…. doktorska disertacija bavila, a i ono što smo mogli da pročitamo je bilo prilično tanko, tu nije bilo kakvih argumenata i ono što želim da kažem na kraju, vi u stvari niste napadali Nebojšu Stefanovića, vi ste preko Nebojše Stefanovića i te lažne priče o plagijatu njegove doktorske disertacije u stvari napali Aleksandra Vučića kao što napadate nekoga od nas…

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nema nikakvog sukoba i nema nikakvog razmimoilaženja između mog uvaženog kolege Orlića i mene. Dakle, imamo potpuno usaglašene stavove vezano za izmišljotine oko navodnog plagijata gospodina Nebojše Stefanovića i po tom pitanju nema nikakve razlike.
Ali, gospodine Pavićeviću, nešto mnogo važnije. Kada citirate i kada se pozivate na Poslovnik iz 1922. godine, morate da znate da se država tada zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Da li to znači da ste vi za monarhističko uređenje ove države, da država prestane da bude republika i da postane kraljevina? Da li ste za to da kralj u Srbiji bude vaš partijski šef Zoran Živković, pošto je prethodno bio predsednik Vlade i sada mu verovatno u biografiji fali da postane i kralj? Ako ste spremni da ga krunišete za kralja, krunišite ga, ali, verujte, podršku u narodu za to nemate.
Što se tiče knjige koju ste hteli da poklonite ili koju ćete pokloniti mom kolegi i prijatelju Zoranu Babiću, kad već pominjete knjige i kad se već pozivate na akademsku čestitost, hajde onda budite istinoljubivi do kraja. Vladimir Dedijer nije prvo napisao „Nove priloge za biografiju Josipa Broza Tita“, nego je prvo napisao „Priloge za biografiju Josipa Broza Tita“ i to što ste rekli, tražio je od Tita dozvolu dok je Tito bio živ, a „Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“ su objavljeni, ispravite me gospodine Pavićeviću, evo ja sada nemam knjige ispred sebe, ja sada ništa ne čitam, pričam iz glave, objavila je izdavačka kuća „Otokar Keršovani“ iz Rijeke 1981. godine kada je Tito umro. Vladimir Dedijer je u „Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita“ potpuno revidirao stavove o Josipu Brozu Titu iz vremena kada je Josip Broz bio živ.
Nemojte da idete tim putem da jedno govorite kada ste na vlasti, a drugo da govorite kada ste u opoziciji. Jedno je kad je neko živ i drugo kad neko nije živ, taj put nije dobar.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam do kraja shvatio koju u stvari knjigu gospodin Pavićević hoće da pokloni gospodinu Babiću, da li priloge za biografiju Josipa Broza Tita, ja sam malo stariji čovek, gospodine Pavićeviću, pa ne vidim na daljinu koju knjigu pokazujete, ili nove priloge za biografiju Josipa Broza Tita, da li onu knjigu kada je Tito bio živ ili onu knjigu kada je Tito umro?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Kada je umro.)
Dobro. Hoću da kažem jednu mnogo ozbiljniju stvar. Vi gospodine Pavićeviću imate dvostruke standarde, a sada ću reći i zašto. Vi ste jedan od potpisnika apela za zaštitu prava jedne bivše profesorke Fakulteta bezbednosti u Beogradu, koja je napisala udžbenik Bezbednost 1 i 2. Neću da spominjem njeno ime, gospođa je u godinama, znate vi o kome se radi. U toj knjizi se između ostalog navodi da su Srbi, citiram, sprovodili seksualni terorizam u BiH u svrhu etničkog čišćenja i protiv te knjige je reagovao Savez logoraša Republike Srpske i Svetska organizacija Roma, a vi ste potpisali apel protiv odluke Senata Beogradskog univerziteta da se dotičnoj gospođi profesorki ne produži radni vek za još tri godine, što Zakon o visokom obrazovanju dozvoljava u izuzetnim situacijama.
Još jedna stvar, ta ista gospođa, po informacijama koje ja imam, a vi me ispravite ako grešim, je napisala delo koje se zove Hrestomatija rata, u kome imate veličanje s jedne strane OVK, a s druge strane blaćenje borbe srpskog naroda u Krajini i u Republici Srpskoj da bi se posle ispostavilo da je protiv te iste gospođe u inostranstvu pokrenuta tužba zbog plagijata, jer je dokazano da u toj njenoj Hrestomatiji rata ima delova knjiga drugih autora koji su navedeni bez bilo kakvih citata.
Vi sada branite jednu takvu osobu, a ovamo se predstavljate da ste akademski čestit i prozivate kandidate za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje zašto nisu stali na vašu stranu da napadnu Nebojšu Stefanovića ili, drugim rečima, zašto se nisu pridružili vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa onim što je rekao gospodin Pavićević, da je parlamentarna monarhija deo srpske istorijske i političke tradicije, i to je tačno. Ali, ja sam tražio, gospodine Pavićeviću, odgovor od vas - da li se vi zalažete da Srbija bude republika ili da bude monarhija? Na to pitanje nisam dobio odgovor, ali to sad nije bitno.
Ono što je mnogo bitnije, to su ti vaši dvostruki standardi. Rekli ste u diskusiji - čim se pojavi sumnja da je neko plagirao svoj naučni rad, treba da podnese ostavku, pa ste onda rekli - zašto to nije uradio gospodin Nebojša Stefanović? Onda vi potpisujete apel, vi isti, gospodin Vladimir Pavićević, potpisujete apel u odbranu jedne bivše profesorke Fakulteta bezbednosti, protiv koje se vodi sudski postupak, da budem potpuno pristojan, zbog sumnje da je u svojoj knjizi „Hrestomatija rata“ preuzela stranice i stranice knjiga drugih autora bez znakova citiranja.
