Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8837">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

… nego da svakoga dana po 100 puta kažu kako je Aleksandar Vučić najgori čovek na svetu.
Samo još jednu rečenicu.
Jeste li čuli da je neko od njih rekao da je Aleksandar Vučić nešto ukrao, da je neko preduzeće zatvorio, da je napravio neku mahinaciju. Ne, Aleksandar Vučić je neprijatelj zato što ne dozvoljava da se Srbijom upravlja onako kao što se upravljalo do 2012. godine.
Član 27, gospodine Arsiću.
Ja razumem da je zadatak poslanika…
(Poslanici DJB, s mesta: Koji član?)
Član 27. za one koji bi da iščupaju grkljan Marijanu Rističeviću, ali da Marko Atlagić gleda. To su juče objavili. To je vrhunac demokratije u Srbiji.
(Vladimir Đurić, s mesta: Ko je to objavio?)
Znate vi vrlo dobro ko je to rekao. Vidim da ste vrlo hrabri, ali samo na distanci. Morate malo glasnije da vičete.
Dakle, gospodine Arsiću, ovi što dobacuju juče su napisali da Marijanu Rističeviću treba iščupati grkljan, ali tako da Marko Atlagić gleda, a Marka Atlagića ne vole zato što uvek citira ekspoze premijera Vučića.
Ono što sam hteo da kažem, ja razumem zadatak onih koje savetuje Jasmina Vujić da napadaju Aleksandra Vučića, i to je politički legitiman, ali dozvolite da je politički legitimno…
(Tatjana Macura, s mesta: Povreda Poslovnika. Ovo nije povreda Poslovnika.)
Vidite kako su glasni ovi što se zalažu za demokratiju i za ljudska prava, ne može čovek od njih da dođe do reči.
Dakle, ja razumem da je njihov zadatak da napadaju Aleksandra Vučića, i to je politički legitimno, ali naš zadatak je da branimo politiku koja donosi dobro građanima Srbije. Dobro je da imamo političku stabilnost u Srbiji. Dobro je da sarađujemo sa EU, sa Ruskom Federacijom i Kinom. Šta smeta što je došao kineski investitor u Ćupriju? Kog investitora ste vi doveli…
… sa bilo koje strane sveta?
(Branka Stamenković, s mesta: Vreme.)
Dakle, voleo bih da mi kažu ovi što dobacuju vreme, što bi da čupaju grkljane, što bi da ne znam ni ja šta rade, sem što su opljačkali sva moguća preduzeća u Srbiji, kao stečajni upravnici, kog su to oni investitora u Srbiju doveli? Kome su u Srbiji dali hleb u ruke? Koga su to oni zaposlili?
Kršenje dostojanstva, gospodine Arsiću, Narodne skupštine i člana 107.
Kada nam o nepotizmu i sukobu interesa govori Saša Radulović, koji je sam sa sobom i svojom suprugom, kao stečajni upravnik, zaključio ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“ 18989 Beograd, kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, kada je bio stečajni upravnik u „DPP Lune Milovanović“ Bavanište, kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Debeljača. To je čovek koji nam drži lekcije o tome kako ne treba da bude nepotizma i kako institucija treba da funkcioniše.
Evo vam još jednog dokaza zašto Saša Radulović ne treba da nam drži lekcije o nepotizmu. Naime, kada je Saša Radulović bio ministar privrede, 2013. godine, tih nekoliko meseci, dok nije pobegao iz tog ministarstva, njegov savetnik je bio sadašnji poslanik, ne vidim dobro odavde da li je ovde, Aleksandar Stevanović. Taj Aleksandar Stevanović ima suprugu koja ima firmu „Pro net“, a bio je i u Nadzornom odboru inače 2013. godine Beogradske industrije piva „BIP“.
Evo, završavam gospodine Arsiću.
Onda je Beogradska industrija piva „BIP“ zaključila ugovor sa firmom „Pronet“ čiji je vlasnik Sandra Savanović Stevanović.
Molim vas, gospodine Arsiću.
Član 27, gospodine Arsiću.
Bio sam ometan dok sam diskutovao zato što je u toku bio performans Saše Radulovića.
