MILUTIN MRKONJIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1942. godine u Beogradu.

Diplomirao je 1968. na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Počeo je da radi u „Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd“, gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje.

Za direktora u radnoj organizaciji „Centar za istraživanje i projektovanje“ postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa „Zavodom za projektovanje ZJŽ“, a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće „Saobraćajni institut CIP“. Mrkonjić je postao njegov prvi direktor.

Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji…

Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.

Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef „Aeroinženjeringa“ (Kompanija „Braća Karić“).

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Član je i predsedništva te stranke.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine.

Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko 6 odsto glasova. Od jula 2008. nalazi se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast energetike. 2013. smenjen je sa mesta ministra saobraćaja. Poslanički mandat mu je potvrđen 30.avgusta 2013.

U decembru 2009. godine dobio je titulu počasnog doktora nauka Megatrend Univerziteta.

Potpredsednik je Socijalističke partije Srbije i član Izvršnog odbora. Počasni predsednik predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 13.01.2021, 08:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Poštovani potpredsedniče Orliću, poštovana gospođo Marija Obradović, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, jedna stvar je za mene ovde najinteresantnija, ja ću govoriti samo o dva zakona. Podrška razvojnim projektima Srbije, naravno da je tačka 6. koja se odnosi na autoput Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu ka Zvorniku, odnosno ka Loznici već toliko ušla u narod, a da ne govorimo o narodnim poslanicima, koji svi znaju o tome šta je, da o tome treba malo govoriti.

Metro je nešto novo i počinje danas i zato generacija mladih ima šansu na tom metrou da skine s dnevnog reda ove diskusije koje se često ovde javljaju, a mene pogađaju, jer sam dugo godina na infrastrukturnim projektima radio, pa osećam odgovornost kada kritikujete bivša vremena.

Da kažem samo jednu istinu, za realizaciju ovakvih projekata, deco, dve su stvari uslov. Prvo, politička stabilnost u zemlji i politička volja rukovodstva zemlje da uđe u realizaciju takvih projekata i drugo, pare.

Da kažem još jednu stvar, pamtim Vlade, hajde, Republike Srbije, neću da ulazim u Jugoslaviju, od sedamdesete godine do danas, sve su imale želju da krenu u realizaciju metroa, sve. Ali, kao što vidite, mi danas, evo ja sam dobio sada informaciju iz Skupštine grada, mi danas imamo rokove i krećemo, siguran sam, u realizaciju metroa.

Naravno, velika zasluga države, retko hvalim Vučića, jer tu je Palma da ga hvali pa neću da preterujem, ali naravno zasluga države da stoji iza tih projekata, bez podrške države i predsednika, nema realizacije toga.

U raznim vremenima, nemojte mnogo kritikovati bivša vremena, evo, ja sam sve to preživeo, znate kakva je realizacija bila devedesetih godina? Teška. Kad govorimo o metrou, mi smo devedesete godine imali sa Francuzima, i istim ovim firmama koje sada dolaze ovde, predugovor za brzu prugu, za prugu brzina 200-250km na sat. Došle su sankcije posle godinu dana i projekat je stao.

Evo, danas se realizuje. Dakle, danas je država stvorila uslove kroz 140.000.000.000 za iduću godinu u budžetu, pa, to nikad nije bilo. Znači, upravo to je razlog da se kasnilo. Naravno, bilo je tu i subjektivne slabosti i to priznajem, ali danas imamo izvanredne uslove i to treba mlada generacija da koristi.

Što se tiče metroa, mislim da je indikativan primer početka realizacije tog metroa, samo ću to da kažem i što kaže Toma, da ne oduzimam vreme mladim poslanicima, 1972. ili 1973. godine je grad došao do milion stanovnika. To je bitna cifra za realizaciju i za početak razmišljanja o podzemnom saobraćaju u jednom velikom gradu.

Tadašnji gradonačelnik, Branko Pešić, ja uvek njega spominjem kao legendarnog gradonačelnika, sa rukovodstvom i sa interdisciplinarnim timom stručnjaka je osmislio kakav treba da bude Beograd u narednih 100 godina. Tad su definisani Beograd grad usluga, nema industrije, industrija van grada.