Sada mi nije jasno kako to da u slučaju Nebojše Stefanovića imate jedne standarde, a u slučaju ove gospođe, koja je rekla da smo mi Srbi genocidan narod, pa je zbog toga ustajala, između ostalog, Svetska organizacija Roma, tu smatrate da treba potpisati apel u njenu odbranu?
Dakle, ako se zaista zalažete za princip akademske čestitosti, nemojte da imate dvostruku meru, pa onaj koji je vaš politički neistomišljenik, po njemu udaraj svom snagom, a kada je neko politički na vašoj strani, onda ga branite iako se protiv njega vodi sudski postupak i to u inostranstvu, zbog toga što je bez znakova navoda preuzeo stranice i stranice iz knjiga stranih autora.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da je poslanička grupa koju vodi gospodin Marko Đurišić protivnik javnih beležnika, ali se onda postavlja pitanje zašto su 2011. godine glasali za Zakon o javnim beležnicima i zašto je institut javnog beležništva uveden u pravni sistem Republike Srbije. Mi smo o tome pričali i u načelnoj raspravi, ne znam da li je gospodin Đurišić bio prisutan u tom momentu u sali, vezano za tarife javnih beležnika. Moguće je da gospodin Đurišić, kao neko ko nije pravnik, to nije imao u vidu, ali Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, a verujem i većina narodnih poslanika koji su glasali za Zakon o javnom beležništvu i tada su znali, dakle 2011. godine, pre četiri godine, da će usluge koje pružaju javni beležnici, pa i usluge koje se tiču overavanja potpisa, rukopisa i prepisa biti skuplje nego što su usluge koje pružaju opštinske uprave, odnosno osnovni sudovi, iz jednog prostog razloga o kojem smo pričali i u načelnoj raspravi.
Sudovi, odnosno opštinske uprave, se finansiraju iz budžeta. Javni beležnik je fizičko lice koje praktično profesionalno obavlja javnobeležničku funkciju. Dakle, to je neko ko živi, između ostalog, od overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Onda je sasvim logično da su njegove usluge skuplje nego što su usluge institucija koje se finansiraju iz budžeta. To su gospodin Đurišić i njegova poslanička grupa, odnosno poslanici koji su 2011. godine glasali za Zakon o javnom beležništvu, morali da znaju, ali su tada o tome ćutali. Rekli su da je Zakon o javnom beležništvu izuzetno dobar zakon, a sakrili su od građana Srbije da će usluge javnih beležnika biti skuplje nego što su usluge koje pružaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave. Sad su se, kad su postali opozicija, kad su izgubili vlast, setili tarifa javnih beležnika, odnosno setili su se da su javni beležnici skuplji nego što su osnovni sudovi ili opštinske uprave.
Potpuno se slažem sa onim što je rekla moja koleginica Olgica Batić, što ste 2011. godine donosili Zakon o javnim beležnicima, ako niste bili načisto sa tim da li građani Republike Srbije, da li srpska privreda može da servisira usluge javnih beležnika? Tada vam je Zakon o javnim beležnicima bio dobar, tada ste nam rekli – moramo da usvojimo Zakon o javnim beležnicima, a sada ste, koliko čujem, vi protivnici javnih beležnika i činite sve što možete da odložite početak rada javnih beležnika.
Ono što je takođe sporno u vašem amandmanu i čudi me da to vaše kolege koji su pravnici nisu primetili. Vi u vašem amandmanu svuda kažete da osnovni sudovi, da sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše kao povereni posao. Sudovi su, gospodine Đurišiću, državni organi. Overavanje rukopisa, potpisa i prepisa je posao državnih organa. Državnim organima se ne poveravaju poslovi državnih organa. Poslovi državnih organa se poveravaju subjektima koji nisu državni organi. To je jedan od razloga zašto se vaš amandman ne može prihvatiti.
Sledeća stvar koju želim da istaknem, vi uporno izbegavate da čitate tekst Predloga zakona o izmenama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. On se odnosi na opštine, odnosno gradove u kojima su imenovani javni beležnici. Dakle, ne na jedinice lokalne samouprave gde nema javnih beležnika, nego tamo gde ih ima. Vi stalno potencirate odgovornost ministra pravde zašto u Srbiji nema dovoljno javnih beležnika, a Predlog zakona se odnosi na lokalne samouprave gde javnih beležnika ima.
Sada vas ja pitam, pošto vi stalno postavljate neka pitanja ministru pravde, gde je ministar pravde, zašto nisu imenovani - koliko je javnih beležnika imenovano dok je DS kojoj ste vi tada pripadali vršila vlast u Republici Srbiji? Koliko ih je imenovano?
Pitate se za cenu usluga, ja sam o tome pričao i u načelnoj raspravi. Vaše kolege su to znale. Gospođa Snežana Malović, ne znam da li je ovde, je to znala. Tada ste to prećutali, sada o tome govorite, ali o tome govorite tendenciozno kao da je za to odgovoran ministar pravde.
O čemu se radi? Vi ste propisali neko da bi postao javni beležnik mora pored završenog Pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi javnobeležnički ispit, mora da obezbedi kancelariju odgovarajuće kvadrature, je li tako? Mora da plati depozit da bi bio upisan u javnobeležničku komoru od 5.000 evra ako se ne varam, da u javnobeležničkoj kancelariji mora da ima određeni broj zaposlenih, je li tako? Je li to košta gospodine Đurišiću? Košta. Znali ste da to košta i 2011. godine i tada vam to nije smetalo. Sada u 2015. godini imate hrabrosti da kažete – da, ali kako sada usluge javnih beležnika da budu skuplje nego usluge osnovnih sudova i opštinskih uprava? Pa malo dete zna i već mi je glupo da se ponavljam. Ovi se finansiraju iz budžeta, ovi se finansiraju samo od toga što rade. Dakle, moraju da završe fakultet, da polože pravosudni ispit, da polože javnobeležnički ispit, da plate upis u javnobeležničku komoru, da obezbede kancelariju odgovarajuće kvadrature, da u toj kancelariji, ako se ne varam, moraju da imaju sef odgovarajućih dimenzija, da imaju zaposlene u javnobeležničkoj kancelariji. Izvinite, to košta.
