Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milutin Mrkonjić

Milutin Mrkonjić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas govorimo o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine o modernizaciji i rekonstrukciji i održavanju 11 mostova.

Ja ću kratko samo da se vratim na stara vremena, pošto vi, ministre, često kritikujete nas matore da nismo to dobro uradili. Tako je, ali uvek je pozicija održavanja bili škartirana iz svih budžeta ili gradova ili republike ili federacije. Zašto? Ili nije bilo para ili nije bilo političke volje.

Danas imate uslove izvanredne i dobro je da se vraćamo održavanju kao vrlo važnoj stavci, isto toliko važno koliko i građenju, posebno objekata saobraćajne infrastrukture. Zato ovih 11 mostova, šest na Drini, dva na Savi i tri dole na Uvcu.

Ovo što je koleginica rekla, ovaj deo puta, vrlo važno, to je dobra odluka. Zato ćemo mi kao socijalisti podržati ovaj zakon i glasati za njega.

Dve napomene vezane samo za sadašnje realizacije projekata u zemlji. Malopre ste rekli jednu stvar, verovatno ste mislili na mene to. Ne kritikujem ja što nema naših podizvođača, ali morate ih stvarate. Ja sam pregovarao sa strancima oko realizacije tih projekata i kineskog mosta i deonice Azerbejdžana i znam kolika je muka da na taj kredit, ali mi kredit vraćamo, ubacimo 50% naših izvođača, ali vi morate imati svuda naše podizvođače da bi mogli da rade, grade i održavaju to i dajte ako treba nešto u školstvu da promenimo, da se vraćamo na neke stare škole, da stvaramo naše radnike.

Isto tako, mnogo je važno u oblasti saobraćaja da projektovanje rade naša preduzeća. Ja sam to i prošli put govorio. Imate sada vi i što ste raspisali tender za Strategiju saobraćaja od 2022. do 2030. godine. U uži izbor, koliko ja znam, su ušla tri strana preduzeća. Pa, mi imamo institute koji godinama rade to. Morate na svaki način da se izborite da naša preduzeća rade te projekte.

Još jedna stvar kod magistralne pruge Beograd – Novi Sad, svaka čast, podrška apsolutno, ali prvobitni zadatak je vrlo jasan, nema 160, 120 ili 200. Samo 200 kilometara na celoj dužini od Horgoša dole do Preševa i dvokolosečna pruga za elektrificirana, za mešoviti saobraćaj.

Ja sam video negde izjave da možda na nekim deonicama idemo sa manjom brzinom. Ne, nećemo graditi ako nemamo pare za 200, ali gradite za 200.

Molim vas, u ovom paketu obilazaka predsednika sada, naravno, imate punu podršku, obiđite beogradski čvor. Vrlo je važno da deonica Beograd – Novi Sad i beogradski čvor bude završen da bi mogla tehnologija da se osposobi.

Završava se Prokop, tehničko-putnička stanica Zemun se završava i vreme je da već u ovom mandatu, ono što vi kažete, date penal. Vi možete to završiti do kraja vašeg mandata.

Hvala, Marija.
Podrška koju imate vi od države, kad ste već spomenuli, predsednik države pregovara o rokovima sa izvođačima. Pazite, pa koju veću podršku hoćete? Vi imate uslove da sve ono što mi nismo uradili uradite sada. Predsednik države? Zamislite da ja sada Miloševića zovem da pregovara. Čovek to nije ni zamišljao. Imali smo i mi predsednika, doduše nije bio ovakav, ali imate uslove fenomenalne i morate da radite. Molim vas, ne može da se desi, moram to da kažem, da barsku prugu, koja je remek delo građevinarstva prošlog veka, svetskog, koje je projektovala jedna institucija, neću da forsiram taj CIP, jer sam ja tamo radio, projektuju sada Rusi, rekonstrukciju pruge projektuju Rusi. To je neozbiljno. Nije to mandat vaše Vlade, ali morate da se menjate. Naša preduzeća moraju da rade više, molim vas, tu nema kompromisa, a posebno projektanti. Nigde u svetu projektanti ne dolaze iz inostranstva, nego rade domaće firme. Prema tome, ja vas tu molim da me razumete i borim se za te naše.

Ja sam ona tri inženjera na tunelu pitao, naravno, veće su plate kod Kineza, da se odmah razumemo, ali moramo da se trudimo da to ostvarimo. Sjajna tri momka, ali oni bi sutra došli kod vas u ministarstvo da rade, divni momci, naša deca. Prema tome, mi moramo stvarati uslove da naši inženjeri ovde u zemlji rade. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicom i saradnikom, poštovani narodni poslanici, dobro je da ste dali izjavu da nećete zatrpavati ništa, ne ulazim u polemiku dvojice kolega, ali dobro je. Taj aerodrom već godinama stoji kao aerodrom za male avione, da tako kažem, pokušajte da ga završite i da on nastavi da živi.