Da bi bio grad usluga on mora da bude kao i većina gradova sveta povezan brzim komunikacijama sa svetom. Tad je došla „Gazela“, tad je došao „Beogradski čvor“, početak radova, naravno „Gazela“ je završena. Tad je razmišljano o unutrašnjem saobraćaju, o metrou.

O metrou, tada je prva studija urađena za četiri-pet godina, kompletna studija. Ja uvek savetujem mojim mlađim stručnjacima, pogledajte i tu studiju malo. Nisu linije iste, neću sad da komentarišem, reći ću tamo ako bude neko pitao od ovih mlađih stručnjaka, tada je definisan beogradski čvor, izmeštanje amfiteatra, današnji „Beograd na vodi“ tada, i, naravno, dok je gospodin Pešić ili drug Pešić bio gradonačelnik nešto je urađeno od toga.

Danas mi završavamo sve te projekte i budite ponosni što živite u zemlji koja ima takvu stabilnost političku i takvo rukovodstvo koje, preterao sam u hvaljenju, koje zna šta radi.

Infrastruktura je podloga razvoja cele privrede, to danas svi znamo ovde i mladi poslanici kad odete tamo u vaše mesto upravo to afirmišite kao razvojni budžet. Budžet je razvojni, to je razvoj i onaj ko se bavi razvojem ima veliku odgovornost i strpljenje da građanima objasni šta je to što mi radimo. Vi imate tu šansu i koristite je.

Što se metroa tiče, nemam nikakvih primedbi. Metro, prema dinamici koju imamo ovde, nažalost, ne znam da li su svi poslanici dobili to, ja sam tražio od Vesića i od Nikole Nikodijevića i dobio sam to, apsolutno ima početak gradnje iduće godine i to je za mene najvažnije.

Jedna sugestija, meni je žao što ovde nije ministar Momirović, jedan mlad, ambiciozan čovek, i dobro je da je država donela odluku da Vlada brine o metrou, metro je razvojni projekat Srbije.

Zašto? To je zadnja rečenica. Kod gradnje puteva je uglavnom građevinska operativa i ono što prati malo novih inovacija. Kod železnice i kod šinskih sistema je velika tehnološka revolucija, to je već neko govorio ovde pre mene, nisam bio ali sam video na televizoru gore.

Dakle, dolazi nova tehnologija, tu su Francuzi prvaci sveta i to je važna odluka bila ući sa Francuzima u realizaciju tog projekta. Tu je ono što donosi novac i mlade ljude, ali sugerišem ljudima koji vode u Ministarstvu saobraćaja, verovatno, ne znam kako će biti organizovano, pa i koleginici koja vodi privredu, da sa Francuzima pravimo kooperaciju da oni donose svoj „know how“ a da rade naša preduzeća koliko ih imamo.

Imamo ih još i da se ta tehnologija razvija, jer metro je projekat koji živi narednih 30-50 godina. On nigde u svetu nije stao i zato generacija vaša, ovih mladih ljudi, treba da se obuči i da naša preduzeća to rade.

Mi smo to devedesete godine uspeli. Čak smo se Francuzima, unapredili fabriku u Smederevu sa jednom komponentom za točkove koji su, do duše tada smo imali i fabriku, ovo je ona „Goša“ koja je radila veće vozove za velike brzine, e takve kooperacije su važne.

Nemojte da samo stranci rade kod nas. Naša preduzeća, dakle od projekta, od projektantskih usluga pa do građenja – naša preduzeća. Hvala najlepše, predsedniče.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovane dame i gospodo, poštovani druže predsedniče, poštovani gospodine Mali sa saradnicima, poštovana Majo, izašla je Maja, ja stvarno retko diskutujem. Ovi koji me ranije znaju, zadnja moja diskusija je bila kada se davala podrška „Beogradu na vodi“, kao razvojnim projektima. Obzirom da je vreme kratko, a želim da moje mlađe kolege dobiju reč, ja ću biti vrlo kratak, mada me je Žarko najavio kao velikog diskutanta.

