Dame i gospodo narodni poslanici, smisao ovog amandmana je da se isprave krupne povrede Ustava Republike Srbije koje su sadržane već na početku Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naime, abeceda je ustavnog prava da u jednoj državi mogu da postoje samo oni državni organi koji su kao takvi definisani Ustavom.
Koji su državni organi u Republici Srbiji to je definisano Ustavom Republike Srbije: Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike, pravosudni organi i organi uprave. Dakle, Ustav Republike Srbije ne odstupa od nekih klasičnih postavki kada je reč o organizaciji državne vlasti. Međutim, mi se ovde sad suočavamo sa činjenicom da se Predlogom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa osnivanje nekog novog državnog organa, odnosno nove državne institucije koja nema svoje uporište u Ustavu Republike Srbije.
Ne može zakon, pa ni ovaj predlog zakona da izmišlja neke nove državne organe koji nisu predviđeni Ustavom. Ustav ne poznaje nikakvu agenciju za borbu protiv korupcije. Takav državni organ je neustavan, nema svoj osnov u Ustavu Republike Srbije i Narodna skupština nema pravo da donese zakon kojim bi predvidela osnivanje nekog državnog organa koji nije već predviđen važećim Ustavom. To je jedan problem.
Drugi problem je što se osnivanjem ove agencije zadire u jedno temeljno načelo koje je garantovano i našim Ustavom, a to je načelo podele vlasti. Danas sam ovde pokazao narodnim poslanicima jedno klasično delo Slobodana Jovanovića o državi, Osnovi jedne pravne teorije. To delo u mnogim svojim aspektima do danas nije prevaziđeno, kada je reč o osnovnim pojmovima države i prava.
Ono što je problem, to sam, takođe, rekao, posleratnih generacija, jeste činjenica da su klasični srpski pisci uglavnom bili proterani iz udžbenika sa pravnih fakulteta zato što uglavnom ideološki nisu odgovarali režimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
Da vas podsetim, taj isti Slobodan Jovanović koga sam danas citirao i čiju sam knjigu ovde pokazao, posle Drugog svetskog rada, tačnije, 1946. godine osuđen je kao ratni zločinac zato što je za vreme Drugog svetskog rata jedno vreme bio, otprilike godinu i po dana, predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu i zastupnik ministra vojnog, generala Draže Mihajlovića. Komunisti to nisu mogli da mu oproste i on je već '46 godine u odsustvu osuđen kao ratni zločinac, saradnik okupatora, na 20 godina.
Dobro, gospodine Milivojeviću, vi se, očigledno, bolje razumete u to komunističko pravosuđe.
Ja vam kažem da je osuđen kao ratni zločinac, na kaznu zatvora od 20 godina, lišavanje svih građanskih prava, oduzimanje imovine itd. Zbog tih ideoloških razloga Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski pisci bili su proterani iz naših udžbenika i uglavnom su njihova dela, praktično, sve do početka devedesetih, ostala u tami, u zaboravu, a dobrim delom i danas njihova pravna razmišljanja nisu poznata široj javnosti, pa i stručnoj javnosti, a da je ta činjenica zaista takva dokaz su i predlozi zakona koje nam šalje Vlada Srbije.
Zaista ne želim da krivicu za loša zakonska rešenja pripišem aktuelnom ministru, Snežani Malović, verovatno nije ona pisala ovaj predlog zakona, verovatno je nasleđen od nekih drugih vlada, ali ostaje činjenica da se ovim predlogom zakona zadire u načelo podele vlasti, koje je garantovano i Ustavom Republike Srbije. Šta kaže Ustav Republike Srbije, odnosno šta kaže citirani Slobodan Jovanović? U svakoj državi pa i u Republici Srbiji postoje tri funkcije državne vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Kad god se govori o nekom državnom organu, vi unapred znate u koju kategoriju možete da ga svrstate imajući u vidu njegovu osnovnu funkciju. Dakle, u zakonodavnu vlast spada Narodna skupština, u izvršnu vlast predsednik države, Vlada i organi uprave, u sudsku vlast pravosudni organi.
