Što se tiče odevanja, gospodine Vukadinoviću, verovatno na to mislite, Aleksandar Vučić je vršio smotru Vojske Srbije u farmerkama i u jakni vetrovci na Pasuljanskim livadama gde je temperatura bila možda nekoliko stepeni iznad nule. Kažite mi, gospodine Vukadinoviću, kada se to Aleksandar Vučić pojavio u Narodnoj skupštini, i kada je bio u opoziciji i sada kada je na vlasti, odeven ovako kao vi? Nije nikad. Toliko o poštovanju parlamentu i toliko o parlamentarizmu.

Vi koji nam držite predavanja o nekakvom etičkom kodeksu, znate, mi smo sada u jednoj malo čudnoj situaciji. Novinare u Narodnu skupštinu ne puštaju zato što su, npr, odeveni kao vi, ali zato narodni poslanici poput vas mogu tako, pa ustanite, evo, neka vas narod vidi. Ustanite raspojasani, onako kao da ste pošli u prodavnicu da kupite pivo. Ustanite, slobodno, neka vas narod vidi. Ustanite, čega se plašite? Dođete raspojasani deset minuta i – evo, ovo je sve besmisleno, ovo je sve bez veze. Šta je bez veze? Da vam ustupimo vlast? Vama koji ste upropastili državu Srbiju bez borbe? Da poslanici SNS koji uživaju ozbiljnu podršku, preko 60% građana Srbije ćute, a da slušamo vas, Aleksandru Jerkov, Sandu Rašković Ivić, Boška Obradovića, vas, na kraju krajeva, gospodine Vukadinoviću?

Koga vi predstavljate? Evo, ja vas sada srpski pitam – koju političku partiju predstavlja Đorđe Vukadinović u Narodnoj skupštini? Pripadate poslaničkoj grupi, ne znam kako se više zovete, Nova Srbija, Pokret za spas Srbije. Jeste li u Novoj Srbiji ili ste u Pokretu za spas Srbije, a izabrani ste sa liste DSS-Dveri, ako se ne varam? Već sam i zaboravio, 2016. godine, davno je to bilo, ovde se poslaničke grupe formiraju i rasformiraju na dnevnom nivou, onda uđete vi deset minuta u salu i kažete – šta ovi poslanici iz SNS glume neku predstavu, to je sve glumatanje, to je sve bezveze itd. Više ste proveli, gospodine Vukadinoviću, vi i vaše kolege u skupštinskom restoranu nego što ste bili prisutni u sali.

Ponavljam još jedanput, a vi se ljutite do mile volje, vi ste lenje bube. Vi niste naučili da radite. Vi nemate radnog elana. Vi nemate radne navike. Ja dok sam bio i u SRS, naučio sam da sedim u sali Narodne skupštine, da sedim osam sati, deset sati, 12 sati, i kada su sednice trajale do ponoći i iza ponoći i kada su trajale do osam sati ujutru, sedeo sam.

Vi ne možete da sedite pola sata u kontinuitetu. Evo, tražio sam od zamenika generalnog sekretara da mi izvuče koliko ste danas vi bili prisutni u sali Narodne skupštine. Kažete da ste bili na poslaničkom pitanju, postavljali ste pitanje, izašli ste napolje i ušli ste u sali Narodne skupštine pre dvadeset minuta. Nisam ja uopšte nervozan. Što se mene tiče, možete i da dođete i da ne dođete, to je vaša volja. Ali neću da trpim da neradnici drže predavanja o demokratiji, o vladavini prava ljudima iz SNS, pa i kolegama iz SRS koji ovde sede, vi koji dođete u salu turistički, i to odeveni kao da ste sada šetali Knez Mihajlovom ulicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ovako stoje stvari, što se tiče brojeva. Juče je gospodin Đorđe Vukadinović bio u sali, kartica mu je bila, da budem potpuno precizan, kartica mu je bila u poslaničkoj jedinici, da li je on fizički bio u sali, to nisam pratio, ne bavim se tom vrstom istraživanja.

Kartica mu je juče bila u sistemu dva sata i 48 minuta, a danas, zamislite, mnogo više tri sata i 54 minuta. Sednica je počela danas u deset. Sada vas ja pitam, gospodine Vukadinoviću, evo, ako nije neka tajna, i ako niste vodili neke važne državne i političke razgovore, a gde ste bili sve ovo vreme dok su poslanici ovde sedeli, raspravljali, debatovali, što je inače njihovo zadatak, što je inače njihov posao i zbog čega, na kraju krajeva primaju platu?