Što ste uvodili instituciju koja je skupa, koja ne odgovara ekonomskim prilikama u kojima se Republika Srbija nalazi i danas i u kojima se nalazila 2011. godine. Zaista ne vidim u čemu je krivica ministra pravde za situaciju sa javnim beležnicima. Nisam ubeđen da je Zakon o javnim beležnicima bio toliko neophodan na evropskom putu Republike Srbije. Nije bio neophodan, ali vi ste ga tada doneli i rekli ste – to je sjajan zakon. Kao što ste doneli mnoge, pod znacima navoda, sjajne zakone koji vam danas ne odgovaraju.
Nemojte da krivite SNS i ministra pravde za situaciju u pravosuđu generalno, pa i situaciju kada su upitanju javni beležnici. Mi smo javne beležnike i svu ovu problematiku sa javnim beležnicima primili u nasleđe od vas i sada pokušavamo da iz jedne nimalo jednostavne situacije pronađemo najbolje moguće rešenje za građane, za sudove, za opštinske uprave, ali i za same javne beležnike.
Dakle, vi krivicu za jedan objektivno, neću da kažem loš zakon sam po sebi, ali za zakon koji je objektivno neprimenljiv ili nije primenljiv do kraja u Republici Srbiji sada kažete – mi sa tim nemamo nikakve veze. Izvinite, vi ste taj zakon doneli. Stalno imam utisak da biste vi hteli da u Srbiji zavlada kolektivna amnezija, da svi zaboravimo šta je bilo do 2012. godine. Da su problemi počeli, ne sa Nikolom Selakovićem, nego sa Zakonom o javnim beležnicima koji ste vi doneli, koji je pripremilo vaše Ministarstvo pravde, vi ste propisali uslove koje moraju da ispune javni beležnici, niste imenovali nijednog javnog beležnika i sada pitate – gde je ministar pravde da ga mi priupitamo, a što nije imenovano dovoljno javnih beležnika?
Prvo, ne možete nikoga da naterate da postane javni beležnika ako on to ne želi. To je privatna odluka svakog pravnika da li želi ili ne želi da postane javni beležnik. To što u Srbiji ima 94, a ne 300 javnih beležnika nije krivica ministra pravde. Kao što ne možete nijednog diplomiranog pravnika da naterate da bude sudija, da bude tužilac da bude advokat ako on to ne želi. Dakle, to je stvar nečijeg profesionalnog izbora. Neko kao pravnik želi da radi u opštinskoj upravi, neko želi da radi u sudu, neko želi da radi u javnom tužilaštvu, neko želi da bude advokat, neko želi da se bavi poljoprivredom, a neko želi da bude javni beležnik. Činjenica je da mi javnih beležnika nemamo dovoljno to je činjenica, ali za to nije krivo Ministarstvo pravde. Ne imenuje ministar pravde javne beležnike niti on ima mehanizme prinude da nekoga na silu boga upisuje u javnobeležničku komoru. To vaše objašnjenje je potpuno besmisleno.
Ponavljam još jedanput, niste pročitali ili ste tendenciono čitali tekst Predloga zakona. Tekst Predloga zakona odnosi se na opštine, odnosno gradove gde su imenovani javni beležnici. Dakle, ne postavlja se pitanje nema javnih beležnika. Ima ih, a mi samo ostavljamo građanima, odnosno pravnim subjektima koji imaju potrebu da overavaju potpise, rukopise i prepise, ostavljamo im mogućnost izbora da to mogu da rade ili kod javnih beležnika ili u osnovnim sudovima ili u opštinskoj upravi.
Zaista ne vidim u čemu je tu problem sem onog osnovnog problema koji je nastao 2011. godine kada je u Republici Srbiji donet zakon koji je objektivno teško sprovesti. Mi se i sada evo batrgamo sa primenom tog zakona zato što ste doneli jedan zakon koji je objektivno teško primeniti imajući u vidu pravne političke, ekonomske, socijalne uslove koji važe i koji vladaju i koji postoje u Republici Srbiji.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Gospodine Đurišiću, evo ja ću sad pokušati ponovo da vam dam objasnim kako je sve počelo.
Zamislite da ste vi diplomirani pravnik koji je javni beležnik i da vi izdržavate sebe i članove svoje porodice isključivo od toga što obavljate javnobeležnički posao. Dakle, vi ste u jednoj situaciji, a u drugoj situaciji su sudovi i opštinske uprave koje se finansiraju iz budžeta. Vi finansirate sami sebe, a ovi se finansiraju iz budžeta, tu ne treba nikakva posebna ni pravnička, ni ekonomska pamet da se razume da usluge javnih beležnika su po definiciji, po sili ekonomskih zakona skuplje nego usluge sudova i opštinskih uprava. Nije sporno da može da se razgovara o tome da tarife javnih beležnika budu niže, ali one ne mogu da budu, ja bar mislim da ne mogu da budu, možda nisam dovoljno pametan, na nivou cena usluga, kada su u pitanju overe potpisa, rukopisa i prepisa koje pružaju osnovni sudovi i opštinske uprave. Zašto? Ako je kod javnog beležnika overa 300 dinara, kako kažete, i u sudu 300 dinara, a imamo manjak javnih beležnika, ko će onda da poželi da postane javni beležnik ako mora, pored završenog pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi još i javno beležnički ispit, da da pet hiljada evra, da obezbedi kancelariju…