Sada da pređem na temu. Bez vazdušnog saobraćaja danas je svet nezamisliv, počev od trenutka kada je konstruisan prvi avion pa do danas, avio industrija i vazdušni saobraćaj su napredovali. Zahvaljujući avio saobraćaju od početka 20. veka svet se povezuje brže. Vazdušni saobraćaj je svojevrsni saobraćajni internet, jer je najbrži vid saobraćaja koji se obavlja na velikim udaljenostima, najbrže povezuje kontinente. Vazdušni saobraćaj obuhvata civilni i vojni sektor i oba su veoma važna za svaku državu, civilni zbog brzog prevoza putnika i roba, a vojni zbog jačanja bezbednosne moći. Srbija može biti ponosna i na svoje civilno i na svoje vojno vazduhoplovstvo.

Naša civilna avio kompanija Er Srbija, osnovana još davne 1927. godine, što pokazuje da je Srbija još tada bila među naprednim evropskim državama kada je u pitanju vazdušni saobraćaj. Danas naša kompanija leti na 63 destinacije širom sveta, kako u putničkom tako u teretnom saobraćaju, a važno je reći da je JAT, a danas ER Srbija, član Međunarodne asocijacije avio prevoznika. Da Srbija posvećuje pažnju razvoju avio saobraćaj, govori i činjenica da svoje standarde usklađuje sa standardima EU.

Danas na dnevnom redu imamo izmenu multilateralnog Sporazuma između EU, njenih država članica i pojedinih evropskih država, između ostalog i Srbije, kao pridružene države, čiji je prvenstveni cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog područja kako bi se obezbedili isti uslovi i standardi za odvijanje na celokupnom evropskom nebu.

Inače, osnovni multilateralni Sporazum koji se odnosi na civilni vazdušni saobraćaj između EU i njenih država članica i drugih država Evrope, među kojima je i Srbija, mi smo je ratifikovali još 2009. godine. Tada je Sporazum ratifikovan sa Aneksom 1. koji ovom današnjom ratifikacijom treba da bude zamenjen novim Aneksom 2, Sporazuma. Ove promene su bile nužne zbog promena zakonodavnog okvira EU u oblasti vazdušnog saobraćaja.

Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom, tj. vazduhoplovna sigurnost, vazduhoplovna bezbednosti i upravljanje vazdušnim saobraćajem.

Pomenute izmene prouzrokovane su između ostalog, uspostavljanjem a i proširenjem i izmenom kompetencija određenih tela EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva.

Sve ove izmene predložio je zajednički komitet u organizaciji koji čine predstavnici svih potpisnica. Srbija kao pridružena zemlja potpisnica nemultilateralnog sporazuma, treba da potvrdi odluku Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine, kojim se i zamenjuje Aneks 1 ovog sporazuma novim Aneksom 2.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici glasaće za ovaj zakon.

Još jednom, siguran sam da će svi poslanici danas govoriti, barem neku reč o danu koji je ovde označen kao značajan dan istorije srpskog naroda. Vi ste već pomenuli nekoliko heroja koji su u odbrani zemlje poginuli za ovu zemlju.

Podsećam i na ljude koji su radili i obnovu zemlje i za godinu i po dana obnovili sve ono što su ljudi sa zapada, naši tzv. prijatelji rušili, nemilosrdno, pod nazivom „Milosrdni anđeo“. Dvesta preduzeća je radilo i 150 hiljada radnika, 2000 projektanata su obnovili zemlju za godinu i po dana. To je bila šteta od 30 milijardi dolara, neposredna, znači, sve to što je rušeno i 110 milijardi ukupna šteta posredna. Nikada tu štetu nismo nadoknadili, a i danas se postavlja pitanje šta je sa tom ratnom štetom. Zbog toga ovaj dan pamtimo i pamtićemo, i dobro je rekao predsednik države, zaboraviti nećemo, ali ćemo ga pamtiti.

Jedno pitanje za vas ministre, imam prava da ne budem kao moj drug Palma da ne držim predavanja o svim temama, infrastruktura ima izuzetnu poziciju u našem društvu, i u tom delu energija predsednika je fantastičan. Rezultati su vidljivi i o tome neću da komentarišem. Ima jedan savet, dobro je kada uđemo u aranžmane sa stranim zemljama oko kredita, jer međunarodne banke ne daju kredite za ono što nije od interesa za Evropu. Dakle, da idemo sa našim partnerima iz Kine, Rusije itd, ali je važno kad se pregovara da projekat bude urađen, ne da ga rade oni. Ne može da se desi da na pruzi Beograd-Bar, remont pruge koji su radili naši projektanti, svi naši instituti, rade neki stranci danas, a da Rusi koji su glavni izvođači, ne uzmu naša preduzeća.

Sada je raspisan tender za strategiju saobraćaja 2020/30 godina. Tu su u uži izbor ušle tri svetske kompanije strane, da ih ne imenujem sada. Samo jedna, izraelska je uzela kao partnera i domaći institut. Nemojte zaboraviti domaće projektante, vrlo je važno za dalji život tih investicija koje su u toku. Hvala najlepše.
Ja sam već pohvalio državu i Vladu koliko se ulaže u infrastrukturu, da ne govorim detalje.