Pričali ste o plati narodni poslanika, pa pogledajte malo…

(Đorđe Vukadinović: Nisam pričao.)

Kažete, ovo sve košta. Pa, znate, demokratija je skupa igračka. Šta je alternativa? Da uvedemo politički sistem bez političkih stranaka. Gde to postoji? Vi svi koji se raspršite kao mehur od sapunice zato što vam stranke popucaju, odjedanput postanete protiv političkih stranaka. Dok su vam stranke na vlasti, stranka je super, a kad se stranka raspadne, e, znaš, politička stranka je skupa, šta će nam politička stranka, ja predstavljam. Vi ste, koliko se sećam, bili, kako se zvala lista, to je bila sprdnja. Hajde, kažite u kojoj modernoj evropskoj zemlji se lista zove – Nijedan od ponuđenih odgovora. Čuo sam tamo da imaju one egzotične liste na Islandu i Norveškoj, neki gusari i pirati, Jogi letači, a vi ste kao ovaj Saša Radulović, Dosta je bilo, mislim, to je taj nivo politike, živi zid u Hrvatskoj i tako dalje.

Dakle, to je politička orjentacija koja nema nikakvog smisla, koja nema nikakav program, koja je ušla u parlament sasvim slučajno i koja, verovatno, više nikada u parlament neće ni ući.

Što se tiče Aleksandra Vučića, mi smo rekli – nećemo ispuniti više ni jednu tačku iz Briselskog sporazuma dok se ne formira zajednica srpskih opština, a da razgovaramo - hoćemo. Ne zato što nam je prijatno, ne zato što je Aleksandru Vučiću mnogo drago što mora da razgovara sa Hašimom Tačijem, nego zato što, gospodine Vukadinoviću, nemamo u ovom trenutku drugu alternativu sem da razgovaramo. Pa moramo da razgovaramo, jer se radi o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.

Ako vi imate neko bolje rešenje, super. Jel to vojno rešenje? Da li ste spremni da obučete uniformu? Da li ste spremni, gospodine Vukadinoviću da obučete uniformu? Da utegnete opasač, da obučete čizme, da stavite pušku na rame i da idete da branite Srbe na Kosovu i Metohiji oružjem? Sumnjam. Veliki vam je stomak, gospodine Vukadinoviću. Teško staje u vojničku uniformu.

Prema tome, nemojte ovde da izigravate velikog junaka i velikog patriotu. Zašto Vučić ide da razgovara? Šta treba da radi? Da vas mobiliše? Hoćete se odazvati pozivu za mobilizaciju?

Gde ste bili 2004. godine kad se vršio Progon Srba na Kosovu i Metohiji? Gde ste bili 2008. godine kada je Kosovo i Metohija proglasila tobožnju nezavisnost? Bavili ste se istraživanjem javnog mnjenja, uzimali pare, malo od ove, malo od one stranke, malo od Narodne lutrije Srbije. I onda dođete tako na sat-dva u Narodnu skupštinu i držite nam predavanje.

Mi smo svi bezveznjaci, ovo je sve besmisleno, ovo je sve glupo, itd. Pa izađite iz Narodne skupštine ako je glupo, nama nije glupo. Mi smo izabrani od strane naroda da radimo. Izabrani ste i vi, ali vi nećete da radite. Što bi rekao narod – hoćete hleba bez motike. Mi hoćemo u Srbiji da uvedemo kult pravde.
(Đorđe Vukadinović: Replika, Arsiću.)

Da bi građani Srbije znali, ja se trudim da svoj posao radim odgovorno i trudim se da ga radim na najbolji mogući način. Da li ga radim zaista tako, proceniće nadležni organi u mojoj stranci.

Ali, gospodine Vukadinoviću, što se tiče ovih amandmana, vi i jedan deo opozicije, u nedostatku konkretne politike, vama je politika to da kritikujete poslanike SNS zašto podnose amandmane.

Opet su brojke neumoljive i opet brojke govore suprotno od onoga što vi pokušavate, odnosno u šta pokušavate da ubedite građane Srbije. U ovom sazivu parlamenta opozicija je podnela, dakle, od 2016. godine, preko 30.000 amandmana, a poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji su podneli 3000 amandmana. Dakle, 3000 amandmana mi, a 30.000 amandmana vi.

