MILUTIN MRKONJIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1942. godine u Beogradu.

Diplomirao je 1968. na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Počeo je da radi u „Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd“, gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje.

Za direktora u radnoj organizaciji „Centar za istraživanje i projektovanje“ postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa „Zavodom za projektovanje ZJŽ“, a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće „Saobraćajni institut CIP“. Mrkonjić je postao njegov prvi direktor.

Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji…

Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.

Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef „Aeroinženjeringa“ (Kompanija „Braća Karić“).

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Član je i predsedništva te stranke.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine.

Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko 6 odsto glasova. Od jula 2008. nalazi se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast energetike. 2013. smenjen je sa mesta ministra saobraćaja. Poslanički mandat mu je potvrđen 30.avgusta 2013.

U decembru 2009. godine dobio je titulu počasnog doktora nauka Megatrend Univerziteta.

Potpredsednik je Socijalističke partije Srbije i član Izvršnog odbora. Počasni predsednik predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 13.01.2021, 08:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas govorimo o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine o modernizaciji i rekonstrukciji i održavanju 11 mostova.

Ja ću kratko samo da se vratim na stara vremena, pošto vi, ministre, često kritikujete nas matore da nismo to dobro uradili. Tako je, ali uvek je pozicija održavanja bili škartirana iz svih budžeta ili gradova ili republike ili federacije. Zašto? Ili nije bilo para ili nije bilo političke volje.

Danas imate uslove izvanredne i dobro je da se vraćamo održavanju kao vrlo važnoj stavci, isto toliko važno koliko i građenju, posebno objekata saobraćajne infrastrukture. Zato ovih 11 mostova, šest na Drini, dva na Savi i tri dole na Uvcu.

Ovo što je koleginica rekla, ovaj deo puta, vrlo važno, to je dobra odluka. Zato ćemo mi kao socijalisti podržati ovaj zakon i glasati za njega.

Dve napomene vezane samo za sadašnje realizacije projekata u zemlji. Malopre ste rekli jednu stvar, verovatno ste mislili na mene to. Ne kritikujem ja što nema naših podizvođača, ali morate ih stvarate. Ja sam pregovarao sa strancima oko realizacije tih projekata i kineskog mosta i deonice Azerbejdžana i znam kolika je muka da na taj kredit, ali mi kredit vraćamo, ubacimo 50% naših izvođača, ali vi morate imati svuda naše podizvođače da bi mogli da rade, grade i održavaju to i dajte ako treba nešto u školstvu da promenimo, da se vraćamo na neke stare škole, da stvaramo naše radnike.

Isto tako, mnogo je važno u oblasti saobraćaja da projektovanje rade naša preduzeća. Ja sam to i prošli put govorio. Imate sada vi i što ste raspisali tender za Strategiju saobraćaja od 2022. do 2030. godine. U uži izbor, koliko ja znam, su ušla tri strana preduzeća. Pa, mi imamo institute koji godinama rade to. Morate na svaki način da se izborite da naša preduzeća rade te projekte.

Još jedna stvar kod magistralne pruge Beograd – Novi Sad, svaka čast, podrška apsolutno, ali prvobitni zadatak je vrlo jasan, nema 160, 120 ili 200. Samo 200 kilometara na celoj dužini od Horgoša dole do Preševa i dvokolosečna pruga za elektrificirana, za mešoviti saobraćaj.

Ja sam video negde izjave da možda na nekim deonicama idemo sa manjom brzinom. Ne, nećemo graditi ako nemamo pare za 200, ali gradite za 200.

Molim vas, u ovom paketu obilazaka predsednika sada, naravno, imate punu podršku, obiđite beogradski čvor. Vrlo je važno da deonica Beograd – Novi Sad i beogradski čvor bude završen da bi mogla tehnologija da se osposobi.

Završava se Prokop, tehničko-putnička stanica Zemun se završava i vreme je da već u ovom mandatu, ono što vi kažete, date penal. Vi možete to završiti do kraja vašeg mandata.

Hvala, Marija.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Podrška koju imate vi od države, kad ste već spomenuli, predsednik države pregovara o rokovima sa izvođačima. Pazite, pa koju veću podršku hoćete? Vi imate uslove da sve ono što mi nismo uradili uradite sada. Predsednik države? Zamislite da ja sada Miloševića zovem da pregovara. Čovek to nije ni zamišljao. Imali smo i mi predsednika, doduše nije bio ovakav, ali imate uslove fenomenalne i morate da radite. Molim vas, ne može da se desi, moram to da kažem, da barsku prugu, koja je remek delo građevinarstva prošlog veka, svetskog, koje je projektovala jedna institucija, neću da forsiram taj CIP, jer sam ja tamo radio, projektuju sada Rusi, rekonstrukciju pruge projektuju Rusi. To je neozbiljno. Nije to mandat vaše Vlade, ali morate da se menjate. Naša preduzeća moraju da rade više, molim vas, tu nema kompromisa, a posebno projektanti. Nigde u svetu projektanti ne dolaze iz inostranstva, nego rade domaće firme. Prema tome, ja vas tu molim da me razumete i borim se za te naše.

Ja sam ona tri inženjera na tunelu pitao, naravno, veće su plate kod Kineza, da se odmah razumemo, ali moramo da se trudimo da to ostvarimo. Sjajna tri momka, ali oni bi sutra došli kod vas u ministarstvo da rade, divni momci, naša deca. Prema tome, mi moramo stvarati uslove da naši inženjeri ovde u zemlji rade. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicom i saradnikom, poštovani narodni poslanici, dobro je da ste dali izjavu da nećete zatrpavati ništa, ne ulazim u polemiku dvojice kolega, ali dobro je. Taj aerodrom već godinama stoji kao aerodrom za male avione, da tako kažem, pokušajte da ga završite i da on nastavi da živi.

