Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. stav 4. Poslovnika o radu – narodni poslanik je dužan da navede koji je član Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.
Gospođo Čomić, pokušao sam da obrazložim, u skladu s Poslovnikom, zašto smatram da je povređen član 143. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Taj član 143. je složen, sastoji se iz više stavova. Hteo sam da ukažem na povredu nekog drugog stava, a ne onog stava na koji sam već ukazao. Zaista vam dajem dobronamernu sugestiju, ne vidim razlog da se podižu tenzije. Gospodina Petra Jojića, kad se javi za reč, morate da pitate da li se javlja kao narodni poslanik, kao i svaki drugi, ili kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, a ne, kad god se javi za reč, vi tumačite da se javlja kao ovlašćeni predstavnik i skraćujete mu vreme koje kao ovlašćeni predstavnik ima da bi diskutovao u raspravi o pojedinostima.
On ovde ima dva svojstva, on je narodni poslanik, kao i svi mi drugi, ali je i ovlašćeni predstavnik. Kada se javi za reč, može da se javi za reč kao narodni poslanik, kao i svi drugi, i kao ovlašćeni predstavnik. Vi uvek tumačite, kad god se čovek javi za reč, da se javlja kao ovlašćeni predstavnik i tako mu smanjujete vreme koje ima, u trajanju od 15 minuta, da bi učestvovao u raspravi o pojedinostima.
To sam hteo da kažem. Nema potrebe da se ljutite. Duboko poštujem vaše evropske manire i vašu evropsku praksu koju svaki dan sprovodite u ovoj skupštini.

Molim vas, gospođo Čomić, pre nego što počnem svoje izlaganje, ako biste bili ljubazni da mi objasnite koliko minuta imam za reč o ovom amandmanu, pošto mi nije najjasniji član 143. Poslovnika.

Da li je to za sva tri zakona, ili samo za ovaj?

Zahvaljujem, gospođo Čomić, na ovom zaista detaljnom pojašnjenju odredbe člana 143. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana na član 16. koji je podnela uvažena koleginica Nataša Jovanović, apsolutno ima smisla, pogotovo u onom kontekstu koji je ona pominjala, kada je obrazlagala svoj amandman.
Naime, Vlada se, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti amandmane narodnih poslanika SRS-a, poziva na činjenicu da je potvrđena Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, objavljena u ''Službenom listu SRJ'' iz 2001. godine, Evropska konvencija o ekstradiciji, takođe, objavljena u ''Službenom listu SRJ'' 2001. godine, i Konvencija UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ''Službeni list SRJ'' iz 2001. godine. Sva ova tri međunarodna dokumenta doneta su, odnosno zaključena su pre 2001. godine.
Vi sada kažete, u članu 16, koja je pretpostavka za izručenje, odnosno, u članu 16. stav 1. tačka 1) kažete – da lice čije se izručenje zahteva nije državljanin Republike Srbije. Vi na taj način priznajete da su vas sve ove evropske konvencije obavezivale i 2001. godine i pre toga, dakle, obavezivale su vas i u trenutku kada ste isporučili Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, u junu 2001. godine, na Vidovdan, a tada ste to prećutali.
Sada se ispostavlja da je Slobodan Milošević isporučen ne samo protivno Ustavu Srbije koji je tada važio, dakle, Ustavu iz 1999. godine, niste bili još doneli Zakon o saradnji s Haškim tribunalom, a evo sada vidimo iz obrazloženja Vlade da su vas obavezivale i ove tri međunarodne konvencije da Slobodana Miloševića ne isporučite Haškom tribunalu. Vi ste, ipak, to uradili. Na današnji dan je Slobodan Milošević ubijen u Haškom tribunalu, pre tri godine.
Tužna je činjenica da o tome ne smeju da govore ljudi koji, makar formalno, pripadaju partiji čiji je osnivač Slobodan Milošević, ali narodni poslanici SRS-a, zbog poštovanja istorijske činjenice da se Slobodan Milošević junački borio u Haškom tribunalu da dokaže da Srbija i srpski narod nisu odgovorni za razbijanje bivše Jugoslavije, nego da su odgovorne SAD, Nemačka, Vatikan i Evropska zajednica, na današnji dan, nakon tri godine od sudskog ubistva Slobodana Miloševića, o tome govore.
Ovo je neka, makar, mala satisfakcija njemu i svima onima koji su poštovali njegovu borbu u Haškom tribunalu, da isporučenje Slobodana Miloševića 2001. godine nije moglo da se izvrši, jer su vas na to obavezivali i Ustav Srbije i ove međunarodne konvencije na koje se vi danas pozivate kao na obrazloženje zašto treba doneti ovaj zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Da ne bih trošio vreme mojim kolegama iz SRS-a, završiću, a vas, gospođo Čomić, molim da se u naše ime zahvalite Borisu Tadiću što nam je omogućio da u Parlamentu ćutimo, umesto da govorimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 87. Poslovnika Narodne skupštine – na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Mi smo sada u situaciji kada su maksimalno redukovana prava opozicije da govori. Trudimo se da u kratkom vremenskom periodu ispričamo sve ono što imamo da kažemo.
Koliko vidim, ministar pravde nije u sali, a u sali nije ni Slobodan Homen, a ni Jovan Ćosić. Sada se pitam, kome narodni poslanici govore? Da li pričamo u vetar, da li pričamo samo zbog ovih stenografskih beležaka?
Koja je svrha naše rasprave ako predstavnik Vlade nije ovde? Em ste maksimalno redukovali vreme za raspravu, em kontradiktorno tumačite odredbe člana 143. Poslovnika, em sada ministar prave ne nađe za shodno da makar sluša ono što narodni poslanici za dva minuta treba da kažu. Treba da usvajamo Zakon o međunarodnoj krivičnoj pomoći. Zbog ovog zakona neko će da završi u zatvoru, ko zna gde, da mu se desi nešto strašno u životu. Sada narodni poslanici pričaju u vetar.
Gospođo Čomić, obezbedite da u sali, dok se raspravlja o amandmanima, prisustvuje ministar pravde i drugi ovlašćeni predstavnici Vlade, inače, ova rasprava i, uopšte, ovaj rad u Skupštini Srbije postaje potpuno besmislen. Kome mi govorimo? Kome pokušavamo da iznesemo argumente? Da je gospođa ministar ovde, možda bi prihvatila neki amandman, kada čuje našu argumentaciju. Kako da prihvati, kada žena nije ovde?