Prema tome, nemojte da govorite o tome da su amandmani besmisleni, jer onda ispada da je najveći broj besmislica došao iz vaših redova, jer vi ste podneli mnogo, mnogo više amandmana nego poslanici iz SNS i Pokreta socijalista i SPS itd.

Naše je pravo da podnosimo amandmane. U ovoj državi postoji podela vlasti. Mi smo zakonodavna vlast. Gospodin Branko Ružić je predstavnik izvršne vlasti. Naravno da svaki poslanik teži da mu Vlada prihvati amandman, ali ne po svaku cenu.

Mi kroz naše amandmane afirmišemo program i politiku SNS, i to je potpuno legitimno, to je potpuno u skladu sa Poslovnikom, i mi ćemo to da radimo i dalje.

Ono što hoću ja da pitam predstavnike jednog dela opozicije kojih ovde nema – šta mislite da su ovi ljudi ovde izabrani da bi izigravali vreću za udaranje jednom Keni, jednoj Aleksandri Jerkov, vama, Sandi Rašković Ivić, Bošku Obradoviću, i da vi imate monopol na raspravu u Narodnoj skupštini, a da mi treba da ćutimo, mi koji smo osvojili poverenje 60% građana Srbije i koji smo Srbiju podigli iz blata u koje su nas bacili oni koji su preuzeli vlast 2000. godine? Mi treba ovde da ćutimo, da trpimo najgore moguće uvrede, ne samo uvrede, fizičke napade, kojih je ovde bilo i na predsednicu Narodne skupštine i na pojedine poslanike itd.

Što se tiče opomena, nemojte da vas podsećam na vreme kada su ovom zemljom upravljali vaši prijatelji i saborci iz DS, kada sam ja, pa i moje druge kolege, na pritisak ovog dugmeta, dobijao opomenu. Uvedeno je pravilo da postoje delovi Poslovnika koji ne mogu da budu reklamirani, i onda, ako se javite za povredu tog i tog člana Poslovnika, dobijate opomenu. Cela poslanička grupa tada SRS je bila izbačena iz sale Narodne skupštine. Izbacivani su poslanici koji čak nisu bili ni prisutni, fizički nisu bili prisutni u sali. Dakle, molite vi Boga da se ta vremena više ne vrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da pročitam čime se vi bavite kada niste u sali Narodne skupštine, a vi mi kažite da li sam ja to nekada radio za bilo koga od vas.

Dakle, vi tvitujete u slobodno vreme, za vas slobodno vreme, inače u radno vreme parlamenta. Evo šta kaže gospodin Đorđe Vukadinović o vređanju. Ne znam da li imate decu, gospodine Vukadinoviću, ali ko vam daje za pravo da na tvitu pitate ministra Stefanovića, jasno aludirajući na Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, kada će ministar Stefanović povezati, kako vi kažete, pod znacima navoda, neka lica sa stadiona u Samari sa nekim licima i nekim mestima i zašto ne?

Pa, kako vas nije sramota, gospodine Vukadinoviću? Kako vas nije sramota? Jeste li mislili, evo, kažite mi, kada sam ja pomenuo dete bilo koga od vas? Kada sam pomenuo bilo čije dete?

Vi se jedino bavite Vučićevom porodicom i to besomučno radite iz dana u dan. Pa, zašto neko mora da bude kriv samo zato što mu je otac u datom trenutku

predsednik Republike? Šta, ne sme punoletan čovek da ode na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji i da posmatra utakmicu? Nego vi pitate ministra Stefanovića – a šta će Danilo Vučić u Rusiji? Kako niste? Pa, na koga ste mislili? Evo, ja vas sada pitam. Pošto vi mene pitate, ja sad pitam vas – na koga ste mislili? Mislili ste na njega. Mislili ste na Danila Vučića, kao što to radite i svaki dan, jer vi druge politike i nemate. Vučićev brat, Vučićev sin, Vučićev tata, otac mu je neki šiptar sa Kosova, to je vaša politika. To je politika Milovana Brkića, to je politika tabloida. I onda, umesto da sedite u sali Narodne skupštine, vi tvitujete ovakve gadosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati za reč.

Ovaj tvit je prethodni govornik napisao u šest sati i 17 minuta. Posle toga ste ušli u salu i počeli da vređate poslanike SNS i ostale kolege narodne poslanike zašto podnose besmislene amandmane. Rekao sam i ostajem pri tome.