Postavlja pitanje, ako imamo u vidu to klasično načelo o trojnoj deobi državnih funkcija na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, u koju državnu funkciju spada funkcija koju bi trebalo da vrši Agencija za borbu protiv korupcije? Da li je zakonodavni organ? Nije, to je jasno na prvi pogled. Da li je sudski organ, odnosno pravosudni? Nije, ni pravosudni organ, ali nije ni izvršni. Izvršni organi su šef države, Vlada i organi uprave, odnosno ministarstva.
Agencija za borbu protiv korupcije nije organ koji može da se svrsta ni u jednu od ove tri kategorije državnih organa.
Sad se postavlja pitanje, šta je to Agencija za borbu protiv korupcije? Ako analizirate izjave zvaničnika i Vlade Srbije, Borisa Tadića i raznih nevladinih organizacija koje pružaju stručnu potporu ovoj vladi, doći ćete do zaključka da Srbija ne može da vodi borbu protiv kriminala i korupcije ako ne donese hiljadu različitih zakona kojima se odstupa od osnovnih instituta krivičnog prava, i ako ne osnuje hiljadu različitih agencija koje bi trebalo na jedna ili drugi način da se bore protiv kriminala i korupcije.
Jutros sam rekao i ostajem pri tome, ukoliko ova vlast ima volju i želju da se bori protiv kriminala i korupcije ona to već sada može da radi bez bilo kakvih specijalnih sudova, tužilaštava, bez bilo kakvih agencija, bez bilo kakvih zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, bez bilo kakvih novotarija koje su unete u pravni sistem Republike Srbije od 2001. godine pa do danas. Međutim, vlast nema iskrenu želju da suzbije kriminal i korupciju u Republici Srbiji. To je sasvim jasno.
Sada, da bi sakrili nedostatak te želje osnivaju razne agencije. Evo, kad bude set zakona koje će da zastupa Milan Marković, ja ću mu postaviti pitanje – zna li on, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko agencija uopšte ima u Republici Srbiji, šta te agencije rade, kakvi su im rezultati, u koju kategoriju državne vlasti te agencije spadaju itd.? Sumnjam da ministar to zna.
Ako ministar to ne zna, kako očekujete da građani Srbije znaju koje su agencije i koja im je nadležnost?
Vi sad osnivate ponovo jednu agenciju, ovoga puta Agenciju za borbu protiv korupcije, što je potpuno nejasna pravna priroda. Da li je državni organ? Nije. Da li je javna služba? Nije. Da li je javno preduzeće? Nije. Kakva je pravna priroda Agencije za borbu protiv korupcije? Šta će ta Agencija da radi?
Ne možete vi svakim novim zakonom da predvidite neku novu agenciju i da kažete – to je državni organ. A, na pitanje, koju funkciju vrši taj državni organ vi kažete – pa, ne znamo, treba da piše neke izveštaje, da daje mišljenja itd. To nije funkcija državnog organa.
Državni organ vrši vlast, izdaje neke pravno obavezujuće akte. Može li ova Agencija za borbu protiv korupcije tako nešto da radi? Ne može. Ovo je samo fasada da bi se sakrio nedostatak želje aktuelne Vlade da se ozbiljno obračuna sa kriminalom i korupcijom. Da je to tako svedoči i ova maločas završena rasprava o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Mogu i pravna lica da budu krivično odgovorna, ali videli ste tamo na početku Predloga zakona ne može Republika Srbija, ne mogu državni organi, ne može autonomna pokrajina. Zašto? Najveći kriminalci i korupcionaši nalaze se upravo u epicentru državne vlasti. Lako ćemo se mi obračunati sa kriminalom i korupcijom na periferiji. Lako je obračunati se sa kriminalom i korupcijom običnih ljudi koji nemaju veze u političkoj vlasti itd. Lako je obračunati se sa politički nepodobnim funkcionerima DS.
