Poštovana predsednice, vi kao vrstan pravnik znate, kao što znam i ja kao što zna gospodin Veselinović, država je po definiciji suverena. Suverenost znači da ste na neki način neograničeni, da ste  jači od bilo koga, bilo koje organizacije koja deluje na vašoj teritoriji. To je definicija suverenosti, ali da se ne upuštam sada u teorijske opservacije.
Ponovo ste me pogrešno citirali gospodine Veselinoviću, morate malo pažljivije da me slušate. Ja sam rekao doslovno, da Aleksandar Vučić, nije reagovao baš na svaku izjavu gospođe Kolinde Grabar Kitarović, na neke jeste, ali na ogromnu većinu nije. Na primer, nije reagovao na izjavu kada je gospođa Grabar Kitarović, rekla da će Republika Hrvatska kada ona bude izabrana za predsednika sarađivati sa susednim državama kao što je Vojvodina i Srbija.

Aleksandar Vučić na to nije reagovao, nego je rekao, ne upuštam se u sve izjave gospođe Grabar Kitarović, čestitam joj na izboru i nadam se da će Republika Srbija i Republika Hrvatska nastaviti da vode politiku dobrosusedskih odnosa iako je vrlo jasno stavio do znanja da mu mnoge izjave gospođe Kolinde Grabar Kitarović, ne odgovaraju, da potkopavaju dobro susedtske odnose Srbije i Hrvatske, da potkopavaju teško stvoreni mir između dve države. Dakle, morate pažljivije da slušate ono što govore poslanici SNS, a ono što sam rekao stoji i dalje i ja stojim iza toga. Režim kome ste vi pripadali ubio je….(isključen mikrofon) Ranka Panića.

Hvala, gospođo predsednice.
Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. On popravlja tekst Predloga zakona, ali da ne bi bilo nikakvih nedoumica oko toga kakvi su stavovi SNS, pošto su od strane gospodina Stefanovića krajnje pogrešno interpretirani.
Niko od nas nije rekao da je Ministarstvo pravde imalo mogućnost da preduzme drastične mere. Ja sam rekao da su postojale drugačije mere na raspolaganju Ministarstvu pravde. Drastične mere je primenjivao bivši režim. Da je bivši režim nekom nesrećom ponovo na vlasti, odnosno ljudi koji su ga predstavljali, ja pretpostavljam kako bi oni rešili problem i advokata i prosvetara i lekara. Možda bi poslali specijalne jedinice, možda bi specijalna policija čizmama izgazila nekog advokata i problem je rešen, ali Vlada koju vodi Aleksandar Vučić to nije uradila. Da su postojali drugi takođe civilizovani i pravno mogući načini rešavanja ovog problema, jesu.
Što se tiče opaski oko stupanja na snagu ovog Predloga zakona, evo ja se zaista trudim iz petnih žila, ali nikako ne mogu da pohvatam konce i da pohvatam logičku vezu između dva potpuno oprečna stava.
Najpre pre nekoliko dana imali ste kanonadu napada zašto neki zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, pa je onda to neustavno, pa se dovodi u pitanje pravna sigurnost, pa je to kršenje pravnog poretka, pa nema prakse u civilizovanom i demokratskom svetu. Nema argumenata, naravno, potpuno pogrešnih, koji nisu upotrebljeni da se ta odredba napadne.
Danas slušamo potpuno drugačiju priču. Danas je civilizovano, demokratski, u skladu je sa Ustavom, odgovara interesima građana. Dobro je za sve da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Ako mislite da se ozbiljno bavite politikom, morate imati makar elementarnu doslednost u svojim stavovima. Ne može pre tri dana, kada Vlada predloži da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, to da bude necivilizovano, protivustavno i nedemokratski, a danas kada predlaže osmog dana od dana objavljivanja onda je to ponovo po vama necivilizovano, nedemokratski, krše se prava građana, krše se prava advokata, itd.
Dakle, između ta dva stava nikakve logičke veze nema, sem što vi sada pokušavate na svaki mogući način da nanesete neki politički udarac Vladi, ministru Selakoviću i da na silu dokažete da je Ministarstvo pravde navodno pretrpelo nekakav poraz.
Srpska napredna stranka ponavlja po ko zna koji put, niko ovde nije poražen. Mi smo vam pokazali kako treba da se razgovara sa svim organizacijama koje predstavljaju određene kategorije građana Republike Srbije. Advokati su građani Republike Srbije. Naravno da sa njima treba da se razgovara. I poljoprivrednici su građani Republike Srbije i sa njima treba da se razgovara i sa prosvetarima, sa kojima se takođe razgovara i sa lekarima i sa svima drugima. Ali, problem je što u vreme kada ste vi imali odgovornost za vršenje vlasti, tih razgovora nije bilo.
Izvorni Zakon o javnom beležništvu je donet 2011. godine i mnogi loši zakoni su doneti za vreme bivšeg režima, doneti su pre 2012. godine. Gospodin Selaković i mnogi drugi ministri u Vladi Republike Srbije su sada u prilici da predlozima zakona pokušaju da poprave ono što je izvorno loše.
Čuli ste, sigurno, za onu čuvenu sentencu Valtazara Bogišića – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Evo, sada ministar pravde pokušava ono što je grbavo rođeno da ispravi i mi svi zajedno koji ćemo za ove predloge zakona da glasamo.
Nije politički moralno da kažete – ova Vlada i ovaj ministar su odgovorni za blokadu pravosuđa, ova Vlada i ovaj ministar su odgovorni za štrajk ili obustavu rada advokata, kako se to već naziva, a imate Zakon o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine.
Ovde nam se spočitavalo kako mi, navodno, lažemo da je 2008. godine jedan čovek ubijen, da je ubijen Ranko Panić. Izvinite, to je tačno. Ali, naše pitanje…