Prethodni govornik je, po onoj Nušićevoj, opštinsko dete, on nije ničiji. Kada ga pitate – jesi li vlast? Nisam. Da li si opozicija? Nisam ni opozicija. Kojoj partiji pripadaš? Ne pripadam ni jednoj. Da li podržavaš Vuka Jeremića? Pomalo. Gde si? Kome pripadaš? Kakvi su ti politički stavovi? Nemam pojma. Niste vi ozbiljni da se sa vama vodi bilo kakva argumentovana politička diskusija.

Nemoj se, Marko, molim te, javljati za reč. Nemoj, molim te, da se javljaš za reč. Pridajemo veliku pažnju jednom pojedincu. Znate, u parlamentu su zastupljene političke stranke. U parlamentu se zastupaju politički programi. Mi smo jedini parlament, nažalost, u kome poslanik zastupa samog sebe malo zbog pogrešnog izbornog zakonodavstva, malo zbog ne baš srećnog zakona o Narodnoj skupštini, malo zbog toga što se ne poštuje do kraja Ustav Srbije. Ima tu svega.

Sve u svemu, molim kolege poslanike iz SNS, nemojte se više javljati za reč. Vi pripadate jednoj velikoj, snažnoj, moćnoj političkoj stranci koju vodi čovek koji uživa poverenje više od 60% građana Srbije. Nemojte da gubite vreme sa opštinskim detetom. Nemojte molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku povodom izlaganja gospodina Živkovića. Ja njega neću da vređam, to je njegov manir, neka radi šta mu je volja.

Ono što želim da naglasim jeste da su svi građani Srbije mogli da vide Zorana Živkovića kao gradonačelnika grada Niša kako je u bure ubacivao račune za struje i pozivao građane Niša i sve druge građane Srbije da rade to isto što je on radio. Ja sad možda jesam đubre, možda jesam ružan, možda sam budala, ovakav sam, onakav sam, ali prosto to su činjenice.

Kao što je činjenica da je Evropska unija selektovano 1996. godine, 1997. godine pomagala samo onim opštinama, odnosno onim gradovima u Srbiji u kojima je pobedila koalicija Zajedno. Taj projekat jeste „Energija za demokratiju“, jeste započet 1996. godine, 1997. godine, a nastavljen je u zimu 2000. godine, 2001. godine da bi se osnažila vlast DOS-a. Pošto je DOS došao na vlast na protivustavan način u oktobru 2000. godine, bili su kilavi i nesposobni da bilo šta urade, sem da sa mitraljezima upadnu u Narodnu banku Srbije, Narodnu skupštinu i Saveznu upravu carina. Pa, da se osnaži vlast DOS-a onda su im slali mazut, pumpe za gorivo itd. I to je takođe bilo u zimu 2000. godine, 2001. godine.

Inače, nema razloga da budemo nervozni, niti je bilo ko ovde nervozan i pogotovo nemamo razloga da budemo uplašeni. Ja ne znam ko se više u Srbiji vas plaši. Vi u Srbiji više ne predstavljate skoro nikoga, sem sami sebe. Jedna vaša koleginica je u petak rekla…

Evo, završavam.

… da ne zna ni kojoj poslaničkoj grupi pripada, ne zna ni kako se našla u parlamentu, a inače joj Zoran Živković, kaže, i nije šef.

Dakle, nikoga se ne plašimo, nema nikakve nervoze, radite vi vaš posao, a mi ćemo da radimo naš, a to je preporod.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je jedan poslanik, bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, pitao ministra Ružića i pitao je nas narodne poslanike – da li negde u svetu postoji opština u kojoj je poslovanje išlo preko fudbalskog kluba?

Da, postojala je. To je opština Smederevska Palanka, dok je na vlasti bila DS, i, evo, gospodine ministre, ako vas zanima, ja mogu da vam dam ovu dokumentaciju. Iz ove dokumentacije koja se inače nalazi u Odeljenju za budžet opštine Smederevska Palanka i nije nikakav tajni dokument jasno se vidi da je u periodu od 01. januara 2015. godine pa do 31. decembra 2015. godine, punih godinu dana, samo za tu jednu godinu, preko fudbalskog kluba „Jasenica1911. godine“, praktično funkcionisalo celokupno poslovanje opštine Smederevska Palanka. Mislim da cifre govore same za sebe.