Molim vas, obezbedite da ministar pravde bude prisutan i da nam kaže zašto naši amandmani ne valjaju, ili makar neka sluša ono što imamo da kažemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojite ovaj zakon sa članom 24. i članom 25, o kojem je maločas pričao gospodin Jovan Damjanović, onda ćete doći u situaciju da će vam BiH tražiti da izručite po hitnom postupku, pre nego što vam dostave zamolnicu, recimo, predsednika Vlade Republike Srpske, ministre u toj vladi, političke funkcionere srpskog naroda u BiH. Vi ćete, možda, čak, kaže mi kolega Krasić, i Borisa Tadića, pošto je, ako se ne varam, on rođen u Sarajevu.
Ako usvojite ovaj zakon ovako kao što ste ga predložili, imaćete tu obavezu. Prosto je neverovatno da predlagač zakona ne shvata vreme u kojem živi, ne shvata politički kontekst događaja na Balkanu, odnosno na prostorima bivše Jugoslavije. Pune su novine članaka, informacija, činjenica o tome da se pojedine ekstremne islamističke grupe u BiH naoružavaju. Imali ste neki dan izjavu jednog upućenog čoveka iz Republike Srpske, koji je rekao da se u pojedinim delovima BiH, pod firmom vatrogasnih jedinica, u stvari, kriju naoružani muslimanski ekstremisti.
Imate pritisak sa Zapada da se smanje ingerencije Republike Srpske. Govori se o novom Dejtonu, o prekrajanju Dejtonskog sporazuma. Radi se o jednom političkom davljenju Republike Srpske. Preti se krivičnim postupcima protiv najviših funkcionera Republike Srpske. Vama će možda BiH da traži da uhapsite po hitnom postupku ljude koji vode Republiku Srpsku, odnosno ministre u njihovoj vladi, i vi ćete biti dužni da po ovom zahtevu postupite.
Ovde se, gospođo ministre, postavlja još jedno pitanje. Vi ste u ovom zakonu predvideli nadležnost različitih pravosudnih organa. Konkretno, u članu 25, o kome je govorio gospodin Jojić, pominje se istražni sudija. Ponekad se pitam zašto ste se vi uopšte mučili da pominjete sve te pravosudne organe u Republici Srbiji? Mogli ste sve da ih obrišete i da kažete da će sve poslove koji se tiču pravosuđa da radi Ministarstvo pravde.
Ovih dana, pokreće se postupak za razrešenje nekih sudija Vrhovnog suda Srbije, samo zato što su primenili zakon. Više sudija ne sme da primenjuje zakon kako on smatra da treba. Treba da se nazove Ministarstvo pravde, da se ministar pravde, ili neko od njegovih savetnika i pomoćnika pita sme li se doneti neka odluka, pa ako se dobije zeleno svetlo, onda možete doneti odluku kakvu hoćete.
Srbija je presedan u Evropi da se preti otpuštanjem sudija, odnosno njihovim razrešenjem samo zato što je čovek primenio zakon. Više sudija ne sme da procenjuje šta je zakonito, a šta nije zakonito. To ekskluzivno ovlašćenje sada ima Ministarstvo pravde. Nama je kompletan pravosudni sistem u v.d. stanju. Ne znam da li se neko setio te činjenice, ali to je zaista tako.
Vi sada imenujete za vršioca dužnosti predsednika, ako se ne varam, Vrhovnog suda Srbije, gospođu Natu Mesarević, jel tako? Ženu koja je ostala upamćena u sudskim analima kada je saopštavala presudu Miloradu Ulemeku Legiji, kada je napravila lapsus i rekla – dobili smo presudu, pardon, doneli smo presudu. Takvi ljudi će da vode pravosuđe, takvi ljudi će da odlučuju o ovim vašim hitnim slučajevima, bez zamolnice, da hapsite lica koja možda nisu državljani Republike Srbije, ali su, na kraju krajeva, pripadnici srpskog naroda.
Republika Srbija je, valjda, garant poštovanja Dejtonskog sporazuma, i Rusija. Valjda, imamo specijalne odnose s Republikom Srpskom. Kako mislite da funkcionišu veze između Srbije i Republike Srpske ako donesete jedan ovakav zakon, čak i da je zakon idealan, a daleko je od idealnog?
Vi ste uradili sve što je moglo da se uradi da se uništi pravosudni sistem Srbije; sudije su sada u strahu. Neki su u strahu da li će uopšte imati posao, jer im pretite reizborom. Drugi su u strahu, možda se Ministarstvu pravde neće svideti neka odluka. Ko zna, nisu pitali ministra da li smeju da donesu odluku; ode čovek da se razreši. Ljudi su u strahu. Svi koji rade u pravosuđu, boje se za nasušni hleb.
U toj situaciji, ko će dosledno da primenjuje ovaj zakon? Moguća je hiljadu i jedna zloupotreba. Vreme oko nas je teško, ljudi u Srbiji teško žive, ekonomska je kriza, preti se uništenjem Republike Srpske, na Kosovu i Metohiji deset dana ljudi u Šilovu nemaju struju, niko iz Vlade da kaže jednu jedinu reč, a na vaš poziv došao je Euleks na Kosovo i Metohiju. Tvrdite da je Euleks, navodno, misija vladavine prava. Evo, vidimo ovih dana. Pitajte ljude u Šilovu kako se na njihovim leđima sprovodi ta vladavina prava. Ako mislite tako da sprovodite vladavinu prava i nad svim građanima Srbije, onda se spustila, zaista, tamna zavesa nad svima nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste povredili član 106, član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodinu Milanu Avramoviću izrekli ste opomenu. U redu, to je vaša procena, ali nigde u Poslovniku ne piše da je, kada narodnom poslaniku izreknete jednu opomenu, on dužan da prekine svoje izlaganje i da se vrati na mesto. On je dužan da to uradi tek kada mu izreknete drugu opomenu, odnosno kada mu izreknete posebnu meru oduzimanja reči. Izrekli ste mu samo jednu opomenu. Ima pravo da završi svoje izlaganje i to je do sada više puta bio slučaj u Narodnoj skupštini.