… odgovarajuće kvadrature, da ima odgovarajući sef itd, a 300 dinara je kod mene, koji od toga živim i 300 dinara je kod institucije koja se finansira iz budžeta. Niko pametan ne bi poželeo da postane javni beležnik. Vi kažete, imamo problem sa javnim beležnicima, odnosno sa brojem javnih beležnika. Imamo, ali ono što vi uporno ili nećete da razumete ili jednostavno prećutkujete od građana, vi ste znali, ne mislim vi lično, možda se vi niste bavili toliko time, nemojte pogrešno da me razumete, jer nemam ja problem u komunikaciji sa vama, ali vaša Vlada i vaše Ministarstvo pravde je znalo da će usluge javnih beležnika biti skupe, ali onda se postavlja pitanje, zašto ste javne beležnike uvodili, ko vas je na to terao?

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi pričali paušalno i da se ovde ne bi frljali sa brojevima i sa ciframa koliko šta košta, gospodine Bradiću, po važećoj tarifi, javnobeležničkoj tarifi, overa jednog potpisa na jednom listu hartije iznosi dva boda. Jedan bod je 150 dinara. Dva boda su 300 dinara, a ovde i u načelnoj raspravi i u pojedinostima plašite narod kako overa potpisa košta… Koju ste cifru spomenuli, 750.000 dinara? Gospodin Pavićević je pominjao neke silne milione.
Dakle, ja vam donesem kao javnom beležniku hartiju na kojoj je nešto napisano i na kojoj treba da se overi moj potpis. To sada, po javnobeležničkoj tarifi, koja je, po vama, jako skupa, košta 300 dinara, a vi da biste postali javni beležnik, evo, gospodine Bradiću, stavite se u tu funkciju, izvadite sada 5.0000 evra, položite sve ispite, obezbedite kancelariju, obezbedite sef, obezbedite zaposlene u kancelariji i naplatite 300 dinara i izdržavajte vi sebe i svoju porodicu sa tih 300 dinara.
Nemojte da budete licemerni i da se ovde bavite socijalnom demagogijom. Ja znam da ste vi sada preko noći postali Socijaldemokratska stranka…