Dakle, da završim. Lekcije o nepotizmu nam drži Saša Radulović čiji je savetnik bio Aleksandar Stevanović, član Nadzornog odbora BIP, a onda u vreme kada je muž član Nadzornog odbora BIP, onda BIP zaključuje ugovor o pružanju konsultantskih usluga sa firmom „Pro net“, čiji je vlasnik Sandra Savanović Stevanović, pa u dva navrata dobijaju, gospodine Arsiću, 690 hiljada dinara, evo vam ovde ugovora, evo vam faktura, evo vam analitičkih kartica. Od BIP-a su dobili samo u 2014. godini 1.380.000 dinara. Evo, ovo vam je udžbenički primer kako se upropaštavala, kako se uništavala srpska privreda i kako bi se sa takvim upropaštavanjem nastavilo i dalje da je nekim slučajem, ne daj Bože, Saša Radulović ostao ministar privrede.
Ukazujem na povredu člana 107, gospodine Arsiću.
Naravno, da postoji dogovor, to vide svi građani Srbije koji prate ovaj prenos, ja ću malo da prozovem tebe, pa ti posle prozovi mene pošto više vremena nemamo, a imamo malo poslanika. Da bismo dobili na vremenu malo će jedan da proziva drugog, malo drugi ovog prvog i to je politička igra koja je vrlo jasna. Naravno da mogu da se dogovore.
Jedan je u izbornoj noći tukao ženu.
(Boško Obradović, s mesta: Ovo je replika.)
A drugi ima predsednika koji je ženi, dakle, koji je ženi stavljao novac u grudi, u martu 2012. godine u hotelu „Đerdap“. Naravno, da takva dvojica mogu da se dogovore zato što su i jedan i drugi suštinski su protiv koncepcije da se zakonom spreči nasilje u porodici i nasilje nad ženama. Jedan je vršio nasilje, direktno, fizički, a drugi ima predsednika koji je ponižavao ženu, koji je sa nagog ženskog tela, on i njegove partijske kolege jeli šunku, sir, grožđe i lubenice i to vam je danas pokazao na fotografijama Marijan Rističević.
Zahvaljujem se, gospodinu Arsiću.
Član 27. Evo, gospodine Božoviću, kažite mi da li ova žena kojoj vaš predsednik stranke stavlja novac u grudi, da li je to nečija majka? Da li je to nečija supruga? Kažite mi, gospodine Božoviću, da li je nečija majka, da li je nečija supruga naga žena koja leži na stolu dok oko nje orgijaju funkcioneri Demokratske stranke, a na njoj nasečena pršuta, banane, lubenice, grožđe i ananas?
Kažite mi, gospodine Božoviću, da li je ovo nasilje nad ženama, da naga žena leži, a da su joj noge prekrivene pršutom, oko nje kruške, grožđe, lubenice? Kažite mi da li je ova žena nečija majka, nečija supruga? I onda se nađete vi, vi kome je predsednik stranke Dragan Šutanovac koji je ovakve stvari radio, drži lekcije o poštovanju žena u Srbiji. Vi da pričate o poštovanju bilo čijih prava, vi koji ste žene tretirali kao najgore moguće roblje? Ovako se Turci nisu odnosili prema Srbima za 500 godina njihove vladavine. Vas treba sramota da bude, vas i vašeg predsednika.
(Balša Božović, s mesta: Pov6reda Poslovnika.)
Dakle, javio sam se po amandmanu. Ne znam čemu tolika nervoza kod gospodina koji je maločas govorio.
Podsetiću građane Srbije na njegovu ingenioznu izmenu, koju je teško ponoviti napamet, nisam toliko pametan čovek, pa ću morati da je pročitam. Obrazloženje amandmana je kompatibilno sa onim što je gospodin izjavio: „Ja sam dao predlog da se posete određene službe. Ne bih sada ovde da istačinjem koje, ali Srpska napredna stranka može da odbije, prosto imaju većinu i da kažu da nema potrebe da se te službe posećuju. Drugo, odgovor na koji u vremenskom periodu“, sada pazite ovo, znači, treba biti stvarno genije pa smisliti ovako nešto: „ Drugo, odgovor na koji u vremenskom periodu za koji treba da dobijemo taj odgovor je 30 dana. To je izuzetno dug vremenski period, što ostavlja prostor za raznim mahinacijama“.
Ti što su se bavili raznim mahinacijama, oni misle da se svako bavi raznim mahinacijama kad dođe na vlast. Onda, koji god predlog zakona da je u skupštinskoj proceduri, za gospodina i njegove kolege, koji izjavljuju ovakve genijalne stvari, oni vide neku korupciju, nešto tajno, neko muljanje, sve ono što su oni radili kada su bili na vlasti.
Sada se ovde, ako sam dobro razumeo, a priznaćete, teško je.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nisi razumeo.)
A nisam razumeo dobro, slažem se, ovo je jako teško za razumeti, znači, za ovo je potrebno mnogo više od diplome pravnog fakulteta. Ovo je već filozofija.