Dakle, nigde u Poslovniku ne piše da, kada narodnom poslaniku izreknete opomenu, tog momenta gubi pravo na dalju raspravu, odnosno na dalje obrazlaganje zašto smatra da je povređen Poslovnik. O tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koje smo podneli na sve ove zakone čiji je predlagač Vlada Republike Srbije i suština pokušaja vlasti da redukuje prava opozicije u ovom parlamentu, pre svega, mislim na SRS, jeste sledeća.
Građani Srbije u 2009. godini, a verovatno, nažalost, i narednih nekoliko godina, teško žive i teško će živeti, možda najmanje zbog svetske ekonomske krize, nego zbog nečeg drugog, zbog Mlađana Dinkića, zbog Božidara Đelića, zbog činjenice da se u vrhu države dešavaju brojne malverzacije, da cveta kriminal i korupcija. Sada je najlakše reći – građani, teško živite zbog svetske ekonomske krize. Jedino su SRS i pojedine opozicione stranke u ovom parlamentu, za ovom govornicom, u prilici da građanima objasne suštinu društvene i ekonomske situacije.
Svi mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju u Republici Srbiji su stavljeni pod kontrolu režima Borisa Tadića. Više nigde nema slobodne reči u Srbiji. Pre dva dana, SPO je slavio godišnjicu devetomartovskih demonstracija. Sada, u 2009. godini, nadam se da se vi iz SPO-a slažete sa mnom, sto puta je gora situacija u medijima nego kada je RTS vodio Dušan Mitrović. Danas je RTS sto puta gore od one televizije ''Bastilja'' iz 1991. godine.
Predstavnici opozicije imaju malo prostora u medijima s nacionalnom frekvencijom da građanima Srbije objasne suštinu društvene situacije u Srbiji.
Šta je bilo, gospođo Malović, vi kao ministar u Vladi Srbije na to pitanje treba da nam odgovorite, recimo, sa Bojanom Krištom?
Da nije bilo SRS-a i da nije bilo gospodina Dragana Todorovića koji je otvorio tu aferu, a sve vreme ste tvrdili da kršimo Poslovnik, da nije bilo ukazivanja na povredu Poslovnika, a vezano za poslovanje direktora Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, niko živ u Srbiji ne bi znao da je jedan visoki funkcioner G17 plus, jedan ekspert, Bojan Krišto, samo u junu 2008. godine uzeo preko 800 hiljada dinara na ime plate.
Otišao čovek u Dizeldorf nekoliko dana, verovatno u šoping, da se malo slegnu strasti, dok ne stigne neka nova afera koja će da pokrije ovu s njim. Vratio se živ i zdrav. Da li mu fali dlaka s glave? Da li je neko nešto uradio protiv tog čoveka?
Poručujete građanima Srbije da stežu kaiš, da gase svetlo kada izlaze iz stana, da ne stavljaju vruću supu u frižider. Na drugoj strani, gospođo Malović, to najbolje znate, ako ste član DS-a, možete da imate dve i tri plate, da uzmete toliko para koliko običan čovek teško može da potroši za 10 godina života.
Za građane Srbije nema novca. Građani Srbije treba da osete svu težinu ekonomske krize, građani, a ne mafijaši, ne kriminalci, ne tajkuni, ne oni koji sede u Vladi, ne Boris Tadić, za njih nema krize. Oni će da se baškare i da žive lagodno, kao što su živeli sve vreme od 2000. godine, a vi, građani Srbije, stežite kaiš, posmatrajte na medijima s nacionalnom frekvencijom kako po Srbiji teče med i mleko, kako samo što nismo ušli u EU. Evo, još jedan, i još jedan, i još jedan zakon da se donese u Skupštini Srbije, evo nas u EU, evo bele šengenske vize.
Gde će da putuju, gospođo Malović, građani Srbije s tom vašom famoznom belom šengenskom vizom, čak i da je dobiju? Gde da putuje čovek koga ste ostavili bez posla, bez hleba, koji ne može da se leči, koji ne može da školuje svoje dete, zato što ste, po uzoru na svoje evropske prijatelje, odredili astronomske školarine na fakultetima? Kako da putuje negde čovek koji ima penziju od nekoliko hiljada dinara? Gde da putuje? Dajte mu sto tih vaših belih šengenskih viza, čovek i da hoće, nema para da putuje. Zamajavate građane Srbije.
Suština redukovanja prava opozicije je da Parlament postane mesto u kome se ćuti, mesto u kome niko neće smeti ništa da kaže o Borisu Tadiću, o Mlađanu Dinkiću, o Božidaru Đeliću, o kriminalcima, o ljudima koji su od 2000. godine potpuno uništili Srbiju, u svakom pogledu, u političkom, ekonomskom, obrazovnom. Uništavaju zdravstveni sistem. Zato treba ućutkati opoziciju, zato treba ućutkati SRS, zato treba onemogućiti SRS da kaže šta radite po lokalnim samoupravama – otimate jednu po jednu opštinu.
Sada je Zemun, pre nekoliko dana Kraljevo. Spremate se da otmete opštinu Odžaci. Vaši koalicioni partneri, socijalisti, traže da se ukinu sve lokalne samouprave na KiM-u gde je na vlasti SRS.
Šta to radite? Desilo nam se sve najgore što je moglo da se desi, i sankcije, i bombardovanje, i otimanje teritorije, i hapšenje naših građana, i ubistvo naših građana u Hagu, još nam se samo nije desio građanski rat. Da li to izazivate građanski rat? Da li hoćete da kažete da ti srpski radikali ne smeju da budu na vlasti ni u jednoj opštini u Srbiji, uprkos rezultatima izbora od 11. maja? Gde piše da DS mora da bude na vlasti na svim nivoima? Na republičkom, na pokrajinskom, u svakoj opštini, u svakom gradu, u svakoj mesnoj zajednici je samo DS.
Žive li u Srbiji građani koji ne misle kao vi? Žive li u Srbiji građani koji kažu – u pravu je SRS, zato što se bori za nacionalne i državne interese, u pravu je dr Vojislav Šešelj zato što neće da prizna da su Srbi krivi za sva zla ovoga sveta? Žive li u Srbiji takvi građani? Žive. Imaju li oni neka prava? Ne.