Kad govorimo o projektovanju, to je vrlo važna tema, evo, brza pruga, dobro ste mi rekli, magistralna pruga Beograd-Novi Sad. Paralelno sa tom deonicom, koja je prva u istočnoj Evropi, idu i čvorovi – Beogradski čvor, koji nije završen, malo mu fali, godinu dana, taman je vaš mandat toliki, evo sad ste već pola mandata isterali, Novi Sad čvor, mora da se završi. Tehnologija je fantastično osetljiva. Tu moraju da rade naši inženjeri, dobro ste to rekli, naši mladi stručnjaci koji taj posao znaju. Projektovali stranci i grade stranci, to nije dobro. To komentarišem. Vrlo je važno uključenje naše privrede.

Metro. Dobro je da rade, francuska tehnologija je svetska, dobro je da ima i Kineza tu da grade, ali, isto tako, dobro je da rade i naši projektanti i da rade naša preduzeća – „Energoprojekt“, „Planovi“, itd. To je mnogo važno, jer ostaje održavanje. Metro je, to ste lepo govorili, dugoročna investicija. To je za mene vrlo važno i o tome treba da se vodi računa kod sklapanja ugovora.

Znam ja šta to znači. I u Vladi 2008-2012. mi smo promenili kurs, jer Evropa i evropske banke plaćaju samo ono što njih interesuje, Koridor 10. I mi smo novac obezbedili za šest meseci, jer je od interesa za Evropu, pa i na deonicama koje nisu bili atraktivne. Recimo, Niš-Dimitrovgrad, gde nije bilo ni pet hiljada poziva dnevno, ali Evropu to interesuje. Beograd-Čačak, teško. To je naša investicija i zato smo ušli sa partnerima iz inostranstva.

Ali, kada se pregovara sa njima i kada se kaže – daćemo, recimo, 50% vašim izvođačima a 50% našim, e, naš projekat moramo da imamo. Šta to znači? Morate se izboriti da projektovanje bude normalna stavka u budžetu, ne vidim drugo ministarstvo sem vaše, barem za dva preduzeća – „Koridori Srbije“ i „Putevi Srbije“, za održavanje i za izgradnju novih auto-puteva. Mora da se radi unapred.

Vi danas nemate potrebe, zahvaljujući državi koja stoji iza vas svim svojim snagama, da radite na brzinu, da se projektuje na brzinu. Nemate potrebe za tim. Znači, projekat mora da bude gotov, da bi moglo da se radi.

Samo jedna mala anegdota, neću zamarati, oko zatrpavanja. Posle 5. oktobra, čuvene demokrate, hajde, sada nije ni važno, ja sam bio član te Vlade 2008. godine, su zatrpavale objekte Beogradskog čvora, njih ima 20 km tunela. Takve ludosti nemojte raditi. Govorim sada o aerodromu „Morava“. Jedva smo to preživeli. I danas je čvor pri kraju. Ja vam savetujem da se odmah angažujete na realizaciji tog posla, da se završi „Prokop“ stanica, tehničko-putnička stanica „Zemun“ i da Beogradski čvor proradi i da paralelno iduće godine sa prugom Beograd-Novi Sad krene. Hvala.
Da pohvalim ministra što je zadržao ljude koji sede pored njega, damu i ovoga mladoga dečka. Ne menjajte saradnike koji znaju posao. Samo da ih pohvalim malo. Mada bi gospođa morala da skine masku, da je vide poslanici. Hvala.
Poštovani potpredsedniče Orliću, poštovana gospođo Marija Obradović, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, jedna stvar je za mene ovde najinteresantnija, ja ću govoriti samo o dva zakona. Podrška razvojnim projektima Srbije, naravno da je tačka 6. koja se odnosi na autoput Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu ka Zvorniku, odnosno ka Loznici već toliko ušla u narod, a da ne govorimo o narodnim poslanicima, koji svi znaju o tome šta je, da o tome treba malo govoriti.

Metro je nešto novo i počinje danas i zato generacija mladih ima šansu na tom metrou da skine s dnevnog reda ove diskusije koje se često ovde javljaju, a mene pogađaju, jer sam dugo godina na infrastrukturnim projektima radio, pa osećam odgovornost kada kritikujete bivša vremena.

Da kažem samo jednu istinu, za realizaciju ovakvih projekata, deco, dve su stvari uslov. Prvo, politička stabilnost u zemlji i politička volja rukovodstva zemlje da uđe u realizaciju takvih projekata i drugo, pare.

Da kažem još jednu stvar, pamtim Vlade, hajde, Republike Srbije, neću da ulazim u Jugoslaviju, od sedamdesete godine do danas, sve su imale želju da krenu u realizaciju metroa, sve. Ali, kao što vidite, mi danas, evo ja sam dobio sada informaciju iz Skupštine grada, mi danas imamo rokove i krećemo, siguran sam, u realizaciju metroa.

Naravno, velika zasluga države, retko hvalim Vučića, jer tu je Palma da ga hvali pa neću da preterujem, ali naravno zasluga države da stoji iza tih projekata, bez podrške države i predsednika, nema realizacije toga.

U raznim vremenima, nemojte mnogo kritikovati bivša vremena, evo, ja sam sve to preživeo, znate kakva je realizacija bila devedesetih godina? Teška. Kad govorimo o metrou, mi smo devedesete godine imali sa Francuzima, i istim ovim firmama koje sada dolaze ovde, predugovor za brzu prugu, za prugu brzina 200-250km na sat. Došle su sankcije posle godinu dana i projekat je stao.

