Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i Jugoslavija, pa onda opet Srbija, imale su u svojoj istoriji čini mi se dve kategorije ministara finansija. Jedni su bili ministri kao isključivo političke ličnosti, kao istaknuti stranački prvaci, a imali smo i one ministre koji su bili vrhunski stručnjaci za ekonomiju i finansije.
Meni se čini, gospodine Vujoviću, da vi spadate upravo u tu kategoriju. Vi spadate u red onih srpskih ministara, srpskih i jugoslovenskih ministara finansija, koji su bili ne samo političke ličnosti, nego su zaista bili vrhunski teoretičari, vrhunski poznavaoci onih resora na čijem su se čelu nalazili.
Mi smo u našoj istoriji imali takve stručnjake poput vas, kao što su bili npr. dr Čedomir Mijatović, imali smo dr Lazu Pačua, imali smo dr Milana Stojadinovića.
Naravno, o svim ovim ljudima može da se govori sa različitih aspekata. Neko je cenio političke stranke kojima su pripadali, neko nije, ali niko nije mogao da kaže da to nisu bili vrhunski obrazovani ljudi, ljudi koji su bili najbolji u svom vremenu, ljudi su završili najprestižnije univerzitete, ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, ljudi koji su govorili nekoliko svetskih jezika, ljudi koji su bili potpuno ravnopravni sa svojim evropskim i svetskim kolegama. Čini mi se i kažem da vi spadate u red takvih ljudi. To je naravno privilegija i čast, ali to sa sobom nosi jednu veliku odgovornost.
U kakvoj se finansijskoj situaciji danas nalazi država Srbija? Pomenuo sam pre nekoliko trenutaka jednog istaknutog ministra finansija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije predsednika Vlade u Kraljevini Jugoslaviji, vi ste za njega sigurno čuli i sigurno poznajete mnogo bolje njegov rad nego ja kao pravnik, to je doktor Milan Stojadinović.
Poneo sam, evo, na ovu sednicu njegove memoare, prilično opširne. Naravno, neću čitati sve, ali pročitaću nekoliko rečenica koje mislim vrlo jasno pokazuju da Srbija nije po prvi put u ovoj situaciji u kakvoj se nalazi danas.
Milan Stojadinović je upisao doktorske studije na Univerzitetu u Minhenu i tu je slušao predavanja čuvenog tada nemačkog profesora Loca, koji je bio autor čuvene nemačke teorije o budžetskoj ravnoteži.
Evo šta kaže dr Milan Stojadinović – od profesora Loca ostala mi je zauvek kao ispravna teorija o budžetskoj ravnoteži. Država treba da utvrdi svoje potrebe, pa posle prema njima traži od svojih građana prihode u vidu poreza i tome slično. Pošto državne finansije žive od privatnih, država mora da se ograniči u svojim zahtevima na neophodno potrebno. Vaši roditelji šalju vam novac za izdržavanje i školovanje ovde u Minhenu, govorio je on. Vi živite na račun svojih roditelja, e vidite, tako i država živi, samo ne u ulozi roditelja, nego u ulozi sina studenta. To upoređenje nisam više nikada zaboravio.
Ove reči su zapisane, odnosno izgovorene pre Prvog svetskog rata. Čini mi se da se finansijska situacija u Srbiji može po mnogo čemu izjednačiti sa finansijskog situacijom u kojoj se nalazila Srbija pre Prvog svetskog rata, ali ne samo Srbija, nego i mnoge druge evropske države. Mi se čini mi se, sa ovim što radi Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, vraćamo na ovu nemačku teoriju, da možemo da trošimo samo ono što zaradimo, da državu u ekonomski kolaps vodi svaka ona ekonomska politika koja računa da je zarađeno nešto što u stvari nije zarađeno i koja deli novac koga nema.
Mnoge vlade su se u Srbiji ponašale upravo tako, komotno, rasipnički, neodgovorno, nesavesno. Mi smo u ovu situaciju dovedeni ne zato što je jedna vlada vodila neodgovornu politiku, nego zato što su mnoge vlade pre vas vodile politiku – hajde da potrošimo i ono što nismo zaradili, hajde da se širimo i više nego što nam je dugačak krevet. To je osnovni problem zašto se Srbija danas nalazi u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazi.