Ukupan prihod FK „Jasenica 1911.“ za ovu 2015. godinu, iznosio je 20.811.766,06 dinara, a ukupan rashod 20.812.472,25 dinara. I, kad uzmete da listate ove izvode, vrlo jasno se vidi da preko fudbalskog kluba „Jasenica“ da su isplaćivane plate zaposlenima u opštinskoj upravi. Isplaćivane su različite provizije, ali ono što je najgore od svega, kada dođete do stranice 6. ovog dokumenta videćete, do stranice 7, da su isplaćivani i čekovi i 103 hiljade, 100 hiljada, 30 hiljada, 65 hiljada, pa, onda na stranici 7. sve sami čekovi, 40 hiljada, 88 hiljada, 102 hiljade, 120 hiljada, 243 hiljade, 300 hiljada, 100 hiljada, 100 hiljada, 200 hiljada, 259 hiljada, i tako cele kalendarske godine.

Dakle, to čuveno nagradno pitanje – da li negde na svetu postoji lokalna samouprava koja je funkcionisala preko fudbalskog kluba? Nažalost, postojala je u državi Srbiji za vreme DS i ta opština se zvala Smederevska Palanka. Na sreću građana Smederevske Palanke to više nije slučaj.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Iz sednice u sednicu žalosni ostaci srpske opozicije vode najprljaviju moguću kampanju protiv Marijana Rističevića navodeći kako mu je supruga navodno robijala zbog nekog izmišljenog krivičnog dela.

Marijan Rističević nije poslanik SNS, ali jeste izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, a kampanja koja se ovih dana vodi protiv njega, znate, nju vode zaštitnici životinja koji imaju svaki pojedinačno jedno 120 kila žive vage, verovatno zato što mnogo jedu spanać i druge biljke i optužuju Marijana Rističevića kako navodno hoće da uvede nehumano ubijanje činčila u Srbiji, a ono što je gospodin Marijan Rističević uradio pre nekoliko dana, pokazao je fotografije na kojima se jasno vide osobe koje su navodno humane prema životinjama, a nose bunde, šubare, kožne jakne itd. Koliko znam, šubare, bunde, kožne jakne ne prave se ni od spanaća, ni od blitve, ni od paradajza, nego od nekih krznenih životinja. Ne vidim zašto se neko ljuti ako se pojedini lideri opozicije pokažu odeveni u bunde, šubare i kožne jakne, a ne skidaju se ovih dana sa televizija kao što je N1, B92 itd, napadajući na najgori mogući način narodnog poslanika Marijana Rističevića.

Darko Glišić je predsednik Izvršnog odbora SNS. Srpska napredna stranka je jedna uređena, organizovana i disciplinovana stranka i dok je takva naravno da će se SNS pitati šta će da se radi u kojoj opštini u kojoj su građani dali poverenje toj istoj SNS.

Ono što se sigurno neće raditi to je da SNS nikada neće pitati ljude, poput Milojičića, Šutanovca i ostalih koji su upropastili što državu Srbiju, što lokalne samouprave šta će da se radi u Smederevu ili šta će da se radi u bilo kojoj lokalnoj samoupravi u Srbiji.

Šta građani Srbije misle o vama, to su rekli na izborima i 2012. i 2014. i 2016. i 2017. godine. Dakle, građani hoće da se u lokalnim samoupravama pita SNS, pa da se pita, na kraju krajeva, i Darko Glišić kao predsednik Izvršnog odbora SNS, ali neće da se više pitaju razni Milojičići, razni Elezovići, razni Pajtići, razni Šutanovci, razni Ješići itd. koji su od 2000. godine u potpunosti razorili sistem države, AP Vojvodine i, naravno, sistem lokalne samouprave u Srbiji, uključujući, naravno, i Grad Beograd, koga su devastirali gore nego Nemci za četiri godine svoje okupacije.

(Radoslav Milojičić: Predsednice, molim vas, čujete li vi ovo? Rekao je da smo gori nego Nemci.)

Do koje mere ide propaganda ne protiv SNS, protiv države Srbije, protiv građana Srbije, protiv građana Beograda najbolje govori događaj od juče, kada su lansirali lažnu vest da je voda u „Beogradskom vodovodu“ zagađena i da nije za piće. To rade po interesu i po nalogu svojih stranih mentora, koji žele da otežaju položaj Srbije u vreme kada treba da rešimo status Kosova i Metohije.

Gospodin Milojičić misli da ja sada treba da se plašim svojih reči, ne ja ću da ih ponovim. On je politička neznalica i politički analfabeta. Nikola Pašić je lepo rekao – za narod demokratija, za članove stranke disciplina.

Gospodine Milojičiću, dok građani Srbije, dok građani Smedereva, dok građani Beograda, pa samo vi širite ruke, pa vi ne znate ništa o politici. Vi jedino što znate, znate da kradete.