Evo, završavam.

Evo, završavam.
Naše pitanje je – od 2008. godine do 2012. godine imali ste mogućnost da utvrdite ko je odgovoran za ubistvo Ranka Panića… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi smo mogli da čujemo da je Ministarstvo pravde kapituliralo, da je kako su rekli poslanici bivšeg režima Mišković pobedio, a kao dokaz te pobede navodno je trebalo da posluži odredba iz Predloga zakona da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ne bili se navodno po njihovim rečima rastegao postupak protiv Miroslava Miškovića. To su bili argumenti iz načelne rasprave, ako se ne varam.
Vlada Republike Srbije je prihvatila amandman gospodina Dragana Nikolića da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Onda ste tražili da ministar podnese ostavku, da se izvini, da pitaj Boga šta uradi.
Da li ćete vi sada da se izvinite građanima Republike Srbije zato što ste ih obmanjivali da je Ministarstvo pravde kapituliralo pred Miroslavom Miškovićem, protiv koga vode se odgovarajući sudski postupci, evo sada se ispostavlja da to nije tačno. Dakle, zakon će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Šta je sada sa kapitulacijom? Šta je sada sa tvrdnjom da je Mišković pobedio Selakovića, da je pobedio Vučića, da je pobedio državu? Sada se ispostavlja da niste bili u pravu, blago rečeno niste bili u pravu. Razumem da neko ko je bio na vlasti pa je izgubio da ga to boli. Razumem, ali ne razumem da se zbog te boli obmanjuju građani i da se stvara pogrešan utisak kako je bilo ko u državi Srbiji jači od države Srbije. To je opasna teza. Niko nije jači od države, niko, pripadao ovoj ili onoj komori, bio pripadnik ove ili one profesije.
Ako je ovde iko pobedio, pobedila je država. Zahvaljujem ministru Selakoviću što je omogućio da država pobedi i nadam se da će država Srbija pobeđivati i u nekim novim bitkama koje očekujem. Hvala.

O amandmanu, uz naravno rizik koji prihvatam da mi oduzmete reč. Nije ništa sporno. Ali, prosto da ne bi ostalo nedorečeno…

Dobro. Zahvaljujem se.
Prosto da ne bi ostalo nedorečeno, ovde su se koristile vrlo generalne procene. Vlada je rekla, ministar je rekao, svi advokati su u službi Miroslava Miškovića, svi advokati su Miškovićevi plaćenici. Svi poslanici bivšeg režima su Miškovićevi plaćenici.
Sada neću da govorim u ministrovo, ja ću da govorim u svoje lično ime, jer sam dao izjavu koja je direktno prenošena u centralnoj informativnoj emisiji Televizije B92.
Dakle, govorim u svoje lično ime. Rekao sam – gospodin Dragoljub Đorđević je ranilac jednog od optuženih u postupku koji se vodi protiv Miroslava Miškovića i drugih. To je činjenica. Tu činjenicu ne može da opovrgne apsolutno bilo šta. Niti sam rekao da su svi advokati u službi Miroslava Miškovića, ni da su svi poslanici Demokratske stranke i SDS ili bilo koje druge partije u službi Miroslava Miškovića, rekao sam – gospodin Dragoljub Đorđević je zastupnik, odnosno branilac jednog od optuženih u postupku koji se vodi protiv Miroslava Miškovića. Mislim da je taj čovek četvrti optuženi, neću da mu spominjem ime nije korektno. To je činjenica. Ko iz te činjenice izvlači kakve zaključke, to je njegova stvar. Ali, prosto stvari tako stoje.