Ko vas danas kritikuje, gospodine Vujoviću? Ko danas kritikuje Vladu Aleksandra Vučića? Isti oni koji su nas u ovolike probleme i doveli. Danas kada slušam pojedine kolege koje pripadaju strankama bivšeg režima, ponekad pomislim – daj bože da ovi ljudi dođu na vlast, ideje su im sjajne, jedino ne znam zašto te ideje nisu praktikovali onda kada su na vlasti bili. Danas slušam o tome kako Srbija može da zaradi milijarde evra na eksploataciji u Aleksincu, tako što ćemo da kopamo po uljanim šriljcima. Onda vas prozivaju zašto ne pokažete ovaj ugovor, ili onaj ugovor, postoji nešto tajno itd.
Srpska napredna stranka ih pita hajde da se malo vratimo u nazad. Hajde da se vratimo u vreme kada je sve počelo. Da li može nama neko danas da pokaže, a kako je na primer DOS došao na vlast 2000. godine? Kako to da je prva radnja koja je učinjena kada su upali ovde u saveznu Skupštinu i kada su je zapalili, bila ta, ako se ne varam, tu je gospodin Dačić da mi pomogne, da zapale kompletan materijal Savezne izborne komisije. Pa smo mi, manje više na reč tadašnjih lidera DOS-a poverovali da je tadašnji kandidat za predsednika SRJ pobedio u prvom krugu, što su tada svetske sile rekle da je tačno.
Što oni malo ne pokažu akte, ugovore, memorandume kako su to oni vodili Srbiju do 2012. godine, a mnogi su ugovori potpisani. Mnoge časne reči su davane, navodno u interesu građana Srbije. Nikada niko nije pokazao bilo kakav papir. Niko nije pokazao bilo kakav element ugovora od kojih je zavisila sudbina mnogih miliona građana Republike Srbije. Ko vas danas kritikuje? Kritikuju vas oni koji kažu – treba departizovati, upravljanje državom. Treba dati šansu i onima koji nisu članovi političkih stranaka i Aleksandar Vučić to danas radi.
Mislim da nema premijera u Evropi, nema premijera u svetu, koji više nije pružio ruku nestranačkim ljudima, privrednicima da pomognu da Srbija izađe iz krize u kojoj se sada nalazi. Dakle, svima je dao šansu. Dao je šansu i vama iako niste član SNS. Dao je šansu i nekim drugima da budu ministri i da pokažu koliko znaju iako nisu članovi SNS i iako zna, kao što i ja znam, kao i što gospodin Zoran Babić zna, da postoji i mnogi ljudi unutar SNS koji zbog toga gunđaju i kojima nije baš pravo što se neka nestranačka ličnost našla na čelu Ministarstva finansija.
Ali, sada pitam te vaše kritičare, a zašto oni nisu radili ono o čemu danas pričaju? A zašto oni nisu dali šansu ekspertima i stručnjacima da vode srpske finansije, nego su obavezno morali da budu stranačke ličnosti?
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, ali čini mi se da su to gospoda iz bivšeg režima zaboravila. Oni su Mirka Cvetkovića i gospođu Dijanu Dragutinović proglasili nestranačkim ličnostima. Ali, izvinite, kako to da nestranačke ličnosti sede na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke? Zaista mi nije jasno o čemu se tu radi?
Dakle, ako budete danas odgovarali na pitanja poslanicima bivšeg režima, ili ako to u vaše ime bude činio gospodin Dačić, hajde molim vas pitajte ih, a zašto sve te genijalne ideje nisu sproveli onda kada su bili na vlasti?
Danas slušamo o tome kako Demokratska stranka predlaže da se ograniče, zamislite bankarske kamate, odnosno kamate koje privredi i građanima plasiraju banke koje danas posluju u Srbiji. I to vas pitaju isti oni koji su uništili skoro sve domaće banke.
