni u predstavljanje zemlje je apsolutno, sa svih strana, pozdravljena izuzetnim pohvalama. To mogu da svedoče i svakodnevne posete različitih diplomata, političkih predstavnika različitih zemalja, od istoka do zapada, koji svakodnevno daju velike pohvale, pre svega aktivnostima premijera Srbije Aleksandra Vučića.
U Danu za glasanje, Poslanička grupa SNS glasaće za ove predloge zakona.

Hvala, predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nisam htela da preterano učestvujem u raspravi jer smo i prvog dana u načelu, i danas na Odboru, raspravljali o ovim amandmanima na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. Mislim da smo dosta govorili i nema razloga da dodatno zbunjujemo građane i da širimo ovu raspravu, ali moram da se javim, da ukažem na jednu pojavu kojoj želim da stanem na kraj, ili barem da ukažem na nju pa da je pratimo kako se razvija u narednom periodu.
Zaista imam osećaj da podnosioci amandmana žele da zaluđuju javnost, da blokiraju ovaj proces donošenja novog zakona, jer kad se malo analizira, kad kažem „zaluđuju“, to je žargonski, hoću da kažem da spinuju ili igraju se pomalo amandmanima, jer ako pratite jednu logičku liniju amandmana koji se podnose i kritike koje se čuju u parlamentu, u jednom trenutku se čuje da ne treba menjati ovaj zakon, da treba ispuniti ove rokove, da smo krivi što ih nismo ispunili, ali ne znamo šta dalje.
Kad ipak odlučimo da promenimo te zakone, kako bismo pratili realnost, ono što nam život nameće i što traži privatni sektor, e, onda se igramo sa datumima. Ako smo se dakle ipak odlučili da menjamo, onda ćemo sada možda dati i četiri meseca, možda ćemo dati godinu dana, možda ćemo dati dve godine. U zavisnosti od toga ko podnosi amandman, imamo različite argumente i koristimo ih po potrebi. Dakle, nema ujednačene logičke linije.
Ako kritikujete da ne treba dalje menjati, onda nemojte predlagati nikakve datume. Ako ih predlažete, onda treba da budu minimalni. Ali, vi ih predlažete da oni budu rastegljivi po potrebi, kako vama odgovara. Da li želite da napravite određeni efekat ili želite da dobijete što više medijskog prostora?
Ja znam da je sekunda televizijskog prostora na RTS-u skupa i da je svaka sekunda koju vi dobijete za vas izuzetna ušteda, za vašu stranku, jer znam da je teško u situaciji i rejtingu koji imate, da prikupite novac od vaših simpatizera. Teško je ulagati u investiciju koja nije isplativa. Ja vas potpuno razumem, ali, igrate se sa zakonima u ovom najvišem zakonodavnom domu.
Hajde da se malo uozbiljimo pa barem kad smo pri kraju razmatranja amandmana, da se držimo nekih argumenata, jer mislim da javnost očekuje od nas da budemo konkretni, praktični i štedljivi u svakom smislu.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ionako teško ukaljan ugled narodnih poslanika i srpskog parlamenta izgleda da teško da ćemo popraviti ako nastavimo sa ovakvim načinom komunikacije u parlamentu i ovakvim načinom rasprave o novim zakonima i o izmenama i dopunama već postojećih zakona.
U prethodna tri sata samo 15 minuta, ne računajući izlaganje ministra, mogli smo da čujemo o značaju zakona, o efektima koje ćemo imati na život građana u našoj zemlji koji će imati uticaj na privredu, na privatni sektor.
Lično mislim da to nije uredu i da je neophodno da se barem u nastavku dana vratimo na efekte zakona, na suštinu i da probamo da građanima osim onih negativnih stvari koje se mogu videti danas u parlamentu, a to su neki dnevno političi sukobi, da postoje i neke dobre stvari u ovom zakonu.