Vaši ljudi u lokalnim samoupravama, i ovi u Zemunu, i ovi u Skupštini grada Beograda, razmišljaju na sledeći način – šta je nas briga šta piše u Ustavu, šta piše u Zakonu o lokalnoj samoupravi, šta piše u Zakonu o glavnom gradu, imamo naše ljude u Vladi, pokriće sve naše brljotine; možemo da radimo šta hoćemo, da isterujemo ljude na ulicu, da pretimo otkazima, da selektivno sprovodimo racionalizaciju opštinskih uprava u lokalnim samoupravama u Srbiji, samo su radikali višak, svi ostali su dobro došli.
U pojedinim opštinama u Srbiji otpuštate ljude za koje sumnjate da su članovi ili simpatizeri SRS-a, ali zato primate šakom i kapom svoje partijske kadrove, o tome se radi. Zato ne date da SRS govori u ovom parlamentu, zato je Parlament Srbije jedini parlament u Evropi u kome podnosilac amandmana ima pravo da kaže u dve minute zašto je napisao baš takav amandman. Gde to ima? Gde to ima da je parlament mesto u kome se ćuti, u kome se kažnjava poslanik zato što je rekao nešto što se ne sviđa Borisu Tadiću? Gde su vam ti evropski standardi, gde su vam ti evropski principi? O tome se radi.
Donosite zakon o saradnji u međunarodnim krivičnim stvarima, vadite jednu materiju koja je već regulisana Zakonikom o krivičnom postupku. Šta je sledeće? Sutra ćete da kažete – dragi građani, poštovani poslanici, da bismo ušli u EU, treba da donesemo specijalni zakon o izuzeću sudija, pa specijalni zakon o pritvoru, pa specijalni zakon o određivanju novčane kazne, pa specijalni zakon o određivanju kazne zatvora, pa specijalni zakon o žalbi, pa specijalni zakon o zahtevu za zaštitu zakonitosti. Iscepkajte potpuno krivičnopravnu materiju, zamažite oči građanima Srbije kao da nešto radite. Ne radite ništa, uništavate Srbiju.
Danas pričamo o Nacionalnom prosvetnom savetu, a nema ministra prosvete. Da li znate gde je bio? Na televiziji ''Foks''. Televizija ''Foks'' je važnija nego Skupština Srbije? Šta je koga briga što je Mihajlo Đurić podneo ostavku na mesto člana Nacionalnog prosvetnog saveta? Imate vi vaše poltrone, imate vaše sluge, imate vaše poslušne akademike, profesore, naučnike, koji će da aminuju sve ono što radite po nalogu zapadnih ambasadora ovde u Beogradu. Sve je važnije, i televizija ''Foks'', i Sofija, i ko zna šta, samo nije važna Narodna skupština.
Boris Tadić je rekao da poslanici SRS-a treba da se ućutkaju; oduzeli smo im pravo da gostuju na nacionalnim televizijama, teramo ih iz lokalnih samouprava u Srbiji, još je ostala skupštinska govornica. Treba ukinuti pravo srpskim radikalima da i sa skupštinske govornice kažu bilo šta i onda više nema slobodne reči u Srbiji, onda ste potpuno zaveli diktaturu, onda više nema opozicije, sem ovih vaših omiljenih opozicionara. O tome se radi.
Gospođo Đukić-Dejanović, čudite me vi, kao žena koja pripada partiji čiji je predsednik bio Slobodan Milošević, koji je na današnji dan ubijen u Haškom tribunalu, ubili su ga neprijatelji srpskoga naroda. Ti neprijatelji ne misle dobro ni vama, kao što ne misle dobro ni nama. O tome se radi. Jednu jedinu reč da je danas neko rekao na tu temu. Da li se Vlada Srbije pita šta se dešava s jednim građaninom Srbije u Haškom tribunalu? Jeste da ga mrzimo, jeste da mrzimo njegovu političku partiju, jeste da radimo sve da uništimo njegovu političku partiju, ali, čekajte, on je građanin Srbije. Gde to u svetu ima da okrivljeni može da odgovara za nepoštovanje suda? U Americi, u Velikoj Britaniji, u Francuskoj, okrivljeni ima pravo da laže, ima pravo da prećutkuje činjenice koje zna, samo da bi se odbranio.
U Haškom tribunalu, kada nekom ne možete da dokažete krivicu posle šest godina, posle svih mogućih arhiva koje ste otvorili u ovoj državi, kažete – da, ali on ne poštuje sud.
Da li vi poštujete državu Srbiju? Vidim kako je poštujete. Poštujete je tako što ministri mogu da imaju tri plate, a običan građanin Srbije ne može da ima nijednu. Vaša deca mogu da se školuju u SAD-u, u Velikoj Britaniji, u Francuskoj, a naša ne mogu da se školuju ni ovde u Beogradu. Krenuli ste sada da uništite sve državne fakultete. Dajete akreditaciju raznim fakultetima. Zamislite, gospođo Malović, vi ste pravnik, u Novom Sadu ima fakultet koji se zove "Direktorski fakultet", dobio je akreditaciju. Živo me zanima da li ministar prosvete zna koje zvanje dobija čovek kada završi "Direktorski fakultet"? Diplomirani direktor? On ne može da radi ništa nego da bude direktor. Eto, na šta ste vi sveli prosvetni i obrazovni sistem Srbije i, uopšte, na šta ste sveli državu Srbiju.
Da o tim temama ne bi moglo da se govori, treba ućutkati SRS u Skupštini Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je trend, kada je reč o donošenju zakona iz krivičnopravne oblasti u poslednjih nekoliko godina, jeste da se naše krivično zakonodavstvo razbija, dezintegriše. Mi danas imamo čitav niz zakona koji regulišu krivičnopravnu materiju.
Verovatno znate, gospođo ministar, princip koji važi u svim dobro uređenim državama da krivično zakonodavstvo bude u što većoj meri kodifikovano, odnosno da bude svedeno na minimum nekih propisa koji će biti sveobuhvatni, temeljni i koji će u potpunosti da regulišu materiju krivičnog prav, da je taj princip dugo godina važio i u Republici Srbiji, odnosno u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Dakle, postojala su dva osnovna krivičnopravna zakona: Krivični zakon koji je regulisao materijalni deo krivičnog prava i postojao je procesni deo koji je bio sadržan u Zakoniku o krivičnom postupku.