Evo, danas se realizuje. Dakle, danas je država stvorila uslove kroz 140.000.000.000 za iduću godinu u budžetu, pa, to nikad nije bilo. Znači, upravo to je razlog da se kasnilo. Naravno, bilo je tu i subjektivne slabosti i to priznajem, ali danas imamo izvanredne uslove i to treba mlada generacija da koristi.

Što se tiče metroa, mislim da je indikativan primer početka realizacije tog metroa, samo ću to da kažem i što kaže Toma, da ne oduzimam vreme mladim poslanicima, 1972. ili 1973. godine je grad došao do milion stanovnika. To je bitna cifra za realizaciju i za početak razmišljanja o podzemnom saobraćaju u jednom velikom gradu.

Tadašnji gradonačelnik, Branko Pešić, ja uvek njega spominjem kao legendarnog gradonačelnika, sa rukovodstvom i sa interdisciplinarnim timom stručnjaka je osmislio kakav treba da bude Beograd u narednih 100 godina. Tad su definisani Beograd grad usluga, nema industrije, industrija van grada.

Da bi bio grad usluga on mora da bude kao i većina gradova sveta povezan brzim komunikacijama sa svetom. Tad je došla „Gazela“, tad je došao „Beogradski čvor“, početak radova, naravno „Gazela“ je završena. Tad je razmišljano o unutrašnjem saobraćaju, o metrou.

O metrou, tada je prva studija urađena za četiri-pet godina, kompletna studija. Ja uvek savetujem mojim mlađim stručnjacima, pogledajte i tu studiju malo. Nisu linije iste, neću sad da komentarišem, reći ću tamo ako bude neko pitao od ovih mlađih stručnjaka, tada je definisan beogradski čvor, izmeštanje amfiteatra, današnji „Beograd na vodi“ tada, i, naravno, dok je gospodin Pešić ili drug Pešić bio gradonačelnik nešto je urađeno od toga.

Danas mi završavamo sve te projekte i budite ponosni što živite u zemlji koja ima takvu stabilnost političku i takvo rukovodstvo koje, preterao sam u hvaljenju, koje zna šta radi.

Infrastruktura je podloga razvoja cele privrede, to danas svi znamo ovde i mladi poslanici kad odete tamo u vaše mesto upravo to afirmišite kao razvojni budžet. Budžet je razvojni, to je razvoj i onaj ko se bavi razvojem ima veliku odgovornost i strpljenje da građanima objasni šta je to što mi radimo. Vi imate tu šansu i koristite je.

Što se metroa tiče, nemam nikakvih primedbi. Metro, prema dinamici koju imamo ovde, nažalost, ne znam da li su svi poslanici dobili to, ja sam tražio od Vesića i od Nikole Nikodijevića i dobio sam to, apsolutno ima početak gradnje iduće godine i to je za mene najvažnije.

Jedna sugestija, meni je žao što ovde nije ministar Momirović, jedan mlad, ambiciozan čovek, i dobro je da je država donela odluku da Vlada brine o metrou, metro je razvojni projekat Srbije.

Zašto? To je zadnja rečenica. Kod gradnje puteva je uglavnom građevinska operativa i ono što prati malo novih inovacija. Kod železnice i kod šinskih sistema je velika tehnološka revolucija, to je već neko govorio ovde pre mene, nisam bio ali sam video na televizoru gore.

Dakle, dolazi nova tehnologija, tu su Francuzi prvaci sveta i to je važna odluka bila ući sa Francuzima u realizaciju tog projekta. Tu je ono što donosi novac i mlade ljude, ali sugerišem ljudima koji vode u Ministarstvu saobraćaja, verovatno, ne znam kako će biti organizovano, pa i koleginici koja vodi privredu, da sa Francuzima pravimo kooperaciju da oni donose svoj „know how“ a da rade naša preduzeća koliko ih imamo.

Imamo ih još i da se ta tehnologija razvija, jer metro je projekat koji živi narednih 30-50 godina. On nigde u svetu nije stao i zato generacija vaša, ovih mladih ljudi, treba da se obuči i da naša preduzeća to rade.

Mi smo to devedesete godine uspeli. Čak smo se Francuzima, unapredili fabriku u Smederevu sa jednom komponentom za točkove koji su, do duše tada smo imali i fabriku, ovo je ona „Goša“ koja je radila veće vozove za velike brzine, e takve kooperacije su važne.

Nemojte da samo stranci rade kod nas. Naša preduzeća, dakle od projekta, od projektantskih usluga pa do građenja – naša preduzeća. Hvala najlepše, predsedniče.
Poštovane dame i gospodo, poštovani druže predsedniče, poštovani gospodine Mali sa saradnicima, poštovana Majo, izašla je Maja, ja stvarno retko diskutujem. Ovi koji me ranije znaju, zadnja moja diskusija je bila kada se davala podrška „Beogradu na vodi“, kao razvojnim projektima. Obzirom da je vreme kratko, a želim da moje mlađe kolege dobiju reč, ja ću biti vrlo kratak, mada me je Žarko najavio kao velikog diskutanta.