Dakle, ovde se kao krucijalno pitanje postavilo, i sad je to povod da se Vlada naziva korumpiranom, korupcionaškom i ne znam ni ja kakvom, a šta ako se ne dobije dozvola u roku koji je propisan zakonom. Ne izda se dozvola i sad mi ne znamo kakva je pravna situacija i tu je sad prostor za neke mahinacije, prostor za neke lopovluke ili za ne znam ni ja šta.
Onaj ko to izjavljuje ipak bi trebao da bude makar malo pravno informisan i makar malo pravno obavešten šta se dešava. U takvim situacijama se primenjuje pretpostavka iz Zakona o opštem upravnom postupku, budući da je dozvola upravni akt, da je donet negativan upravni akt. To se zove u pravnoj teoriji ćutanje uprave. Dakle, postoji vrlo jednostavno zakonsko rešenje - ako u bilo kom roku ne dobijete upravni akt od nadležnog državnog organa koji ste tražili, dozvolu bilo koje vrste, javnu ispravu, itd, smatra se da je vaš zahtev odbijen. Onda važi pretpostavka da je donet negativan upravni akt.
Koja pravna sredstva imate na raspolaganju? Možete da izjavite žalbu zbog takozvanog ćutanja uprave, a posle toga možete da vodite upravni spor zbog ćutanja uprave. Dakle, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima apsolutno garantuju pravo stranke i u takvim situacijama kada im nadležni državni organ u zakonskom roku ne odgovori na njihov zahtev, odnosno ne izda traženi upravni akt, ali onda morate da imate, kada nekoga optužujete za kriminal i korupciju, onda morate malo da se upoznate i sa drugim zakonima koji regulišu tu oblast.
Znam da je najjednostavnije izaći za govornicu i prijaviti se za reč i sad videti tu ministra privrede i reći – evo Vlada je korumpirana, vi ste svi kriminalci i banditi, itd, pokrali ste itd.
Evo, oko pola dvanaest počinje performans. Malo su se jutros uspavali, ali dobro.
Dakle, pre nego što nekog optužite da se bavi nekom korupcijom i da nešto pokušava da mulja i da sakrije, morate da se upoznate sa relevantnim zakonskim odredbama. Ovde je u pitanju upravni postupak i u upravnom postupku možete da ostvarite svoje pravo ili kroz žalbu zbog ćutanja uprave, odnosno kasnije možete preko Zakon o upravnim sporovima, odnosno koristeći Zakon o upravnim sporovima da pokrenete upravni spor zbog ćutanja uprave, tako da ovde nema prostora. Ovo govorim zbog građana Srbije. Ovima preko puta ne vreti bilo šta objašnjavati i govoriti.
Dakle, u slučaju da u zakonom o propisanom roku ne dobijete traženi upravni akt i imate odgovarajuća pravna sredstva koja vam pravni sistem Republike Srbije stavlja na raspolaganje i time je eliminisana mogućnost bilo kakvih zloupotreba.
Ukazujem na povredu člana 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. U Skupštini nema mesta histeriji. U Skupštini nema mesta nekontrolisanim izvorima besa i nekontrolisanim izvorima mržnje. To što neko skače kad god se pomene ono što je radila DS, to je njegov problem. Gospodin Đukanović je samo ukazao na činjenicu koja je poznata celoj Srbiji, da je Goran Knežević uhapšen, držan u pritvoru mesecima i godinama po nalogu vašeg tadašnjeg lidera Bojana Pajtića. Da bi se na kraju ispostavilo da je čovek bio nevin. Onaj ko to radi, ja mislim da zaslužuje onaj termin i onu reč koju je izgovorio gospodin Đukanović, ali to vama nije prvi put. Vi ste se vežbali na ljudima još 2003. godine, samo mnogo masovnije. Tu ste hapsili…
Dakle, tu su hapšeni na hiljade, a ovde su sada uhapsili jednog čoveka, gospodina Gorana Kneževića, držali ga nevinog u pritvoru da bi se posle ispostavilo da je čovek nevin. To su radili oni iz DS i ja imam hrabrosti da to kažem. Nije to radila cela opozicija, to su radili ovi iz DS, kao što su ti iz DS nevine ljude hapsili u Sablji 2003. godine i vežbali se na živim ljudima kako se bori protiv političkih protivnika.
Inače, ne može ceo Poslovnik da bude reklamiran, jer bi onda taj dotični gospodin čitao član od jedan do poslednjeg člana, pročitao bi sve članove.