U poslednjih nekoliko godina, naše krivično zakonodavstvo je potpuno razbijeno. Donošenjem ovog zakona nastavlja se taj trend deljenja našeg krivičnog zakonodavstva i njegove dezintegracije i sada će krivičnopravna materija u Republici Srbiji da bude uređena sa čitavim nizom zakona. Postojaće, kao i dosad, Krivični zakonik, postojaće Zakonik o krivičnom postupku i pored toga imaćete jedno vrlo široko, međusobno neusklađeno, tzv. supsidijarno krivično zakonodavstvo.
Sumnjam da, gospođa ministar, i vi znate koji sve krivičnopravni zakoni postoje u Republici Srbiji i kakva je njihova sadržina. Sada ćemo dobiti, ovih dana, vi ćete to izglasati, zakon o borbi protiv pranja novca, protiv terorizma. Već imamo Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovih dana ćemo dobiti i Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Ovo je, gospođo Malović, tipično krivičnoprocesna materija i ona je do sada bila regulisana u Zakoniku o krivičnom postupku. Nisam mogao da shvatim zašto vi iz Zakonika o krivičnom postupku vadite jedan njegov deo i pretvarate ga u poseban i samostalan zakon. Pokušali ste to da objasnite na početku obrazloženja Predloga ovog zakona. Evo šta ste rekli – Zakonikom o krivičnom postupku delimično je regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ali su se u primeni tog zakona pojavila sledeća sporna pitanja: uloga ministarstva nadležnog za pravosuđe u postupku izručenja okrivljenih i osuđenih osoba, nadležnosti i ovlašćenja domaćih pravosudnih organa u pružanju međunarodne pravne pomoći, način komunikacije sa inostranim organima u tom postupku, kao i troškovi postupka međunarodne pravne pomoći.
Samo da vas podsetim, gospođo Malović, Zakonik o krivičnom postupku je donet 2001. godine i kasnije je više puta menjan i dopunjavan 2001, 2004, 2005. i 2007. godine. Ono što je problem vas, kao Vlade, ne samo ove nego svih Dosovskih vlada u raznim agregatnim stanjima, od 2001. godine jeste sledeći – kad god donosite jedan zakon, a takav je slučaj i sa ovim zakonom, najavljujete ga kao čudo neviđeno, nema to nigde u Evropi, nigde u svetu, odličan zakon, precizan, sveobuhvatan, nema nikakvih praznina, uslovi za naše približavanje EU.
Kad taj zakon počne da se primenjuje u praksi, suočimo se sa nečim što je sasvim suprotno od onog što ste vi rekli. Vi sami kažete, setite se atmosfere u kojoj je donošen Zakonik o krivičnom postupku, 2001. godina – euforija, 2000. godine DOS preuzeto vlast, ulazimo u Evropu 2004. godine, donosimo reformske propise, usklađenost sa evropskim standardima itd. To je bilo 2001. godine.
Vi nama sad, na početku 2009. godine, kažete – materija je delimično regulisana, pojavila su se sporna pitanja, od uloge ministarstva nadležnog za pravosuđe, do troškova postupka međunarodne pravne pomoći. Vi to nama niste rekli 2001. godine, da je zakonik manjkav i da će biti problema u primeni. Svaki zakon koji vi predlažete je odličan, nema to nigde u svetu. Ne prođe godinu-dve, čitav niz problema.
Gospođo Malović, vi ste 2001. godine, ne mislim vi lično, nemojte da se uvredite, nego ta garnitura koja je od 2000. godine na vlasti, 2001. godine ste doneli Zakonik o krivičnom postupku, menjali ste ga već te 2001. godine. Dakle, u godini u kojoj ste doneli taj "čudo neviđeno" zakonik, vi ste ga već tada menjali zato što je bio neadekvatan, pa ste ga menjali 2004. godine, pa u 2005. dva puta, pa u 2007. Svaki put kada ste donosili osnovni zakonik, odnosno izmene i dopune, vi ste to pompezno najavljivali, da je to nešto što niko u svetu nema, odličan zakon, hajde da ga izglasamo i da uđemo u EU.
Neko mora da objasni, gospođo Malović, zašto razne Vlade od 2000. godine varaju građane Srbije da su predlozi zakona koje oni dostavljaju odlični, kada nisu takvi i vi to sami priznajete. Ali vi to kažete nakon što prođe određeno vreme. Ne kažete, kada donosite zakonik, da zakonik nije dobar. To kaže opozicija, to kaže SRS. Vi i za ovaj zakonik tvrdite da je perfektan.
Šta ako se do kraja 2009. godine potvrdi da to nije tako, da ćemo morati da menjamo i ovaj zakonik? Ko će da snosi odgovornost za to što se kod nas zakoni menjaju u godini u kojoj se donose, što ne prođe ni dve-tri godine a zakonik se promeni pet puta? Hoće li neko snositi odgovornost zato što Skupštini predlaže loše zakone i zato što Skupština loše zakone usvaja? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, ako Zakonik o krivičnom postupku nije dobar, kao što vi kažete da nije, u ovom delu, zašto niste pristupili izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku? Zašto cepate naše krivično zakonodavstvo?
Sada ćete vi, gospođo Malović, doći u sledeću situaciju –krivično pravo je u našoj zemlji potpuno razbijeno. Sumnjam da bi kao ministar, u sve uvažavanje vaše stručnosti, znate koji sve krivični zakoni postoje u Republici Srbiji. Svi znamo da postoji Krivični zakonik, postoji Zakonik o krivičnom postupku.
Kada dođemo na teren supsidijarnog krivičnog zakonodavstva mora čovek da sedne, da izlista pakete zakona, pa da onda vidi šta važi, šta ne važi i koji sve zakoni postoje. To nije dobro. Naši zakoni su, gospođo Malović, neusaglašeni. Naši zakoni su nepraktični.
Imaćete problem i sa primenom ovog zakona. Sudovi će imati problem. Zašto? Jedno piše u Krivičnom zakonu, jedno piše u Zakoniku o krivičnom postupku, drugo piše u zakonu, odnosno treće piše u zakonu o sprečavanju prava novca, peto piše u zakonu o sprečavanju terorizam, nešto deseto piše ovde. Imaćete problem sa primenom međusobno neusaglašenih zakona, umesto da imate dva osnovna krivična zakona, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku i da onda bude jasno šta i na koji način je uređena materija. Vi ste to potpuno razbili. Imate na desetine krivičnih zakona, međusobno neusaglašenih, imaćete potrebu vrlo brzo i da ovaj zakon menjate.
Dalje, ovde se postavlja pitanje razloga zašto ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku? Kad god Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predlaže donošenje tih takozvanih proevropskih zakona, ona predloži da se oni donose po hitnom postupku i svaki predlog tog nazovievropskog zakona prati isto obrazloženje. Tako se kaže i ovde: ''Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se izbegle štetne posledice i stvorili svi potrebni uslovi za rad državnih organa u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima,'' i onda ona famozna rečenica koja ima karakter političke mantre, ''i na taj način ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji''.
Gospođa Malović, vaša Vlada nije dosledna. Gotovo je istovetno objašnjenje, sadržano u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Smak sveta će biti ako se ne usvoji taj zakon. Oli Ren insistira na donošenju tog zakona, Havijer Solana, NATO pakt, Savet Evrope, svi živi evropejci. Ako se ne donese zakon o zabrani diskriminacije propade svet, tako ste otprilike napisali u obrazloženju. Odjednom danas vi taj predlog zakona volšebno povlačite iz skupštinske procedure. Znači, nije to tako hitno, nije to tako neophodan uslov za pridruživanje EU. Sada čujemo od kolega iz LDP-a da to ponovo vraćate u skupštinsku proceduru u neizmenjenom obliku. Igrate se sa Narodnom skupštinom. Nešto je hitno, nešto nije hitno, nešto je evropski, nešto nije evropski itd.
Sve ovo što vi kažete u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku je krajnje paušalno, jer vidimo iz prakse da to nije baš tako hitno i da nije baš važno da bi Srbija ušla u EU, jer da je tako zakone ne biste povlačili iz skupštinske procedure.
Gospođo Malović, dozvolite i da vas, kao ministra pravde, obavestim o jednoj pojavi koja je vrlo opasna.
Danas je, gospođo Malović, Administrativni odbor pretvoren u kvazisud.
Dosad je praksa bila da Administrativni odbor konstatuje da su podnete ostavke narodnih poslanika i da na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje prestanak mandata i da omogući jednoj političkoj partiji da poslaniku kome je prestao mandat, da tog narodnog poslanika zameni sa drugim narodnim poslanikom.
Gospođa Malović, izvinjavam se što prekidam vaše čavrljanje sa poslanicima vladajuće koalicije, ali važna je stvar u pitanju. Danas je, gospođo ministre i gospodo iz evropskog demokratskog bloka, Administrativni odbor pretvoren u neku vrstu političkog tribunala. Sada nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da čovek na koga se ostavka odnosi kaže – ljudi, to jeste moj potpis. Ne, sada je potrebno da se dovede na sednicu Administrativnog odbora narodni poslanik koji je podneo ostavku i koji kaže – to je moj potpis, iako su juče tvrdili da su potpisi falsifikovani.
Potrebno je da se uspostavi kao u sudu dve strane, strana koja je podnela ostavke i strana koja navodno smatra da tu postoji neki problem.
Potrebno je da se utvrdi pod kakvim okolnostima su potpisane ostavke, ko je prisustvovao potpisivanju ostavki, kakvu kravatu je imao taj koji je potpisivao ostavku, a kakve cipele je imao onaj u čijem prisustvu su ostavke potpisivane, pa onda, potrebni nam sudski veštaci, potrebni su nam arheolozi, potrebni su nam eksperti za piramide u donjem toku Nila, potrebni su nam eksperti za Vinčansku kulturu, kada, kog momenta je potpisana ostavka, kada se osušilo mastilo na toj ostavci, pa onda predstavnik DS-a u Administrativnom odboru kaže – potrebno je, gospođo Malović to nisam znao dok mi gospodin Boško Ristić na sednici Administrativnog odbora to nije objasnio, nije dovoljno da imate zakon, nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da poslanik kaže to je moj potpis – šta je potrebno, dakle, potrebno je da ovlašćeno lice jedne stranke ima specijalnu punomoć da preda ostavke u pisarnicu, specijalnu punomoć!
Danas smo tražili od vladajuće koalicije u Administrativnom odboru da nam objasni gde to u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše da treba da postoji neka specijalna punomoć i kako je moguće, gospođo ministar, da se krši član 21. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je zabranjeno diskriminisati ljude, između ostalog, i po političkom uverenju.
Kako to da kada Demokratska stranka podnosi ostavke za svoje poslanike nisu potrebni ni veštaci, ni arheolozi, ni eksperti za ko zna šta. Ne, dovoljno je da se podnese ostavka. To se konstatuje i posao se završava za pet minuta.
Danas je sednica Administrativnog odbora, gospođa Malović, počela u 12.00 sati, završena je posle dva sata rasprave, iako ste imali izjavu jednog od poslanika koji je podneo ostavku – jeste, ljudi, to je moj potpis. Juče kažu nije njihov potpis. Danas kažu jeste naš potpis. Onda imate izjavu jednog dela ove nove stranke, to je izjavio ovaj deo koji je zadužen za svadbe i ples, u toj stranci imate one koji su zaduženi za svadbe i plesove i one koji su zaduženi za sahrane, ovaj koji je zadužen za svadbe je rekao – potpisi su ili falsifikovani ili su iz 2000. godine. Danas njihovi poslanici, iz te njihove stranke za svadbe i sahrane, kažu –jeste moj potpis, ali ne iz 2000. godine, nego iz 2004. godine. Zamislite kolika se rašomonijada stvorila oko toga, umesto da Administrativni odbor radi kao što je radio i dosad. Primio je ostavke, svojeručni potpisi, datum na ostavkama, ništa nije sporno.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, izvinjavam se, gospođo Đukić-Dejanović, znam da ste tolerantni, za deset sekundi, umesto da se tako uradi, Administrativni odbor se pretvara u tribunal, pa se pojave pojmovi kao što su dokazna sredstva, veštaci, krivična dela, falsifikati itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu čl. 73, 104. i 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Danas je održana dugo očekivana sednica Administrativnog odbora, na kojoj je doneta odluka o spornim mandatima SRS-a. Pre nego što kažem nešto o toku sednice, dužan sam da ukažem narodnim poslanicima i građanima Srbije, a i vama, gospođo Čomić, koji se revnosno starate o primeni ovog poslovnika, da sam danas od strane gospodina Tomislava Nikolića i njegovih partijskih kolega, na sednici Administrativnog odbora, nazvan lažovom, džukelom i morbidnim tipom, zato što sam postavio pitanje – kako je moguće da neko nekoga s leđa udari pesnicom u nos i da mu na taj način nanese tako teške telesne povrede, a da taj teško povređeni danas uredno dođe na sednicu Administrativnog odbora, diskutuje, a pre pola sata je čašćavao svoje partijske kolege u skupštinskom restoranu, zato što mu vladajuća koalicija nije, suprotno Ustavu i zakonu, oduzela mandat narodnog poslanika?