Izvinjavam se.
Do juče ste bili klasična liberalno-kapitalistička, a sada ste odjednom postali socijaldemokrate i nemam ja problem sa tim, ali hoću da vam kažem nemojte da plašite građane i da iznosite neistine o tome koliko šta košta. Ako nešto zaista košta enormno, ajde da to svedemo na razumnu meru.
Mi smo sada na terenu overe, ne sastavljanja javnobeležničkih isprava. To vi kao stomatolog možda ne razumete. Mi smo na terenu puke overe potpisa, rukopisa i prepisa, ne sastavljanje isprava. To košta. Dakle, da overite jedan list hartije košta 300 dinara, ne košta 750.000 dinara.
Nemojte stalno da vodite hajku i kampanju protiv ministra pravde kako je navodno obezbedio nekim notarima zato što overe jedan list hartije, tu se frljate brojevima, nekome obezbedio 400.000, nekome 750.000, a obezbedio je 300 dinara.
Ono što takođe nećete da razumete, institut javnog beležnika mi nismo preuzeli iz Bugarske i iz Makedonije, nego iz Nemačke i Austrije. Kažite mi da li je standard u Nemačkoj i Austriji isti kao standard u Srbiji? Nije ni 2015, ni 2011. godine i vi ste to znali, ne vi lično, oni koji su doneli Zakon o javnom beležništvu, ali su se tada, narodski rečeno da kažem, pravili blesavi.
Sada odjedanput, e, javni beležnici su skupi. Skupi su. Overa nije skupa. Neki drugi poslovi javnih beležnika su skuplji nego da su ih radili sudovi, odnosno opštinske uprave, ali za to ste krivi vi. Ko vas je terao da uvodite javne beležnike u Srbiji, u Srbiji koja je osiromašena, koja je opljačkana, gde su stotine hiljada ljudi ostali bez posla.
Ali, hajde da ostavimo to po strani. Mi smo na terenu overe. Overa jednog lista hartije košta 300 dinara, ne košta ni 750, ni 400, ni ne znam ni ja koliko stotina hiljada dinara. Nemojte da plašite građane i da iznosite neistine da nešto košta mnogo više nego što u stvarnosti košta.
Evo, ja sam rekao, dva boda to je 300 dinara. Jedan bod je 150 dinara. Prosta matematika je da overa jednog lista hartije, kada hoću nešto da overim, košta 300 dinara. Da li je to nešto enormno skupo? Nije.
Vi ste stomatolog, ako se ne varam, da li vi možete sada, kada biste otvorili privatnu ordinaciju, da pružate stomatološke usluge po istim cenama kao što se pružaju u domovima zdravlja? Da li možete? Ne možete. Ne možete, gospodine Bradiću, evo ja glavom garantujem da ne možete i vi znate da ne možete. Zašto onda terate javne beležnike, koji su, kažete na tržištu? Od kada su sudovi na tržištu? Od kada su opštinske uprave na tržištu? Da li vi znate šta je tržište?
Dakle, vi ste potpuno pomešali institute, tarife, cene itd. sa jednim jedinim političkim ciljem - udarite svom snagom na Nikolu Selakovića, udarite svom snagom na Vladu, udarite svom snagom na Vučića. Oni su krivi za stanje u pravosuđu, oni su krivi za problem sa javnim beležništvom, mi ni za šta nismo krivi. Jeste da smo mi uveli javne beležnike, jeste da smo znali da je to jedna institucija koju smo preuzeli od Nemaca. Nemci žive hiljadu puta bolje nego mi, ali šta to nas briga. Kriv je Vučić za to.
Ovo je suviše ozbiljna materija, gospodine Bradiću, da bismo o njoj pričali tako paušalno, kao što vi to pokušavate.
Nemam ništa protiv, pričajte o ciframa, pričajte o brojevima, kažite šta koliko košta, ali kažite kako zaista jeste. Nemojte da plašite građane da nešto košta mnogo više nego što zaista košta. Ispada da samo vi imate uvid u javnobeležničku tarifu i niko drugi, da je to neki tajni dokument na koji monopol imaju poslanici bivšeg režima i samo oni su ti koji saopštavaju građanima šta piše u javnobeležničkoj tarifi, kao u srednjem veku. Svako sveto pismo je bilo napisano na latinskom jeziku i mogao je da ga čita samo onaj ko poznaje latinski jezik, 99% ljudi nije znalo latinski. Vi se sada ponašate kao da vi jedini znate latinski, a da mi svi ostali ne poznajemo latinski i samo vi znate koliko šta košta.
Vi imate uvid u javnobeležničku tarifu isto kao i ja. To je javni dokument. Vi znate kolika je cena boda - jedan bod 150 dinara, dva boda 300 dinara.
Još jedna stvar, u masi poslova javnih beležnika overa potpisa, rukopisa i prepisa koji koštaju 300 dinara je, hajde sada da ne licitiram, peti deo ukupnih poslova koje obavljaju javni beležnici. Ovo je najjeftiniji mogući posao koji obavljaju javni beležnici. Ako ste ovde na ovim poslovima koji koštaju 300 dinara našli da pokazujete kako ste vi socijalni pravednik, gospodine Bradiću, potpuno ste promašili temu.