Zato ću se u svom izlaganju upravo okrenuti ka analizi efekata ovih zakona kojih i te kako ima pozitivnih i u velikom broju. Jer, nemoguće je da samo 15 minuta prethodnih 20 govornika je imalo šta da kažem o ovom zakonu, ako govorimo o argumentima. To znači da ili se nisu pažljivo pripremili ili nisu hteli pažljivo da se pripreme ili su hteli da zloupotrebe ovu sednicu kao i u prethodnim slučajevima. Nije tu ni samo do predsedavajućeg, ni vi ne možete da uradite, ukoliko tim ne želi sa vama da sarađuje i da svi konstruktivno govore o ovim zakonima. Zato još jednom apelujem da govorimo konkretno o zakonu, ukoliko je to moguće.
Najveći broj zamerki, koji je se danas čuo i koji je korišćen kao šlagvort za kasniju zloupotrebu vremena u ovom parlamentu, odnosila se na ne blagovremeno doneta podzakonska akta. Podsetiću vas da je predviđeno ovim zakonom da podzakonska akta potpuno urede sistem stručnog obrazovanja i osposobljavanja službenika privatnog obezbeđenja na osnovu izvršene analize obrazovne potrebe da se izrade programi obuke, da se propišu svi nužni uslovi koji pravna lica i preduzetnici moraju da zadovolje kako bi dobili ovlašćenje za izvođenje te obuke, da se propišu uniforme pripadnicima privatnog obezbeđenja, način upotrebe sredstava prinude, način izvođenja tehničke zaštite, izgled i sadržina legitimacija službenika privatnog obezbeđenja i propisati kriterijume za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i minimalne tehničke uslove kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim institucijama.
Iz ovih navedenih oblasti uređenja podzakonskih akata je jasno koliko je proces izrade ovih podzakonskih akata kompleksan. Ono što mogu da zamerim kolegama koji su nedovoljno govorili o ovom zakonu, po mojoj oceni, dakle lično i ograđujem se, je da nisu radili ono što je radilo ministarstvo u prethodnom periodu, a nisu se konsultovali, recimo sa stručnim nevladinim organizacijama, sa ljudima iz civilnog sektora, sa recimo građanima, jer svi članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, nisam sigurna i za ostale poslanike, su dobili na svoj mejl i komentare, primedbe i sugestije kako korigovati ovaj Zakon, nešto od toga će biti implementirano kroz amandmane, biće usvojeni, odnosno kako smo razgovarali, moći ćemo da postignemo dogovor oko usvajanja nekih amandmana opozicije oko pomeranja rokova, kao što je i ministar rekao. Ali, upravo to je radilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, vršilo je široke konsultacije, unutar MUP-a, stručne službe, Uprava policije, Sekretarijat kao nadležan za izradu predloga propisa, Uprava za obrazovanje, IT sektor za poslove tehničke zaštite.
Pored toga, potrebne konsultacije sa drugim organima državne uprave, sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo. Vršile su se konsultacije sa predstavnicima privatnog sektora i sve je to stvaralo nove verzije akata koje je trebalo usaglasiti i napraviti neki kompromis i najbolje rešenje.
I to su razlozi zbog čega nisu brzopleto donošena podzakonska akta. To što se danas upozorava da je trebalo mnogo brže raditi, da nekom prostom matematikom je pisan jedan član pravilnika nedeljno, mogu samo da ocenim neozbiljnim, jer takva matematika ne stoji kod donošenja i korekcije zakona. Na kraju primedba da nije uredu što menjamo ovaj Zakon, pa posao Skupštine je da donosi nove, ali da menja, odnosno radi izmene i dopune postojećih zakona i to radi na osnovu svoje kontrolne nadzorne uloge. Dakle, pratimo da li je potrebno određeno zakonsko rešenje korigovati, da li nas je svakodnevni život naterao da napravimo tu izmenu. Ne vidim ništa u tome čudno, nego ono što je u okviru poslova i nadležnosti narodnih poslanika i srpskog parlamenta.
Kada govorimo o podzakonskim aktima, želim da vam pročitam koji su pravilnici doneti, šta je do sada učinjeno, šta će vrlo brzo biti završeno. Dakle, podzakonski akti koji su doneti su Pravilnik o uslovima za dodelu ovlašćenja za sprovođenje obuke, Pravilnik o programima obuke, Pravilnik o načinu polaganju stručnog ispita, Pravilnik o upotrebi sredstava prinude, Pravilnik o vršenju tehničke zaštite, Pravilnik o uniformi. Dakle, bez obzira što ovo zvuči samo šest, kada neko kaže i samo nekoliko članova, mislim da tako ne razgovaramo kada donosimo zakone. Ne sabiramo proizvode na poljoprivrednoj pijaci. Vrlo kompleksan, ozbiljan rad.