Obračunajte se vi sa ministrima koji su glava korupcije u Srbiji. Obračunajte se, koji su 2000. godine došli u Srbiju bez igde ičega, zaspali na tetkinom kauču i probudili se sa 11 miliona evra.
Sa njima se vi obračunajte. Pitajte Bojana Pajtića kako se u Novom Sadu troše pare Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, kako se iz Fonda finansira predizborna kampanja DS. Pitajte ko finansira ova transportna preduzeća koja prevoze ''žuto-plave'' paketiće napunjene parama opljačkanog naroda, uoči izbora. Sa tim se vi, gospodo, obračunajte.
Ali, vi ste se unapred ogradili – može i pravno lice da bude odgovorno, ali pod uslovom da nisu naši ministri, šefovi države, pokrajinski sekretari, predsednici izvršnog veća, budući pokrajinski premijer itd.
To je suština cele priče. Nikakvu borbu protiv kriminala i korupcije vi nećete voditi. Vi samo pokušavate da obmanete javnost Srbije donošenjem čitavog niza zakona i pri tome potpuno gubite iz vida onu čuvenu sentencu Cicerona "Sumum ius, suma iniuria" – što više zakona, to više nepravde.
Pitajte jednog iole kvalitetnijeg pravnika u Republici Srbiji koliko imamo zakona u Srbiji, šta se tim zakonima reguliše itd.
Imamo najglomazniji pravni sistem u Evropi. Naš pravni sistem je daleko glomazniji nego pravni sistem EU. Recimo, vi odstupate, i ovim zakonom i zakonom o odgovornosti pravnih lica, od nekih osnovnih postavki krivičnog prava. Vi pravite čitav niz novih supsidijarnih krivičnih zakona. To opet odstupa od nekih ustaljenih normi krivičnog zakonodavstva, ali to vas baš briga, vi mislite da ćete zamazati oči javnosti u Srbiji.
Nema nikakve suštinske borbe protiv kriminala i korupcije. Glavni korupcionaši i kriminalci sede u Vladi, sede na Andrićevom vencu, ne može im niko ništa, ali, zato ćemo mi da obmanemo javnost Srbije – eto donosimo zakon o odgovornosti pravnih lica, osnivamo Agenciju za borbu protiv korupcije itd.
Ovom agencijom vi, u stvari, supstituišete nadležnost Odbora za rešavanje sukoba interesa. Da nije možda neko iz tog odbora rekao nešto što ne odgovara vladajućim partijama?
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predsednika Odbora za rešavanje sukoba interesa, koji uopšte nije sklon SRS, naprotiv, da ovde u Skupštini Srbije sede ljudi koji ne bi mogli da sede zato što su istovremeno predsednici opština, odnosno gradonačelnici. Sada treba ućutkati one koji govore nešto što ne odgovara vladajućoj garnituri, treba ukinuti taj odbor za rešavanje sukoba interesa, pa osnovati agenciju, a te ljude koji pričaju nešto što nama ne odgovara, zameniti partijskim poslušnicima.
Sada ćete vi u ovu agenciju, kao i u hiljade drugih agencija, da zaposlite svoje šefove kabineta, razne partijske saradnike, nesposobnjakoviće koji pojma nemaju o borbi protiv kriminala i korupcije, ali ćete u javnosti da se predstavljate kao veliki zagovornici ustavnosti i zakonitosti i borbe protiv korupcije.
U praksi se ništa od toga neće desiti. Kriminal i korupcija će cvetati iz dana u dan sve više, zakona u Srbiji će biti sve više, ali ćete vi zato moći da mesta u državnoj administraciji popunjavate sa vašim partijskim kadrovima.
To je suština vašeg zakonodavnog rada. Baš vas briga i za EU, za standarde EU i za dostignuća EU – daj da formiramo što više agencija, da zaposlimo što više naših partijskih kadrova, da potrošimo što više državnog novca i, naravno, da od građana Srbije sakrijemo da, u stvari, nemamo bilo kakvu nameru da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom.