U vreme vašeg predsednika Dragana Đilasa država je bila poistovećena sa vladajućom strankom. Dakle, tu praksu ste vi uveli. Mi smo sa tom praksom prekinuli. Srpska napredna stranka nije država i SNS ne vrši vlast neposredno, nego preko slobodno izabranih predstavnika, a da vas podsetim gospođo Videnović te slobodno izabrane predstavnike je kandidovala SNS, ali su ih izabrali građani.

Ono sa čim vi ne možete da se pomirite, to je da građani neće Dragana Đilasa, da građani neće DS. Znate, vi sada pokušavate na silu da od DS koja 1989. godine, odnosno 1990. godine nije nastala kao nikakva socijaldemokratska stranka, nego kao stranka klasične građanske orjentacije kakva je bila u vreme Milana Grola. Vi sada od nje pokušavate veštački da napravite neku levičarsku partiju, a vodi vas čovek koji ima prijavljenih 25 miliona evra. Pa, kakve to veze ima sa socijaldemokratijom? I, da je taj novac zarađen na pošten način, pa što bi rekao naš narod, Bože pomozi, nego ukraden odo ovog naroda za vreme dok je Dragan Đilas vedrio i oblačio Srbijom.

Govorite o nekakvom Zelji? Ne znam da li ste vi tog čoveka nekada videli u životu ili vam je to rekao Dragan Đilas da govorite na sednici Narodne skupštine, ali ono što sam ja video svojim očima i što je videla cela Srbija, to je fotografija Božidara Milića koga su prebili batinaši vašeg predsednika Dragana Đilasa samo zato što je pitao, ko vam je dozvolio da blokirate puteve u Srbiji, pa da tim putevima ne mogu da se prevoze stare osobe, trudnice, mala deca, pa na kraju krajeva, uključujući i patrijarha SPC.

Ja ću se zaista potruditi, budući da mi je sagovornik jedna dama, da ne budem suviše grub u izražavanju.

Gospođo Videnović, u vreme vaše vlasti ljudi su prebijani na ulicama. …

(Radoslav Milojičić: To pričaš SPS-u?)

(Mihailo Jokić: Hajde ćuti ti tamo.)

(Radoslav Milojičić: Šta je bilo?)

… Svi oni koji su se protivili politici DS bili su prebijani. Na njih je bacan suzavac.

Godine 2008, kada je ubijen, kao što je rekao gospodin Rističević, policijskim cokulama Ranko Panić, na ljude ste bacali bojne otrove…

(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje.)

Ne smeta mi, gospodine Milićeviću. Navikao sam na njih već godinama da se tako ponašaju. To je njihova praksa. Oni drugačije ne umeju.

Oni imaju taj prefiks demokratski samo u nazivu. Inače, oni s demokratijom blage veze nemaju.

(Radoslav Milojičić: A ti u glavi nemaš ništa.)

Dakle, u vreme njihove vlasti ubijani su na ulicama najviši policijski funkcioneri.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Jedna koleginica me je danas podsetila, kada sam danas nabrajao imena, ubijenih. Pa, u vreme njihove vlasti ubijen je čak i premijer, predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić.

(Radoslav Milojičić: Đorđe, da li ćeš da reaguješ na ovo?)

Toliko su oni brinuli o bezbednosti građana, toliko su brinuli o bezbednosti sopstvenih funkcionera da su dozvolili da se u Srbiji…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

… u XXI veku desi nešto što se nije desilo ni u jednoj evropskoj državi.

Godine 2017…

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Vidite kako su nervozni? Dobili su novog gazdu, novog predsednika i odmah se uvukla nervoza u njihove redove.

Dakle, 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić dobio skoro 60% glasova na izborima…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Završavam. Tri meseca ste protestovali po Beogradu zato što ste bili nezadovoljni rezultatima izbora.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 16 sekundi.)

Na ulici niste mogli da vidite ni jednog jedinog policajca, a u vreme vaše vlasti ljudi su prebijani, ljudi su ubijani, na ljude je bacan bojni otrov.
(Radoslav Milojičić: Polako, Đorđe, dva minuta i 40 sekundi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo moram da kažem zbog građana Srbije, ne zbog prethodnog govornika koji je upropastio sopstvenu opštinu i doveo je u dugovanja kakva ne postoje nigde ni u jednoj zemlji EU i van EU.