Budžet je odličan, gospodine Mali. Slušao sam Đuru Perića, mog druga i Marka Atlagića, ja sam treći, imate podršku trojice važnih komunista, to je za vašu karijeru vrlo važno, zapamtite. Ovo nije šala.

Ovde ima 80 poslanika, platite piće jer vam karijera ide u usponu, nemamo kritike. Budžet je dobar, izgradnja za saobraćajnu infrastrukturu fenomenalna, ja samo diskutujem o onome što znam, ne ulazim dalje, 127 milijardi iz sredstava namenjena ministarstvu. Ja tome dodajem 18 milijardi eksproprijacije, verovatno ste tu stavili, pretpostavljam da je tu i metro, mada imam pitanja za metro i to je negde oko 144 milijarde samo u saobraćajnu infrastrukturu Srbije. To nikada nije bilo.

Ja budžete pratim od sedamdesete godine, nažalost voleo bih da sam mlađi ali nisam. To je vaš uspeh i ja vam na tome čestitam. Imam tri pitanja. Nije dobro da se u budžetu pojavljuje recimo samo rečenica - javnim preduzećima JP „Putevi Srbije“ i „Koridorima“ se uskraćuju sredstva, delimično, subvencije koje dajete, bez obzira, ja znam kako se finansiraju, ali znam i kolika je muka bila i sada pred rebalans, zato nisam ni diskutovao da ste veliki deo sredstava dali i pokrili neke gubitke.

Još jednom kažem, održavanje je isto toliko važno kao i građenje. To govorim za ove mlađe kolege poslanike. To morate objašnjavati u mestima odakle dolazite. To je recidiv i komunizma i socijalizma. Nismo održavali ni puteve ni kuće, ništa i sada se dešava ovo što se dešava.

Dakle, molim da u tom delu, ne znam kakva vam je ideja sa „Putevima“, to odavde nisam shvatio kod budžeta, javnim „Putevima Srbije“, ako treba neka reforma i to, nije strašno, ali „Koridori Srbije“ treba da projektuju, da grade auto-puteve, a „Putevi Srbije“ da održavaju puteve. Vrlo je važno održavanje.

Još jednom ističem, ovo govorim zbog mlađih poslanika, dve su stvari kod ovako velikih projekata, vi ih zovete kapitalne investicije, to je termin iz komunizma, ali hajde i njega da prihvatimo, vrlo je važno da iza toga stoji država i pare.

U godinama iza nas, ja sam prošao 50 godina, retko se dešavalo da je politička volja, govorim Vučić, neću mnogo da ga hvalim, jer ga Palma mnogo hvali, pa neću da budem poltron, i pare definišu razvoj, a vi koji to treba da prenesete građanima morate da imate strpljenja i da se ne ljutite mnogo.

Ja znam šta vas ljuti, kritizerstvo, i mene to nervira. Kritika vas ne nervira. Imajte strpljenja, jer tu se uvek javljaju dve vrste otpora kad govorite o razvoju. Ovo je razvojni budžet, od građana koji stvari ne razumeju, što je potpuno razumljivo i tu imajte strpljenja i od rupa koje imaju neki drugi interes u svim vremenima, u svim vremenima, nije to samo sada ovo vreme, nego i u vreme komunizma i u vreme Slobodana i Tita itd, e, tu su otpori teži. Znači, strpljenje, ljudi govore o razvoju, a mi smo sada svi ljudi koji se bave razvojem, jer je ovo razvojni budžet, dobar budžet i to je naš zadatak.

Još jedna stvar, video sam, možda nije u redu da sada o tome govorim, ali moram to da kažem, jer više se neću ni javljati na tu temu. Vi ste rekli da za metro u uvodnom izlaganju imate sredstva, pretpostavljam da je to u ovoj grupi para koje su u Ministarstvu finansija, 17 milijardi za eksproprijaciju. Dobro bi bilo da se pojavi stavka negde – projektovanje, jer je mnogo važno da mi sada već projektujemo za narednih pet godina. Dakle, da u ovoj godini Ministarstvo dobije ono što je, ili ne znam, jedna zajednička stavka kod vas u Ministarstvu finansija da se projekti obezbede na vreme.

Najveći problem smo imali i do sada, i ja kao ministar sa nepripremljenom dokumentacijom, malopre sam rekao, priprema, u građenje unosi pola vremena, pola vremena i pola para nosi građenje, priprema pola, a u pripremi su projekti i eksproprijacija.

Zadnje pitanje, video sam ovde jednu stavku koja se odnosi na čišćenje Dunava. I u mom mandatu je to bila stavka, i ja lično kao ministar sam uspeo to da izbacim, jer su Nemci nudili kredit da očistimo Dunav za brodove koje su oni potapali u Drugom svetskom ratu, jer sam smatrao da nije časno da mi plaćamo nešto što su oni radili u Drugom svetskom ratu. Sada ponovo čujem da ima ideja da se uzme kredit od Nemačke za čišćenje istih tih brodova.