Dame i gospodo narodni poslanici, da, po amandmanu, ja sam pažljivo slušao raspravu poslanika bivšeg režima i načelnu i ovu danas u pojedinostima. Naslušao sam se pravničkih lekcija, i to pogrešnih pravničkih lekcija i pogrešnih finansijskih lekcija.
Hajde da se osvrnemo malo na ove pravničke lekcije. Odmah da kažem, nemam pravo da zamerim pravničko neznanje poslanicima bivšeg režima koji nisu pravnici. Oni to ne moraju ni da znaju. Ne mora to da zna ni gospodine Pavićević, ni gospodin Đurišić. Gospodin Veselinović bi već to trebalo da zna, jer se nadam da je čitao neke udžbenike iz oblasti teorije države i prava. U tim udžbenicima je mogao da pročita da kad se kaže zakon, reč zakon ima dva značenja – materijalno i formalno.
(Gordana Čomić, s mesta: Da li je ovo na dnevnom redu?)
Gospođo Čomić, da vi sada predsedavate, vi biste mi verovatno izrekli opomenu, pošto vam je to bila redovna praksa.

Možda biste me isterali iz sale, ali to vreme tiranije je prošlo, tako da ja sada mogu slobodno da govorim u Narodnoj skupštini.
Reč zakon ima materijalno i formalno značenje.