Toliki strah od jednog čoveka ja u životu nisam video. Dakle, taj čuveni Zelja, o kome prethodni govornik po ceo dan govori i njegove kolege, se zove Zoran Milojević, on je član Glavnog i izvršnog odbora SNS. Nikoga nije pretukao, nikome nije pretio, nema prijavljenu imovinu kao predsednik DS Dragan Đilas od 25 miliona evra, ne vozi se ni u kakvim crnim džipovima, kao ovi koji su blokirali puteve pre nekoliko dana i koji su pre dva dana premlatili ovog nesrećnog čoveka Božidara Milića, koji ima 48 godina i koji zbog pretrpljenih povreda mora da ide na dve operacije, a pri tome su mu, evo, gospođo Vukomanović, pošto vidim da fotografišete, dakle fotografišite slobodno i prenesite vašem Vuku Jeremiću da njegovi batinaši su unesrećili jednog čoveka, mora da ide na dve operacije, a inače su mu oteli i 300 evra. Dakle, ne samo da su blokirali put nego su i secikese i kradljivci.

Inače, kada već fotografišete, nije mi jasno kod Vuka Jeremića, hajde, razumem kod ljudi koji se voze automobilima da su možda i nezadovoljni cenom goriva, ali Vuk Jeremić ne izlazi iz aviona, on bi trebao da se žali na cenu kerozina, a ne na cenu goriva. Molim vas, prenesite vašem predsedniku Vuku Jeremiću da prestane da batina ljude po ulicama i po auto-putevima, jer on sa auto-putevima nema mnogo veze, sem što ga automobil preveze od njegove vile na Dedinju do aerodroma „Nikola Tesla“, inače njegove kosti su šuplje, postao je kao ptica, pošto manje-više stalno živi u vazduhu.

Mi smo takvi saveznici sa Haradinajem i Tačijem da je gospodin Marko Đurić, predsednik Kancelarije za KiM zverski pretučen i vođen u lancima kroz Prištinu, samo zato što je imao hrabrosti da dođe među Srbe na sever KiM i da im kaže da ih se država Srbija nikada neće odreći.

Što se tiče gospođe Vukomanović i njenog izlaganja, ona je politikolog. Bilo bi dobro da nam objasni u kom tom demokratskom, evropskom parlamentu u svetu jedna stranka ima dve poslaničke grupe.

Dakle, Vuk Jeremić u Narodnoj skupštini ima dve poslaničke grupe iako čovek uopšte nije učestvovao na izborima. Jedna poslanička grupa se zove Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, kojoj pripada, ako se ne varam i gospođa Vukomanović, a druga poslanička grupa, opet poslanička grupa Vuka Jeremića zove se Socijaldemokratska stranka – Narodna stranka. Mislim da to ne postoji nigde u svetu, da čovek koji uopšte nije učestvovao na iz izborima, koji u momentu izbora nije čak ni imao registrovanu partiju, nego nevladinu organizaciju Centar za održivi razvoj i međunarodnu saradnju i preko svojih međunarodnih ortaka i kriminalaca stekao preko sedam miliona dolara, sada u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima dve poslaničke grupe.

Meni uvek nije jasno, kada se jave za repliku da ga brane malo gospodin Aleksić, malo Dijana Vukomanović, ko je u stvari autentični predstavnik Vuka Jeremića? Da li Sanda Rašković Ivić, da li Dijana Vukomanović, da li Miroslav Aleksić, da li Đorđe Vukadinović? Ko ovde zapravo predstavlja Vuka Jeremića? Izgleda da ga predstavljaju svi, a vezivno tkivo, zna se šta je – novac, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja se duboko izvinjavam gospođi Vukomanović, što nisam dobro naveo tačan naziv nevladine organizacije Vuka Jeremića. Inače, ja mislim da je to čista organizacija za pranje prljavog novca i ne mogu da kažem ništa drugo sem onoga što je rekao predsednik SNS i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, da je Vuk Jeremić deo jedne međunarodne bande lopova.

Što se tiče njegovog ugleda u svetu, ja mislim da je on ugledan jedino kod dva čoveka koji su mu inače finansirali tu njegovu nevladinu organizaciju kod Patrika Hoa, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeika Tidijana Gadio, koji je bivši šef diplomatije Senegala. Inače, obojica su uhapšena u SAD. Bili su finansijeri te Jeremićeve nevladine organizacije i od njih je po njegovom sopstvenom priznanju, dakle gospođo Vukomanović, on je to priznao, dobijao milionske uplate na račun svoje privatne Agencije za PR usluge i konsalting.