Pitam, malo pitanje nije zgodno možda, ali shvatite ga kao moje izletanje, a to će Ivica Dačić da vam objasni – šta je sa ratnom štetom? Da li vi kao ministar razmišljate o ratnoj šteti? Ona je definisana 2000. godine na 110 milijardi dolara. Naravno, ja razumem političke situacije i vremena u kojima se nalazimo, ali pitam da li neko o tome razmišlja? Možda bi i tu trebalo veštom politikom, a imate danas vešte političare na čelu države, da se neke stvari i dovedu u red. Hvala.
Hvala najlepše gospođo Gojković.

Poštovani ministri i ostali članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, meni je žao što u momentu kada jedan od poslanika, inače moj miljenik, gospodin Marko me je presekao, ja sam upravo nešto hteo da pojedem i meni nije dobro, šećer mi skače jer sam malo ozbiljniji čovek pa nisam odmah odgovorio jer ne mogu da se snađem u tim replikama ja.

To deluje donekle simpatično, ali sada već i nije. Ja sam to rekao i pre dva dana kada se govorio na plenarnoj sednici o suštini zakona. Ovo je projekat oko koga ne sme da bude ovolike rasprave i ovoliki sukobi.

Taj projekat ne bi smeo toliko da se koristi u svrhu političke ili politikantskog prepucavanja bilo koje stranke.

Dužnost mi je pripala, kao jednom od najstarijih članova ovde i kao čoveku koji se tim poslom bavi 40 godina, ipak da pomirim sve te snage. Podsećam, kad se govori o članu 16, hajde da kažem jednu rečenicu jer mi vreme ističe, o zemljištu, širi interes tog prostora je želja i potreba grada da najstariju tačku u Evropi na Koridoru 10 železničkom skinemo s dnevnog reda. To je čvor. Čvor uslovljava da interes bude opšti. Da se razumemo. To niko do sada nije rekao, između ostalog, naravno. A šta će se tu graditi, to je druga tema. Ovaj zakon je samo jedna etapa.

Što se tiče odnosa partija u vezi ovih projekata, podsećam na 1996. godinu, kada je takođe bio pokrenut ovaj proces u drugom smeru. Taj posao tada je radila jedna grupa mladih entuzijasta, promotera, na čelu sa Srđanom Šaperom, takođe divnim dečkom, demokratom ortodoksnim i meni to nikada nije smetalo, kao što mi ni danas to ne smeta.

Dakle, ovo je dobar projekat. Ja se zahvaljujem i gospodinu Božoviću i Marku i gospodinu Babiću kad me prozivate, ali prozivajte me u kontekstu toga da morate svi zajedno na njemu raditi. Dakle, ono što je gospodin Vučić ponudio ruku, treba prihvatiti. Svi stručnjaci će biti uključeni. Ja sam ubeđen, i ovi koje vi danas ovde spominjate, da su isti ti ljudi spremni sutra da krenu u realizaciju tog projekta. Hvala najlepše.
Samo što nisam zaspao. Izvinjavam se.

Dugo traje diskusija. Lično nisam očekivao.

Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, premijer Vučić je na jedan, za mene nov, način pokazao šta znači politička volja kada se ulazi u takve projekte. Ovih dana imam često prilike da mlađim i starijim kolegama objašnjavam šta to znači. Dakle, opredeljenje da se uđe u takve investicione projekte traži punu posvećenost, spremnost da se za takve projekte žrtvuje. Nekoliko puta sam objašnjavao i danas i juče i prekjuče šta je to bilo sa koridorima. Zašto nismo više uradili? I opet sam istu stvar rekao. Nije bilo posle petog oktobra političke volje, a gradilo se koliko se moglo. Zahvaljujem predsedniku. On je to danas ovde objasnio.

Moram da se vratim. Neću ići na kneza Miloša i kneza Mihajla, ali ću se vratiti opet na Branka Pešića i zahvaljujem se premijeru što je i njega spomenuo. Kada su trasirani koridori kroz Srbiju, kao evropski koridori, i tada su napravljene strategije saobraćaja u Beogradu. Dakle, Gazela, o njoj je već bilo reči, projekat Beogradskog čvora, koji nije samo stanica Prokop, nego i 50 kilometara pruge, 20 kilometara tunela, pet-šest stanica, itd, i prva faza realizacije projekta metroa. Nažalost, razne političke prilike su uslovljavale, da sada to ne pominjem, kako ćemo i šta graditi.

Nikada ne kritikujem, savetujem to i vama, kao mlađim kolegama, one koji su radili u ovom vremenu, pod uslovom da nije bilo kriminala. Poštujte to. Uvek uzmite u obzir da su bile teškoće, ali ova Vlada ima šansu da većinu tih projekata dovrši i to tako i treba da shvatite. Dovršavate najznačajnije strateške projekte Srbije i imate šansu da se na tim poslovima stvarno dokažete.