Sada da pređem na temu. Bez vazdušnog saobraćaja danas je svet nezamisliv, počev od trenutka kada je konstruisan prvi avion pa do danas, avio industrija i vazdušni saobraćaj su napredovali. Zahvaljujući avio saobraćaju od početka 20. veka svet se povezuje brže. Vazdušni saobraćaj je svojevrsni saobraćajni internet, jer je najbrži vid saobraćaja koji se obavlja na velikim udaljenostima, najbrže povezuje kontinente. Vazdušni saobraćaj obuhvata civilni i vojni sektor i oba su veoma važna za svaku državu, civilni zbog brzog prevoza putnika i roba, a vojni zbog jačanja bezbednosne moći. Srbija može biti ponosna i na svoje civilno i na svoje vojno vazduhoplovstvo.

Naša civilna avio kompanija Er Srbija, osnovana još davne 1927. godine, što pokazuje da je Srbija još tada bila među naprednim evropskim državama kada je u pitanju vazdušni saobraćaj. Danas naša kompanija leti na 63 destinacije širom sveta, kako u putničkom tako u teretnom saobraćaju, a važno je reći da je JAT, a danas ER Srbija, član Međunarodne asocijacije avio prevoznika. Da Srbija posvećuje pažnju razvoju avio saobraćaj, govori i činjenica da svoje standarde usklađuje sa standardima EU.

Danas na dnevnom redu imamo izmenu multilateralnog Sporazuma između EU, njenih država članica i pojedinih evropskih država, između ostalog i Srbije, kao pridružene države, čiji je prvenstveni cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog područja kako bi se obezbedili isti uslovi i standardi za odvijanje na celokupnom evropskom nebu.

Inače, osnovni multilateralni Sporazum koji se odnosi na civilni vazdušni saobraćaj između EU i njenih država članica i drugih država Evrope, među kojima je i Srbija, mi smo je ratifikovali još 2009. godine. Tada je Sporazum ratifikovan sa Aneksom 1. koji ovom današnjom ratifikacijom treba da bude zamenjen novim Aneksom 2, Sporazuma. Ove promene su bile nužne zbog promena zakonodavnog okvira EU u oblasti vazdušnog saobraćaja.

Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom, tj. vazduhoplovna sigurnost, vazduhoplovna bezbednosti i upravljanje vazdušnim saobraćajem.

Pomenute izmene prouzrokovane su između ostalog, uspostavljanjem a i proširenjem i izmenom kompetencija određenih tela EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva.

Sve ove izmene predložio je zajednički komitet u organizaciji koji čine predstavnici svih potpisnica. Srbija kao pridružena zemlja potpisnica nemultilateralnog sporazuma, treba da potvrdi odluku Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine, kojim se i zamenjuje Aneks 1 ovog sporazuma novim Aneksom 2.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici glasaće za ovaj zakon.

Još jednom, siguran sam da će svi poslanici danas govoriti, barem neku reč o danu koji je ovde označen kao značajan dan istorije srpskog naroda. Vi ste već pomenuli nekoliko heroja koji su u odbrani zemlje poginuli za ovu zemlju.

Podsećam i na ljude koji su radili i obnovu zemlje i za godinu i po dana obnovili sve ono što su ljudi sa zapada, naši tzv. prijatelji rušili, nemilosrdno, pod nazivom „Milosrdni anđeo“. Dvesta preduzeća je radilo i 150 hiljada radnika, 2000 projektanata su obnovili zemlju za godinu i po dana. To je bila šteta od 30 milijardi dolara, neposredna, znači, sve to što je rušeno i 110 milijardi ukupna šteta posredna. Nikada tu štetu nismo nadoknadili, a i danas se postavlja pitanje šta je sa tom ratnom štetom. Zbog toga ovaj dan pamtimo i pamtićemo, i dobro je rekao predsednik države, zaboraviti nećemo, ali ćemo ga pamtiti.

Jedno pitanje za vas ministre, imam prava da ne budem kao moj drug Palma da ne držim predavanja o svim temama, infrastruktura ima izuzetnu poziciju u našem društvu, i u tom delu energija predsednika je fantastičan. Rezultati su vidljivi i o tome neću da komentarišem. Ima jedan savet, dobro je kada uđemo u aranžmane sa stranim zemljama oko kredita, jer međunarodne banke ne daju kredite za ono što nije od interesa za Evropu. Dakle, da idemo sa našim partnerima iz Kine, Rusije itd, ali je važno kad se pregovara da projekat bude urađen, ne da ga rade oni. Ne može da se desi da na pruzi Beograd-Bar, remont pruge koji su radili naši projektanti, svi naši instituti, rade neki stranci danas, a da Rusi koji su glavni izvođači, ne uzmu naša preduzeća.

Sada je raspisan tender za strategiju saobraćaja 2020/30 godina. Tu su u uži izbor ušle tri svetske kompanije strane, da ih ne imenujem sada. Samo jedna, izraelska je uzela kao partnera i domaći institut. Nemojte zaboraviti domaće projektante, vrlo je važno za dalji život tih investicija koje su u toku. Hvala najlepše.

Imovinska karta

(Beograd, 21.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 88570.00 RSD 17.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 77936.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije (za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije) Republika Mesečno 8471.00 RSD 13.05.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77936.00 RSD 03.06.2016 -