Nadam se da vam je poznato da je osim od Patrika Hoa i ovog gospodina iz Senegala, predsednik vaše stranke dobijao pare i od ambasade Katara u Berlinu i to 200 hiljada dolara, a nadam se da vam je takođe poznato da je Katar jedna od država u svetu koja finansijski najviše pomažu tzv. islamsku državu Iraka i Levanta, odnosno tzv. ISIS. Mislim da je gospodin Vuk Jeremić ugledan pored, u Hong Kongu i Senegalu, doduše samo kod ove dvojice finansijera, izgleda da je popularan i kod ISIS-a zato što je prijatelj sa onima koji ih finansiraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se Narodna skupština bavi likom i delom, ili bolje rečeno nedelom, Vuka Jeremića, zato što se likom i delom Vuka Jeremića bave SAD.

Gospođo Vukomanović, ovo je zvaničan dokument SAD, United States District Court, znači Okružni sud u SAD, Južni okrug NJujorka, gde se navodi s kim je Vuk Jeremić bio povezan. Dakle, Patrik Ho, evo šta piše u zvaničnim dokumentima američkog Okružnog suda za grad NJujork, Patrik Ho, optužen za niz krivičnih dela u vezi sa korupcijom, podmićivanjem i pranjem novca, uključujući i dva miliona dolara datih predsedniku Čada i 500.000 dolara šefu diplomatije Ugande. Šeik Tidijan Gadio, bivši ministar spoljnih poslova Senegala, vaš drugar, posredovao je, kaže, u podmićivanju afričkih lidera, za šta je dobio proviziju od 400.000 dolara. Dalje kaže ovaj američki sud – Emilio Lozoja, osumnjičen da je bio posrednik u isplati 10 miliona dolara predsedniku Meksika od strane brazilske građevinske firme „Odebreht“.

Ko je još u vezi sa vašim velikim spasiocem Jevreja u Drugom svetskom ratu? Ji Đianming, uhapšen u Kini pod optužbom da je učestvovao u proneveri od najmanje 38 miliona dolara. Za Vuka Jeremića stoji da je za nepoznate, američkom sudu za sada nepoznate, vodi se istraga, pa možda će ljudi i da utvrde koga je sve konsultovao i preko kojih firmi su išle te konsultantske usluge, kaže za Vuka Jeremića – za nepoznate konsultantske usluge, to kaže američki sud, preko računa privatne firme i nevladine organizacije primio je 7,5 miliona dolara. Dakle, ovo ne kaže SNS, ovo kaže Okružni sud NJujorka koji vodi istragu o Vuku Jeremiću. Prema tome, nemamo mi šta u Narodnoj skupštini da se bavimo likom i delom Vuka Jeremića, on je pod istragom u SAD. Jedino što mogu da zamolim vaše prijatelje Amerikance da malo ubrzaju ovaj postupak, pa da vidimo sa kim je još bio povezan.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS jeste podržavala proteste protiv režima Borisa Tadića, ali SNS nikada nije sprovodila bilo kakve akte nasilja za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i njemu sličnih. Zahvaljujući njima, u selu Belosavcu, u Topoli, žena je imala spontani pobačaj zato što su ovi, koji se predstavljaju kao opozicija, blokirali put. Žena je devet godina pokušavala da ostane u drugom stanju, išla na program veštačke oplodnje i zbog ludaka, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, žena je na licu mesta doživela spontani pobačaj.

Zbog blokade puteva, ovi koji blokiraju puteve sa audijima, sa džipovima, sa BMV-ima itd, 500 ljudi u Sopotu nije moglo na vreme da primi hranu, ljudi koji se hrane u narodnoj kuhinji.

Postavlja se pitanje vezano za konkurse, kaže, da li je bilo konkursa u javnim agencijama? Mene zanima, kao predsednika poslaničke grupe SNS, da li je Boško Obradović po konkursu primljen za portparola Gradske biblioteke u Čačku u vreme Velimira Ilića? Da li je u vreme Velimira Ilića i u vreme kada je gradonačelnik Čačka bio Velimir Stanojević po konkursu rođeni brat Boška Obradovića primljen u gradsku Upravu za urbanizam grada Čačka, pa mu je posle toga, isto po nekom konkursu, snaja, odnosno supruga rođenog brata zaposlena u jednu javnu ustanovu grada Čačka? Da li je sve to bilo po javnim konkursima…

…ili je to bilo po političkom prijateljstvu sa Velimirom Ilićem? Dakle, bilo bi dobro da Boško Obradović, pre nego što pita nas, odgovori na ova pitanja, jer on koji stalno priča o nekom parazitskom sistemu, partokratiji itd, mene baš zanima po kom osnovu su svi ti ljudi iz njegovog najbližeg okruženja dobili posao?