Javljam se po amandmanu.
Mislim da se ovde nastavlja praksa koja je započeta juče, a to je da se jedan ministar u Vladi Republike Srbije napada i vređa, da mu se inputira nešto što nije rekao i da se bavimo predsedničkim izborima koji još nisu ni raspisani. Ja sada kada bi bio maliciozan mogao bi da kažem da je možda neko od kolega iz opozicije frustriran zato što…
Slažem se, ali kada neko …
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Slažem se sa vama gospođo Gojković, ali kada neko vređa ministre koje je kandidovala SNS ja prosto moram da reagujem. Mislim da nije korektno. Prvo, mislim da nije korektno da se ovde ministri saslušavaju kao na optuženičkoj klupi zato što je neko nešto pročitao u novinama ili na društvenim mrežama i sada koji god ministar da dođe treba da odgovara i da objašnjava zašto je neki medij ili zašto je objavljen neki „tvit“, ili neka objava na Fejsbuk profilu. Dakle, to je neozbiljna rasprava.
Što se tiče samog amandmana, ovde je rečeno, upotrebljene su dosta teške kvalifikacije - grubo, trapavo, nepismeno, ovako, onako. Pravilo je po Zakonu o opštem upravnom postupku da protiv svakog upravnog akta može da se izjavi žalba u upravnom postupku. To je pravilo. Ali, od tog pravila postoje i izuzeci i ova klauzula koja je sadržana u ovom Predlogu zakona sadržana je u velikom broju zakona koji važe u Republici Srbiji i ta klauzula kaže da u slučaju da ne može da se vodi, odnosno da ne može da se izjavi žalba da je rešenje odmah konačno, može da se pokrene spor u roku od 30 dana.
(Vjerica Radeta, s mesta: Tako ne piše.)
Piše u Zakonu o upravnim sporovima, piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Zamislite kada bi svaki zakon prepisivao ono što piše u nekom drugom zakonu, ja se vraćam na ono što sam rekao juče, imali bismo kilometarske zakone, imali bismo zakone od 1000 članova. Nema potrebe da se to radi.
Na kraju krajeva, i gospodin Neđo Jovanović je juče rekao, dobro me čovek i podsetio, ljudi, pa postoje jedinstvena metodološka pravila kako se izrađuju propisi u Republici Srbiji.
Ako je nešto već regulisano nekim sistemskim zakonom, a priznaćete da je Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima sistemski zakon, onda nema potrebe da se sve te odredbe iz tih sistemskih zakona prepisuju u nekom drugom zakonu ili predlogu zakona. Dakle, to važi. To je ono što sam rekao i kolegi iz DS, možda me nije čovek najbolje razumeo.
Dakle, zakon je već i pre stupanja na snagu ovog zakona regulisao situacije koje mi sada postavljamo kao problematične. Vi sada postavljate problem - a šta u slučaju da ne može da se izjavi žalba? Piše već u važećim zakonima šta može da se uradi. Može da se pokrene upravni spor. Maločas je postavljeno pitanje – šta ako mi nadležni organ u roku koji je propisan zakonom ne izda dozvolu, odnosno ne izda traženi upravni akt? Vi to znate, vi ste dobar pravnik. Ćutanje uprave. Jel tako? To već piše gospođo.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Gospođo Radeta, to već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Znači, već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku – ćutanje uprave. Možete da podnete žalbu protiv ćutanja uprave jer se smatra ako organ u roku nije izdao upravni akt da je donet negativan upravni akt. U praksi akta nema, ali se polazi od pravne pretpostavke da je donet negativan upravni akt, odnosno da je vaš zahtev odbije i vi u tom slučaju podnosite žalbu zbog ćutanja uprave. Možete da podnete po Zakonu o upravni sporovima i tužbu kojom pokrećete upravni spor zbog ćutanja uprave. To je već sve regulisano važećim zakonima u Republici Srbiji.
Zbog toga mislim da je obrazloženje Vlade suvislo i da je obrazloženje Vlade na mestu. Ovde nema nikakvih pravnih nedoumica jer vi svaki zakon, ja se nadam da se slažete samnom, morate da tumačite kao deo jedne šire celine, kao deo celokupnog pravnog sistema, a ne istrgnete jedan zakon iz konteksta i to izmene i dopune zakona i posmatrate ga sam za sebe, nevezano za druge prateće zakone. Onda to nije dobro tumačenje. Onda Vlada ili poslanici koji takođe mogu da predlažu zakone ne bi smeli da predlažu izmene i dopune nego uvek zakone iz početka, nove zakone i sve što je regulisano u drugim zakonima, a ima veze sa materijom tog zakona da se bukvalno prepiše u tom zakonu. Onda bismo zakone imali kao telefonske imenike u NJujorku i niko živ u tome ne bi mogao da se snađe.