U materijalnom smislu, zakon je svaki opšti pravni akt. Dakle, u materijalnom smislu zakon je i Ustav, zakon je akt koga donosi Narodna skupština, zakon je u materijalnom smislu i uredba Vlade, zakoni su u materijalnom smislu i podzakonski akti ministarstava.
Šta je zakon u formalnom smislu? Ako koga donese zakonodavno telo po zakonodavnom postupku i koje nosi naziv zakona.
Mi sada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Ovaj Predlog zakona, odnosno danas kada ga usvojimo zakon, će biti zakon i u materijalnom smislu i zakon u formalnom smislu. Zašto? U formalnom smislu zato što je donelo zakonodavno telo po zakonodavnom postupku, naziva se zakon. U materijalnom smislu, kada pogledate član 1, član 2, član 3. i član 4, sve same opšte pravne norme.
U „Službenom glasniku Republike Srbije“ objavljuje se tekst zakona. U tekstu zakona, tj. u tekstu Predloga zakona ni u članu 1, ni u članu 2, ni u članu 3, ni u članu 4. ne pominje se bilo koje preduzeće. U članu 1. govori se o akcionarskom društvu koje nije javno u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a u članu 2. govori se o javnom akcionarskom društvu. Dakle, nigde se ne govori o bilo kakvom konkretnom preduzeću. Sve ove loše pravničke lekcije o tome da je ovo neki leks individualis, mada ja prvi put čujem za tu sintagmu, jednostavno ne stoje. Dakle, ovo je zakon i u materijalnom, ali istovremeno i zakon u formalnom smislu.
Što se tiče lekcija iz poštovanja Ustava, da kažemo nešto i na tu temu. Ustav Republike Srbije od 2006. godine donet je konsenzusom svih tada relevantnih političkih partija, s tim što je jedna partija, DS, kada je održan referendum za usvajanje Ustava, svim silama radila na tome da taj Ustav ne prođe i taj Ustav je prošao i taj Ustav važi. Danas oni koji su radili direktno protiv donošenja Ustava Republike Srbije pozivaju se na taj isti Ustav Republike Srbije. Politički to nije korektno, formalno-pravno jeste.
Hajde sada da pogledamo član po članu, član 1, član 2, član 3. i član 4. Šta nije ustavno u članu 1, šta nije ustavno u članu 2, šta nije ustavno u članu 3. i šta nije ustavno u članu 4? Kažite mi konkretno koji član Ustava je povređen u članu 1, u članu 2, u članu 3. i u članu 4. Predloga zakona? Nije povređen ni jedan. Da ne govorimo o tome da se danas na Ustav Republike Srbije pozivaju oni koji su ne samo te 2006. godine radili protiv toga da se on usvoji, koji su suštinski protiv koncepcije Ustava Republike Srbije o Republici Srbiji kao celovitoj i jedinstvenoj državi. Danas imate poslanike koji se pozivaju na Ustav, a faktički podržavaju politiku koja kaže da Kosovo i Metohija nije sastavni deo Republike Srbije. To je vrhunsko političko licemerje.
Ono što sam prvi put čuo, zaista ne znam da li je za to potrebno vrhunsko neznanje ili vrhunski politički avanturizam, da kažete da kad se dobit iz jednog privrednog društva koje je u većinskom državnom vlasništvu uplaćuje u budžet Republike Srbije, da je to rupa bez dna.
Ovo je praksa koju je uvela Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić i to, nažalost, nije bila praksa ni jedne prethodne Vlade.
Dakle, SNS i Aleksandar Vučić su započeli jednu novu ekonomsku politiku da dobit koju ostvare javna preduzeća i dobit koju ostvare privredna društva koja su u većinskom državnom vlasništvu, pa naravno da idu u budžet Republike Srbije. Sada treba biti vrhunski politički neobrazovan, pa reći kada se nešto uplaćuju u budžet Republike Srbije, onda je to uplaćivanje u rupu bez dna, a iz tog budžeta Republike Srbije se finansiraju i zdravstvo i školstvo i trudnice i deca i centri za socijalni rad itd, a za svim tim kategorijama lica poslanici bivšeg režima iz dana u dan liju krokodilske suze kako im navodno Vlada Republike Srbije uskraćuje određena prava.
Sada mi kada uplaćujemo novac u budžet Republike Srbije, javi se jedan glasnogovornik bivšeg režima i kaže – to je bacanje para, to je uplaćivanje u rupu bez dna. U kojoj civilizovanoj, evropskoj i vanevropskoj državi može da se desi da u skupštini kažete kada se novac uplaćuje u budžet države, da je to rupa bez dna?
Ono što je bila rupa bez dna, i vi to gospodine Sertiću, kao i ja, kao i svi građani Republike Srbije jako dobro znate, šta je bila rupa bez dna? Rupa bez dna je bila npr. „Razvojna banka Vojvodine“, rupa bez dna je bila „Agrobanka“, rupa bez dna je bio Fond za razvoj Republike Srbije do 2012. godine i danas je rupa bez dna Fond za razvoj AP Vojvodine. To su bile rupe bez dna.
Ovi koji vam danas drže lekcije, i to pogrešne pravničke i finansijske lekcije, i koji govore o tome da je uplaćivanje novca u budžet Srbije bacanje para i uplaćivanje u rupu bez dna, oni su upropastili kompletan finansijski sistem ove države i sanacija tog finansijskog sistema sada je na vama i na vašim kolegama iz Vlade.
Srpska napredna stranka ih pita – zašto su upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, zašto su upropastili Fond za razvoj Vojvodine, Fond za razvoj Republike Srbije, zašto su upropastili sve čega su se dohvatili.