Treba doneti uredbu o obavezi obezbeđenim objektima, što će omogućiti izmena ovog zakona, zatim uredbu minimalnim merama zaštite banke i finansijske institucije i pravilnik o svečanoj formi licence.
Ali, evo stvari koje su gotovo na izmaku i gotovo završene – stručni savet, predlog rešenja o obrazovanju ovog saveta je izrađen i nalazi se u Kabinetu ministra, ispitna komisija, predlog rešenja je izrađen, čekaju se poslednja imenovanja i biće dostavljen na potpis, pravilnik o sistematizaciji, izmenjen je 24. aprila, obrazovana je nova organizaciona jedinica u Upravi policije za praćenje i nadzor nad primenom zakona i potrebno je samo je učiniti operativnom, obrazovana je Komisija za rešavanje po žalbama pravnih lica na prvostepene odluke o dodeli ovlašćenja za sprovođenje odluke o licenci, izgrađeni su predlozi republičkih administrativnih taksi, dostavljeni su Ministarstvu finansija koje radi na izradi Nacrta zakona o izmeni zakona o republičkim administrativnim taksama, nastavljena je saradnja sa privatnim sektorom saglasno Memorandumu o saradnji sa Privrednom komorom Srbije kroz Komisiju za javno-privatno partnerstvo u Sektoru bezbednosti u Srbiji i aktivnim učešćem na različitim konferencijama, okruglim stolovima u vezi sa ovim temama.
Sve ovo što čitam moguće da vam je suvoparno, moguće da nije toliko zanimljivo za onu vrstu gledalaca direktnog prenosa srpskog parlamenta, koji ne žele zaista da naprave dobar pravni zakonski okvir u našoj državi, a to je naš jedini posao, nas koji smo ovde, a ne da zabavljamo javnost poput različitih rijalitija. Mislim da stručna javnost, posebno se zahvaljujem civilnom sektoru koji su dosta pomogli meni kao predsednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i članovima Odbora koji su hteli da se bave time svojim sugestijama, ali ovo nije prvi put, i da se ne shvati pogrešno, od kada je ministar Stefanović na čelu ovog ministarstva, mnogo je transparentniji, mnogo je aktivnija zakonodavna aktivnost, mnogo je življa zakonodavna aktivnost, izvinjavam se, a mnogo je transparentniji način pripreme Predloga zakona.
Zakon o policiji koji se trenutno priprema i javna rasprava koja je upravo završena ili je pri kraju je nešto čime možemo da se ponosimo. I to jedna nova vrsta prakse gde je zaista i stručnoj javnosti, ali i nama poslanicima prvi put predstavljen Predlog zakona pre nego što ode pred Vladu, pre nego što dođe pred parlament, kako bismo mogli da što više utičemo da onog trena kada Predlog zakona i stigne u parlament bude neki rezultat kompromisa i moguće ponuđeno rešenje. Mislim da je to jedini način rada koji treba da bude u srpskom parlamentu.
Hoću još nekoliko podataka da vam pročitam, koji mogu da zanimaju stručnu javnosti. Prema procenama, kada govorimo o analizi efekata ovog zakona, privatni sektor bezbednosti u Srbiji zapošljava između 25 hiljada i 60 hiljada ljudi. Tu ne uključujemo rukovodstvo, adminstrativno osoblje. Dakle, taj broj ljudi ima 47 hiljada komada oružja.
Prema podacima Evropskog servisa za privatno obezbeđenje beleži se kontinuirani rad u okviru sektora bezbednosti i mi svake godine, ali svake godine imamo rast od 10 do 20% sektora privatnog obezbeđenja, što znači da zakonski akti koji su regulisali oblast privatne bezbednosti, što znači da je vrlo neophodno da uredimo zakonsku regulativu na način koji je sada predložen.