Zbog toga zakon mora da bude jasan, precizan i da reguliše samo onu materiju koju i treba da reguliše. Ono što je materija primene nekih drugih zakona to se podrazumeva, jer onaj ko primenjuje zakon, ministarstvo, neki nadležni organ uprave, on mora da primeni Zakon o opštem upravnom postupku, nevezano za Zakon o lukama. On mora da promeni ili u slučaju da dođe do upravnog spora, pa Upravni sud mora da primeni Zakon o upravnim sporovima. To uopšte nije sporno, ali to već piše. To je već regulisano. Ono što je već regulisano nema potrebe da se nanovo reguliše.
Zahvaljujem se.
Sasvim je moguće da se gospođa Radeta i ja ne razumemo. Moje mišljenje je sledeće, odnosno moje tumačenje onoga što ste vi rekli, možda nisam u pravu – vi mislite da rešenje postoji kao upravni akt samo kada se izda odobrenje, a kada se ne izda odobrenje onda rešenja nema.
Dakle, uvek postoji rešenje, bez obzira na to da li vam se izdaje odobrenje ili se vaš zahtev odbija, ali rešenje kao upravni akt postoji. Rešenje može da bude pozitivno, da vam se izda odobrenje, a može da bude i negativno, da vam se ne izda odobrenje, ali, u svakom slučaju, rešenje postoji. Rešenje postoji i to rešenje je upravni akt, bez obzira na njegovu sadržinu. Da li je to rešenje pozitivno ili negativno, to je sada nešto drugo, ali rešenje kojim se izdaje odobrenje je upravni akt, kao i rešenje kojim se odbija vaš zahtev za izdavanje odobrenja, to je takođe upravni akt.
Sada, što se tiče ove vaše konstatacije da nema potrebe da piše da je rešenje konačno u upravnom postupku i da protiv njega može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, već sam rekao u prvom javljanju, da baš treba, ali treba da piše. Zašto treba da piše? Zato što se time odstupa od pravila, gospođe Radeta, od Zakona o opštem upravnom postupku, da se protiv svakog upravnog akta može izjaviti žalba. Jel tako? To je pravilo, od svakog pravila postoje određeni izuzeci. E, sada ovaj Predlog zakona tretira upravo taj izuzetak, tretira ga tako što nije dopuštena žalba, jel me razumete? Prvostepeno rešenje je odmah konačno, o tome se radi. Automatski je rešenje konačno.
(Vjerica Radeta, s mesta: Šta se onda sa tim rešava?)
I onda se rešava tako što je rešenje konačno u upravnom postupku. To znači da se ne može izjaviti žalba protiv konačnog rešenja, ali može da se vodi upravni spor i to mora da piše. Bilo bi loše da ne piše, jer onda bi bili u nedoumici kakva su prava stranaka.
Dakle, čim imate neko odstupanje od pravila, vi pravnički morate da tretirate to odstupanje, a ovde se odstupa od pravila iz ZUP, odnosno iz Zakona o opštem upravnom postupku, da se protiv svakog upravnog akta može izjaviti žalba. Ovde žalba nije dopuštena, a nije dopuštena zato što lepo stoji da je rešenje konačno u upravnom postupku. Konačna su ona rešenja protiv kojih ne možete izjaviti žalbu. Budući da žalba nije dopuštena i budući da je rešenje automatski konačno, Vlada je morala da predloži, da bi zaštitila prava stranaka, budući da ne može da se izjavi žalba, da može da se pokrene spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Šta bi bilo da ove odredbe nema, odnosno da je prihvaćen vaš amandman? Hajde sada da postavimo to kao problem – rešenje je konačno i nikom ništa. Koja pravna sredstva možete da upotrebiti, a ne piše vam u Predlogu zakona da možete da pokrenete upravni sporo? Zato što je ovo izuzetak od pravila da može da se izjavi žalba.
Dakle, ovaj Predlog zakona je dobar u celini, a dobro je i obrazloženje zašto je odbijen ovaj amandman, jer se upravo Predlogom Vlade štite prava stranaka. Dakle, Vlada je rekla – rešenje je konačno, ali i pored toga što je konačno i što ne možete da izjavite žalbu, možete da pokrenete upravni spor. Bilo bi jako loše po prava stranaka da ovo rešenje iz Predloga zakona nije predloženo.