I te kako ima veze. Zato što je ovaj Predlog zakona, gospodine Bečiću, jedan u nizu predloga zakona koje moramo da usvajamo da bismo ispravili katastrofalnu ekonomsku i finansijsku politiku koja je u Srbiji vođena od 2000. do 2012. godine, a nažalost, i dan-danas se vodi na teritoriji AP Vojvodine.
Pitajte poslanike bivšeg režima šta rade u vojvođanskim opštinama u kojima izgube vlast? Evo, neki dan su izgubili vlast u opštini Irig. I šta rade sa funkcionerima DS ili Socijaldemokratske stranke, kako li se već zove, kad izgube vlast u nekoj opštini? Gde ih prebacuju? U čuvani Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Pošto im se sužava broj opština u Vojvodini gde su na vlasti, ta Ada Kale je sve manja i manja, sad se ta Ada Kale zove Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Držali su nam lekcije o tome, kad smo usvajali budžet Republike Srbije, kako mi navodno kroz specijalizovane usluge pokušavamo hiljade naprednjaka negde da udomimo. Ja im sad kažem, a vi kažite da to nije tačno – koji god predsednik opštine koji je u DS ili u bilo kojoj stranci bivšeg režima to prestane da bude zato što je izgubio vlast, gde mu nalazite uhlebljenje? U Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine. Zato što više ne znate gde sa tim ljudima, šta sa njima da radite.
Šta ste radili, vi koji nam držite finansijske lekcije o tome da je uplaćivanje u budžet bacanje para i rupa bez dna? Ko je napravio tajkune tipa Dušan Borovica? Evo, gledam Dušana Petrovića. Ko je napravio problem firmi „Interkop“ iz Šapca? Ko je rekao tim ljudima – idi u „Razvojnu banku Vojvodine“, uzmi 20, 50, uzmi 100 miliona dinara ili evra, kupuj kamione, asfaltiraj, radi šta ti je volja i onda su te ljude u jednom momentu podigli.
Kad je sistem pukao, kada se pokazalo da taj sistem više nije održiv, ti ljudi su se našli u problemu. I Dušan Borovica i gospodin Rade iz „Interkopa“ može da zahvali vama, gospodo, iz DS, iz SDS ili kako li se već zovete, za situaciju u kojoj se oni sada nalaze. Vi ste tim ljudima najpre omogućili da se obogate, pa ste im onda zavukli ruku u džep i sad se pravite da vi ni za šta niste krivi.
Kad slušam poslanike bivšeg režima, nekad steknem utisak da ovi ljudi nikada nisu bili na vlasti. Ko je vladao Srbijom 12 godina? Ko danas vlada AP Vojvodinom? Ko? Građani Republike Srbije to znaju. Ali se vi sada pravite nevešti – nikad mi nismo bili na vlasti, nikad mi ništa loše nismo uradili.
Ovoj Vladi Republike Srbije je na leđa stavljen jedan ogroman teret. Ovim zakonom i nizom drugih zakona koje ćemo morati da usvojimo u narednom periodu, ispravljamo loše stvari koje su rađene u ovoj državi 10, 12, 14 godina.
Da li vi to podržavate ili ne? To se Srpske napredne stranke apsolutno ne tiče. Građani su rekli o vašoj politici sve što su imali da kažu 2014. godine. Građani su o vašoj politici rekli na svakim lokalnim izborima koji se održavaju bilo gde u Srbiji – nećemo partije bivšeg režima. I to je potpuno jasno.
Aleksandar Vučić je bio potpuno u pravu kada je rekao – doći će možda jedan dan kada će građani Srbije reći da neće ni Srpsku naprednu stranku, ali će morati da se pojavi neko treći na političkoj sceni Srbije koji će Srbiju da povede napred, da Srbiji da neki novi entuzijazam, neki novi duh. Ne možete to vi koji ste sistematski upropastili ovu državu za 12 odnosno 14, evo sad već ulazimo i u 15. godinu vaše vlasti u AP Vojvodina.
Dakle, zakon je dobar, zakon je reformski, zakon je u skladu sa Ustavom Republike Srbije i SNS će mirne i čiste savesti za ovaj zakon da glasa.

Što se tiče dahija, da su bile dahije, jesu, a da su bile dahije vidi se po tome u kakvom su stanju ostavile Srbiju 2012. godine, odnosno u kakvom je stanju AP Vojvodina 2014. godine. Da bi građanima bilo potpuno jasno kakva je strategija bivšeg režima - pričajte o svemu, samo nemojte da pričate o onome što smo mi radili. Evo, ja vas sada gledam u oči gospodine Petroviću i vas iz DS i kako se već zovete, kažite mi – da li je iko mogao da dobije pare, tj. kredit od Razvojne banke Vojvodine, a da to vrh DS nije odobrio i da li je iko dobio pare, a da vi to niste politički blagoslovili? Nije dobio niko. Gledam u vas gospodine Petroviću, vi ste tada bili u DS, bili ministar poljoprivrede.

E, sada, gospodine Bečiću, pošto ne smem lično da se obraćam poslanicima bivšeg režima po Poslovniku, evo, sada molim vas da vi pitate njih – da li je tačno da je gospođa Biljana Jovanović bila ta koja je odobravala kredite u Razvojnoj banci Vojvodine i istovremeno bila član Nadzornog odbora Tesla banke u Zagrebu? I jedna i druga banka su propale i propast i jedne i druge banke pala je na leđa građana Republike Srbije. Jel to tačno? Tačno je. Ali, nemojte o tome da se priča. Hajde, pozivajmo se na neke izmišljene sajtove, pričajmo o tome kako ova Vlada ne valja ništa, samo nemojte da govorite o onome što su stvarne društvene okolnosti koje su dovele, kao što kaže kolega Veselinović, Srbiju u ovakvu situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, nije tačno da je kreditni rejting Republike Srbije snižen, on je povećan i mi smo o tome govorili više puta i o tome postoje bezbroj dokaza.
Što se tiče političke koncepcije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni u jednom momentu nisam…