Zakonski akti koji su ranije regulisali oblast privatne bezbednosti, poput Zakona o društvenoj samozaštiti, su prestali da postoje 1993. godine i ono što smo mogli čuti, poslednjih dvadesetak godina nije bila uređena ova oblast i tek krajem 2013. godine u Srbiji je donet poseban i celovit zakonski akt kojim se reguliše oblast privatne bezbednosti.
Dakle, tako dug period od 20 godina i uz ove napomene, o kojima sam govorila, o širokim konsultacijama i ozbiljnim pripremama i velikom broju podzakonskih akata, zaista zahtevaju ozbiljan i posvećen rad.
Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje za probleme za do sada neregulisanu oblast privatnog obezbeđenja? Imajući u vidu da od svih zemalja u okruženju bivših republika SFRJ jedino Republika Srbija je imala diskontinuitet u ovoj oblasti u trajanju od 20 godina, prilikom donošenja ovog zakona su razmatrane i druge mogućnosti za rešavanje problema. bilo je zaključeno da se jedino donošenjem zakona kojim će se na celovit način regulisati ova oblast možemo da uredimo ovaj sektor bezbednosti.
I usled nepostojanja krovnog zakona kojim možemo precizno i sveobuhvatno da regulišemo celokupan sektor privatne bezbednosti, poslovanje privatnih kompanija u ovom sektoru je regulisano delimično sa više zakona koji uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa, oružje i municiju, poslovanje privrednih društava, zaštitu od požara, sprečavanje nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, krivična dela i slično.
Upravo donošenje ovog Zakona o privatnom obezbeđenju, odnosno izmenama i dopunama uređuje se privatni sektor bezbednosti na teritoriji Republike Srbije kao integralni deo sistema nacionalne bezbednosti.
Evo još jednog zanimljivog aspekta, da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? To takođe može biti zanimljiv aspekt o kome danas nismo govorili. Zakonom o privatnom obezbeđenju uređuje se vršenje poslova privatnog obezbeđenja na teritoriji Srbije, stimuliše se pojava novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija, jer se suzbija nelojalna konkurencija. Na primer, analiza neuobičajeno niske cene koju je radila Privredna komora Srbije, a objavljena u aprilu 2013. godine, ukazuje na činjenicu da cena rada u pružanju usluga obezbeđenja na tržištu Srbije je najniža u poređenju sa 34 evropske države. Ponuđene cene su 1,5 evro po čoveku, odnosno po satu rada, a prosek u 34 evropske države je 8,9 evra po čoveku, odnosno satu rada, što za posledicu ima rizik bankrota poslodavca iz oblasti privatnog obezbeđenja, naravno, ne motivisanost radnika obezbeđenja, loš kvalitet usluga i time povećanje ranjivosti štićenih objekata, a sve to u uslovima porasta stope svih oblika kriminaliteta i proklamovanovih mera ekonomske politike o uvođenju reda na tržištu i suzbijanju sive zone poslovanja.
Dakle, zakonskim rešenjima, još važnije, efikasnim nadzorom od strane države ovi će se rizici smanjiti, unaprediće se rad i poslovanje privrednih subjekata na tržištu, stimulisaće se pojava novih privrednih subjekata.
O ovom zakonu, odnosno o efektima zakona bi se moglo još dosta govoriti. Prošlo je petnaestak minuta kako govorim i uz onih prethodnih petnaestak minuta, ne računajući izlaganje ministra, to vam je pola sata u toku današnjeg dana ozbiljnog bavljenja efektima ovog zakona. Pozivam i ostale kolege poslanike da se uključe i do kraja dana, kada će govoriti pojedinačno, da zaista razgovaramo o efektima ovog zakona, da vidimo gde su greške, a ona najjednostavnija matematika 2+2 su četiri i jedan član zakona je pisan nedeljno, to su zaista neozbiljni komentari i nije način na koji razgovaraju akademski građani Srbije.
Hvala vam još jednom i ministre poslanička grupa SNS glasaće u danu za glasanje za ovaj predlog zakona, kao i za ratifikaciju sporazuma sa Republikom Albanijom o priznavanju vozačkih dozvola. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Samo želim kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, koji je bio nadležan za ovaj Predlog zakona, da iznesem par podataka koji će još jednom doprineti pozitivnom utisku i konstruktivnoj raspravi, koja se dešavala i tokom prvog dana kada smo u plenumu razmatrali u načelu ove predloge zakona.