Dakle, dok građani Srbije, dok građani Smedereva, dok građani Beograda, budu davali podršku Aleksandru Vučiću i SNS, svaki lokalni funkcioner, gradski funkcioner, republički, pokrajinski funkcioner, kao i svi mi narodni poslanici, naravno, imamo dužnost i obavezu da sledimo program i politiku SNS, zato što je ta politika prošla proveru građana na izborima i tako vam je svuda u demokratskom i civilizovanom svetu.

Nemate nigde državu u kojoj bilo koji funkcioner, ma kog ranga bio, vodi politiku na svoju ruku mimo politike stranke koja ga je kandidovala i koja je dobila podršku građana na izborima. Ne da se ne stidimo Darka Glišića, Branka Malovića, kako vi kažete Zelje i svih ostalih, to su ljudi koji svakoga dana predano rade na programu i politici SNS i ja im zahvaljujem na tome i istovremeno izražavam moje veliko žaljenje zbog toga što kao predsednik poslaničke grupe moram po ceo dan da sedim ovde u parlamentu i da slušam vaše budalaštine, što ne mogu više tim ljudima da pomognem na terenu i da SNS bude još jača.

Dobar je ovaj Kena, ume da uveseli čoveka, da ga zasmeje u ovo turobno vreme kada su napolju oblaci.

Dakle, ja ću ponoviti još jedanput. Još jedanput hvala svim pregaocima. svima onima koji danonoćno rade na terenu od Subotice do Bujanovca, a dolaze iz redova SNS. To su čestiti i pošteni ljudi. To su ljudi koji vredno rade da bi SNS imala još veću podršku građana Srbije nego što je ima sada. Niti je Darko Glišić kriminalac, niti je Branko Malović kriminalac, niti je, kako kaže Kena, taj Zelja koga svakoga dana spominje kriminalac.

Ovaj poslednji gospodin koga sam spomenuo, naš prijatelj i stranački kolega, član izvršnog i glavnog odbora SNS je hapšen na Kosovu i Metohiji upravo zato što je član SNS i zato što je na Kosovu i Metohiji vodio kampanju za Srpsku listu i time štitio prava i interese srpskog naroda.

On je kriminalac samo za vlasti u Prištini. On je kriminalac samo za DS. Za srpski narod na Kosovu i Metohiji i za sve ostale koji na srcu nose SNS on je neko ko se svakoga dana bori za program i politiku Aleksandra Vučića i SNS.

Što se tiče Darka Grujišića, pre nego što je stupio na funkciju predsednika izvršnog odbora, on je bio predsednik opštine Ub koji je ubedljivo pobedio na lokalnim izborima 2016. godine i na molbu Aleksandra Vučića odrekao se funkcije predsednika opštine Ub da bi preuzeo funkciju predsednika izvršnog odbora SNS.

Još jednom kažem, čestit, pošten, vredan čovek, nikakve veze sa kriminalom nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas molim da pokušate da shvatite logiku onoga što je rekla gospođa Jerkov.

Dakle, zamislite, Srpska napredna stranka ima potrebu da juri, lovi i tuče simpatizere DS, stranke koja ne može da pređe cenzus ni na jednim izborima koji su bili u poslednjih nekoliko godina. Vi ste, gospođo Jerkov, na beogradskim izborima jedva prešli 2%. Pa, šta ima ko vas da tuče? Vi ste za žaljenje. Vas treba žaliti. Vi ste od jedne ugledne stranke, kakva je nekada bila u vreme LJube Davidovića i Milana Grola, pa i od jedne jake stranke tokom 90-ih godina, napravili jedan patrljak, jednog bogalja, jednog invalida za koga niko više neće da glasa. Šta ima ko vas da tuče i koga više uopšte vi zanimate? Vas nema ovde da sedite u sali.

Ogovarate državu Srbiju pred međunarodnim institucijama, kako vam ne damo pravo reči, a evo, sedi vas dvoje ispred Demokratske stranke, vas dve gospođe, svaka vam čast, ali, gde su vam ostale kolege? Saša Paunović piše kako ga SNS opseda tamo u Paraćinu sa nekim Zeljom, sa ovim, sa onim. Čovek je napisao na svom tviter nalogu, 27. decembra 2017. godine – Iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za Paraćin odobreno 35 miliona dinara. Najveći iznos u poslednjih 10 godina. I onda ne prođe nekoliko meseci, čovek presavije tabak i…