To vas pitaju isti oni koji su 5. oktobra 2000. godine formirali krizne štabove po javnim preduzećima, koji su sa automatskim puškama i sa čarapama na glavi upadali u Narodnu banku Jugoslavije, u Saveznu upravu carina, koji su do 2012. godine učinili, ama baš sve što je bilo do njih da upropaste sve ono što je zdravo u srpskoj privredi. Pa što oni nisu ograničili kamate na bankarske kredite? Pa što oni eksploatisali tu naftu u Aleksincu? Pa što oni nisu uradili sve te genijalne stvari o kojima danas govore?
Naknadna pamet je nešto je veoma loše u životu, a veoma loše i u politici. Oni su svega toga setili onda kada su izgubili vlast. Danas sede i kritikuju.
Kritikuju Vladu koja pokušava, ne samo da promeni ekonomsku situaciju u Srbiji, što samo po sebi, naravno, nije lak posao. Ako ste primetili intencija predsednika Vlade, intencija cele Vlade je da učini nešto više nego što je puka promena ekonomske situacije u zemlji, a i to je naravno, veoma težak zadatak.
Intencija predsednika Vlade da promeni u našem narodu ono što je loše, mi nećemo daleko dogurati, ako neprestano budemo jedni druge kao političke stranke optuživali za sve ono što je loše u našoj državi.
Naravno, stranke bivšeg režima su najodgovornije i to kažem bez bilo kakve mržnje, bez bilo kakve političke patetike. Onaj ko je 12 godina vladao državom, naravno da po definiciji snosi najveću političku odgovornost.
Pri tome, ne želim da kažem ništa ružno bilo kom pojedincu, ali prosto to je politički fakat.
Ali, ova Vlada hoće da uradi i nešto više od toga. Hoćemo da sve one loše stvari koje postoje u našem narodu promenimo.
Moramo više da radimo. Moramo da budemo savesniji, moramo da budemo odgovorniji, moramo da budemo strpljiviji. Ne možemo da očekujemo velike i epohalne rezultate da dođu preko noći. Ne možemo da očekujemo da sedimo kod kuće i da nam država završava sve naše poslove. Moramo da radimo na sebi. A mnogo smo se zaparložili i u poslednjih 12 i 20 i ko zna koliko godina.
Danas nije lako voditi Vladu Republike Srbije. Danas nije lako biti ministar finansija. Koleginica Dijana Vukomanović je, ako se ne varam, spomenula da je država u krizi dugi niz godina, ne znam tačno koju je godinu spomenula, mislim da su bile osamdesete ili nešto posle toga.
Sada mogu da se vratim još više unazad. Od kada počinje naša kriza? Na Brionskom plenumu 1966. godine, tadašnji doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je rekao da je naša kriza, misli na krizu u Jugoslaviji, stavlja najmanje jednu deceniju.
To znači do sredine pedesetih godina. Jugoslavija je inače, Srbija je inače država, koja se konstantno nalazi u krizi. Nalazi se u krizi iz političkih, iz ekonomskih razloga, a malo i zbog toga što je nešto loše u našem mentalitetu.
Nisam slučajno citirao Milana Stojadinovića i njegove memoare i ovu nemačku teoriju. Možemo mi o Nemcima da mislimo i ovo i ono. Imali smo mnogo teških epizoda u srpsko-nemačkoj istoriji. Mnogo zla su nam naneli Nemci, ali od Nemaca možemo mnogo toga da naučimo. Možemo da naučimo da vredno radimo, da budemo požrtvovani, da radimo kao tim.
Ono što je Aleksandar Vučić, čini mi se danas nudi Srbiji to je timski rad. Iako ste juče pratili emisiju o kojoj su danas neki posprdno govorili, mislim da niste mogli da vidite iskrenijeg čoveka danas u Srbiji od predsednika Vlade. Raširio je i levu i desnu ruku i pozvao sve koji hoće da rade na dobrobit Srbije da se uključe u taj posao, bez obzira na to šta ko o nekom pojedincu mislio, bez obzira na to kojoj partiji pripada ovaj, ili onaj pojedinac ili ne pripada nijednoj političkoj partiji. Pružio je ruku svima.
Pružio je ruku čak i strankama bivšeg režima, onima koji su najodgovorniji za stanje u kome se Srbija danas nalazi.