Jedna jedina stvar koja meni u ovoj diskusiji nije smetala, to je pre svega i premijer rekao, a posle toga i većina ministara, angažujte i uključite sve potencijale stručne, to je moje iskustvo. Kada se neki čovek bavi razvojem u Srbiji, on mora da shvati da će naići na dve vrste otpora. Jedno je neznanje, koje je manji problem, ubeđujete ljude, a drugo je opstrukcija iz interesa. To ste već i vi sami ovde rekli, i nekoliko diskutanata i morate biti spremni na takvu vrstu angažmana. Zbog toga kažem, angažujte više ljudi koji imaju iskustva, koji to rade. Ja prvi put danas govorim u Skupštini, znači uzbuđen sam isto kao i premijer, jer jedan od projekata koji sam radio, sa ponosom ističem, 40 godina, u raznim političkim trenucima i fazama, uvek terajući, pa i sa Vučićem sam dva puta razgovarao i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, treba razmišljati o tome. Imate tu sjajne ljude, sjajne inženjere, i ministar Vujović je to lepo rekao od Mihajla Mitrovića, koji jeste čovek u godinama, preko Branislava Jovina, Joce Katanića inženjera, ovih mlađe generacije, arhitekata Brane Mitrovića itd. Sve su to ljudi koji mogu da pomognu, i to je jedan od razloga ove tako da kažem, želje da se uključe u te projekte.

Pošto je predsednik Vučić danas dao ruku s njima, ja predlažem gospodinu Maliju, dobro je da postoji preduzeće koje se time bavi. U to preduzeće stavite sposobne ljude, sposobne menadžere, i naravno inženjere i mlade i stručne ljude koji to treba da rade i to će biti uspeh sigurno Beograda na vodi. Ja sam ubeđen da je to projekat budućnosti i iza njega stojim. Neću govoriti o zakonu, govoriće moje mlađe kolege u krajnjoj liniji, mi u partiji smo svi zaraženi već tom idejom, i ne samo idejom Europolis ili Beograd na vodi. Moram Vučiću to da kažem, Europolis je bilo ime tog vremena, '96. godina, ali oni će govoriti o zakonu. Zakon je jedna etapa u realizaciji tako velikih projekata. Mnogo važnija je organizacija. Postavite pravu organizaciju sa stručnim ljudima u delu koji se odnosi na struku, sa političarima u delu koji se odnosi na politiku, jer sa narodom treba razgovarati, Vučić to dobro zna, i vi ćete imati uspeha.