Na Predlog zakona o oružju i municiji podneto je 93 amandmana, 26 je usvojeno. Od toga 10 amandmana opozicije. Imamo 12 odborskih amandmana, što je 38 usvojenih amandmana od 93 koja su predložena. To pokazuje da smo zaista svi bili izuzetno posvećeni radu na unapređenju ovog predloga zakona.
Ovi predlozi koji su amandmani Odbora su zapravo rezultat naše diskusije prvog dana, u sredu, kada smo govorili u načelu o zakonu ili kada su poslanici predložili određeni amandman koji je u suštini prihvatljiv, ali ga treba korigovati u nekim detaljima, pa je Odbor napravio neko kompromisno rešenje zato što smo prihvatili na određeni član amandman,u obavezi smo da neke druge članove zakona kasnije prilagodimo da budu u skladu sa tom novom promenom.
Dakle, kada govorimo o ovom Predlogu zakona o oružju i municiji, ovog puta možemo svi biti ponosni na srpski parlament, jer smo zaista značajno unapredili ovaj predlog zakona na dobro svih građana Srbije. Ovo je prvi od tih četrdesetak amandmana koji su usvojeni na ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se svim kolegama.

Sada je u redu. Prijavila bih povredu Poslovnika član 107. zaista dostojanstvo Skupštine je izuzetno dovedeno u pitanje ovakvim ponašanjem u prethodnih 35 minuta. Više puta sam se, pet do šest puta sam se javljala, pa odjavljivala, ne želeći da produžavamo ovu raspravu i ponovo se javljam, jer želim da apelujem da se vratimo na sadržinu zakona na efekte.
Pre toga, samo ću zamoliti za jednu stvar. Uz svo uvažavanje kolega iz SNS koji su nekada bili u SRS, ja ću zamoliti sve kolege koje poistovećuju Radikalnu i Srpsku naprednu stranku, da to više ne čine. Nikada nisam bila u toj stranci. Stranku poštujem i nemojte govoriti da smo do juče bili radikali. Ja nisam nikada. Ima veliki broj članova koji nisu bili nikada. Dakle, iznosite neistinu.
Dostojanstvo Skupštine je povređeno time što se neistinito izražavate, izjašnjavate o članovima parlamenta. Nema razloga to da radite, a mi pošto smo tako velika stranka koja ima gotovo pola miliona članova, naravno da nas ima ljudi koji mislimo na različite načine, ali svi idemo u jednom smeru, ali naravno, imamo različite nijanse u našem političkom delovanju.
Kada je reč o kolegi Pavićeviću, iako mu ovo daje mogućnost za repliku, to činim svesno, još jednom apelujem, nije dozvoljeno ni lično obraćanje, da se vratimo sadržini raspravi. Izuzetno cenim vašu akademsku aktivnost. Mislim da vi kao profesor nikada ne biste dozvolili da student 35 minuta govori o jednoj tački, već biste ga stalno vraćali različitim pitanjima na sadržinu pitanja i onda biste videli ako on nije kadar za odgovaranje, vi biste prekinuli tu agoniju. Mi ovoga puta nismo u mogućnosti, jer vi zloupotrebljavate ovu govornicu.

Hvala.
Ja sam, takođe, htela da nastavim u istom tonu kao i kolega Nikolić, da ispred Odbora za odbranu još jednom pojasnim. Dakle, to jeste inicijalno bio predlog kolege Šutanovca, samo smo napravili jednu pravnu formulaciju i tu reč „dokaže“ smo prepravili sa „učini verovatnim“, tako da to je još jedan kompromis.
O tome na koje načine neko će moći da učini verovatnim ugrožavanje svoje bezbednosti, to će već biti propisano na neke druge načine.
U svakom slučaju, evo još jednog kompromisa i to je paralelno i sa našim prethodnim amandmanom, gde u članu 11. takođe koristimo istu formulaciju. Hvala na saradnji.