Danas neki glasno govornici bivšeg režima, kažu, eto daće šansu tamo nekom istaknutom članu DS.
Mislim da više od ovoga što radi Aleksandar Vučić ne može. Dakle, sve ono što je objektivno moguće da se uradi u ovoj situaciji, čovek je uradio.
Mislim da je Vlada Republike Srbije uradila. Mislim da ste i vi gospodine Vujoviću uradili mnogo toga. Nešto moramo da uradimo i mi kao narod. Moramo da prestanemo da budemo pesimisti.
Moramo da prestanemo da budemo kukavice, da plačemo i da jadikujemo nad svojom sudbinom i da molimo Boga da onaj ko je krenuo da korenito promeni Srbiju, ne uspe u tome.
Nije ovde stvar da li će uspeti Aleksandar Vučić, da li će uspeti SNS. Kao što ste videli, on je na neki način i sudbinu SNS na sledećim izborima stavio na kocku, jer zna da mere koje moraju da se preduzmu na kratke staze, ne donose neke velike političke rezultate.
Mnogo je lakše lagati, svesno, gledati u oči narod i reći, situacija nije baš tako crna, nema potrebe da smanjujemo plate i penzije. Ima država para, možemo da dajemo garanciju raznim javnim preduzećima da se dodatno zadužuju i da na izborima koji će biti za dve ili tri godine, SNS osvoji, ne 48% što je pošlo za rukom sada u martu 2014. godine, nego da osvoji 70%. Džaba i 48%, 70% i 100%, ako propadne Srbija.
Dakle, ovde nije u pitanju da li će SNS na sledećim izborima da dobije manje ili više. Ovde je u pitanju da li će Srbija da opstane ili neće.
Mi u SNS, Aleksandru Vučiću dajemo punu podršku da opstane Srbije, a ona može da opstane, između ostalog, i ako se vodi drugačija ekonomska i finansijska politika. Ako budemo štedeli, ako se budemo stisli sada, ali sa svešću da će neke nove generacije, neki novi studenti koji će se možda školovati u Minhenu, Berlinu, Londonu, živeti bolje, nego što živimo mi danas.
To je vizija SNS i to je vizija Aleksandra Vučića i to potvrđuje da je predsednik Vlade Republike Srbije, bez obzira na sve i na to ko je šta mislio o tom čoveku, veliki čovek. Zato što je spreman da sudbinu svoje stranke podredi sudbini Srbije.
Dakle, videli ste, u svim prethodnim vladama nije bila bitna Srbija, nisu bili bitni građani, bitno je da pobedimo na izborima, bitno je da osvojimo vlast. Zašto? Zato što nas vlast čuva od odgovornosti, zato što kada smo na vlasti ne sme niko da nas pita šta smo mi to radili u prethodnom periodu.
SNS se tako ne ponaša. Neki drugi se tako ponašaju.
Predsednik Vlade je juče u toj emisiji izrekao jednu veliku istinu – oni koji vas danas kritikuju, gospodine Vujoviću i vas gospodine Dačiću, oni koji kritikuju Aleksandra Vučića i koji kažu da je diktator, da uvodi cenzuru, da je ovakav i onakav, i dalje su na vlasti.
Ja to ponavljam po ko zna koji put, da bi građani Srbije zapamtili, i dalje su na vlasti na, skoro 30% teritorije Republike Srbije, koja se zove AP Vojvodina.
Sveti Petar više ne zna šta ti ljudi tamo rade. Kako to da iz Fonda za razvoj AP Vojvodine se daju silni krediti cvećarskim radnjama, poslastičarnicama, kozmetičkim salonima itd?
O nameštenim tenderima, o provizijama, o upropašćavanju Razvojne banke Vojvodine, o aferi zvanoj Tesla banka u Zagrebu, gde vam je ista gospođa, član nadzornog odbora, ista ona koju je predsednik kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine ista ona koja je davala potpuno nerealne finansijske plasmane firmama koje su bile lojalne bivšem režimu, dakle, možete slobodno da ih pitate – a, izvinite kako vi to sprovodite ekonomsku politiku tamo gde ste na vlasti? Šta je njihov stav? Bili smo na vlasti do 2012. godine, narod nas je kaznio, sad smo se mi preporodili nismo mi više isti oni koji su pljačkali građane do 2012. godine, mi smo sad neki novi. Nisu neki novi. Novi predsednik DS vlada Vojvodinom od 2000. godine.