Još jedan put zahvaljujem i pozivam na opštu mobilnost. Hvala.
Hvala.
Uvaženo predsedništvo i predsedavajuća, uvaženi ministre i kolega, SPS podržaće oba ova dokumenta, upravo zbog toga što oni predstavljaju kontinuitet jednog ozbiljnog projekta koji se radi već peta, šesta godina. Dobro je da jedna Vlada nastavi barem deo posla koji je radila prethodna Vlada i dobro je da se ovakvi projekti, kao što se veliki infrastruktuni projekti, rade u kontinuitetu.
Dakle, oba ova projekta su ozbiljni projekti i vi ste to dobro obrazložili, o tome ne bih govorio. Ali, da vas podržim i u jednoj drugoj stvari koja je vrlo važna, mislim da je nekoliko kolega govorilo o tome, sada je kolega Đurić izašao. Nema kredita država i Vlada bez privilegovanih kredita. To je ovo što je gospodin Ilić govorio. Tu su kamate najniže, ali uslov je da rade i preduzeća zemalja koje te kredite daju i to nije ništa novo. Mi smo jedan takav ugovor imali 1992. godine za magistralnu prugu sa Francuzima, pa su došle sankcije i da ne pričam dalje o tome, tako je bilo.
Krediti dve evropske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke su drugo pitanje. To su krediti koji se daju i tu su propozicije jasne i na bazi tih propozicija mi možemo, na bazi tendera svih zemalja koje žele da učestvuju, da biramo, odnosno da se biraju izvođači. Kada se radi o državnim ugovorima, to je ovo što se odnosi sada na kineski ugovor ili ono što je bilo sa Azerbejdžanom, onda moramo prihvatiti da i oni ljudi rade. Naravno, stvar procene je zemlje i Vlade Republike Srbije u koju projekat treba ući. Potpuno se slažem sa gospodinom Ilićem i Vladom, moramo ići na ovakve infrastrukturne projekte i na ovakve aranžmane, da bismo mogli da zaposlimo i našu operativu.
Podsećam, Koridor 10 smo počeli i obezbedili sredstva pre nego što smo imali rešene neke druge stvari o kojima je Velja takođe govorio, ali smo svesno ušli u to, da bi danas došli da svaki mesec otvorimo po jednu deonicu. Sada imao kontinuitet i znamo šta radimo. Gde su tu naši izvođači? To je druga stvar koju sam takođe hteo da pokušam da objasnim.
Kada smo ušli u Koridor 10, 2008. godine, ja sam verovao da naša preduzeća, zbog njih smo sve to radili, znaju i mogu da rade. Nažalost, to nije bila istina. Danas smo već osposobili ta naša preduzeća da mogu da konkurišu. Dobra je odluka bila Vlada da se umesto „Alpine“, koja je dobila na međunarodnom tenderu most Bešku, uključi naša „Mostogradnja“ koja taj posao zna da radi.
Takođe bih predložio Vladi da i ove druge dve deonice ili dva projekta na kojima je radila „Alpina“, jedan je deo oko Dimitrovgrada, a drugi je most Mijatovac dole na železničkoj magistrali Koridora 10, da se i ta dva projekta, takođe po hitnim odlukama Vlade, udele našim izvođačima. Sada je to prilika da i naša preduzeća rade. Zbog toga je dobro, naravno, ukoliko je granica o kojoj je govorio gospodin Ilić, ili možda o kojoj treba više da govori predsednik Vlade i gospodin Krstić, tog našeg zaduženja tamo, gde nismo prezaduženi, gde nisu te crvene linije, ja, nažalost, nisam stručnjak za to.
Prema tome, podršku ovakvim projektima SPS će uvek davati i predlažemo da se ova dva zakona usvoje. Hvala.
Neću da oduzimam puno vremena, ali pošto me je ministar Ilić pomenuo bar tri puta moram da kažem, bez želje da budem neki pomiritelj ovde, i azerbejdžanske kredite i ovaj kineski su izvanredni krediti i treba da koristimo to. I prethodna Vlada je učinila veliki napor na otvaranju Koridora 11, baš preko azerbejdžanskog kredita.
Ne vidim, a ne bih da govorim o detaljima koje tako dobro znam kao i dvojica mojih prethodnika koji su govorili i koji polemišu, da uopšte ima mesta bilo kakvoj diskusiji na tu temu šta je ovo ili ono. To nema nikakve veze. Posao dobro ide. Kredit je dobar. Naša preduzeća se uključuju i to je važno. Sada iz tog iskustva možemo i sa Kinezima, da ubrzamo realizaciju projekata i to je mnogo važno, a iskustvo imamo. Prema tome, oba kredita su sjajna i podrška ljudima koji su te kredite doneli. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.
U principu, kada branim bilo koji dokument ovde u Skupštini, ja saslušam sve poslanike pa onda odgovaram. Ali, pošto imam toliko političko iskustvo da shvatam da je gospodin Pastor jedan od retkih koji će biti protiv ovog zakona, ne generalno, želim da mu odmah odgovorim, mladi kolega, jedan divan mlad čovek, sa kojim sam dosta dobro sarađivao, oko nekih stvari koje su ovde pomenute.
Prvo, saobraćaj, i to je moj generalni životni stav, ne trpi granice. Zbog toga sam imao dosta političkih problema, imam ih i danas. Nema granica. Mi danas u uslovima u kojima živimo kao zemlja koja ide ka EU, pokušavamo na svaki način da i one probleme koje imamo na graničnim prelazima, skratimo objedinjavajući sve te poslove koji se rade na granici, da bi vozovi i kamioni brže prošli kroz našu zemlju, da bi smo zadržali kurs i pravac pobede nad Koridorom 4.
To je onaj što ide preko Rumunije i Bugarske.
Druga stvar, nikada nisam govorio o tome da, moguće je da ste negde našli neku moju izjavu kod cepanja, ja jesam u tom smislu jugosloven i to ne krijem, apsolutno, i jugonostalgičar, ali nikada nisam govorio o tome da zbog amandmana u prošlom sazivu koji ste podnosili vi cepate Srbiju, nikada. Ti amandmani su imali dobru stranu i verovatno ćemo neke od njih, ako ste sada priložili, i usvojiti. Samo kažem, i danas, kada razgovaramo o železničkom kraku Koridora 10 ka Budimpešti, mi i danas pregovaramo baš o tom poslu, da Vojvodina sama, niti bilo koja regija u Srbiji, nema nikakvih šansi da te poslove obavi, nema. Nemojte u tome da se zaluđujemo.
Naravno, ovaj zakon daje dosta mogućnosti, gospodine Pastor, da se i lokalne samouprave uključe, naravno u dogovoru sa železnicom i sa osnovnom strategijom razvoja, ali, ponavljam još jednom, mi danas pregovaramo sa Mađarima, sutra se nastavljaju pregovori da krak od Beograda do Budimpešte završimo u rekordnom roku i da drugi kolosek u Vojvodini, eto, prođe.
U krajnjoj liniji, moj pristup tom našem politiziranju problema Vojvodine sam pokazao Koridorom 10 putnim. Prvo smo uradili Koridor 10 putni, šta mislite, da je bilo lako ubediti jug Srbije, istok Srbije da idemo prvo ka severu? Nije. Ali, naravno, ima tu nekih drugih prednosti, geografija, uslovi, naravno bolji standard građana i bolje održavanje puteva i pruga u Vojvodini je bilo.
Izvinite, još jednu stvar da vam kažem, to je gospodin Anđelković, doskorašnji pa i sadašnji predsednik upravnog odbora "Železnice", nikad se nisam složio sa tim da se bilo koja pruga u Vojvodini ukine ili je Austrougarska znala šta pravi, i danas i ove podatke što ste dali su potpuno ste u pravu, ni jedna od tih pruga nije beskorisna, samo ih moramo dovesti u stanje da mogu da žive i da rade.
Ponavljam, zakon ima nekoliko dobrih rešenja, verovatno ću o tome govoriti kad budem izneo vaše amandmane, ali bih želeo o tome da detaljnije razgovaramo kada budem govorio o amandmanima. Hvala.