Ništa se strašno nije desilo; kada su u pitanju poslanici SRS-a, onda je, izgleda, sve dopušteno. Ono što je meni zasmetalo, to, naravno, nisu ove uvrede, nego nešto drugo. Danas je grubo povređen i Ustav i Zakon o izboru narodnih poslanika na sednici Administrativnog odbora. Naime, jedan od osnovnih pravnih principa, koji bi trebalo da se poštuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jeste da se u jednakim situacijama postupa na jednak način. To je, valjda, osnovna demokratska i evropska tekovina.
SRS je preko svog ovlašćenog lica, gospodina Dragana Todorovića, kao predsednika Poslaničke grupe, podneo predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije dva akta vezana za prestanak mandata bivšim narodnim poslanicima SRS-a, Igoru Bečiću, Veroljubu Arsiću i Jeleni Budimirović.
Reč je o ostavkama ovih bivših narodnih poslanika i o izjavama o stavljanju poslaničkog mandata na raspolaganje SRS-u.
Pored izjave i ostavki, gospodin Dragan Todorović je predsedniku Narodne skupštine dostavio i jedan propratni akt koji je potpisao i stavio pečat Centralne otadžbinske uprave SRS-a; tu je i pečat Pisarnice Narodne skupštine Republike od 19. januara 2009. godine.
Gospodin Tomislav Nikolić je tvrdio da izjave i ostavke ne treba uzeti u obzir, zato što na njima ne postoji datum, i to je razlog zašto treba odbaciti zahtev SRS-a za donošenje odluke o prestanku mandata. Onda smo podneli ostavku bivšeg narodnog poslanika iz G17 plus Vidoja Petrovića, podneo je ostavku 29. oktobra 2008. godine, i na njoj, takođe, nije bilo kakvog datuma, sem pečata Pisarnice …
(Predsedavajuća: Govorite tri minuta i 30 sekundi.)
… izvinjavam se što sam povredio Poslovnik. Javiću se ponovo da nastavim izlaganje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Čudi me da poslanici SPS-a nisu reagovali na ovo što je rekla gospođa Nada Kolundžija, jer se ta ''krvava vremena'' odnose na vreme kada je SPS bio ključna karika političke vlasti u Srbiji tokom 90-ih godina.
Gospođo Kolundžija, hajde da se vratimo na početak ove parlamentarne krize, na septembar 2008. godine. Kriza Parlamenta počela je krađom mandata, odnosno krađom, tačnije rečeno, blanko ostavki i izjava narodnih poslanika SRS-a da svoje mandate stavljaju na raspolaganje Srpskoj radikalnoj stranci.
Protagonista te krađe bio je bivši šef Poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić. Tada smo, kao i danas, tražili samo ono što je naše, dakle, da se poštuje izborna volja građana, na kraju krajeva, da faktičko stanje u Parlamentu odgovara onome što piše na zvaničnom sajtu Narodne skupštine Republike Srbije, a to je da SRS ima 78 mandata. Ne postoji nijedna izjava kojom je poslanik SRS-a tražio da se SRS-u omogući da u Skupštini Srbije ima 85, 90, 130 poslanika itd. Tražili smo samo onoliko mandata koliko nam je pripalo po rezultatima izbora koji su održani 11. maja.
Onda ste vi iz DS-a napravili jedan nevin izraz lica – šta mi sada tu možemo, eto, posvađali se radikali. Da li imate te ostavke? Nemate. Pa, šta mi tu možemo; eto, kada nam date papire, za 24 sata ćemo taj problem da rešimo. To ste rekli i vi. To je rekao i tadašnji zamenik predsednika, a sadašnji predsednik Administrativnog odbora, Nenad Konstantinović.
Gospođo Kolundžija, 19. januara, danas je 12. februar, prošlo je skoro punih mesec dana, podneli smo tri ostavke bivših narodnih poslanika SRS-a i njihove izjave da svoje mandate stavljaju na raspolaganje SRS-u. Onda ste vi, gospođo Kolundžija, odnosno vaš predsednik Administrativnog odbora, započeli 34. sednicu Administrativnog odbora, koja je imala 10 tačaka dnevnog reda; okončali ste samo prvu, naprasno ste je prekinuli.
Juče je trebalo da bude održan nastavak te 34. sednice, to se nije desilo zbog objašnjenja gospodina Konstantinovića da ne postoji kvorum, iako kvorum nije ni bio potreban, jer se rasprava na sednici koja je počela može voditi bez obzira na broj prisutnih poslanika. Onda smo juče dobili, što je neverovatno, gospođo Kolundžija, vi možda niste pravnik, ali makar elementarno treba da poznajete proceduru, objašnjenje Nenada Konstantinovića da će biti zakazana, zamislite, 36. sednica Administrativnog odbora, koja će imati, kao jedinu tačku dnevnog reda, pitanje mandata.
Sada zamislite, 34. sednica je počela, nije okončana, u međuvremenu je održana 35. sednica, vi ćete sada započeti 36. sednicu a da ni 34. sednicu niste okončali do kraja. Onda je gospodin Nenad Konstantinović rekao ….
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam, gospođo Čomić, ako mi dozvolite još samo nekoliko sekundi.
Dakle, onda je gospodin Nenad Konstantinović rekao da će on da skine tačku dnevnog reda – pitanje mandata, s ove 34. sednice, što nije moguće, jer je dnevni red već izglasan. Ne može se menjati dnevni red sednice koji je već utvrđen.