Hvala, gospođo predsednice.
Zahvaljujem se na vašoj sugestiji. Zaista, neću više da se javljam za reč po ovom amandmanu.
Gospodine Pavićeviću, vi kažete da je Narodna skupština organ koji kontroliše rad Vlade i organa državne uprave, odnosno ministara. To je tačno, ali je Narodna skupština i predstavničko telo. Mi predstavljamo građane Republike Srbije koji su na izborima u martu 2014. godine, nije to bilo tako davno, dali plebiscitarnu podršku SNS koju ste maločas spominjali i Aleksandru Vučiću da sastavi novu Vladu Republike Srbije koja će Srbiju da izvuče iz teške situacije u kojoj se ona nalazi.
Kao što ja ne osporavam vaše pravo da kontrolišete, kako vi kažete, i da kritikujete rad Vlade, nemojte onda da osporavate pravo poslanika SNS da brane rad Vlade, pa i rad gospodina Selakovića, koji nije odgovoran što je neko drugi, odnosno stranka na čijoj ste listi vi bili 2011. godine iz germanskog pravnog sistema u srpski pravni sistem uvela jedan institut, a da to apsolutno ne odgovara ekonomskoj situaciji koja postoji u Republici Srbiji, ne odgovara socijalnoj situaciji, društvenim uslovima itd.
Ne znam o kom o pogrešnom putu vi govorite. Pogrešnim putem je Srbija išla od 2000. do 2012. godine i došli smo tu gde smo došli i sada pokušavamo da ispravimo sve krive Drine. Da li ih je moguće ispraviti sve preko noći? Nije, ali trudimo se da ih ispravimo jednu po jednu. I ovo je jedan napor koji činimo da omogućimo da…