Da li zato što su najobrazovaniji, a vidim da nisu, jer iako je čovek srpskog jezika ne zna akcente u srpskom jeziku… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam baš do kraja najbolje razumeo diskusiju gospođe Vukomanović, ona je govorila nekim birokratskim jezikom, ja mislim da je tako govorio drug Tito kada je smenjivao Marka Nikezića i Latinku Perović, u nekim frazama za koje sam ja mislio da su deo naše političke prošlosti.

Ne mislim da je najveći greh čovekov ako pripada nekoj političkoj stranci. Ako neko dobro radi svoj posao, ako je uspešan direktor, ako je uspešan ministar, ako je uspešan menadžer, ako ima rezultate iza sebe, ne vidim da je problem to što pripada ovoj ili onoj političkoj stranci.

Ono što mene čudi je departizacija. To je sada jedan moderan izraz. Vidim da svi oni koji su bili veoma borbeni da se u Srbiju uvede višepartijski sistem sad im najveći problem predstavlja izgleda postojanje političkih stranaka, verovatno zato što pripadaju minornim političkih strankama koje u političkom životu Srbije ne znače ništa. Mene čudi da se gospođa Vukomanović nije setila u vreme kada je predsednik njene stranke Vuk Jeremić, bio ministar inostranih poslova, pa ja mislim da čistačica u nekom javnom preduzeću nije mogla da se zaposli ako nije bila član stranke kojoj je tada pripadao gospodin Vuk Jeremić.

Vi koji danas pričate o departizaciji, o moralu, o tome kako treba suzbiti kriminal, bilo bi dobro da objasnite odakle one silne pare Vuku Jeremiću od kojekakvih kineskih kompanija iz Hong Konga, malo iz katarske ambasade u Berlinu, malo odavde, malo odande, sve u svemu nakupilo se tu nekih 20, 30 miliona dolara. Kažete Srbijom se upravlja centralistički, apsolutistički, nema regionalnog, uravnoteženog regionalnog razvoja…

Završavam.

Gospodin Aleksandar Vučić je otvorio preko 150 fabrika od Subotice do Vladičinog Hana. Mi praksi pokazujemo kako se radi na uravnoteženom regionalnom razvoju. Danas je otvoren novi pogon „Lidla“ u Novoj Pazovi. Dakle, jednostavno, to što ste govorili nije u pravu i ja mislim da je izraz više vaše političke nemoći i političke zlovolje nego što odgovara realnim činjenicama.

Gospodine Arsiću, član 27.

Molim vas da ne prekidate gospođu Čomić, a evo i zašto. To što gospođa Čomić govori, ona govori zato što je ambasador i to građani Srbije treba da znaju.

Ambasador SAD je protiv toga da Srbija ima domaću platnu karticu koja se zove „Dina“ i da u Srbiji mogu da postoje samo dve platne kartice, „Master“ i „Visa“ i to gospođa Tabaković vrlo dobro zna kakve je pritiske trpela i DS danas ima obavezu da danas pričaju o tome protiv domaćih platnih kartica, a u korist stranih platnih kartica.

Da li su oni za to dobili neki novac ili im je nešto obećano, neka pomoć da obnove te ostatke DS, ja ne znam, ali dopustite ljudima da odrade posao koji im je naređen da moraju da odrade u petak, 8. juna, jer je danas poslednji dan u raspravi po amandmanima i to građani Srbije i vi, dragi narodni poslanici, treba da znate. Demokratska stranka ovo mora da priča zato što je stigao nalog iz jedne strane ambasade da ne može Srbija da ima svoju domaću platnu karticu, nego da u Srbiji moraju da postoje samo „Master“ i „Visa“ platna kartica.

Može gospođa Čomić podsmešljivo da govori o amandmanima i Marka Parezanovića, i o mom, i o Orlićevom i o bilo čijem drugom amandmanu, ali oni, ljudi, moraju da odrade posao.

Znate, Amerikanci su pragmatični i praktični ljudi. Oni nemaju mnogo vremena za filozofiranje i za ulaženje u neke teorijske rasprave. Dobio si nalog, moraš da pričaš protiv srpske platne kartice. Moraju da postoje samo dve, „Master“ i „Visa“ i u tome je stvar.

Prema tome, ja vas molim, gospodine Arsiću, budite džentlmen, gospođa Čomić je ipak dama. Mora žena da odradi posao koji joj je naređen. Pustite je neka odradi, ali neka građani Srbije znaju da je to posao koji nije u interesu srpske privrede i srpskih građana nego stranih kompanija i stranih banaka.

Ne tražim da se glasa o ukazanoj povredi Poslovnika.