Budžet je odličan, gospodine Mali. Slušao sam Đuru Perića, mog druga i Marka Atlagića, ja sam treći, imate podršku trojice važnih komunista, to je za vašu karijeru vrlo važno, zapamtite. Ovo nije šala.

Ovde ima 80 poslanika, platite piće jer vam karijera ide u usponu, nemamo kritike. Budžet je dobar, izgradnja za saobraćajnu infrastrukturu fenomenalna, ja samo diskutujem o onome što znam, ne ulazim dalje, 127 milijardi iz sredstava namenjena ministarstvu. Ja tome dodajem 18 milijardi eksproprijacije, verovatno ste tu stavili, pretpostavljam da je tu i metro, mada imam pitanja za metro i to je negde oko 144 milijarde samo u saobraćajnu infrastrukturu Srbije. To nikada nije bilo.

Ja budžete pratim od sedamdesete godine, nažalost voleo bih da sam mlađi ali nisam. To je vaš uspeh i ja vam na tome čestitam. Imam tri pitanja. Nije dobro da se u budžetu pojavljuje recimo samo rečenica - javnim preduzećima JP „Putevi Srbije“ i „Koridorima“ se uskraćuju sredstva, delimično, subvencije koje dajete, bez obzira, ja znam kako se finansiraju, ali znam i kolika je muka bila i sada pred rebalans, zato nisam ni diskutovao da ste veliki deo sredstava dali i pokrili neke gubitke.

Još jednom kažem, održavanje je isto toliko važno kao i građenje. To govorim za ove mlađe kolege poslanike. To morate objašnjavati u mestima odakle dolazite. To je recidiv i komunizma i socijalizma. Nismo održavali ni puteve ni kuće, ništa i sada se dešava ovo što se dešava.

Dakle, molim da u tom delu, ne znam kakva vam je ideja sa „Putevima“, to odavde nisam shvatio kod budžeta, javnim „Putevima Srbije“, ako treba neka reforma i to, nije strašno, ali „Koridori Srbije“ treba da projektuju, da grade auto-puteve, a „Putevi Srbije“ da održavaju puteve. Vrlo je važno održavanje.

Još jednom ističem, ovo govorim zbog mlađih poslanika, dve su stvari kod ovako velikih projekata, vi ih zovete kapitalne investicije, to je termin iz komunizma, ali hajde i njega da prihvatimo, vrlo je važno da iza toga stoji država i pare.

U godinama iza nas, ja sam prošao 50 godina, retko se dešavalo da je politička volja, govorim Vučić, neću mnogo da ga hvalim, jer ga Palma mnogo hvali, pa neću da budem poltron, i pare definišu razvoj, a vi koji to treba da prenesete građanima morate da imate strpljenja i da se ne ljutite mnogo.

Ja znam šta vas ljuti, kritizerstvo, i mene to nervira. Kritika vas ne nervira. Imajte strpljenja, jer tu se uvek javljaju dve vrste otpora kad govorite o razvoju. Ovo je razvojni budžet, od građana koji stvari ne razumeju, što je potpuno razumljivo i tu imajte strpljenja i od rupa koje imaju neki drugi interes u svim vremenima, u svim vremenima, nije to samo sada ovo vreme, nego i u vreme komunizma i u vreme Slobodana i Tita itd, e, tu su otpori teži. Znači, strpljenje, ljudi govore o razvoju, a mi smo sada svi ljudi koji se bave razvojem, jer je ovo razvojni budžet, dobar budžet i to je naš zadatak.

Još jedna stvar, video sam, možda nije u redu da sada o tome govorim, ali moram to da kažem, jer više se neću ni javljati na tu temu. Vi ste rekli da za metro u uvodnom izlaganju imate sredstva, pretpostavljam da je to u ovoj grupi para koje su u Ministarstvu finansija, 17 milijardi za eksproprijaciju. Dobro bi bilo da se pojavi stavka negde – projektovanje, jer je mnogo važno da mi sada već projektujemo za narednih pet godina. Dakle, da u ovoj godini Ministarstvo dobije ono što je, ili ne znam, jedna zajednička stavka kod vas u Ministarstvu finansija da se projekti obezbede na vreme.