Gospodin Zoran Babić je danas lepo rekao – ovde se traži dlaka u jajetu i vama gospodine Vujoviću, i vama gospodine Dačiću i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, da li je baš u 100 dana svaku reč iz ekspozea ostvario do kraja u situaciji kada je Srbija imala nezapamćene poplave, kada svaki dan u Srbiji imate neko nevreme, neki grad, kada na stotine i na hiljade ljudi svakog dana bude teško pogođeno ovim nevremenom koje ja mislim nije zabeleženo u novijoj istoriji Srbije.
Dakle, da li je baš svaka rečenica sprovedena do kraja? Oni vladaju Vojvodinom od 2000. godine i niko da se od njih seti da podnese neki izveštaj – ljudi, od 2000. godine u Vojvodini smo uradili to i to.
Imali ste tu situaciju ne samo u maju ove godine, imali ste tu situaciju i 2006. godine i 2005. godine. Ti ljudi koji gazduju danas Vojvodinom na način na koji gazduju, neću da pričam o detaljima, da me ovde ne prozivaju kako ih šaljem na Adu Kale, kako ih podsećam na ono što se desilo u Prvom srpskom ustanku, kako širim govor mržnje itd. Neću ništa o tome da govorim.
Poplave u Vojvodini su se desile zato što gospoda od 2000. godine nisu bila u stanju da očiste kanale koje je napravila Marija Terezija, a svake godine uzmite finansijske izveštaje „Vojvodina voda“, svake godine ogromne pare idu navodno u čišćenje kanala. Idite u bilo koje mesto u Vojvodini videćete plastične flaše, kontejnere, plastične kese, mrtve životinje, itd, po kanalima, koji služe tome da ne dođe do poplava.
Ovde smo slušali priče danas, treba da pokrenemo akciju „Očistimo Srbiju“. Imali smo gospodine ministre i gospodine potpredsedniče mnogo takvih akcija u prethodnom periodu. I akcija čišćenje Srbije pretvorila se u pranje para. Zbog tog pranja para danas neki odgovaraju. Danas govore o tome kako je poljoprivreda velika razvojna šansa Vojvodine, kako je velika razvojna šansa Srbije. Slažem se. Ali, s punim pravom postavljam pitanje – izvinite, da li SNS, da li Aleksandar Vučić, da li Zoran Babić, da li Maja Gojković, da li je neko od tih ljudi smislio pljačku zvana – davanje regresiranog mineralnog đubriva sumnjivim kompanijama?
Umesto da mineralno đubrivo dođe do poljoprivrednika, ono je prodavano od strane tajkuna po tržišnim cenama i umesto da srpski seljak ima korist od toga, imala je korist nekolicina tajkuna, ali da ne dužim više o tome.
Srpska napredna stranka će vas podržati na funkciji ministra finansija, verujemo u vašu stručnost, verujemo u vašu dobronamernost, verujemo u vašu posvećenost tome da građani Srbije žive bolje, verujemo da ste dovoljno mudri i iskusni da znate da teški problemi iziskuju teške mere, ali da teški problemi ne mogu da se reše za kratko vreme, jer za kratko vreme nisu ni nastali. Inače, da mogu da se reše za kratko vreme, neko bi ih verovatno već do sada rešio, ne bi se čekala Vlada Aleksandra Vučića i ne bi se čekao Dušan Vujović za ministra finansija.
Dakle, SNS će vas podržati u dubokoj veri da politika koju vodi Vlada Aleksandra Vučića jednostavno nema alternativu. Ne postoji ništa drugo što može u ovoj situaciji da se uradi, osim onoga što Vlada Republike Srbije sada čini, a iskreno se nadam da će rezultati te politike doći mnogo brže nego što to neki očekuju ili što neki priželjkuju.