…s jedne strane javni notari zažive, a sa druge strane da se zaštite interesi građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik žutog sektora ovde u Narodnoj skupštini je izneo nekoliko neistina. Rekao je da nema nijednog poslanika SNS koji je potpisao ovaj Predlog zakona. Čiji su poslanici Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Dragan Nikolić, Dragan Polovina i Vesna Simić? To je jedna stvar.

Druga stvar, poslanici bivšeg režima i njihov šef ovde u Skupštini očigledno nisu pročitali tekst Predloga zakona, a izgleda da nisu pročitali ni amandmane sopstvenih poslanika, jer je gospodin Stefanović ovde rekao da to stanje, da overu potpisa, rukopisa i prepisa paralelno vrše sudovi, opštinske uprave i javni beležnici treba da bude trajno.

E, sad, ja ne znam da li on govori u svoje lično ime ili govori u ime celokupne poslaničke grupe, ali evo kako glase neki od amandmana njegove poslaničke grupe. Gordana Čomić, umesto 1. marta 2015. godine - 1. januar 2016. godine; Borislav Stefanović, taj koji kaže da treba da bude trajno stanje, kaže – 5. februar 2016. godine; Dejan Nikolić – 1. januar 2019. godine. Ovo je sprdnja sa Narodnom skupštinom, sprdnja sa građanima u čije ime navodno govore.

Aleksandra Jerkov - 20. maj 2016. godine, Jovan Marković – 8. februar 2018. godine. Da li su ovo njihovi rođendani? Ne znam šta je u pitanju. Vesna Martinović – 1. januar 2020. godine i najgenijalniji od svih amandmana, Ivan Jovanović - 1. januar 2117. godine.