Najveći problem smo imali i do sada, i ja kao ministar sa nepripremljenom dokumentacijom, malopre sam rekao, priprema, u građenje unosi pola vremena, pola vremena i pola para nosi građenje, priprema pola, a u pripremi su projekti i eksproprijacija.

Zadnje pitanje, video sam ovde jednu stavku koja se odnosi na čišćenje Dunava. I u mom mandatu je to bila stavka, i ja lično kao ministar sam uspeo to da izbacim, jer su Nemci nudili kredit da očistimo Dunav za brodove koje su oni potapali u Drugom svetskom ratu, jer sam smatrao da nije časno da mi plaćamo nešto što su oni radili u Drugom svetskom ratu. Sada ponovo čujem da ima ideja da se uzme kredit od Nemačke za čišćenje istih tih brodova.

Pitam, malo pitanje nije zgodno možda, ali shvatite ga kao moje izletanje, a to će Ivica Dačić da vam objasni – šta je sa ratnom štetom? Da li vi kao ministar razmišljate o ratnoj šteti? Ona je definisana 2000. godine na 110 milijardi dolara. Naravno, ja razumem političke situacije i vremena u kojima se nalazimo, ali pitam da li neko o tome razmišlja? Možda bi i tu trebalo veštom politikom, a imate danas vešte političare na čelu države, da se neke stvari i dovedu u red. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 09.04.2015.

Hvala najlepše gospođo Gojković.

Poštovani ministri i ostali članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, meni je žao što u momentu kada jedan od poslanika, inače moj miljenik, gospodin Marko me je presekao, ja sam upravo nešto hteo da pojedem i meni nije dobro, šećer mi skače jer sam malo ozbiljniji čovek pa nisam odmah odgovorio jer ne mogu da se snađem u tim replikama ja.

To deluje donekle simpatično, ali sada već i nije. Ja sam to rekao i pre dva dana kada se govorio na plenarnoj sednici o suštini zakona. Ovo je projekat oko koga ne sme da bude ovolike rasprave i ovoliki sukobi.

Taj projekat ne bi smeo toliko da se koristi u svrhu političke ili politikantskog prepucavanja bilo koje stranke.

Dužnost mi je pripala, kao jednom od najstarijih članova ovde i kao čoveku koji se tim poslom bavi 40 godina, ipak da pomirim sve te snage. Podsećam, kad se govori o članu 16, hajde da kažem jednu rečenicu jer mi vreme ističe, o zemljištu, širi interes tog prostora je želja i potreba grada da najstariju tačku u Evropi na Koridoru 10 železničkom skinemo s dnevnog reda. To je čvor. Čvor uslovljava da interes bude opšti. Da se razumemo. To niko do sada nije rekao, između ostalog, naravno. A šta će se tu graditi, to je druga tema. Ovaj zakon je samo jedna etapa.

Što se tiče odnosa partija u vezi ovih projekata, podsećam na 1996. godinu, kada je takođe bio pokrenut ovaj proces u drugom smeru. Taj posao tada je radila jedna grupa mladih entuzijasta, promotera, na čelu sa Srđanom Šaperom, takođe divnim dečkom, demokratom ortodoksnim i meni to nikada nije smetalo, kao što mi ni danas to ne smeta.

Dakle, ovo je dobar projekat. Ja se zahvaljujem i gospodinu Božoviću i Marku i gospodinu Babiću kad me prozivate, ali prozivajte me u kontekstu toga da morate svi zajedno na njemu raditi. Dakle, ono što je gospodin Vučić ponudio ruku, treba prihvatiti. Svi stručnjaci će biti uključeni. Ja sam ubeđen, i ovi koje vi danas ovde spominjate, da su isti ti ljudi spremni sutra da krenu u realizaciju tog projekta. Hvala najlepše.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 88570.00 RSD 17.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 77936.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije) Republika Mesečno 8471.00 RSD 13.05.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77936.00 RSD 03.06.2016 -