Stoga ste vi, gospođo Kolundžija, odgovorni za stanje koje postoji u Parlamentu. Tomislava Nikolića ostavljam potpuno po strani. On je čedo Borisa Tadića, Boris Tadić ga je izmislio, vi ste krivi …
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
… za stanje u kojem se nalazi Srpski parlament i ako je Parlament blokiran, blokiran je vašom voljom.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da mi vratite vreme, zato što je počelo da teče pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem, na povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine od strane predsednika Poslaničke grupe ZES-a, gospođe Nade Kolundžije.
Njena objašnjenja zašto je nastupila kriza u radu Parlamenta su prilično detinjasta i neubedljiva.
Ne radi se ovde o tome da su se srpski radikali posvađali bilo s kim i da je pitanje otetih mandata SRS-a naš hir koji mi sada ovde isterujemo. Ovde je reč o jednom principijelnom pitanju...

Hvala vam, gospođo Đukić-Dejanović. Zaista duboko cenim i vas lično i način na koji vodite ovu skupštinu i siguran sam da ste i vi, kao i mi poslanici SRS-a, na istom zadatku, a to je da povratimo duh parlamentarizma i demokratije u ovaj dom. Trudim se da objasnim kako je to gospođa Nada Kolundžija povredila Poslovnik. Nisam čovek neke naročite pameti. Verujem da bi poslanici iz vladajuće koalicije to uradili mnogo bolje nego ja. Šta ćete!
Radi se o tome da pitanje mandata nije stvar ničijeg hira. Ne redi se ovde o tome da mi nemamo šta drugo da radimo nego da povlačimo pitanje mandata. Neće SRS biti ni mnogo jača, ni mnogo slabija sa ili bez ta tri mandata. Ovde je reč, gospođo Đukić-Dejanović, nadam se da me razumete, o jednom principijelnom pitanju, sme li u državi Srbiji da se krade. Da li se na krivičnim delima, na brutalnom kršenju Ustava i zakona, može zasnivati bilo čije pravo? Ako može, onda je to kraj države Srbije. Ako legalizujete krađu u Parlamentu, kako smete onda da kaznite nekog običnog građanina koji nekome ukrade 1000 dinara? Onda ukinite sudove, ukinite zakone, onda kažite – možemo da radimo sve što je u našem interesu. Ubeđen sam da vi ne mislite tako.
Dakle, nije ovde pitanje tri puka mandata. Nije tačno ovo što je rekla gospođa Nada Kolundžija, da mi insistiramo da Administrativni odbor donese odluku kojom se konstatuje prestanak mandata tri bivša narodna poslanika. Ne, mi samo tražimo da se održi sednica...
(Predsednik: Vreme.)
... izvinjavam se, završavam, da traje rasprava, to nam je juče onemogućeno, i da Administrativni odbor donese odluku o našem zahtevu. Da li će da ga uvaži, ili će da ga odbije, to je na Administrativnom odboru. Nema rasprave. Beži se od rasprave. O tome se radi. Nijedan poslanik SRS-a nije izašao za ovu govornicu i rekao, molim vas, Administrativni odbor mora da vrati mandate. Ne mora. Neka nam da suvislo objašnjenje, o tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem, gospođo Čomić, da se vama žuri da pređete na dnevni red ali pre nego što pređete na dnevni red morate narodnim poslanicima da objasnite kako je moguće da sednica Administrativnog odbora juče počne, 34. sednica, da se od 10 tačaka dnevnog reda završi samo jedna, da se sednica prekine i da se onda za sat i po zakaže nova, 35. sednica, a da prethodna sednica Administrativnog odbora nije završena? Mislim da je to drastično kršenje Poslovnika Narodne skupštine i člana 79.
Juče smo vam skretali pažnju na činjenicu da je predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović, da li namerno ili nenamerno, u stvari hteo da obmane narodne poslanike i građane Srbije, jer je podneo izveštaj da je Administrativni odbor na sednici koja je održana 10. februara razmatrao izmene Poslovnika i zauzeo određeni stav. Ta sednica je, gospođo Čomić, samo počela, ona nije završena. Dok se sednica ne završi do kraja, predsednik Administrativnog odbora nije mogao da podnosi bilo kakav izveštaj.
Vi ste našli jedno solomonsko rešenje kako da pobegnete od rešavanja ključnog problema u Narodnoj skupštini, a to je krađa mandata SRS, tako što ste se dosetili da sednicu prekinete u pet do deset sa obrazloženjem da počinje sednica Narodne skupštine.
Mi smo ovde imali pre nekoliko dana situaciju da su sednice Narodne skupštine pomerene ne za sat vremena, nego za tri-četiri sata, zbog Nadala, zbog Federera, tenisa itd. i baš juče, 10. februara, kada je trebalo da rešimo pitanje tih otetih mandata sednica je trebalo da počne baš tačno u 10.00 časova i nije mogla da bude pomerena za sat vremena.
Vi se sećate, gospođa Nada Kolundžija je sad izašla, kada je nastala politička kriza u parlamentu Srbije šta su izjavili i Nenad Konstantinović i Nada Kolundžija - eto, posvađali se radikali, šta mi tu možemo. Da li imate blanko ostavke? Ako nemate, šta sad da radimo? Onda smo imali čvrsta uveravanja - kad nam dostavite papire, izjave poslanika, blanko ostavke, mi ćemo za 24 sata da zakažemo sednicu Administrativnog odbora i da to rešimo.
Gospođo Čomić, 19. januara gospodin Dragan Todorović, kao ovlašćeni predstavnik SRS, podneo je i izjave bivših narodnih poslanika i blanko ostavke. Evo, danas je 11. februar i pitanje ta tri mandata još uvek nije rešeno.
Ovim izmenama Poslovnika koje predlažete, izvinjavam se, znam da je proteklo vreme ali završavam za nekoliko sekundi, apsolutno nećete rešiti ništa.
Kriza u parlamentu ne može da se rešava tako što donosite izmene Poslovnika na hajdučki način, na prepad. Morate da rešite pitanje mandata i da zaustavite politički kriminal u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, rizikujem da dobijem opomenu, ali zaista moram da vas pitam, gospođo Čomić, kada će biti zakazana sednica Administrativnog odbora?