O čemu se ovde radi, o interesima građana, o tome kako žuti sektor treba da nam drži lekcije o tome kakve zakone treba da donosimo? Apsolutno, sve što je rečeno je neistina.

Gospodine Bečiću, molim vas, pokušajte vi da objasnite predstavnicima žutog sektora da ovde nije reč ni o javnim beležnicima, ni o ministru pravde, ni o Vladi Republike Srbije. Ovde se radi o Predlogu zakona, koji su podneli narodni poslanici, a većina potpisnika Predloga zakona su upravo poslanici SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo je povređeno na taj način što je gospodin Stefanović rekao da nije istina ono što je u stvari istina. On je rekao da niko iz SNS nije potpisao ovaj Predlog zakona, mi smo ga demantovali i pokazali da su Predlog zakona potpisali upravo, u najvećem delu poslanici SNS.

Ono što je takođe na neki način kršenje i dostojanstva, ali mogu da kažem elementarne, pravne i političke logike. Gospodin Stefanović kaže – poslanici iz DS su autonomni i oni ne moraju da dele zajedno sa njim stanovište da ovo stanje treba da bude trajno. Ali, meni se čini da je gospodin Stefanović autonoman sam u odnosu na sebe, jer on je rekao da ovo treba da bude trajno stanje, a sam je podneo amandman koji glasi – u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. stav 2. reči „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima „5. februara 2016. godine“. Pa, kako sad na jednoj strani kažete treba da bude trajno stanje da potpise, rukopise i prepise overavaju i javni beležnici i sudovi i opštinske uprave, pa onda podnesete amandman i kažete – da, ali, to samo do 5. februara 2016. godine.

Dakle, ovde se ne radi o tome da su poslanici DS autonomni u odnosu na predsednika poslaničke grupe. Mislim da predsednik poslaničke grupe ni sam više ne zna zašto se zalaže. Da li da ovo bude trajno stanje ili da se oroči na 5. februar 2016. godine i ono što takođe želim da dodam, nije mi jasno zašto se kolega Ivan Jovanović prepoznao, odnosno zašto smatra da sam ga na bilo koji način uvredljivo pomenuo u Narodnoj skupštini kad je čovek podneo amandman da ovaj rok počinje da važi od 1. januara 2117. godine.

Hvala gospodine Arsiću.

Neću čekati da bi demantovao gospodina Stefanovića, da se obratim sredstvima javnog informisanja ovde u holu Narodne skupštine ili u izjavi za neku radio ili televizijsku stanicu, demantovaću ga odmah sada.

Prvo, gospodin Stefanović bi morao da ponudi dokaz za to što tvrdi, da su 680 sudija članovi SNS. Koliko se sećam, gospodin Cvijan koji više nije član SNS je nekoliko sudija na konferenciji za novinare predstavio kao primer ljudi koji su na protivustavan i protivpravan način prestali da obavljaju sudijsku funkciju zahvaljujući veoma lošoj pravosudnoj reformi koja je izvršena 2009. godine.

Nismo mi dužni da gospodinu Stefanoviću dajemo bilo kakav dokaz za nešto što ne može da se dokaže, a to je da su 680 sudija članovi SNS, nego bi gospodin Stefanović trebalo da ponudi dokaz da su ti ljudi zaista članovi SNS.

Ono što je mnogo važnije, da je SNS imala nameru da postavlja na ključna mesta u pravosudnom aparatu članove SNS, sada gledam poslanike bivšeg režima, zar bi na svojim funkcijama ostali ljudi poput Miljka Radisavljevića, poput Zagorke Dolovac, zar bi ostali ljudi, da malo proširimo temu, poput Saše Jankovića i gospodina Šabića itd?

Srpska napredna stranka je dokazala da ne želi da se apsolutno sve u ovoj državi politizuje. Apsolutno smo pokazali da država može da se vodi i na drugačiji način.